Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Nedirektivna terapija igrom i agresivno ponašanje kod dece s intelektualnom ometenošću
Get PDFDeca s intelektualnom ometenošću neretko pokazuju nedovoljno kontrolisano
ponašanje koje se ispoljava u vidu agresije uzrokovane promenom emocionalnog stanja.
Često pokazuju zbunjenost sopstvenom agresivnom energijom stoga je od izuzetne
važnosti da im se omoguće različite prilike za izražavanje, doživljavanje, prihvatanje i
ekspresiju emocija. Najbolji način proživljavanja sopstvenih emocija je kroz nedirektivnu
terapiju igrom budući da ona omogućava detetu da kontroliše i balansira emocije,
posebno negativne kao što su bes, strah, bol i uznemirenost. Pištolji, vreće za udaranje,
superheroji i slične „agresivne“ igračke oslobađaju decu napetosti i stresa. Dete tokom
nedirektivne igre uz podršku terapeuta obrađuje, objašnjava, shvata i integriše svoja
neprijatna ranija iskustva. Cilj rada je da se na osnovu pregleda i analize literature ukaže
na značaj primene nedirektivne terapije igrom kod dece s intelektualnom ometenošću
koja pokazuju agresivno ponašanje. Pretraga literature realizovana je kroz Google Scholar
i servis Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku – KOBSON. Analiza
malobrojnih istraživačih radova pokazuje da je nedirektivna terapija igrom značajan
metod za umerenu redukciju agresivnog ponašanja kod dece s intelektualnom
ometenoću. Autori navode da su deca tokom terapije u prijatnom i bezbednom
okruženju ispoljavala agresivno ponašanje na koje je terapeut davao empatičan odgovor.
Kroz izražavanje agresivnog ponašanja u sobi za igru u prisustvu terapeuta koji
verbalizuje sva dečija osećanja i radnje deca su naučila kako da zadovolje sopstvene
potrebe na društveno prihvatljiv način. Istraživači ukazuju na potrebu za opsežnijim
istraživanjima koja bi procenjivala uticaj nedirektivne terapije igrom na smanjenje
agresivnog ponašanja kod dece s intelektualom ometenošću
Konceptualizacija školske klime hauarda i saradnika: prednosti i ograničenja
Get PDFŠkolska klima predstavlja samostalno područje plodnog i intezivnog naučnog
istraživanja sa složenom i bogatom istorijom. Proučavana je sa aspekta mnogobrojnih
koncepata, teorija, modela i širokog spektra različitih, obimnih i složenih dimenzija. Iako
je sam konstrukt školske klime i njen značaj prepoznat još početkom devedesetih godina
prošlog veka i dalje ne postoji opšte prihvaćena definicija i jedinstven stav o njenim
dimenzijama.
Ciljevi rada bili su analiza osnovnih postavki modela školske klime Hauarda i
saradnika i sumiranje empirijskih podataka o njegovoj primeni u istraživanjima i praksi.
Hauard i saradnici su definisali školsku klimu kao „atmosferu za učenjeˮ i pod
tim pojmom podrazumevali „osećanja koja učenici, nastavnici i roditelji gaje prema
školiˮ. Autori su napravili razliku između dimenzija i determinanti školske klime. Kvalitet
opšte klime u školi opisali su kroz osam dimenzija, a determinante školske klime koje se
odnose naspecifične prakse i programe u radu škole razvrstali su u tri kategorije.
Bazirajući se na ovim dimenzijama i determinantama, autori su konstruisali instrument za
procenu školske klime –Profil školske klime (CFK School Climate Profile). Profil školske
klime se relativno retko primenjuje u istraživanjima, a kao glavno ograničenje se navodi
da ne obuhvata sve ključne dimenzije školeke klime. S druge strane, pokazalo se da
rezultati dobijeni primenom ovog instrumenta imaju značajnu praktičnu vrednost jer daju
konkretne smernice za unapređivanje kvaliteta školske klime.
Imajući u vidu brojne prednosti konceptualizacije i instrumenta za procenu
školske klime Hauarda i saradnika, može se zaključiti da su neopravdano zapostavljeni u
savremenim istraživanjima i praksi
Procenjivanje profesionalnih kompetencija gluvih i nagluvih osoba
Get PDFWhen choosing a future profession, it is important
for deaf and hard of hearing (DHH) students to be aware of
the limitations that can be caused by a hearing loss. However,
due to common prejudices, factors such as gender of a DHH
person or the prestige level of the desired profession, can also
be perceived as limiting. This paper deals with the assessment
of occupational competence of DHH men and women made
by DHH primary and secondary school students, in relation
to the assumed occupational prestige and the required level of
communication. The sample consisted of 97 DHH students
of the last two grades of primary, and all grades of secondary
schools for DHH students in Serbia. The adapted version of
the “Evaluation of occupational competence” (EOC) scale (Sela
& Weisel, 1992, according to Weisel & Cinamon, 2005) used
in this study was further adapted for testing in Serbia. The
results obtained after data analysis indicate the existence of
significant differences in assessing occupational competence
of DHH men and women in relation to occupational prestige
and the required level of communication.Prilikom izbora buduće profesije važno je da gluvi i nagluvi učenici budu svesni ograničenja koja mogu biti posledica oštećenje sluha. Međutim, zbog ustaljenih predrasuda događa se da se faktori poput pola gluve osobe ili nivoa prestižnosti željene profesije takođe mogu percipirati kao ograničavajući. U radu se ispituje procenjivanje profesionalnih kompetencija gluvih i nagluvih muškaraca i žena od strane gluvih i nagluvih učenika osnovnih i srednjih škola u odnosu na pretpostavljenu prestižnost profesije i nivo komunikacije koji ona zahteva. Uzorak je činilo 97 gluvih i nagluvih učenika sedmog i osmog razreda osnovne i svih razreda srednje škole, koji se školuju u školama za gluve i nagluve na teritoriji Srbije. Korišćena je adaptirana verzija skale evaluacije profesionalne kompetencije (engl. Evaluation of occupational competence (EOC) scale) (Sela & Weisel, 1992, prema: Weisel & Cinamon, 2005), koja je dodatno prilagođena za potrebe ispitivanja u Srbiji. Rezultati istraživanja dobijeni nakon izvršene analize podataka ukazuju na postojanje značajnih razlika u procenjivanju profesionalnih kompetencija gluvih i nagluvih muškaraca i žena u odnosu na prestižnost pretpostavljene profesije, kao i u odnosu na nivo komunikacije koji ona podrazumev
Leksičke specifičnosti u jeziku kod gluve i nagluve dece
No full textФундиментали фактор за усвајање говора и језика је добар слух, јер оштећењем истог долази до специфичног и успореног развоја говора. Оштећење слуха оставља последице на све сегменте говора и језика, а самим тиме и на лексичко-семантички израз.
Са повећањем степена оштећења слуха повећавају се и саме последице које он са собом носи.
Да би се код детета развио појам који ће он касније употребити, неопходно је да га дете разуме, знак да је дете разумело/усвојило појам је да га повезује са адекватном, ситуацијом, предметом, дешавањима и тако даље. Наиме, формирана реч прелази у пасивни речник, одатле речи одлазе у активни речник који подразумева све оне речи које дете активно користи, зато је пасивни речник увек већи од активног јер постоје речи које разумемо али их ретко када употребљавамо.
Комбинацијом речи настају реченице које су у почетку најчешће једноставне, са пар речи, међутим, оне временом постају богате различитим врстама речи. Уз помоћ самих реченица које деца формирају омогућује им се споразумевање са околином, образовање, обављање различитих активности, стицање различитих знања и вештина.
Међутим, поставља се главно питање како глува и наглува деца усвајају појмове, какве су њихове речи, речник, од колико речи се састоје њихове реченице, које врсте речи су најзаступљеније у истим. Кроз овај рад на основу литературе, као и истраживања спроведених у овој области рада, покушаћемо дати одговоре на претходно постављена питања, односно, описати лексику и њене специфичности код глувих и наглувих ученика.A fundamental factor for the acquisition of speech and language is good hearing, because its damage leads to a specific and slow development of speech. Hearing impairment has consequences for all segments of speech and language, and thus also for lexical-semantic expression. As the degree of hearing impairment increases, so do the consequences that it brings with it.
In order for a child to develop a concept that he will later use, it is necessary for the child to understand it, the sign that the child has understood/adopted the concept is that he associates it with an adequate situation, object, events and so on. Namely, the formed word goes into the passive vocabulary, from there the words go into the active vocabulary, which includes all those words that the child actively uses. That's why the passive vocabulary is always bigger than the active one because there are words that we understand but rarely use.
The combination of words creates sentences that are usually simple at the beginning, with a few words, however, over time, they become rich in different types of words. With the help of the very sentences that children form, it is possible for them to communicate with the environment, education, perform different activities, acquire different knowledge and skills.
However, the main question is how deaf and hard-of-hearing children acquire concepts, what are their words, vocabulary, how many words their sentences consist of, what types of words are most represented in them and so on. Through this work, based on the literature as well as research conducted in this field of work, I will try to give answers to the previously asked questions, that is, to describe the lexicon and its specificities for deaf and hard of hearing students
Kvalitet života studenata sa posebnim osvrtom na uticaj društvenih mreža
No full textУвод. Квалитет живота је концепт којим се прати утицај различитих аспекта живота на опште благостање и функционисање неке особе. Према дефиницији Светске здравствене организације, квалитет живота је стање комплетног физичког, менталног и социјалног благостања и представља мултидимензионални концепт који обухвата физичке и психосоцијалне аспекте.
Са социолошког аспекта, концепт квалитета указује на задовољство сопственим животом, на степен функционисања у окружењу, а уједно и омогућава праћење доступности социјалне заштите. Са психолошког аспекта, квалитет живота пружа информације о осећањима особе као и о њеним интеракцијама са другима.
Циљ.Циљ овог рада је био да се испита квалитет живота студената са посебним освртом на ментално здравље кроз учесталост јављања стреса, депресије и анксиозности као и утицај друштвених мрежа на квалитет живота.
Узорак. Узорак истраживања чинило је 302 испитаника, односно студената старосног узраста од 19 до 32 године живота, са свих нивоа академских студија из поља техничко технолошких наука, природно-математичких, друштвено-хуманистичких и медицинских наука. Узорак је подељен на два подузорка. Први подузорак чинило је 203 испитаника, док је други подузорак чинило 99 испитаника.
Метод. Истраживање је спроведено у току 2022. године у онлајн форми. У првом подузорку испитивана је учесталост стреса, депресије и анксиозности, док је у другом подузорку испитиван утицај друштвених мрежа. За прикупљање података коришћена је DASS–21 скала (The Depression Anxiety Stress Scales,Lovibond & Lovibond, 1995) и посебно конструисан упитник за испитивање утицаја друштвених мрежа.
Резултати. Добијени резултати показују да су студенти изложени умереном стресу и умереној депресији, али озбиљној анксиозности. Такође добијени резултати показују да друштвене мреже утичу негативно на ментално здравље студената.
Закључак. Добијени резултати указују да је неопходно подизати свест младима о значају менталног здравља, радити на адекватнијој информисаности о могућим узроцима угрожавања менталног здравња, начинима испољавања поремећаја и подизања самопоуздања да када се примети одступање, консултују адекватне службе за помоћ и подршку.Introduction. Quality of life is a concept that monitors the impact of various aspects of life on the general well-being and functioning of a person. According to the definition of the World Health Organization, quality of life is a state of complete physical, mental and social well-being and is a multidimensional concept that includes physical and psychosocial aspects. From a sociological aspect, the concept of quality indicates satisfaction with one's own life, the degree of functioning in the environment, and at the same time enables monitoring of the availability of social protection. From a psychological perspective, quality of life provides information about a person's feelings as well as their interactions with others.
Objective. The objective of this work was to examine the quality of life of students with special reference to mental health through the frequency of occurrence of stress, depression and anxiety as well as the influence of social medias on the quality of life.
Sample. The research sample consisted of 302 respondents, i.e. students aged 19 to 32 years old, from all levels of academic studies in the fields of technical and technological sciences, natural-mathematical, social-humanistic and medical sciences. The sample was divided into two subsamples. The first sub-sample consisted of 203 respondents, while the second sub-sample consisted of 99 respondents.
Method. The research was conducted in the course of 2022 in online form. In the first sub-sample, the frequency of stress, depression and anxiety was examined, while in the second sub-sample the influence of social medias was examined. The DASS-21 scale (The Depression Anxiety Stress Scales, Lovibond&Lovibond, 1995) and a specially constructed questionnaire for examining the influence of social networks were used to collect data.
Results. The obtained results show that students are exposed to moderate stress and moderate depression as well as serious anxiety due to the obtained higher values compared to the average acceptable ones. Also, the obtained results show that social medias have a negative effect on the mental health of students.
Conclusion. The obtained results indicate that it is necessary to raise awareness among young people about the importance of mental health and raising self-confidence so that when a deviation is noticed, they consult adequate services for help and support
State of the art multidisciplinary approach in surdology
Get PDFOštećenje sluha predstavlja mnogo više od senzornog deficita koji, na prvi pogled, u najvećoj meri utiče na govor i jezik osobe. Oštećenje sluha se dovodi u vezu sa čitavim nizom negativnih fizičkih, psihičkih, socijalnih, kognitivnih, ekonomskih i emocionalnih posledica. Imajući to u vidu, multidisciplinarni pristup nameće se kao jedini ispravni izbor u surdološkoj rehabilitacionoj praksi čiji je glavni cilj da umanji negativni uticaj slušnog oštećenja na kvalitet života gluve i nagluve osobe. Multidisciplinarni pristup u surdologiji nije novina. Ipak, poslednjih decenija dolazi do izvesnih promena u strukturi korisnika surdoloških usluga koje su dovele do modifikacije ovog koncepta. U ovom radu autori će pokušati sistematično da prikažu promene koje su se dogodile u multidiciplinarnom pristupu, kao i da sagledaju faktore koji su doveli do tih promena. Očigledan porast broja dece sa kompleksnim smetnjama koja su korisnici surdoloških usluga imao je značajan uticaj na promene koje su se odigrale u surdološkoj rehabilitacionoj praksi. Istraživači sa Gallaudet Univerziteta navode da danas čak 40-50% gluve i nagluve populacije ima neku pridruženu dijagnozu (Hoffman et al., 2019). Takođe, sam fokus surdološkog interesovanja proširen je sa značajnih smetnji sluha u dečijem uzrastu na oštećenja sluha koja nastaju ili se ispoljavaju kasnije tokom života i u značajnoj meri narušavaju kvalitet života osobe. Sve veću pažnju izazivaju i minimalna, blaga i laka oštećenja sluha koja imaju značajan uticaj u ranom dečijem i školskom uzrastu, ali i tokom života, što ranije nije predstavljalo uobičajenu praksu. Promene u surdološkoj perspektivi vodile su ka preispitivanju do tada „uhodanih“ praksi ali i do unapređivanja saradnje između kolega srodnih profesija, kako bi se obezbedio efikasan i optimalan pristup svim korisnicima.Hearing impairment is much more than isolated sensory deficit affecting mostly speech and hearing development. Hearing loss could be associated with variety of negative consequences affecting physical, psychological, social, cognitive, economic and emotional domain. Considering those facts, mutlidisciplinary approach in surdology practice is inevitable in order to minimize deleterious effect of hearing impairment on quality of life of the deaf and hard of hearing individuals. Multidisciplinary approach in surdology is not a new concept. However, the structure of the individuals requiring surdological intervention has been changed considerably in the last decades, so that the concept of multidisciplinary strategy had to be modified. The authors of this review are going to analyze the changes in multidisciplinary approch as well as the factors that have induced those changes. Surdological rehabilitation practice has been changed a great deal lately due to enormous increase of the deaf children with complex needs. Researchers from Gallaudet Universty have found 40-50% of the deaf or hard of hearing persons with additional diagnosis (Hoffman et al., 2019). The focus of the surdology intervention has been extended not only to congenital hearing impairment in children, but to hearing loss aqcuired accross the life span, which could considerably affect the quality of life of the individual as well. Minimal or mild hearing impairment has been taken into consideration lately due to serious consequences on learning process in school children and later in life. Changes in surdology perspective led to reconsideration of the classical approach and improved collaboration with other professionals in order to provide optimal aproach to all users
Poremećaji fluentnosti kod dece
No full textУвод: Од патолошких стања која имају као симптом поремећај флуентности су: муцање, неурогено муцање, синдром брзоплетости, палилалија, апраксија, паркинсонизам,спастична дисфонија, Туретов синдром. Ова студија била је усмерена ка истраживању муцања код деце.
Циљ рада: Циљ овог рада је да се прегледом кроз релавантне литературе пружи увид у новија сазнања о поремећајима флуентности говора са посебним нагласком на етиологију, клиничку слику, диференцијалну дијагнозу и рехабилитацију говора код деце која муцају.
Метод рада: Литература је претражена преко претраживача: PubMed,Google schloral,Menedeley,Sciencedirect.
Резултати: Сметње у говору по типу поремећаја флуентости представљају проблем како оном ко говори (говорник),тако и оном ко га слуша (саговорник). Један од најпознатијих,а истовремено најучесталијих поремећаја флуентности у говору је муцање.
Поремећаји флуентости се примарно испољавају у поремећајима организације секвенцијских и временских аспеката говора која се могу јавити на свим нивоима говорног исказа: током идеације, неуролингвистичког програмирања, централног усклађивања моторних процеса (респирације, резонанције,фонације, артикулације и прозодије), миодинамских активности говорних органа и на нивоу аутоконтроле говора.
Закључак: Различити поремећаји захтевају различите терапијске поступке стога је постављање тачне дијагнозе темељ планирања и спровођења успешне терапије.Introduction: From pathological conditions that are symptomatic of fluent disorder are stuttering, neurogenic stuttering, rashness syndrome, pallialia, apraxia, Parkinsonism, spastic dysphonia, Tourrette syndrome. this study was aimed at researching stuttering in children.
Aim of the paper: The aim of this work is to review the relevant literature to provide insight into the latest findings on speech fluency disorders with special emphasis on etiology, clinical picture, differential diagnosis and speech rehabilitation in children who stutter.
Method: The literature was searched using the following search engines: PubMed,Zlibrary, BMC, Google Schoolar, Menedely, Science direct Results: interference in speech by type of verbal fluentity is a problem for both the speaker and the interlocutor. One of the most famous and at the same time the most common speech disorders is stuttering. Fluentity disorders are primarily manifested in disruptions of the organization of sequential and time-related aspects of speech that may occur at all levels of speech statement, during idealization, neurolinguistic programming, central harmonization of speech motor processes (respiration, resonance, fonation, artoculation and prosody), myodynamic activities of speech organs and at the level of auto-control of speech.
Consultion: different disorders require different therapeutic procedures, therefore making an accurate diagnosis is the foundation of planning and conducting successful therapy
Matematika za decu s oštećenjem vida
No full textMatematika je nauka s kojom se svakodnevno susrećemo. Još od davnih
vremena korišćena je u praksi, i to za potrebe računanja prilikom trgovine,
merenja zemljišta, predviđanja astronomskih događaja. Danas se ubraja u osnovna
akademska znanja, a izučava se kao obavezni školski predmet. Njen značaj se
ogleda u osposobljavanju učenika za samostalno rešavanje problema, izvođenje
zaključaka, ali i za primenu u svakodnevnom životu. Međutim, sadržaji iz oblasti
prirodno-matematičkih predmeta, u koje spada i matematika, deci s oštećenjem
vida predstavljaju naročit problem. Najpre zbog toga što se oni velikim delom
zasnivaju na vizuelnom predstavljanju i posmatranju, pa se smatra da su nedostupni
slepim i slabovidim učenicima. Dodatno, pored vizuelne prirode, teškoću može da
predstavlja i apstraktnost matematičkih koncepata, zbog čega se ovaj predmet
može svrstati među teže i zahtevnije koje slepi i slabovidi učenici treba da savladaju.
Ipak, proces učenja i potrebe i ciljevi obrazovanja dece s oštećenjem vida isti su kao
i oni koji važe za njihove vršnjake tipičnog razvoja. To znači da je potrebno pronaći
specifičan pristup zadovoljavanju potreba i realizaciji ciljeva u nastavi matematike
bez obzira na prisutne teškoće koje su posledica nemogućnosti ili sniženih
mogućnosti obrade vizuelnih informacija. Ove teškoće se svakako mogu umanjiti
primenom odgovarajućih metoda rada, nastavnih sredstava i asistivne tehnologije.
Dakle, ukoliko se prilagode materijali i didaktička sredstva koji se u nastavi koriste
i ukoliko se deci sa oštećenjem vida obezbedi neophodna asistivna tehnologija, biće
ostvareni i osnovni preduslovi za njihov uspeh u nastavi matematike.
Primarni motiv za bavljenje ovom temom bio je primetan nedostatak
literature na srpskom jeziku. Dodatni podsticaj za pisanje predstavljala je potreba
da se ključni činioci procesa učenja matematike kada su u pitanju deca s oštećenjem
vida nađu na jednom mestu.
Ova publikacija sadrži informacije koje će biti korisne studentima edukacijskorehabilitacijskih
fakulteta,
kao
i
studentima
srodnih
fakulteta
pedagoškog
usmerenja,
vaspitačima,
nastavnicima
u
zaposlenim
u
redovnim
školama
u
kojima
se
školuju deca s oštećenjem vida, kao i defektolozima-tiflolozima zaposlenim
u školama. U tekstu su predstavljene karakteristike kognitivnog razvoja slepe i
slabovide dece, opisane su specifičnosti njihovog učenja i teškoća s kojima se u
nastavi susreću. Istaknuta je uloga učitelja za kvalitetno obrazovanje učenika s
oštećenjem vida, a dati su i primer kako na najbolji mogući način strukturisati i
prilagoditi nastavna sredstva, metode rada, kao i okruženje, da bi se obezbedili
adekvatni uslovi za decu iz ove populacije. Navedena su metodička uputstva
za obradu i usvajanje matematičkih sadržaja iz redovnog nastavnog plana i
programa. Pored toga, opisan je i funkcionalni pristup učenju matematike koji se
primenjuje u radu s decom s oštećenjem vida i pridruženim smetnjama. Svrha ovog
rukopisa je da pruži osnovne informacije i smernice o prenošenju matematičkih znanja učenicima s oštećenjem vida, kako bi svi koji rade s njima postali spremnji i
samouvereniji u celom procesu
Nastavne prakse koje promovišu socijalno-emocionalno učenje: korišćenje u uslovima pandemijskog obrazovanja
Get PDFProces socijalnoemocionalnog učenja ocenjuje se važnim faktorom akademskog postignuća, pozitivnog socijalnog ponašanja i adekvatnog emocionalnog funkcionisanja učenika. Uvažavajući značaj primene nastavnih praksi koje promovišu socijalnoemocionalno učenje, realizovano je istraživanje sa ciljem procene mogućnosti korišćenja nastavnih praksi u uslovima pandemijskog obrazovanja, i to onih koje su primarno usmerene na pozitivne socijalne interakcije. Na uzorku od 817 nastavnika osnovnih škola, primenom anketnog upitnika, utvrđeno je da nastavnici uspešno i na redovnom nivou primenjuju prakse zasnovane na toplini i podršci, te odgovarajućem jeziku nastavnika, dok nešto ređe i sa manje uspeha koriste prakse vezane za disciplinu orijentisanu na učenike, kao i one koje su usmerene na odgovornost i izbor. Sve nastavne prakse u većoj meri praktikuju nastavnici razredne nastave u odnosu na predmetne nastavnike. Zaključuje se da prakse koje promovišu socijalnoemocionalno učenje jesu prisutne u obrazovnovaspitnom radu tokom pandemije, ali da prostor za njihovo unapređenje, primarno kroz razvijanje kompetencija nastavnika za primenu tehnika socijalnoemocionalnog učenja, postoji
Vitamin B1, oko i mozak
Get PDFVitamin B1 (aneurin, thiamine) is a water-soluble vitamin necessary for the normal function of the nervous
system, visual system and heart and is part of important enzymes in the body. Thiamine enables the normal
use of glucose, other carbohydrates and proteins, and enables the supply of energy to the organism.
The main sources of thiamine are exogenous and small amounts are synthesized by microorganisms of
the human intestinal microbiome.
Vitamin B1 cannot accumulate in the body, so signs of deficiency are quickly manifested. Hypovitaminosis
B1 is seen in chronic ethyl abuse, persistent vomiting (as in some pregnant women) or after bariatric
surgical procedures, but in a mild form it is present in the general population.
Normal daily needs for vitamin B1 depend on calorie intake, and 0.4 mg should be ingested for every
1000 kcal.Vitamin B1 (aneurin, tiamin) rastvorljiv je u vodi, neopho-
dan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, organa
vida i srca i deo je važnih enzima u telu. Tiamin omogućava
normalnu upotrebu glukoze, drugih ugljenih hidrata i pro-
teina i snabdevanje organizma energijom.
Glavni izvori tiamina su egzogeni i male količine sinte-
tišu mikroorganizmi ljudskog crevnog mikrobioma.
Vitamin B1 se ne može nakupljati u telu, pa se znakovi ne-
dostatka brzo manifestuju. Hipovitaminoza B1 se opaža
kod hronične zloupotrebe alkohola, upornog povraćanja
(kao kod nekih trudnica) ili posle barijatrijskih hirur-
ških procedura, ali u blagom obliku je prisutna i u opštoj
populaciji.
Normalne dnevne potrebe za vitaminom B1 zavise od unosa
kalorija, pa na svakih 1000 kcal treba unetiti 0,4 mg ovog
vitamina