Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Saradnja nastavnika sa roditeljima učenika osnovnih škola na planu pospešivanja učenja kod kuće tokom kombinovanog modela nastave
Get PDFPrema aktuelnim saznanjima, nastava u osnovnim školama u našoj zemlji je od početka pandemije pretežno realizovana kroz kombinovani model nastave, koji je podrazumevao organizovanje nastave neposredno u školi i putem nastave na daljinu. U ovakvim uslovima organizacije obrazovnovaspitnog rada, učenici su značajan deo nastavnog gradiva usvajali u kućnim uslovima uz neminovnu uključenost donekle nespremnih roditelja. Usled toga, pitanje koje je posebno dobilo na značaju tiče se saradnje nastavnika i roditelja na planu olakšavanja učenicima da u kućnom okruženju ostvare predviđene ishode učenja. Kako bi se sagledalo u kojoj meri su nastavnici osnovnih škola tokom kombinovanog modela nastave sarađivali sa roditeljima zarad pospešivanja procesa učenja učenika u kućnim uslovima, sprovedeno je istraživanje na uzorku od 479 predmetnih nastavnika (19% muškog pola) iz različitih gradova širom Srbije, prosečne starosti od 43.77 godina sa prosečnim radnim stažom u obrazovanju od 15.69 godina, koji su nastavu tokom školske 2020/21. godine realizovali po kombinovanom modelu. U cilju dobijanja odgovora na postavljeno istraživačko pitanje, primenjena je podskala Učenje kod kuće (α = .84), koja je deo Upitnika za nastavnike o uključenosti roditelja (Teacher Survey on Parental Involvement; α = .95), baziranog na modelu Epstajnove o šest dimenzija saradnje sa roditeljima (roditeljstvo, komunikacija, volontiranje, učenje kod kuće, donošenje odluka, saradnja sa zajednicom). Rezultati ukazuju da su nastavnici u umereno visokoj meri sarađivali sa roditeljima radi olakšavanja učenicima proces učenja kod kuće (M = 3.76, SD = .76), bez evidentiranih značajnih starosnih razlika (r = 0.08, p = .08). Detaljnije, oko 86% nastavnika izjavljuje da su podsticali roditelje da svakodnevno proveravaju domaće zadatke svoje dece, informisali ih o veštinama koje su potrebne za svaki predmet, davali im ideje kako da najbolje pomognu svojoj deci u izradi domaćih zadataka, unapređivanju veština za različite predmete i pripremi za ocenjivanje. Skoro svi ispitani nastavnici (94.2%) ističu da su ukazivali roditeljima na dopunske aktivnosti koje podržavaju učenje u učionici. Na temelju prikazanih rezultata može se zaključiti da značajan procenat nastavnika izveštava o zadovoljavajućem nivou saradnje sa roditeljima na planu olakšavanja procesa učenja učenika kod kuće. Ipak, uključivanje roditeljske perspektive po ovom pitanju pružilo bi kompletnu sliku, te je to ujedno i preporuka za buduća istraživanja
Применение ассистивных технологий общения в обучении учащихся с особенностями развития: самооценка педагогического коллектива
Get PDFAsistivna tehnologija (AT) obuhvata širok dijapazon tehnoloških sredstava ili sistema koji se
upotrebljavaju za unapređivanje funkcionalnih sposobnosti osoba sa poremećajima komunikacije.
Uspeh učenika sa poremećajima komunikacije u inkluzivnom vaspitno-obrazovnom radu povezan
je sa znanjem nastavnog osoblja o asistivnoj tehnologiji i posedovanjem veština za njenu upotrebu.
Cilj ovog istraživanja je bio da se utvrdi kako učitelji, nastavnici i defektolozi procenjuju svoje poznavanje
AT i nivo kompetencije za njenu upotrebu i da se uporedi nivo kompetentnosti ispitanika različitog zanimanja.
Uzorak je činilo 136 ispitanika oba pola, među kojima je bilo 31,6% učitelja i 27,2% nastavnika koji
su zaposleni u redovnim osnovnim školama, 25% defektologa i 16,2% nastavnika koji su zaposleni u
specijalnim osnovnim školama u Beogradu i Novom Sadu. Analiza rezultata je pokazala da ispitanici
smatraju da su umereno kompetentni za primenu asistivne tehnologije i da postoji statistički značajna
razlika između nivoa kompetentnosti ispitanika različitog zanimanja (F = 18,12, p < .01). Nije utvrđena
statistički značajna razlika u nivou kompetentnosti nastavnog osoblja različitog pola i dužine iskustva u nastavi. Analiza rezultata pokazuje da ispitanici različito procenjuju svoje nivoe znanja i veština za upotrebu
asistivne tehnologije i da nastavnom osoblju u redovnim osnovnim školama nedostaje obuka u toj
oblasti.Assistive technology (AT) includes a wide range of technological devices or systems used to
improve the functional abilities of persons with communication disorders. The achievement
of students with communication disorders in inclusive education is related to teachers’ knowledge of
assistive technology and their skills in using it. The aim of our research was to determine how class teachers,
subject teachers and special education teachers rate their knowledge of AT and their level of competence
in using it, and also to compare the competence levels of respondents of these different professions. The
sample consisted of 136 respondents of both sexes, 31.6% of whom were class teachers and 27.2% subject
teachers in regular primary schools, as well as 25% special education teachers and 16.2% subject teachers
working in special needs primary schools in Belgrade and Novi Sad. The analysis of results suggests that
respondents see themselves as moderately competent in using AT, and that there is a statistically significant
difference in the level of competence between respondents of different professions (F = 18.12, p < .01). No
statistically significant difference was found in the level of competence depending on sex or years of service.
The results show that respondents assess differently their level of knowledge and skills regarding the use
of assistive technology, and that teaching staff in regular primary schools lack training in this field.Ассистивная технология включает в себя широкий спектр технологических средств
или систем, которые используются для улучшения функциональных способностей
людей с нарушениями в коммуникации. Успешность учащихся с нарушениями в коммуникации
в инклюзивной воспитательно-образовательной работе связана со знаниями педагогического
коллектива о ассистивной технологии и владением искусства их использования. Целью данно-
го исследования было определить, как учителя, преподаватели старших классов и дефекто-
логи оценивают свои знания АТ и уровень компетентности по ее использованию, а также
сравнить уровень компетентности респондентов разных профессий. В экперименте приняли
участие 136 респондентов обоего пола, среди которых 31,6 % учителей и 27,2 % преподавате-
лей старших классов, работающих в стандартных основных школах, а также 25 % дефекто-
логов и 16,2 % преподавателей, работающих в специальных основных школах, расположенных
в Белграде и Новом-Саде. Анализ результатов показал, что респонденты считают себя уме-
ренно компетентными в применении ассистивной технологии, а также что существует
статистически значимая разница между уровнем компетентности респондентов разных
профессий (F = 18,12, p <.01). Статистически значимой разницы в уровне компетентности
педагогических работников разного пола и стажа работы в сфере преподавания выявлено не
было. Анализ результатов показывает, что респонденты по-разному оценивают свой уровень
знаний и способностей использования ассистивной технологии, а также отсутствие подго-
товки педагогических кадров в этой области в обычных основных школах
Preparation of people with autism for thyroid scintigraphy
Get PDFAutizam je neurorazvojni poremećaj koji često prate različita komorbidna stanja, u koje, između ostalog, spadaju i bolesti štitaste žlezde. Jedna od često korišćenih dijagnostičkih metoda za utvrđivanje izgleda i funkcije štitaste žlezde je scintigrafija. Iako se u centrima za nuklearnu medicinu scintigrafija štitnjače izvodi rutinski, sa aspekta osobe sa autizmom i stručnjaka koji joj pružaju podršku priprema za snimanje može da bude veoma kompleksna. Mnoge osobe sa autizmom imaju tripanofobiju (strah od igle), zbog čega se moraju posebno pripremati za venepunkciju tokom koje se radiofarmak ubrizgava u organizam. Osim toga, snimanje gama-kamerom, iako potpuno bezbolno, može da bude veoma zahtevno za pacijenta sa autizmom, koji sve vreme snimanja mora da miruje, da ne govori i da ne vokalizuje. Kliničko osoblje može da se suoči sa poteškoćama i u realizaciji svih ostalih faza ove dijagnostičke procedure. Zato je u ovom radu predložena grupa intervencija, zasnovanih na dokazima, koje se mogu koristiti u pripremi osoba sa autizmom za scintigrafiju štitnjače. Predložene su tehnike postepenog izlaganja, gašenja, potkrepljivanja, modelovanja, pisanja socijalnih priča, koje pripadaju kategoriji fokusiranih intervencija za osobe sa autizmom.Autism is a neurodevelopmental disorder that is often accompanied by various co-morbid conditions, among other things, thyroid diseases. One of the frequently used diagnostic methods to determine the appearance and function of the thyroid gland is scintigraphy. Although thyroid scintigraphy is routinely performed at Clinics for Nuclear Medicine, preparation for nuclear imaging can be very complex from the perspective of people with autism and the experts who support them. Many people with autism have trypanophobia (fear of needles), which is why they have to be specially prepared for venipuncture, during which radiopharmaceutical is injected into the organism. In addition, nuclear imaging with a gamma camera, though completely painless, can be very demanding for a patient with autism who must remain still, without speaking and vocalising during the entire imaging. Clinical staff may also face difficulties in implementing all other stages of this diagnostic procedure. Therefore, this paper proposes a set of evidence-based interventions that can be used to prepare people with autism for thyroid scintigraphy. Techniques of gradual exposure, extinction, reinforcement, modelling, and writing social stories, belonging to the category of focused interventions for people with autism, are proposed
Voice analysis in preschool children
No full textУвод: Ако посматрате свет око себе, видећете да је комуникација суштински важан део живота.
Када сте сами са собом, са најблискијим особама, када се обраћате некој непознатој особи, или великој маси људи, када шапућете неком, или користите микрофон за обраћање, када окрзнете погледом, одмахнете руком или намигнете, када напишете писмо, или...ви комуницирате. Уочићете да се кроз интраперсоналну и интерперсоналну комуникацију остварује најважнији циљ комуникације, а то је социјализација и пренос информација. Значај комуникације се може представити у често цитираној мисли Данијела Вебстера (Daniel Webster): „...Ако би ми одузели све што поседујем, и када бих морао да изаберем само једно да задржим, изабрао бих моћ комуникације, јер бих помоћу ње могао поново да стекнем све остало“. У свету звукова који нас окружују, људски глас заузима врло значајно место. За обављање свакодневних активности неопходан је чист и естетски квалитетан глас, али у последње време број и тежина оштећења гласа се нагло повећава чиме комуникација као најважније средство човека бива угрожено. Интересовање људи за феномен гласа и испитивања на том подручију, датирају још из давних времена, и ако оскудни, али драгоцени записи којима располаже човечанство.
Циљ: Циљ овог истраживања је анализа гласа код деце предшколског узраста. Респирација, фонација, резонанца и вокална флексибилност су обележја здраве и прихватљиве вокалне производње, и сви аспекти су анализирани у овом истарживању.
Методе: Истраживањем је обухваћено 30 испитаника, мушког и женског пола. Инструмент испитивања је Брзи Cкриниг Тест. Инструмент се може користити на говорницима свих узраста, од предшколских до одраслих. Анализиране су укупно 4 карактеристике гласовне производње (респирација, фонација, резонанца и невербални распон гласа и прилагодљивости). Подсистеми гласовне производње се посебно анализирају. Листе опажања карактеристика које су обично повезане са поремећајем тог подсистема се налазе у сваком одељку. Време тестирања је од 5 до 10 минута. У обради података коришћене су методе дескриптивне и инференцијалне статистике. Анализа и обрада података вршене су помоћу пакета намењеног статистичкој обради података за друштвене науке – SPSS, а добијени резултати су приказани дескриптивно и табеларно. Резултати: Резултати овог истарживања указују на то да респирација, фонација, резонанција и невербални распон гласа утичу на квалитет гласа. Резултати показују и то да постоји статистички значајне разлика у квалитету гласа код дечака и девојчица и то на основу максималног времена фонације које је дуже код дечака предшколског узраста у односу на девојчице истог узраста.
Закључак: Резултати досадашњих истраживања показују да деца предшколског узраста имају највећи број одступања у респирацији, затим фонацији, резонантности и на крају у распону гласа где се јавља најмањи број одступања. Добијени резултати у нашем истраживању се не могу генерализовати на целу популацију у Републици Србији јер је овим истраживањем обухваћен мали број испитаника. Потребно је спровести даља истраживања и повећати број испитаника како би се добили подаци који би били веродостојнији и како би се могли генерализовати на ширу популацију деце предшколског узраста.Introduction: If you observe the world around you, you will see that communication is an essential part of life. When you are with yourself, with the closest people, when you address an unknown person, or a large crowd of people, when you whisper to someone, or use a microphone to speak, when you glance, wave your hand or wink, when you write a letter, or...you you communicate. You will notice that through intrapersonal and interpersonal communication, the most important goal of communication is realized, which is socialization and the transfer of information. The importance of communication can be represented in the oft-quoted thought of Daniel Webster: "...If everything I own were taken from me, and I had to choose only one thing to keep, I would choose the power of communication, because with it I could again to acquire everything else". In the world of sounds that surround us, the human voice occupies a very important place. A clear and aesthetically-quality voice is necessary for performing daily activities, but lately the number and severity of voice damage has been increasing rapidly, which puts communication as the most important tool of a person in jeopardy. People's interest in the phenomenon of voice and research in that area date back to ancient times, and if the scarce but precious records available to mankind.
Objective: The objective of this research is voice analysis in preschool children. Respiration, phonation, resonance and vocal flexibility are hallmarks of healthy and acceptable vocal production, and all aspects are analyzed in this research.
Methods: The research included 30 respondents, male and female. The test instrument is the Rapid Ckrinig Test. The instrument can be used on speakers of all ages, from preschoolers to adults. A total of 4 characteristics of voice production (respiration, phonation, resonance and non-verbal voice range and adaptability) were analyzed.
Subsystems of voice production are analyzed separately. Checklists of characteristics commonly associated with that subsystem's disorder are provided in each section. The test time is from 5 to 10 minutes. Descriptive and inferential statistics methods were used in data processing. Data analysis and processing were performed using a package intended for statistical data processing for social sciences - SPSS, and the obtained results were presented descriptively and tabularly.
Results: The results of this research indicate that respiration, phonation, resonance and non-verbal voice range affect voice quality. The results also show that there is a statistically significant difference in the voice quality of boys and girls based on the maximum phonation time, which is longer in preschool boys compared to girls of the same age.
Conclusion: The results of previous research show that children of preschool age have the largest number of deviations in respiration, followed by phonation, resonance and finally in the voice range, where the smallest number of deviations occur. The results obtained in our research cannot be generalized to the entire population in the Republic of Serbia because this research included a small number of respondents. It is necessary to conduct further research and increase the number of respondents in order to obtain data that would be more reliable and so that it could be generalized to a wider population of preschool children
Stav nastavnika osnovnih i srednjih škola prema pristupačnosti nastavnog plana i programa učenicima sa teškoćama u razvoju i invaliditetom
No full textИнклузивно образовање у Србији је регулисано 2009.године ступањем на снагу Закона о основама система образовања и васпитања. Под појмом инклузија подразумева се прилагођавање наставног процеса индивидуланим дететовим способностима, као и укључивање деце са сметњама у развоју и инвалидитетом у редовни систем образовања и васпитања. Наставници у редовним школама нису припремљени и довољно компотентни за рад са групом деце која има одређене сметње. Њихови ставови према инклузији су разноврсни и зависе од бројних фактора ( врста ометености, личног искуства, додатне едукације..).
Циљ овог истраживања је био да процени ставове наставника редовних основних и средњих школа према приступачности наставног плана и програма деци са тешкоћама у развоју и инвалидитетом.
Посебан осврт је стављен на разлике у ставовима наставника основних и средњих школа, између наставника предметне и разредне наставе као и између наставника општих и стручних предмета. У овом истраживању, такође, у обзир су узети и искуство наставника у раду са децом са сметњама у развоју и тип ИОП-а према којем реализују наставу.
Ово истраживање користи посебно конструисан упитник који се састоји од општег и посебног дела. Посебан део садржи 20 питања чији су одговори формулисани путем Ликертове скале.
У истраживању су учествовали наставници две основне и две средње школе на територији града Пирота. Подаци су били прикупљени од периода од маја до јуна 2022. године. Узорак је чинио 70 наставника: 16 разредне наставе, 33 предметне наставе, 11 оптих образовних предмета и 10 наставника стручних предмета.
Резултати истраживања показују да постоји статистички значајна разлика у ставовима наставника редовних основних и средњих школа према приступачности наставног плана и програма.
Статистичком обрадом је утрвђено да не постоје позитивнији ставови изммеђу наставника предметне и разредне наставе, као ни између наставника опште образовних и стручних предмета. Разлика у ставу није уочена ни поређењем одговара наставника који имају и који немају искуства у раду са децом која имају сметње. Овим истраживањем је утврђено да постоји значајна разлика у одговорима наставника према врсти ИОП-а који дете користи, где наставници који наставу реализују према ИОП1 исказују позитивније ставове.Inclusive education in Serbia was regulated in 2009 with the entry into force of the Law on the Basics of the Education System. The term inclusion refers to the adaptation of the teaching process to the individual child's abilities, as well as the inclusion of children with developmental disabilities and disabilities in the regular system of education. Teachers in regular schools are not prepared and competent enough to work with a group of children who have certain disabilities. Their attitudes towards inclusion are diverse and depend on several factors (type of disability, personal experience, additional education...).
The aim of this research was to evaluate the attitudes of regular primary and secondary school teachers towards the accessibility of the curriculum for children with developmental difficulties and disabilities. Special attention was paid to the differences in the attitudes of primary and secondary school teachers, between subject and classroom teachers, as well as between teachers of general and professional subjects. Likewise, the experience of teachers in working with children with developmental disabilities and the type of IEP according to which they teach were taken into consideration in this research.
This research uses a specially constructed questionnaire that has a general and a specific part. A special part contains 20 questions whose answers are formulated using a Likert scale.
Teacher form two primary and two secondary schools in the territory of the city of Pirot participated in the research. the data was collected from May to June 2022. The sample consisted of 70 teachers: 16 classroom teachers, 33 subject teachers, 11 general education teachers and 10 professional teachers.
The research results show that there is statistically significant difference in the attitudes of regular primary and secondary school teachers towards the accessibility of the curriculum. Statistical processing has
confirmed that there are no positive attitudes among subject and classroom teachers, as well as among teachers of
general education and professional subjects. Furthermore, the difference in attitude was not observed even by comparing teachers who have experience in working with children who have disabilities and those who do not. This research has determined that there is a significant difference in teachers' responses according to the type of IEP used by the child, where teachers who teach according to IEP1 express more positive attitudes
Searching for Best Predictors of Paralinguistic Comprehension and Production of Emotions in Communication in Adults With Moderate Intellectual Disability
Get PDFParalinguistic comprehension and production of emotions in communication include the skills of recognizing and interpreting emotional states with the help of facial expressions, prosody and intonation. In the relevant scientific literature, the skills of paralinguistic comprehension and production of emotions in communication are related primarily to receptive language abilities, although some authors found also their correlations with intellectual abilities and acoustic features of the voice. Therefore, the aim of this study was to investigate which of the mentioned variables (receptive language ability, acoustic features of voice, intellectual ability, social-demographic), presents the most relevant predictor of paralinguistic comprehension and paralinguistic production of emotions in communication in adults with moderate intellectual disabilities (MID). The sample included 41 adults with MID, 20–49 years of age (M = 34.34, SD = 7.809), 29 of whom had MID of unknown etiology, while 12 had Down syndrome. All participants are native speakers of Serbian. Two subscales from The Assessment Battery for Communication – Paralinguistic comprehension of emotions in communication and Paralinguistic production of emotions in communication, were used to assess the examinees from the aspect of paralinguistic comprehension and production skills. For the graduation of examinees from the aspect of assumed predictor variables, the following instruments were used: Peabody Picture Vocabulary Test was used to assess receptive language abilities, Computerized Speech Lab (“Kay Elemetrics” Corp., model 4300) was used to assess acoustic features of voice, and Raven’s Progressive Matrices were used to assess intellectual ability. Hierarchical regression analysis was applied to investigate to which extent the proposed variables present an actual predictor variables for paralinguistic comprehension and production of emotions in communication as dependent variables. The results of this analysis showed that only receptive language skills had statistically significant predictive value for paralinguistic comprehension of emotions (β = 0.468, t = 2.236, p < 0.05), while the factor related to voice frequency and interruptions, form the domain of acoustic voice characteristics, displays predictive value for paralinguistic production of emotions (β = 0.280, t = 2.076, p < 0.05). Consequently, this study, in the adult population with MID, evidenced a greater importance of voice and language in relation to intellectual abilities in understanding and producing emotions
Seksualnost osoba sa intelektualnom ometenošću
No full textМогућност остваривања романтичних веза и испољавање сексуалности представљају значајне аспекте квалитета живота особа са интелектуалном ометеношћу. Прихватање сопствене сексуалности као и уживање у њој могући су ако се испуне одређени услови као што су: информисаност, искуство у интерперсоналним односима, вршење избора, давање сагласности, развој позитивног самопоштовања и правна заштита у случају злостављања. Циљ рада је да се на основу прегледа литературе издвоје и анализирају детерминанте остваривања права на испољавање сексуалности особа са интелектуалном ометеношћу. На основу резултата истраживања обухваћених овим прегледним радом може се закључити да постоје негативни ставови и дискриминација који онемогућавају равноправан живот особа са интелектуалном ометеношћу у заједници. Пружање релевантних информације о специфичностима у области сексуалности особа са интелектуалном ометеношћу и саветовање су неопходни за све оне које учествују у сексуалној едукацији ових особа.The possibility of realization of romantic relationships and the expression of sexuality represent important aspects of the quality of life of people with intellectual disabilities. Acceptance of one's own sexuality, as well as enjoying it, is possible if certain conditions are met, such as: being informed, experience in interpersonal relationships, making choices, giving consent, development of positive self-respect, and legal protection in case of abuse. The aim of the paper is to extract and analyze, based on the review of the literature, the determinants of exercising the right to express sexuality of persons with intellectual disabilities. Based on the research results included in this review, it can be concluded that there are negative attitudes and discrimination that prevent the equal life of people with intellectual disabilities in the community. Provision of relevant information on the specifics in the field of sexuality of persons with intellectual disabilities and counseling are necessary for all those who participate in the sexual education of these persons
Procena verbalnog učenja i pamćenja kod starijih ljudi
No full textУчење је процес који доводи до промене у понашању а резултат је искуства, вежбања, посматрања и активности.
У најопштијем смислу памћење је процес складиштења и евоцирања менталних продуката и акција за употребу после различитог периода ретенције.
Циљ овог рада је да се утврди способност учења и памћења вербалног материјала код старијих особа. Узорак је чинило 20 одраслих старих испитаника, који су према старосном добу подељени у две групе. Прву групу чинило је 10 испитаника старости од 65 до 75 година, а другу групу је чинило 10 испитаника старости од 76 до 85 година.
Анализом добијених резултата дошли смо до закључка да не постоји статистички значајна разлика између испитиваних група испитаника. Такође је утврђено да не постоји статистички значајна разлика између испитаника мушког и женског пола.Learning is a procces which leads to some behavioural change as a result of some experience, training, observation, activity.
Memory is the procces of storing and retrieving mental products and actions for use after different periods of retention.
The main goal in this paper is to determine the ability of learning and memorizing auditory verbal material. The sample in the research consisted of 20 adult elderly respondents, divided by age in two different gropus. The first group consisted of 10 respondents aged 65 to 75 and the second group consisted of 10 respondents aged 76 to 85.
By analyzing the obtained results, we came to a conclusion that there is no significant difference between two age groups. It was also determined that there is no statistically significant differencе between male and female respondents
Effects of dog assisted interventions in persons with mental development difficulties
No full textПоследњих година долази до пораста употребе интервенција потпомогнутих псима, као комплементарне методе рада у специјалној едукацији и рехабилитацији. Ове интервенције укључују терапијске активности, које за циљ имају побољшање физичког, социјалног, емоционалног и когнитивног функционисања особе. Циљ овог рада је да на основу прегледа доступне литературе прикаже и опише ефекте интервенција потпомогнутих терапијским псима на академске, когнитивне, психосоцијалне и физичке способности особа са тешкоћама у менталном развоју. На основу прегледаних радова, може се закључити да интервенције са терапијским псима могу обезбедити бројне позитивне ефекте за особe са тешкоћама у менталном развију, али и за целу породицу, као што су унапређивање социјалних вештина, подстицање социјалне интеракције и партиципације, виши ниво самопоуздања, унапређивање координације, равнотеже и других моторичких способности.
Позитиван ефекат уочен је и у домену когнитивних и академских способности. Ипак, док се у неким земљама активно спроводе и истражују ове интервенције, у другим земљама су тек у најстајању. Како би се то променило, важно је да се обезбеди већи број стручњака и институција за обуку и сертификацију паса, као и боља повезаност са образовним институцијама, болницама и другим установама, које раде са особама са тешкоћама у менталном развоју.In recent years, there has been an increase in the use of dog assisted interventions, as a complementary method of work in Special Education and Rehabilitation. These interventions include therapeutic activities, which aim to improve a person's physical, social, emotional and cognitive functioning. The aim of this paper is to present and describe the effects of interventions assisted by therapy dogs on the academic, cognitive, psychosocial and physical abilities of persons with mental disabilities based on a review of the available literature. Based on the reviewed works, it can be concluded that interventions with therapy dogs can provide numerous positive effects for a person with mental disabilities, but also for the whole family, such as improving social skills, encouraging social interaction and participation, higher self-confidence, improvement coordination, balance and other motor skills. A positive effect was also observed in the domain of cognitive and academic abilities. However, while in some countries these interventions are being actively implemented and researched, in other countries they are still in their infancy. In order to change that, it is important to provide more experts and institutions for training and certification of dogs, as well as better connections with educational institutions, hospitals and other institutions that work with people with mental disabilities
Znakovni jezik i novi termini (znaci) tokom pandemije
Get PDFPreporuke Svetske federacije gluvih (World Federation of the Deaf -WFD)
ukazuju na važnost znakovnog jezika, poštovanje kulture i identiteta gluvih osoba;
bilingvalno obrazovanje; dostupnost svim segmentima društvenog života i zaštitu od
diskriminacije; obezbeđivanje interpretatora znakovnog jezika koji olakšava
komunikaciju između gluvih i čujućih osoba. Pandemija Covid 19, uticala je i na znakovne
jezike.
Cilj ovog rada je da se kroz pregled istraživanja analizira pojava novih znakova
(termina) u nacionalnim znakovnim jezicima tokom pandemije. Svetska federacija gluvih
je u martu 2020. izdala saopštenje o većoj ranjivosti gluvih osoba, kao marginalizovane
grupe, tokom krize izazvane pandemijom. Ukazuje se da gluvim osobama treba
omogućiti pristup informacijama i zdravstvenim uslugama na nacionalnim znakovnim
jezicima. Neophodno je da znakovni interpretator prevodi sa govornog na nacionalni
znakovni jezik, da se izrečeno titluje što je značajno za važne i ključne događaje, koji se
prenose uživo. U video zapisima za opisivanje termina vezanih za Covid 19, mogu se
koristiti vizuelni opisi i ilustracije kako bi se informacije lakše razumele. Specifičnim i
apstraktnim terminima neophodna su detaljnija objašnjenja.
Pregledom dostupne literature, uočeno je da su se u nacionalnim znakovnim
jezicima pojavili tokom pandemije novi termini (znaci), kako bi se gluvim osobama što
bolje razjasnila nova situacija, rizici i pravila ponašanja. Novi znaci vezani za pandemiju
su: Covid-19; korona virus; pandemija; fizička distanca; zaključavanje; simptomi; zaraza;
izolacija; karantin; maske; vakcine. Za njih je karakteristično to što se pri pokazivanju
koristi i daktilologija (prstna azbuka-abeceda), pokazuje znak, a kod nekih pojmova se
znak sa više različitih znakova dodatno objašnjava.
Teško je prevoditi sa znakovnog na govorni jezik i obrnuto. Razlika je uslovljena
vizuelnom percepcijom, intenzitetom emocionalnog doživljaja i razvojem mišljenja i
govora. Gluva osoba, u želji da svoje unutrašnje potrebe ili stanja izrazi, neprekidno ima
potrebu da stvara nove znakove. Znaci-gestovi, plastično ocrtavaju suštinu predmeta ili
plastično kopiraju radnju ili simbolično označavaju pojam, što već predstavlja viši stupanj
znakovnog izražavanja, ali i osnovu za formiranje apstraktnih znakova. Video snimci na
znakovnom jeziku, koji uključuju vizuelne opise i razradu apstraktnih pojmova, treba da
budu edukativni, podrže razumevanje i efikasno prenesu informacije i pomognu da se
osigura bezbednost javnog zdravlja smanjenjem širenja virusa