Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Egzekutivne funckije kod osoba sa poremećajem pažnje sa hiperaktivnošću
No full textПоремећај пажње са хиперактивношћу карактерише претерана и дезорганизована активност и неистрајност; почиње у раном детињству и јавља се код око 5 до 10% деце. Деца са поремећајем пажње са хиперактивношћу врло често имају симптоме и у одраслом добу с тим да се хиперактивност смањује, док проблеми у домену пажње остају.
Егзекутивне функције подразумевају низ способности, које су одговорне за сврсисходно, ка циљу усмерено понашање. Већина аутора у егзекутивне функије наводи способности попут инхибиторне контроле, радне меморије, когнитивне флексибилности као и организовања, планирања и контроле активности. Егзекутивне функције одговорне су за организацију понашања у новим или сложеним ситуацијама.
Циљ рада је да се на основу поадатака доступне литературе стекне увид у карактеристике егзекутивних функција код особа са поремећајем пажње са хиперактивношћу, утицај дефицита егзекутивних функција на академски успех, социјалне и радне вештине као и ефекат третмана радне меморије код особа са поремећајем пажње са хиперактивношћу. При прегледу литературе коришћен је Google Scholar, SCIndex и претраживач ScienceDirect.
Увидом у литературу пронађено је да особе са поремећајем пажње са хиперактивношћу имају већих тешкоћа у области егзекутивних функција у односу на особе типичне популације, највећи дефицити пронађени су у домену радне меморије. Дефицити егзекутивних функција имају већи утицај на лошији академски успех него на социјалне вештине. Тренинг радне меморије се показао као ефикасан у постизању побољшања капацитета радне меморије.Attention deficit hyperactivity disorder is a group of disorders characterized by excessive and disorganized activity and restlessness, which begins in early childhood and occurs in about 5 to 10% of children. Children with attention deficit hyperactivity disorder often have symptoms in adulthood, with hyperactivity decreasing, while attention problems remain.
Executive functions include a number of abilities, which are responsible for purposeful, goal-directed behavior. Most authors refer to executive functions as abilities such as inhibitory control, working memory, cognitive flexibility, as well as organizing, planning and controlling activities. Executive functions are responsible for organizing behavior in new or complex situations.
Main aim of this paper is to investigate the characteristics of executive functions in people with attention deficit hyperactivity disorder, the impact of executive function deficits on academic achievement, social and professional skills, and the effect of working memory treatment in people with attention disorder and hyperactivity. During the literature review, it was used Google Scholar, SCIndex and ScienceDirect browser.
In reviewing the literature, it was found that people with attention deficit hyperactivity disorder have difficulties in the executive functions compared to people in the typical population, the biggest deficits were found in the domain of working memory. Executive function deficits have a greater impact on lower academic performance than social skills. Working memory training has been shown to be effective in achieving improvements in working memory capacity
Analiza izvršenja mera pojačanog nadzora u Republici Srbiji i njihova usklađenost sa međunarodnim standardima
No full textУ овом раду желели смо да испитамо мерe појачаног надзора, њихове карактеристике и учесталост у изрицању ових мера у Републици Србији у периоду од 2011. до 2020. године и анализарамо њихову усклађеност са међународним стандардима попут Конвенције о правима детета, Стандардних минималних правила Уједињених нација за малолетничко правосуђе - Пекиншких правила, Стандардних минималних правила Уједињених нација за мере алтернативне институционалном третману - Токијских правила, Препорука Савета Европе о друштвеној реакцији на малолетничку деликвенцију и Европских правила о санкцијама и мерама за малолетнике.
Најпре су дефинисани појам и кључне карактеристике мера појачаног надзора, специфичности и услови извршења ових мера, али и њихова сврха.
Потом су анализиране и објашњене мере појачаног надзора у Србији, али и упоредном праву, као и изазови у извршењу мера појачаног надзора.
Испитана је учесталост изрицања мера појачаног надзора у односу на узрасну категорију малолетника, однос са другим кривичним санкцијама, упоређена је учесталост између самих мера појачаног надзора и најзад, усклађеност са међународним стандардима. Узорак је чинило 10 билтена који се тичу малолетних извршилаца кривичних дела у протеклих десет година (2011 - 2020) а који су објављени на званичном сајту Републичког завода за статистику. У обради података биле су примењене: статистичка метода, метода компарације, метода дескрипције и анализе података.
На основу добијених резултата дошли смо до закључка да су мере појачаног надзора у Републици Србији чешће изрицане старијим малолетницима, а да је најчешће изрицана мера појачаног надзора од стране органа старатељства. Такође, мере појачаног надзора су једне од најчешће изрицаних кривичних санкција за малолетнике и у складу су са међународним стандардима.In this paper, we wanted to examine the sanctions of enhanced supervision, their characteristics and frequency in the imposition of these measures in the Republic of Serbia in the period from 2011 to 2020 and analyze their compliance with international standards such as the Convention on the Rights of the Child, the Beijing Rules, the Tokyo Rules, Recommendation of the Council of Europe on social reaction to juvenile delinquency and European rules on sanctions and measures for minors.
First of all, the concept and key characteristics of sanctions of enhanced surveillance, the specifics and conditions of execution of these sanctions, as well as their purpose, are defined. Then the sanctions of increased supervision in Serbia, but also comparative law, were analyzed and explained, as well as the challenges in the implementation of the sanctions of increased supervision. The frequency of imposition of measures of enhanced surveillance in relation to the age category of minors, the relationship with other criminal sanctions, the comparison of the frequency between the measures of enhanced surveillance and, finally, compliance with international standards were examined. The sample consisted of 10 bulletins concerning juvenile perpetrators of criminal offenses in the past ten years, which were published on the official website of the Republic Institute of Statistics. In data processing, the following were applied: statistical method, comparison method, method of description and data analysis.
Based on the obtained results, we came to the conclusion that sanctions of enhanced supervision in the Republic of Serbia are more often imposed on older minors, that the measure of enhanced supervision is most often imposed by the guardianship authorities (social services). Also, sanctions of enhanced supervision are one of the most frequently imposed criminal sanctions for minors and are in accordance with international standards
Determinante školskog uspeha učenika sa intelektualnom ometenošću
No full textШколски успех би требало да подразумева успешно усвајање животних и академских вештина, као и прилагођавање ученика школској средини. Једно од важних питања које се поставља у истраживању школског успеха је у којој мери и на основу којих особина ученика, одлика породице, школе или шире социјалне средине можемо предвидети школска постигнућа.
Циљ овог прегледа литературе је утврђивање односа социо-економског статуса (СЕС) породице, типа образовања детета, степена родитељске подршке и академских постигнућа деце са интелектуалном ометеношћу (ИО). Прегледом литературе обухваћено је 7 научних радова, преузетих из база података: Google scholar, KOBSON, SCIndex i ResarchGate. Од анализираних детерминанти школских постигнућа у свим обухваћеним истраживањима, као најзначајнија издвојена је родитељска подршка.
Утврђено је да СЕС породице утиче на степен ангажовања родитеља у пружању подршке у учењу, тип школе коју деца похађају као и на очекивања која родитељи имају везана за школовање детета. Најчешћи тип подршке коју родитељи пружају деци са ИО је општа подршка дететовим напорима да савлада школско градиво, односно подршка која није повезана са специфичним садржајем задатка. Овај тип подршке негативно утиче на академска постигнућа.
Можемо да закључимо да су тип и ниво подршке родитеља медијатори утицаја СЕС-а на школско постигнуће ученика са ИО. Када се пореде школска постигнућа ученика са ИО у редовним и школама за ученике са сметњама у развоју, закључује се да ученици са ИО остварују значајно боље резултате у инклузивном окружењу.School success should include the successful acquisition of life and academic skills, as well as the adaptation of students to the school environment. One of the important questions that arises in the research of school success is to what extent and on the basis of which characteristics of students, characteristics of family, school or the wider social environment we can predict school achievements.
The aim of this literature review is to determine the relationship between the socio- economic status (SES) of the family, the type of education of the child, the degree of parental support and the academic achievements of children with intellectual disabilities (ID). The literature review includes 7 scientific papers, taken from databases: Google scholar, KOBSON, SCIndex and ResarchGate. Of the analyzed determinants of school achievement in all included research, parental support was singled out as the most significant. It has been determined that the SES of the family influences the level of parents' involvement in providing support in learning, the type of school that children attend, as well as the expectations that parents have regarding the child's education. The most common type of support that parents provide to children with ID is general support to the child's efforts to master school materials, ie support that is not related to the specific content of the task. This type of support negatively affects academic achievement.
We can conclude that the type and level of parental support are mediators of the impact of SES on the school achievement of students with ID. When comparing the school achievements of students with ID in regular and schools for students with disabilities, it is concluded that students with ID achieve significantly better results in an inclusive environment
Egzekutivne funkcije kod osoba sa Daunovim sindromom
No full textДаунов синдром је најчешћи генетски узрок интелектуалне ометености и карактеришу га абнормалности на 21. хромозому. Поред општег интелектуалног дефицита код особа са Дауновим синдромом, постоји и специфичан образац тешкоћа који разликује когнитивни профил овог синдрома од профила осталих генетских синдрома. Егзекутивне функције представљају сет когнитивних процеса који су у основи понашања усмереног ка циљу. У базичне компоненте егзекутивних функција спадају радна меморија, инхибиторна контрола и когнитивна флексибилност. С обзиром да егзекутивне функције представљају област тешкоћа код особа са Дауновим синдромом, значајно је детаљније испитати ову област, како би се утврдиле евентуалне разлике у функционисању различитих компоненти егзекутивних функција.
Стога је циљ овог рада да се прегледом релевантне литературе истражи профил егзекутивних функција код особа са Дауновим синдромом, са фокусом на базичне егзекутивне функције. Резултати сугеришу да особе са Дауновим синдромом показују нижи ниво општег егзекутивног функционисања, као и тешкоће у оквиру све три базичне компоненте. Такође, присутне су и специфичне потешкоће и потенцијали, повезани са синдромском етиологијом: више је очувано функционисање визуо- спацијалних аспеката базичних компоненти егзекутивних функција у поређењу са вербалним аспектима радне меморије, инхибиторне контроле и когнитивне флексибилности.Down syndrome is the most common cause of intellectual disability and is characterized by abnormalities on the 21st chromosome. In addition to the general intellectual deficit in people with Down syndrome, there is also a specific pattern of strengths and weaknesses that distinguishes the cognitive profile of this syndrome from the profiles of other genetic syndromes. Executive functions represent a set of cognitive processes that are the basis of goal-directed behavior. Basic components of executive functions include working memory, inhibitory control, and cognitive flexibility. Given that executive functions are an area of difficulty for people with Down syndrome, it is important to examine this area in more detail, in order to determine possible differences in the functioning of various components of executive functions. Therefore, the aim of this study is to investigate profile of executive functioning in people with Down's syndrome, with main focus on basic executive functions, through systematic review of the relevant literature. The results suggest that people with Down syndrome show a lower level of general executive functioning, as well as difficulties within all three basic components. Also, there are specific difficulties and potentials associated with the syndrom etiology: the functioning of visuo-spatial aspects of the basic components of executive functions is more preserved compared to the verbal aspects of working memory, inhibitory control and cognitive flexibility
Efekti primene hortikulturnih intervencija kod osoba sa teškoćama u mentalnom razvoju
No full textХортикултурне интервенције припадају групи комплементарних третмана којe се могу спроводити код особа са тешкоћама у менталном развоју. Обухватају четири модалитета, укључујући хортикултурну терапију, стручно обучавање за хортикултуру, терапеутску и социјалну хортикултуру. Циљ овог рада је да прикаже позитивне ефекте примене хортикултурних интервенција код особа са тешкоћама у менталном развоју.
Доступна литература указује да применом социјалне и терапеутске хортикултре долази до значајног побољшања у социоемоционалном развоју. Примена хортикулурних терапијских активности доводи до остварења постављених рехабилитационих циљева, а спроведене обуке стручног оспособљавања за хортикултуру резултирају позитивним ставом и усвајањем професионалних вештина код особа са тешкоћама у менталном развоју. Значај хортикултурних интервенција огледа се у унапређењу свеукупног квалитета живота особа са тешкоћама у менталном развоју, али захтева додатне напоре у креирању научног методолошког оквира који би олакшао њихову практичну примену.Horticultural interventions belong to the group of complementary treatments that can be implemented for people with mental development difficulties. They encompass four modalities, including horticultural therapy, vocational horticultural training, therapeutic horticulture and social horticulture. The aim of this paper is to show the positive effects of the application of horticultural interventions in people with mental disabilities. The available literature indicates that with the application of social and therapeutic horticulture there is a significant improvement in socio-emotional development. The application of horticultural therapeutic activities leads to the realization of the set rehabilitation goals and the conducted professional training for horticulture results in a positive attitude and the acquisition of professional skills in persons with mental development difficulties. The importance of horticultural interventions is reflected in the improvement of the overall quality of life of people with disabilities in mental development, but it requires additional efforts in creating a scientific methodological framework that would facilitate their practical application
Awareness of vocal professionals about voice disorders
No full textУвод: Вокални професионалци су особе које у својој професији користе свој глас, те се може рећи да им је глас основни „алат“ на основу којих исти могу обављати свој посао.У вокалне професионалце спадају васпитачи, дефектолози, адвокати, наставници, свештеници, певачи, глумци и др. Управо из разлога што често користе свој глас може доћи и до проблема у виду поремећаја гласа, а томе разлози могу бити спољашњи фактори или навике.
Циљ: Циљ истраживања је да се утврди колико су вокални професионалци информисани о могућим поремећајима гласа, узимајући у обзир њихов пол, музичко образовање, место становања, године живота, пушачки статус, укљученост у логопедски третман.
Метод: У истраживању је учествовало 50 испитаника. Како би се утврдио ниво информисаности вокалних професионалаца о поремећајима гласа примењен је неекспериментални метод истраживања, који се базирао на анкетирању испитаника.. Коришћен је Упитник о вокалној хигијени. Испитаници су требали да дају одговор на 33 питања која се односе на вокалну хигијену. Одговори су се давали на тај начин што су испитаници заокруживали један од три понуђена одговора (тачно, не знам, није тачно). Такође, пре самог Упитника о вокалној хигијени испитаници су најпре морали да дају податке који се односе на следеће околности: пол, старост, место становања, пушачки статус, похађање музичке школе, постојање проблема са гласом и укљученост у логопедски третман испитаника.
Резултати: Резултатима је показано је у којој мери су вокални професионалци информисани о поремећајима гласа. У циљу приказивања резултата користила се дескриптивна статистика. На основу добијених резултата и применом метода статистике дошло је прихватања или одбацивања хипотеза које су постављене. На основу приказаних резултатa и применом одговарајућих статистичких метода постављене хипотезе су или прихваћене или одбачене. Резултати су показали да је информисаност вокалних професионалаца о поремећајима гласа оптималан.
Закључак: Испитаници који су учествовали у испитивању су показали да постоји информисаност о поремећајима гласа, међутим, неопходно је да информисаност буде још већа, будући да је реч о особама које свакодневно у професионалне сврхе употребљавају свој глас. Овим истраживањем је обухваћено само 50 испитаника, па се резултати не могу односи на целокупну територију Републике Србије.Introduction: Vocal professionals are people who use their voice in their profession, therefore, it can be said that their voice is the main tool used for performing job tasks. Vocal professionals include teachers, defectologists, lawyers, priests, singers, actors, etc. Because they use their voice on a daily basis, they are prone to voice disorders, where some of the causes are external factors and habits.
Objective: Goal of this research is to determin to what extent vocal professionals are informed about possible voice disorders, taking into consideration their gender, musical education, residence, age, smoking status, involment in a voice therapy.
Method: In this research participated 50 participants. In order to determine informedness of vocal professionals about voice disorders, a non-exepimental method of research was used, which was based on survey.
Questionnaire regarding voice hygiene was used. Questionnaire had 33 questions related to voice hygiene. Questions were given by encircling one of the three possible answers (True, False, I don't know). Also, before statting the questionnaire, participants had to provide personal data related to: gender, age, residence, smoking status, enrollment in musical school, precious voice disorders and involment in a voice therapy.
Results: Results show to which extent vocal professionals are informed about the voice disorders. For showing results, descriptive statistics were used. Based on the obtained results and using statistics, initial hypotheses were either confirmed or rejected. Results show that the level of informedness of vocal therapists is optimal.
Conclusion: Respondents who participated showed that there is a certain level of knowledge, but level of available information should be immensly bigger because persons using these information are mainly vocal professionals. This research covered only 50 respondents, so these results can’t be applied to the whole region of the Republic of Serbia
Značaj igre za razvoj kreativnosti kod dece s teškoćama u mentalnom razvoju
No full textИгра је, уз креативност, од изузетног значаја за целокупан развој детета и као таква препозната је у бројним домаћим и иностраним радовима. Значајан број радова пружио је прилику да приметимо на које то начине игра може да се искористи у поспешивању бројних сегмената развоја. Било да је реч о родитељима који први остварују контакт са дететом, или васпитно-образовном особљу који ће се са дететом нешто касније сусрести, игра је заједнички фактор који у великој мери доприноси зближавању и остваривању првих социјалних интеракција. Код деце са тешкоћама у менталном развоју игра и могућност испољавања креативности може да буде од пресудне важности будући да она често испољавају тешкоће у доменима емоционалних и социјалних интеракција.
Циљ рада је да се укаже на значај игре и креативности код деце са тешкоћама у менталном развоју. За преглед доступне литературе коришћене су електронске базе података доступне преко сервиса Google scholar. У раду је ближе објашњен развој саме игре који прати узраст детета, специфичности игре код све деце као и појава креативности и њихова улога у целокупном развоју. Такође, указује се на значај примене игре код деце са тешкоћама у менталном развоју. Стиче се утисак да игра узима све већи простор код великог броја аутора који је више не сматрају „тек неком активношћу детета“ већ озбиљним сегментом развоја кроз који свако дете пролази. Утицај игре и позитивни исходи применом исте могу бити подстрек за даља истраживања и њену примену не само са најмлађима, већ и са децом старијег узраста, било да је реч о активностима у слободно време, или оним обавезним у васпитно-образовним установама.The play, along with creativity, is extremely important for the overall development of the child and as such is recognized in numerous domestic and foreign works. A significant number of works provided an opportunity to notice in which ways the game can be used to accelerate numerous segments of development. Whether it is the parents who are the first to make contact with the child, or the educational staff who will meet the child later, play is a common factor that greatly contributes to the rapprochement and realization of the first social interactions. In children with mental disabilities, play and the ability to express creativity can be crucial as they often exhibit difficulties in the domains of emotional and social interactions. The aim of this work is to point out the importance of play and creativity in children with mental disabilities. Electronic databases available through the Google scholar service were used to review the available literature. This work explains in more detail the development of the game itself, which follows the age of the child, the specifics of the game in all children as well as the emergence of creativity and their role in overall development. It also points out the importance of using the game in children with mental disabilities. The impression is that the game is taking up more and more space with a large number of authors who no longer consider it "just a child's activity" but a serious segment of development that every child goes through. The impact of the game and the positive outcomes of its application can be an incentive for further research and its application not only with the youngest, but also with older children, whether it is leisure activities or those required in educational institutions
Students’ SEL skills, disciplinary practices and bullying: Relevance for positive youth development
Get PDFThe extent to which SEL (socio-emotional learning) techniques were provided in schools as well as the level of students’ SEL skills is frequently examined in relation to different aspects of negative aspects of school climate (e.g. school bullying). Students (N=860, 40.4% male students) completed Delaware School Climate Survey scales at a single time point. The aim of this paper is to identify use of positive, punitive, and social-emotional disciplinary techniques, students’ SEL skills and its’ effects on school bullying. Additionally, mediation of disciplinary techniques in relation of students’ SEL skills and school bullying is explored. Research results are summarized as follows. Female students scored higher for Student SEL Skills (F [211.87] = 8.36, p = .004, η2 =.01), SEL techniques (F [156.30] = 4.35, p = .037, η2 =.005) and Bullying at School (F [106.59] =9.05, p < .003, η2 =.01). Age, gender, SEL Punitive and Positive Techniques explained 33% variance in Bullying at School. Teachers’ punitive disciplinary practice (β = .55, p <.001) positively predicted bullying at school, while SEL teaching practice negatively predicted bullying at school (β = - .24, p <.001). Full mediation of the link between students’ SEL skills and school bullying by all three teachers’ disciplinary practice is found (total indirect effect z = - 4.315, p < .001). Positive youth development (PYD) perspective supports minimizing punitive disciplinary practice at school, and maximizing SEL techniques in order to develop students’ SEL skills and prevent bullying
Victimisation survey on sexual violence against students at the faculties in Serbia
No full textIn 2021 Victimology Society of Serbia conducted an online victimization survey on sexual violence (SV) against students at the faculties in Serbia. The survey was conducted within the project Sexual violence at the universities in Serbia: Raising awareness and developing innovative mechanisms of victim support, which aimed at equipping selected faculties to prevent and tackle SV and support victims. Survey data enriched the body of knowledge about this under-researched topic in Serbia and informed further intervention. The paper starts with a brief presentation of the survey methodology. It proceeds with presenting survey findings on the scope and characteristics of SV against students and the level of students’ familiarity with existing mechanisms for prevention and protection from SV. Survey results will be discussed in the light of previous research conducted worldwide. The paper finishes with main conclusions and proposals for more responsive prevention, protection, and suppression of SV at the faculties
Assistive technology for literacy development in children with verbal communication disorders
No full textDeca sa poremećajima verbalne komunikacije ispoljavaju teškoće i u razvoju
pismenosti, s obzirom na to da postoji međuzavisnost između govorno-jezičkih
sposobnosti i sticanja veština čitanja i pisanja. Pažnja stručnjaka je usmerena na
razvoj strategija za stimulisanje ranih faza razvoja pismenosti, kao i kompenzacionih
metoda za prevazilaženje teškoća u savladavanju veština čitanja i pisanja. Upotreba
asistivne tehnologije za komunikaciju pruža deci priliku da uče, čitaju i pišu o
temama koje bi im bile nedostupne, ukoliko bi morala da se oslone samo na svoje
veštine čitanja i pisanja, ili na pomoć drugih osoba. Cilj ovog rada je bio da se
sistematskim pregledom relevantne literature utvrde načini na koje uređaji asistivne
tehnologije mogu da se primene u procesu savladavanja veština čitanja i pisanja.
Takođe, da se analiziraju ishodi i prednosti primene uređaja u ovom procesu, kao i
potencijalne barijere za njihovu doslednu upotrebu u nastavnim programima.
Rezultati istraživanja pokazuju da upotreba asistivne tehnologije može da poboljša,
nadoknadi ili podrži razvoj veština čitanja i pisanja. Pri tome, sve veća raznovrsnost
i
efikasnost uređaja asistivne tehnologije utiču na povećanje motivacije za
angažovanje u aktivnostima koje uključuju čitanje i pisanje. Povećana motivacija za
učenje je važan faktor, s obzirom na to da deca sa poremećajima verbalne
komunikacije mogu da budu nemotivisana za rad, zbog veće količine napora koji
moraju da ulože u proces savladavanja školskih zadataka. Upotreba tehnologije,
takođe, omogućava aktivno uključivanje deteta u proces učenja, uzimajući u obzir
individualne stilove učenja i potrebe, kao i nastavne ciljeve. U ovom procesu mogu
uspešno da se koriste uređaji i aplikacije za obradu i skeniranje teksta sa glasovnim
inputom, kao i za pretvaranje teksta u govor.Children with verbal communication disorders also have difficulties in developing
literacy, given the interdependence between speaking and language skills and
acquiring reading and writing skills. The attention of experts is focused on the
development of strategies for stimulating the early stages of literacy development,
as well as compensatory methods for overcoming difficulties in mastering reading
and writing skills. The use of assistive communication technology provides children
the opportunity to learn, read and write about topics that would be inaccessible to
them, if they had to rely only on their reading and writing skills, or on the help of
others. The aim of this paper was to systematically review the relevant literature to
determine the ways in which assistive technology devices can be applied in the
process of mastering reading and writing skills. Also, to analyze the outcomes and
benefits of using devices in this process, as well as potential barriers to their
consistent use in curricula. Research shows that the use of assistive technology can
improve, compensate for or support the development of reading and writing
skills. At the same time, the increasing variety and efficiency of assistive technology
devices increase the motivation to engage in activities that include reading and
writing. Increased motivation to learn is an important factor, given that children
with verbal communication disorders can be unmotivated to work, due to the
greater amount of effort they have to invest in the process of mastering school
tasks. The use of technology also enables the active involvement of the child in the
learning process, taking into account individual learning styles and needs, as well as
teaching goals. Devices and applications can be successfully used in this process for
editing and scanning text with voice input, as well as for converting text into speech