Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Socijalna kompetencija kod osoba s intelektualnom ometenošću
No full textСоцијална компетенција детерминише социјално функционисање које је изразито важно по животне исходе сваке особе. Иако не постоји сагласност око дефиниције шта све социјална компетенција представља, важност овог конструкта је неупитна с обзиром на човекову друштвену природу. У позадини феномена какав је социјално понашање налазе се три групе фактора — когнитивни, емоционални и бихевиорални — чија интеракција за исход има управо одређени ниво социјално компетентног понашања.
Тешкоће у социјалном домену функционисања посебно су изражене код популације особа с интелектуалном ометеношћу. Штавише, исподпросечно социјално функционисање је како критеријум дефинисања тако и критеријум дијагностиковања стања интелектуалне ометености.
Прегледом релевантне литературе, анализирани су фактори који чине социјалну компетенцију и утичу на њу, укључујући и протективне факторе који донекле ублажавају дефиците и околности које негативно утичу на социјални развој особа с најчешћим неуроразвојним поремећајима.Social competence determines social functioning that is of utmost importance for life outcomes of every person. Although there is no agreement about definition of the term itself and about what that term includes, its importance is unquestionable due to human beings’ social nature.
There are three groups of factors — cognitive, emotional, behavioural — that underlie the phenomenon of social behaviour and whose interaction has an outcome which reflects as a certain level of socially competent behaviour.
Difficulties in social domain of functioning are especially recognized in population of persons with intellectual disability. On top of that, low levels of social functioning are criterion for defining and diagnosing intellectual disability.
By reviewing the relevant literature, factors that constitutes and influences social competence are analysed, including protective factors that can alleviate deficits and circumstances with negative effects on social development of persons with most common neurodevelopmental disorders
Coping with loneliness during the pandemic among special education students
Get PDFMere zaštite od širenja pandemije COVID - 19 značajno su izmenile svakodnevnicu
studenata. Prilike za socijalnu interakciju sa vršnjacima i porodicom dramatično su
redukovane, a prolongirani period socijalne izolacije mnogima je predstavljao stres
i pokrenuo intenzivan emocionalni odgovor. Cilj aktuelne studije je istraživanje
prediktivne uloge strategija prevladavanja stresa u doživljavanju usamljenosti
tokom pandemije COVID-19. Učesnice u ovom onlajn istraživanju bile su
studentkinje osnovnih studija specijalne edukacije i rehabilitacije (N=222) na
Univerzitetu u Beogradu. Usamljenost je procenjena Revidiranom skalom
usamljenosti (Revised UCLA Loneliness Scale). Podaci o primeni uobičajenih
adaptivnih i maladaptivnih strategija prevladavanja stresa dobijeni su putem
inventara COPE (pozitivna reinterpretacija i rast, mentalno povlačenje, ventiliranje
osećanja, instrumentalna socijalna podrška, aktivno suočavanje, poricanje,
suočavanje kroz religiju, humor, bihevioralno povlačenje, suzdržavanje,
emocionalna socijalna podrška, korišćenje supstanci, prihvatanje, supresija and
planiranje). Podaci su prikupljeni tokom decembra 2020. godine., kada je
epidemiološka situacija u Srbiji bila izuzetno nepovoljna.
Linearni regresioni model sa strategijama prevladavanja kao prediktorskim
varijablama i usamljenošću kao kriterijumskom varijablom objašnjava oko 25%
varijanse (F(15, 206)=4,674, p < .001). Emocionalna socijalna podrška najsnažnije
predviđa usamljenost, i to negativno (β=-.491, p < .001), dok su ostali statistički
značajni prediktori u pozitivnoj vezi sa kriterijumskom varijablom: preusmeravanje
ponašanja (β=.147, p < .05), suzdržavanje (β=.180, p < .01), instrumentalna
društvena podrška (β=.190, p < .05) i korišćenje supstanci (β=.143, p < .05).
Rezultati ukazuju na značaj emocionalne društvene podrške u smanjenju doživljaja
usamljenosti studenata, ali i na strategije prevladavanja stresa koje su se na uzorku
studenata pokazale kao povezane sa usamljenošću. Prikazani nalazi mogu biti od
značaja kako za obrazovanje studenata specijalne edukacije i rehabilitacije, tako i za
razvijanje programa za njihovo psihološko osnaživanje i pripremu za rad tokom kriza
poput pandemije.Protective measures against the spread of the COVID - 19 pandemic have
significantly changed the daily lives of students. Opportunities for social interaction
with peers and family were dramatically reduced, and the prolonged period of social
isolation was stressful for many and triggered an intense emotional response. The
aim of the current study is to investigate the predictive role of stress coping
strategies in experiencing loneliness during the COVID-19 pandemic. The
participants in this online research were special education and rehabilitation
students (N = 222) at the University of Belgrade. Loneliness was assessed by the
Revised UCLA Loneliness Scale. Data on the application of common adaptive and
maladaptive strategies for coping with stress were obtained through the COPE
inventory (positive reinterpretation and growth, mental disengagement, venting
emotions, instrumental social support, active coping, denial, religious coping,
humor, behavioral disengagement, restraint, emotional social support, substance
use, acceptance, suppression of competing activities and planning). The data was
collected during December 2020, when the epidemiological situation in Serbia was
extremely unfavorable. The linear regression model with coping strategies as predictor variables and loneliness as a criterion variable explains about 25% of the variance (F (15, 206) =
4,674, p <.001). Emotional social support negatively predicts loneliness, (β = -. 491,
p <.001), while other statistically significant predictors are positively related to the
criterion variable: behavioral disengagement (β = .147, p <.05), restraint (β = .180, p
<.01), instrumental social support (β = .190, p <.05) and substance use (β = .143, p
<.05). The results indicate the importance of emotional social support in reducing the
experience of student loneliness, but also the strategies for overcoming stress,
which in the sample of students proved to be associated with loneliness. The
presented findings can be important for the education of special education and
rehabilitation students, as well as for the development of programs for their
psychological empowerment and preparation for work during crises such as
pandemics
What Came First? Exploring Directions of Influence among Academic Emotions, Mathematics Identity and Achievement
No full textThe importance of academic emotions and mathematics identity for academic achievement is well-known, but the
relationship between them is unclear. The study aimed to test if academic emotions (enjoyment, anxiety and boredom)
mediate the relationship between mathematics identity and achievement or if that relationship is different. The sample
consisted of 437 third-, fourth- and fifth-grade students in primary schools across Belgrade. We specified two path
models to test the direction of this influence. The model proposing mathematics identity as a mediating variable
between emotions and achievement had a significantly better fit. Mathematics identity had a small to medium effect on
mathematics achievement. Enjoyment had the most critical impact on mathematics identity, which is still developing for
these age groups, while anxiety had a significant but small effect. Such results stress the importance of creating a school
environment where learning and participating in math class can evoke a sense of enjoyment
Связь между способностями к развитию и академической неуспевемосью учеников начальной школы
Get PDFThe paper presents the findings of a research study designed around the connections between developmental assets from the Developmental assets (DA) model and academic failure of elementary school students, conducted in seven Belgrade elementary schools. The research findings indicate the importance of supporting internal assets of students for prevention of academic failure.В статье представлены результаты исследования, проведенного в семи начальных школах Белграда, посвященного связям между активами развития (модель активов развития (DA)) и академической неуспеваемостью учащихся начальной школы. Результаты исследования свидетельствуют о важности поддержки внутренних активов учащихся для предотвращения академической неуспеваемости
Odnos verbalnog pamćenja i razumevanja jezika kod starijih osoba
No full textС обзиром да су сметње у памћењу и разумевању језика и њихов однос код старих особа још увек недовољно истражене, основни циљ овог истраживања је био да се утврди да ли постоје разлике у вербалном памћењу и разумевању језика на Рејовом тесту памћења и Токен тесту између две старосне групе.
Памћење је процес складиштења и евоцирања менталних продуката и акција за употребу после различитог периода ретенције. Сметње у памћењу обично представљају први знак когнитивних промена у старости.
Рецептивни језик се односи на способност разумевања језички обликованих порука и сметње у разумевању су повезане са опадањем општих когнитивних способности.
Истраживање је спроведено у Београду 2021. године. У истраживању је учествовало 34 особе подељене у две групе на основу година старости. Прву групу је чинило 19 испитаника старости од 65 до 75 година старости, док је другу групу чинило 15 испитаника старости од 76 до 85 година.
Након анализе добијених резултата закључујемо да старије особе имају лошија постигнућа на четири субтеста разумевања у односу на млађе испитанике, да млађи испитаници имају боље резултате на свим задацима понављања и рекогниције и да постоји средња корелација између разумевања и памћења код старијих особа. Такође, средње образовани испитаници постижу боље резултате на Рејовом тесту памћења.Considering that odler people`s disordes in memory and laguage comperhension and their reletion are not still sufficiently researched, the main goal of this research was to determine if there are defferences between two age groups results in RAVLT and Token test.
Memory is the process of storing and retrieving mental products and actions for use after different periods of retention. Memory difficulties represents the first sign of cognitive changes in old age.
Receptive language refers to the ability to understand lingvistically shaped messages and language comperhension defficulties are associated with decline in general cognitive abilities.
Research was implementes in Belgrade in 2022 and involved 34 people divided into two gorups based on age. The first group consisted of 19 respondents age from 65 to 75, while the second group consisted of 15 respondents aged from 76 to 85.
After the analysis of thе obtained results it is concluded that elderly people have worse results on four subtests od comprehension to the younger respodents, that younger respondents have better results on all tasks of repetition and recognition and that there is medium correlation between comprehension and memory at elderly people. Also, highly educated respondents achieve better results on RAVLT
Vocal fatigue in teachers
No full textУвод: За неке особе глас представвља много више од самог медија преношења порука, он је њихово главно средство за обављање послова. Особе које користе глас у професионалне сврхе класификују се као вокални професионалци. Професионално ангажовање гласа подразумева високо специјализовану људску делатност која изискује оптимално функционисање како биолошких, тако и психолошких и социјалних фактора. У ову групу спадају наставници, свештеници, адвокати, трговци, певачи, медицинско особље и многи други. Професија наставника се сматра веома захтевном говорном професијом и самим тим убрајају се у наризичнију групу за развој проблема са гласом.
Циљ: Циљ истраживања је да се утврди у којој мери је вокални замор присутан код наставника уз посебан осврт на испитивање присутности вокалног замора у односу на пол, узраст, занимање, пушачки статус, конзумацију алкохола,конзумацију течности, постојање алергије.
Метод: У истраживању је учествовало 40 испитаника. У сврху анализе вокалног замора код наставника примењен је метод неексперименталног истраживања на основу узорка – анкетирање испитаника. У истраживању је коришћен „Упитик за процену вокалног понашања пре и после вокалног замора“. Испитаници су имали задатак да одговоре на 25 питања о вокалном понашању заокруживањем једног или више понуђених одговора . Осим „Упитика за процену вокалног понашања пре и после вокалног замора“ испитаници су попуњавали и „Упитник о социодемографским карактеристикама опште популације“ (пол, старост, образовање, пушачки статус, конзумацију алкохола, конзумацију течности, постојање алергије,).
Резултати: Резултатима у истраживању утврђено је у којој мери је вокални замор присутан код вокалних професионалаца-наставника. За приказивање резултата коришћене су мере дескриптивне статистике. На основу приказаних резултатa и применом одговарајућих статистичких метода постављене хипотезе су или прихваћене или одбачене. Резултати истраживања су показали да је вокални замор у знатној мери присутан код наставника али је и у знатној мери присутан и код испитаника који не учествују у настави.
Закључак: Код наших испитаника вокални замор је присутан у знатној мери . То је очекивано код наставника с обзиром да су у питању особе које се интензивно служе гласом у сврху обављања професионалне активности. Међутим у знатној мери присутан је и код испитаника који примарно не користе глас у професионалне сврхе. Зато би било корисно да се превенцијa и рехабилитацијa поремећаја гласа реализује у што већој мери. Добијени резултати у нашем истраживању се не могу генерализовати на целу популацију у Републици Србији јер је овим истраживањем обухваћен мали број испитаника.Introduction: For some people, voice is much more than just a medium of communication; it is their main means for doing business. People who use their voice for professional purposes are classified as vocal professionals.
Professional engagement of the voice implies highly specialized human activity that requires optimal functioning of biological, psychological and social factors. This group includes teachers, priests, lawyers, merchants, singers, medical staff and many others. The teaching profession is considered to be a very demanding speaking profession and therefore they belong to the more risky group for the development of voice problems.
Aim: The aim of the research is to determine the extent to which vocal fatigue is present in teachers with special reference to the examination of the presence of vocal fatigue in relation to gender, age, occupation, smoking, consumption, alcoholism.
Method: 40 respondents participated in the research. For the purpose of analysis of vocal fatigue in teachers, the method of non-experimental research based on a sample was applied - surveying respondents. In the research was used the "Questionnaire for the assessment of vocal behavior before and after vocal fatigue".
Respondents were asked to answer 25 questions about vocal behavior by checking one or more offered answers. In addition to the "Questionnaire for assessing vocal behavior before and after vocal fatigue", respondents also filled out the "Questionnaire on socio-demographic characteristics of the general population" (gender, age, education, smoking status, alcohol consumption, fluid consumption, allergies).
Results: The results of the research determined the extent to which vocal fatigue is present in vocal professionals-teachers. Descriptive statistics measures were used to present the results. Based on the presented results and the application of appropriate statistical methods, the set hypotheses were either accepted or rejected.
The results of the research showed that vocal fatigue is significantly present in teachers, but it is also significantly present in respondents who do not participate in classes. Conclusion: Vocal fatigue is present in our respondents to a significant extent. This is expected in teachers, given that these are people who intensively use their voice for the purpose of performing professional activities.
However, it is also significantly present among respondents who do not primarily use their voice for professional purposes. Therefore, it would be useful for the prevention and rehabilitation of voice disorders to be performed as much as possible. The results obtained in our research cannot be generalized to the entire population in the Republic of Serbia, because this research included a small number of respondents
Odnos jezičkih i kognitivnih sposobnosti kod starih osoba
No full textУвод: Према емпиријским подацима језик, говор и комуникација се мењају у одраслом добу, укључујући и период старости, који наступа после 65 године. У периоду старости се дешавају и промене когнитивних способности.
Циљ: Главни циљ овог рада био је да се истражи утицај старења на језичке и когнитивне способности.
Метода: У истраживању је учествовало укупно 30 испитаника, подељених у две подгрупе. Прву подргрупу чинило је 15 испитаника из категорије ране старости (66-75 година), а другу 15 испитаника који су према годинама живота припадали категорији средњег животног доба (76-85 година). За прикупљање података коришћен је Мини ментал тест, Скрининг тест за афазије, слика ,, Крађа колача’’ и Токен тест.
Резултати: Применом статистичких поступака утврђено је да испитаници из категорије средњег животног доба имају лошије резултате у односу на испитанике из категорије ране старости на Скрининг тесту за афазије (t =1.683, p 0.115),Мини ментал тесту (t=5.567 p <0.0005),Токен тесту (t=6.108, p<0.0005),слици ,, Крађа колача’’(t=3.177,p 0.004).
Закључак: Анализом добијених података показано је да код старих особа знатно снижена флуентност спонтаног говора.Закључено је да испитаници који се сврставају у категорију средње старости испољавају веће сметње у разумевању сложених вербалних налога од испитаника који се се сврставају у категорију ране старости. Такође је утврђено да старе особе показују пад у области пажње, краткорочног вербалног памћења и присећања вербалног материјала.
Анализом резултата у групи средње старих испитаника утврђене су веће сметње у понављању сложених реченица у поређењу са испитаницима који се сврставају у категорију ране старости. Такође је утврђено да испитаници који се сврставају у категорију средње старости испољавају веће сметње у читању и писању од испитаника који се се сврставају у категорију ране старости.Introduction: According to empirical data, language, speech and communication change in adulthood, including the period of old age, which occurs after 65 years. In the period of old age, changes in cognitive abilities alse occur.
Objective: The main objective of this paper was to investigate the effect of aging on language and cognitive abilities.
Method: A total of 30 respondents, divided into two subgroups, participated in the research. The first subgroup consisted of 15 respondents from the category of early age (66-75 years), and the second 15 respondents who, according to their age, belonged to the category of middle age (76-85 years) the Mini Mental Test, the Screening Test for Aphasia, the ,, Stealing the Cake’’ picture and the Token Test were used for data collection.
Results: Using statistical procedures, it was determined that respondents from the middle age category have worse results compared to respondents from the early age category on the Screening test for Aphasia (t=1.683, p 0.115),Mini Mental Test (t =5.567 p <0.0005),Token Test (t=6.108, p<0.0005) ,, Stealing the Cake “ picture (t=3.177,p 0.004).
Conclusion: The analysis of the obtained data showed that the fluency of spontaneous speech is significantly reduced in old people.
It was concluded that respondents who are classified in the middle – aged category exibit greater difficulties in understanding complex verbal orders than respondents who are classified in the early – aged category. It was also found that elderly people show a decline in the areas of attention, short-term verbal memory and recall of verbal material. The analysis of the results in the group of middle-aged respondents revealed greater difficulties in repeating complex sentences compared to the respondents classified in the early age category. It was also determined that respondents who are classified in the middle-aged category exibit greater difficulties in reading and writing than respondents who are classified in the early-aged category
Procena svesnosti o afaziji na području Podunavlja
No full textАфазија представља стечени језички поремећај узрокован оштећењем мозга. Широм света, рађена су бројна истраживања која су имала за циљ процену свесности опште популације о афазији. Циљ овог рада је утврђивање нивоа свесности о афазији на подручју Подунавља. Као иструмент коришћена је адаптирана верзија анкете о афазији – Awаrness of Aphasia Survey.
У истраживању је учествовало 108 испитаника старијих од осамнаест година, који су путем анкете питани да ли су чули за афазију, затим, постављена су им питања о симптоматологији и етиологији афазије, у ком контексту су чули за афазију, као и да ли знају како и у којим установама се може помоћи особама са афазијом. Путем анкете прикупљени су подаци о полу, узрасту, образовању, занимању и месту становања испитаника. Резултати овог истраживања показују да је 39,8% (N=43) испитаника чуло за афазију, од којих само 9,3% (N=4) испитаника поседује основно знање о симптомима афазије, а њих 39,5% (N=17) поседује основно знање о етиологији афазије. Укупан проценат испитаника који поседују адекватно знање о основним симптoмима и о етиологији афазије је 4,6%. На основу резултата истраживања процењујемо да је ниво свесности о афазији на подручју Подунавља низак, да пол не утиче на свесност о афазији, али да насупрот томе, узраст, ниво образовања, место становања и занимање испитаника утичу.Aphasia represents the acquired language disorder caused by the brain damage. Numerous studies all across the world are dedicated to assess the awareness of general population regarding aphasia. Main goal of our research is to examine the level of awаreness about aphasia in the area of Podunavlje. As a research instrument we used an adapted version of the aphasia survey – Awarness of Aphasia Survey. The study involved 108 adult respondents who were asked throughout a survey if they had heard of aphasia, then asked questions about the symptomes and etiology of aphasia, in what context they had heard about of aphasia, and whether they know how and in which establishments the aphasic persons can be helped. During the trivia, information about gender, age, education and occupation has been recorded. The results of our research show that 39,8% (N=43) of respondents have heard of aphasia, of which only 9,3% (N=4) respondents have basic knowledge of the symptomes of aphasia, while 39,5% (N=17) respondents have basic knowledge about the etiology of aphasia. Total percentage of respondents that have a fundamental knowledge about the basic symptoms and etiology of aphasia is 4,6%. Based on results of the conducted research we estimate that the level of awareness about aphasia in Podunavlje is low, as well as that gender does not affect the level of awareness about aphasia, but on the contrary, age, level of education, place of living and occupation of the respondents, actually do have a impact
Procena svesnosti o afaziji u Republici Srpskoj
No full textАфазија се испољава поремећајима језичких способности, који се манифестују дефицитима у домену продукције, разумевања и употребе језика. Захвата више модалитета језичке функције: разумевање, понављање, читање, именовање, спонтани говор, писање, гест и језичко мишљење.
Циљ овог рада јесте утврђивање процене свесности о афазијама у Републици Српској. У истраживању је коришћена Анкета свесности о афазијама. Резултати истраживања су показали да становници Републике Српске имају низак проценат свесности о афазијама.Aphasia is disorder of language abilities which are manifested like deficit in language production, understanding and using language. It captures multiple modalitaties of language function: understanding, repetition, reading, naming, spontaneous speech, writing, gesture and linguistic thinking.
The main goal of this work is to determine evaluation about awareness of Aphasia in Republika Srpska. In this research we are used "Questionnaire about Aphasia awareness". Research results have shown that the peoples who live in Republika Srpska don’t have a good evaluation of awareness about Aphasia
Efikasnost programa rane intervencije kod dece sa motoričkim poremećajima
No full textЦиљ рада је да пружи обједињен приказ теоријских и практичних доказа о могућностима и препрекама програма ране интервенције у циљу повећавања моторичких способности код неуроризичне деце или деце са сметњама у развоју.
Узорак истраживања је чинило 14 радова који су се бавили овом тематиком.
Примјењен је метод Теоријске анализе прикупљеног материјала.
Претраживањем и анализирањем стручне литературе долази се до закључка да програми ране интервенције који су индивидуално креирани и прилагођени природном контексту подршке подстичу развој грубих и финих моторичких способности код деце.
Код преверемено рођене деце са моторичким дефицитима правовремена подршка корз програме ране интервенције је показала позитивне исходе на моторички и когнитивни развој који су перзистирали и у предшколском добу.The aim of this paper is to provide a unified presentation of theoretical and practical evidence on the possibilities and preparation of early intervention programs in order to increase motor skills in neurorisk children or children with disabilities.
A sample of research was conducted by 14 papers dealing with this topic. The method of Theoretical analysis of the collected material was applied.
Searching and analyzing the professional literature leads to the conclusion that early intervention programs that are individually created and adapted to the natural context of support encourage the development of rough and fine motor skills in children. In proven children born with motor deficits, timely support through the program of early intervention showed positive outcomes on motor and cognitive development, which persisted even in school age