Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Deprivacija slobode kao posledica izvršenja kazne zatvora
No full textКазна затвора доприноси настанку депривације слободе код осуђених, и сама депривација носи са собом последице по самог осуђеног. У овом раду ћемо анализирати интензитет депривације слободе на осуђене, различите моделе депривације слободе, као и анализирати истраживања ове тематике. Представити како депривација слободе утиче на здравлље, личност и понашање осуђених, каква разлика постоји у доживљају депривације слободе код мушких и женских осуђеника. На који начин депривација слободе може да се ублажи и то како радно ангажовање и образовање има утицај на смањење последица депривације слободе код осуђених. Међу утицајима на смањење депривације слободе говориће се и о алтернативним кривичним санкцијама.Imprisonment contributes to the deprivation of liberty in the convicts, and the deprivation itself carries with it consequences for the convict himself. In this paper, we will analyze the intensity of deprivation of liberty for convicted persons, different models of deprivation of liberty, as well as analyze research on this topic. Present how the deprivation of freedom affects the health, personality and behavior of the convicts, what difference there is in experiencing the freedom of freedom in male and female convicts. How deprivation of liberty can be mitigated and how work engagement and education have an impact on reducing the consequences of deprivation of liberty for convicts. Alternative criminal sanctions will also be discussed among the influences on the reduction of deprivation of liberty
Inclusion in physical education and sport
Get PDFPostoji međunarodna saglasnost za ideju da fizička aktivnost i sport mogu predstavljati strategije društvene inkluzije, kao i da osobe sa smetnjama i teškoćama u razvoju poseduju kapacitete za uče-stvovanje u ovim aktivnostima. Ipak, procesi kroz koje intervencije zasnovane na fizičkoj aktivnosti i sportu mogu uticati na inkluzivne ishode još uvek zahtevaju sveobuhvatnu i kontinuiranu istragu. Cilj ovog rada je da kroz pregled izvora naučne produkcije sa međunarodnih naučnih skupova, naučnih časopisa iz oblasti sportskih i društvenih nauka, kao i referentne literature, ukaže na probleme i perspektive razvoja nastave inkluzivnog fizičkog vaspitanja i sporta. Podaci su prikupljeni pregle-dom dostupnih štampanih izvora i elektronskih baza ERIC, JSTOR, Google Scholar, sa odgovarajućim ključnim rečima. Rezultati analize ukazuju da postoji više faktora koji utiču na nastavu fizičkog vaspitanja u inklu-zivnom obrazovnom kontekstu (stavovi nastavnika i učenika, kompetencije nastavnika, pristupačnost i sl.) kao i da je inkluzija u sportu uslovljena kako ličnim (priroda same smetnje, zdravlje, motivacija i sl.) tako i fak-torima vezanim za društvenu sredinu (pristupačnost, kreiranje i primena adaptiranih fizičkih aktivnosti i sl.).There is an international consensus that physical activity and sport can be used as strategies for social inclusion, as well as that people with disabilities have the capacity to participate in these activities. However, interventions based on physical activity and sport and their processes that can influence inclusive outcomes are yet to be continuously and comprehensively investigated. The aim of this paper is to point out the problems and perspectives of the development of inclusive physical education and sport by providing an overview of scientific production sources from international scientific conferences, scientific journals in the field of sports and social sciences, as well as reference literature. Data were collected by reviewing available print sources and electronic databases suh asERIC, JSTOR, and Google Scholar etc., using relevant keywords. The results indicate that there are several factors which influence physical education and its teaching methods in an inclusive educational context (attitudes of students and teachers, teachers’ competencies, approachability, etc.), and that inclusion in sport is dependent on both personal (nature of the disability, health, motivation, etc.) and social environment factors (accessibility, creating and implementing planned physical activities adapted for students with disabilities, etc.)
Peer-mediated interventions in students with intellectual disability and/or autism spectrum disorder
Get PDFVršnjački posredovane intervencije se primenjuju u radu sa učenicima sa intelektualnom
ometenošću (IO) i/ili poremećajem iz spektra autizma (PSA),
kako bi se poboljšalo socijalno funkcionisanje i akademsko postignuće ovih
učenika. Ove intervencije podrazumevaju podučavanje vršnjaka tipičnog
razvoja (TR) da na adekvatan način pružaju podršku učenicima sa IO i/
ili PSA, kako bi povećali njihovo učešće u školskim aktivnostima. Cilj ovog
rada je da se prikaže primena i uspešnost vršnjački posredovanih intervencija
u radu sa učenicima sa IO i/ili PSA. Relevantna literatura je pronađena
putem pretraživača Google Scholar i izdvojeni su oni radovi u kojima su
vršnjački posredovane intervencije primenjene kod učenika sa IO i/ili PSA,
bilo samostalno, bilo u sklopu šireg uzorka dece s ometenošću. Za prikaz su
korišćena istraživanja u kojima su primenjene vršnjački posredovane intervencije
u školskim uslovima, za vreme ili van časova, sa ciljem poboljšanja
socijalnih i/ili akademskih postignuća učenika sa ometenošću. Prikazana
istraživanja upućuju na široku primenljivost vršnjački posredovanih intervencija
kada je populacija osoba s IO i/ili PSA u pitanju s obzirom na to da
su intervencije primenjivane na različitim uzrastima (od osnovnoškolskog
do srednjoškolskog), kod učenika sa PSA i učenika različitih nivoa IO (od
lake IO do teške IO), kao i kod učenika sa komorbiditetom (IO i PSA). Ova vrsta intervencija pokazala se kao uspešna u radu sa učenicima sa IO i/ili
PSA. Učenici sa ometenošću koji su učestvovali u vršnjački posredovanim
intervencijama češće su ostvarivali socijalne interakcije sa vršnjacima i imali
su povećano učešće u školskim aktivnostima. Imajući u vidu aktuelnost inkluzivnog
obrazovanja, s jedne strane, i prednosti i dobijene pozitivne efekte
vršnjački posredovanih intervencija u prikazanim inostranim istraživanjima,
s druge, bilo bi dobro da se u budućnosti sprovedu istraživanja kojima bi
se ispitala uspešnost ove vrste intervencija i kod nas.Peer-mediated interventions are used in working with students with
intellectual disabilities (ID) and/or autism spectrum disorders (ASD), to
improve the social functioning and academic achievement of these students.
These interventions involve teaching peers of typical development (TD) to
adequately support students with ID and/or ASD, in order to increase their
participation in school activities. The aim of this paper is to show the application
and success of peer-mediated interventions in working with students with ID
and/or ASD. Relevant literature was found through the Google Scholar search
engine and those papers were singled out in which peer-mediated interventions
were applied to students with ID and/or ASD, either independently or as part of
a wider sample of children with disabilities. Research was used in which peermediated
interventions were applied in school conditions, during or outside
classes, with the aim of improving the social and / or academic achievements
of students with disabilities. The presented research indicates the wide
applicability of peer-mediated interventions when the population of persons
with ID and/or ASD is in question, given that the interventions were applied
at different ages (from elementary to secondary school), among students with
ASD and students of different levels of ID (mild ID to severe ID), as well as in
students with comorbidity (ID and ASD). This type of intervention has proven
to be successful in working with students with ID and/or ASD. Students with
disabilities who participated in peer-mediated interventions were more likely
to have social interactions with peers and had increased participation in school
activities. Having in mind the topicality of inclusive education, on the one
hand, and the advantages and positive effects of peer-mediated interventions in
the presented foreign studies, on the other hand, it would be good to conduct
research in the future to examine the success of this type of intervention in our
country
Prikaz knjige: Fadilj Eminović: Sport i osobe sa invaliditetom
Get PDFMonografija Sport i osobe sa invaliditetom autora prof. dr Fadilja
Eminovića je objavljena 2020. godine, a izdavač je Fakultet za specijalnu
edukaciju i rehabilitaciju, Izdavački centar fakulteta (ICF). Zasnovana na
naučno-stručnim, normativnim i pravnim podacima, monografija pruža informacije
o razvoju i elementima sporta osoba sa invaliditetom i mogućnostima
adaptacije fizičke aktivnosti (str. 9). Recenzenti monografije su prof.
dr Goran Nedović, prof. dr Milivoj Dopsaj i prof. dr Ljubica Konstantinović.
Knjiga ima 444 stranica i prema sadržaju je podeljena na devet poglavlja,
pored predgovora, uvodnog dela, literature, priloga i indeksa pojmova.
Uvodna razmatranja podsećaju čitaoca na kretanje kao uslov za očuvanje
zdravlja i normalnog funkcionisanja organizma. Autor navodi da je
uključivanje u ovaj proces značajno kako bi se pojedinac rano upoznao sa
benefitima ogranizovanog telesnog vežbanja (str.10). Nedovoljno kretanje
smanjuje motoričke funkcije i sposobnosti te negativno utiče na razvoj
i zdravlje organizma. Iz ovog proističe potreba za pravilnim vaspitanjem.....
Application of motor learning in the rehabilitation of persons with neurological disorders
Get PDFPoslednjih decenija sve je veće interesovanje za proučavanje motoričkog učenja
i njegovu primenu u rehabilitaciji. Utvrđeno je da postoje različiti meha-
nizmi kroz koje motoričko učenje prolazi i da svaki ima svoje karakteristike.
Različiti mehanizmi deluju paralelno ili samostalno i na različite načine
dovode do promena tokom rehabilitacionog procesa. U ovom radu dat je osvrt na
primenu motoričkog učenja u rehabilitaciji osoba s neurološkim deficitima.
Takođe, prikazana su dva pristupa u motoričkom učenju, eksplicitno i impli-
citno učenje i njihovi paradigmatični okviri. Primena motoričkog učenja u
rehabilitaciji motoričkih oštećenja obuhvata niz intervencija i od suštin-
skog je značaja kako bi se osobe vratile uobičajnim aktivnostima svakodnevnog
života.In recent decades, there has been an
increasing interest in the study of motor
learning and its application in rehabilitation.
It has been established that there are
different mechanisms through which motor
learning takes place and that each has its
own characteristics. Different mechanisms
work in parallel or independently and in
different ways lead to changes during the
rehabilitation process. This paper reviews
the application of motor learning in the
rehabilitation of people with neurological
disorders. Also, two approaches in motor
learning, explicit and implicit learning,
and their paradigmatic frameworks are
presented. The application of motor learning
in the rehabilitation of motor impairments
includes a series of interventions and is
essential in order for people to return to their
usual activities of daily life
Characteristics of the serbian version of the aims2 for people with rheumatoid arthritis
Get PDFReumatoidni artritis (RA) je bolest koja u velikoj meri određuje funkcionisanje
osobe zbog čega je važno ustanoviti kvalitet života ovih individua. Cilj
ovog istraživanja je prevod Upitnika za procenu uticaja artritisa 2 (Arthritis
Impact Measurement Scales 2) na srpski jezik, i procena njegovih mernih svojstava
kod osoba sa RA u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno onlajn krajem 2021. godine,
a uzorak su činile 106 ispitanica sa RA koje su anonimno popunile online formu
upitnika koji je postavljen na društvene mreže.
Rezultati istraživanja pokazali su visoku pouzdanost celokupne skale, dok
je objektivnost instrumenta postignuta standardizacijom načina na koji se
instrument zadaje, ocenjuje i tumači. Istraživanje je pokazalo i da ne postoji
statistički značajna razlika među ispitanicima iz Srbije, Hrvatske i Bosne
i Hercegovine ni na jednom od subtestova upitnika, a to je ispitivano zbog
eventualnih jezičkih i kulturnih razlika koje postoje. Preporuka za buduća
istraživanja je ispitivanje upitnika u test-retest situaciji, uvođenje kom-
plementarnog upitnika, kao i da u nekom narednom korišćenju ovog instrumen-
ta na srpskom jeziku u njegovom prevodu učestvuju reumatolozi, kao i osobe koje
boluju od RA.__Rheumatoid arthritis (RA) is a chronic
and heterogeneous disease that largely
determines a person’s physical and
social functioning, which is why it is very
important to establish the quality of life of
these individuals. The aim of this research
is the translation of the Arthritis impact
measurement scales 2 (AIMS 2) into Serbian,
and the assessment of its measurement
properties in people with RA in Serbia. The
research was conducted online at the end
of 2021, and the sample consisted of 106
respondents with RA who anonymously filled
out an online form of the questionnaire that
was posted on social networks.
The results of the research showed high
reliability of the entire scale, while the
objectivity of the instrument was achieved
by standardizing the way the instrument
is assigned, evaluated and interpreted.
The research also showed that there is no
statistically significant difference between respondents from Serbia, Croatia and Bosnia
and Herzegovina on any of the subtests of the
questionnaire, and this was investigated due
to possible linguistic and cultural differences
that exist. The recommendation for future
research is to examine the questionnaire
in a test-retest situation, to introduce a
complementary questionnaire, as well as to
involve rheumatologists and people suffering
from RA in translation of the questionnaire
into Serbian language in any future use of it
Uloga igre i pokreta u izgovoru glasova kod male gluve dece
No full textАртикулација је битна током свакодневног говора свакој индувидуи у свету. На тај начин људи разликују речи и појмове у комуникикацији. Правилном артикулацијом успоставља се потпуна комуникација и порука између говрника и саговорника се преноси у одговарајућој форми и облику.
Популација глуве и наглуве деце, такође успоставља говорну комуникацију поред знаковног језика, мимике и дактилологије. Њихова артикулација је специфична и јединствена. Баш због тога њиховом оралном говору треба дати значај. Веома је важно да се глуво и наглуве дете излаже слушању и гледању свакодневног говора током најранијег периода живота. Самим усвајањем оралног говора дете које има оштећење слуха може постићи готово исте резултате током говора као и њихови вршњаци без оштећења слуха.
Постоје специфични обрасци усвајања говора код мале глуве деце, а то су фонетска ритмика и дечја игра. На занимљив начин глува деца ће да усвоје прве гласове, речи и реченице у свом говору.
Такође, не треба да занемаримо да глува и наглува деца користе и невербалне путеве комуникације, а заједно са говорним општењем праве једнинствену говорну целину. На тај начин преносе потпуну поруку својој околини.Articulation is important during everyday speech to every individual in the world. In this way, people distinguish between words and concepts in communication. With proper articulation, people establish quality communication and the message between the speaker and the interlocutor is conveyed in the appropriate shape and form.
The population of deaf and hard of hearing children also establishes spoken communication in addition to sign language, mimicry and typing. Their articulation is specific and unique. That is exactly why their oral speech should be given importance. It is very important that the deaf and hard of hearing child is exposed to hearing and seeing everyday speech during the earliest period of life. By acquiring oral speech alone, a child with hearing impairment can achieve almost the same results during speech as their peers without hearing impairment.
There are specific patterns of speech acquisition in young deaf children, namely phonetic rhythmicity and children's play. In an interesting way, deaf children will learn the first sounds, words and sentences in their speech.
Also, we should not ignore that deaf and hard of hearing children also use non-verbal means of communication and together with spoken communication they form a unique speech entity. In this way, they convey a complete message to the world
Social position of Roma in Leskovac
No full textРоми представљају етничку заједницу која се по свим обележјима налази у најнеповољнијем положају, нису довољно интегрисани у друштво и укључени у социо- културне и економскополитичке процесе. Као такви, чине праву парадигму социјалне искључености и озбиљан изазов на путу ка сопственој еманципацији и укључености у праведније и хуманије друштво.
Социјална искљученост Рома се садржински простире на сва најзначајнија поља њиховог друштвеног положаја и живота. Она има објективна обележја попут сиромаштва, социјалног лишавања, недоступности значајних друштвених улога и положаја, недоступности друштвених вредности и јавних служби, лоших услова социјалне промоције, социјалне изолације, затворености. Поред тога може се говорити и о субјективним индикаторима социјалне искључености Рома, међу којима се посебно издвајају: осећај неслободе и немоћи, недостатак самоуважавања, специфичне вредности и обрасци понашања и стилови живота (Југовић, 2020). Приступ Рома људским правима – као што су право на адекватан стан, здравље, образовање, запошљавање, социјалну сигурност, културни идентитет – услед свих побројаних разлога веома је угрожен и захтева одговорност државе, тј. она је дужна да ова права учини доступним, да их заштити и да поштује њихово уживање (Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године: 26/2016-4).
Циљ рада јесте стицање увида у социјални положај Рома у Лесковцу тако што ћемо испитати аспекте остваривања основних људских права, као што су приступ здравственим услугама, услугама социјалне заштите, образовним услугама, условима становања и запошљавања.The Roma represent an ethnic community that is in the most unfavorable position according to all characteristics, they are not sufficiently integrated into society and included in socio-cultural and economic-political processes. As such, they constitute a real paradigm of social exclusion and a serious challenge on the way to one's own emancipation and inclusion in a fairer and more humane society.
The social exclusion of the Roma covers all the most important areas of their social position and life. It has objective features such as poverty, social deprivation, unavailability of significant social roles and positions, unavailability of social values and public services, poor conditions of social promotion, social isolation, confinement. In addition, we can also talk about the subjective indicators of the social exclusion of the Roma, among which the following stand out: a feeling of lack of freedom and powerlessness, lack of self-esteem, specific values and patterns of behavior and lifestyles (Jugović, 2020). Roma's access to human rights - such as the right to an adequate apartment, health, education, employment, social security, cultural identity - due to all the listed reasons is highly threatened and requires the responsibility of the state, i.e. she is obliged to make these rights available, to protect them and to respect their enjoyment (Strategy for the social inclusion of Roma and Roma women in the Republic of Serbia for the period from 2016 to 2025: 26/2016-4).
The aim of the work is to gain insight into the social position of Roma in Leskovac by examining aspects of the realization of basic human rights, such as access to health services, social protection services, educational services, housing and employment conditions
Specifics and voice disorders in the clergy
No full textУвод: Вокални професионалци су особе које глас употребљавају као основно средство професионалне активности. Обзиром на високе фонаторне захтеве, вокална едукација и вокална хигијена би требале чинити основу образовања ове популације. У одсуству оваквог знања управо лежи један од могућих узрока поремећаја гласа. Свештена лица као посебно угрожена категорија када су у питању поремећаји гласа захтевају посебну пажњу и едукацију када је реч о вокалном апарату.
Циљ: Циљ истраживања је да се утврди у којој мери су вокални професионалци-свештена лица информисани о поремећајима гласа и говора уз посебан осврт на испитивање разлика у информисаности у односу на занимање, старост, образовање, учесталост коришћења гласа, пушачки статус.
Метод: У истраживању је учествовало 40 испитаника. У сврху анализе нивоа информисаности опште популације о поремећајима гласа примењен је метод неексперименталног истраживања на основу узорка – анкетирање испитаника. У истраживању је коришћен „Упитник о вокалној хигијени гласа“. Испитаници су имали задатак да одговоре на 33 питања о вокалној хигијени заокруживањем једног од три понуђена одговора (тачно, не знам и нетачно). Осим „Упитника о вокалној хигијени гласа“ испитаници су попуњавали „Упитник о социодемографским карактеристикама опште популације“ (занимање, старост, обазовање, учесталост коришћења гласа, пушачки статус).
Резултати: Резултатима је утврђено у којој мери су вокални професионалци-свештена лица информисани о поремећајима гласа. За приказивање резултата коришћене су мере дескриптивне статистике. На основу приказаних резултатa и применом одговарајућих статистичких метода постављене хипотезе су или прихваћене или одбачене. Резултати нашег истраживања су показали да је информисаност вокалних професионалаца-свештених лица о поремећајима гласа на задовољавајућем нивоу.
Закључак: Установљено je да су свештена лица веома информисана о поремећајима гласа. Међутим, како су то особе које учестало користе глас у сврху обављања професионалне активност, додатна вокална едукација би могла само повећати њихову ефикасност. Истраживањем је обухваћен мали број испитаника, па добијене резултате не треба генерализовати на целој популацији Црне Горе.Introduction: Vocal professionals are persons who use their voice as a basic means of professional activity.
Considering the high phonatory requirements, vocal education and vocal hygiene should be the basis of the education of this population. In the absence of such knowledge lies one of the possible causes of voice disorders. Clergy, as a particularly vulnerable category when it comes to voice disorders, require special attention and education when it comes to the vocal apparatus.
Objective: The aim of the research is to determine the extent to which vocal professionals-the clergy are informed about voice and speech disorders with special reference to examining differences in information in relation to profession, age, education, frequency of voice use, smoking status.
Method: 40 respondents participated in the research. In order to analyze the level of information of the general population about voice disorders, the method of non-experimental research based on a sample was applied - surveying the respondents. The Vocal Hygiene Questionnaire was used in the research. The respondents were asked to answer 33 questions about vocal hygiene by circling one of the three offered answers (true, I don’t know and not true). In addition to the Vocal Hygiene Questionnaire, the respondents completed a questionnaire on the sociodemographic characteristics of the general population (profession, age, education, frequency of voice use, smoking status).
Results: The results determined the extent to which vocal professional-the clergy were informed about voice disorders. Descriptive statistics measures were used to present the results. Based on the presented results and the application of appropriate statistical methods, the set hypotheses were either accepted or rejected. The results of our research showed that the information of vocal professional-the clergy about voice disorders is at a satisfactory level.
Conclusion: It turns out that clergy are well-informed about voice disorders. However, as people who frequently use their voice in their professional activities, additional vocal education could only increase their effectiveness. The research included a small number of respondents, so the obtained results should not be generalized to the entire population of Montenegro