Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Relationship between the Broader Autism Phenotype and empathy among students
Get PDFPrevious research has shown that persons with a higher level of the broad autism
phenotype (BAP) experience deficits in empathy. The aim of the present study is to
investigate a multivariate relationship between the BAP and different aspects of
empathy. In a sample of 293 university students, we explored the relationship
between the BAP and the following aspects of empathy: fantasy, empathic concern,
perspective taking, and personal distress. The BAP level was measured using The
Broad Autism Phenotype Questionnaire, and the Interpersonal Reactivity Index was
used for multidimensional assessment of empathy disposition. Canonical correlation
analysis yielded two functions (Function 1 ̶Rc
2 = 18.27%, Function 2 ̶ Rc
2 = 11.02%). In
Function 1, Interpersonal Reactivity Index dimensions Personal Distress (rs = -.93) and
Perspective Taking (rs= .36) are associated significantly with two domains of the BAP
(Rigid and Pragmatic Language Deficits). In Function 2, Interpersonal Reactivity Index
dimensions Empathic Concern (rs= -.78), Fantasy (rs = -.47) and Perspective Taking (rs
= -.53) are related to the Aloof domain of the BAP. The results imply that the
relationship between BAP and empathy differs for different aspects of these two
constructs. The more detailed understanding of the relationship between BAP and
empathy obtained through the multivariate approach provides a basis from which
to create programs for the more efficient promotion of empathy skills
Karakteristike adaptivnog funkcionisanja kod FG sindroma – prikaz slučaja
No full textFG sindrom (odnosno Opitz-Kaveggia ili Keller sindrom), nastao usled mutacije
MED12 gena, predstavlja veoma redak genetski sindrom koji je praćen
intelektualnom ometenošću. S obzirom na to da je do sada prijavljeno tek nekoliko
stotina slučajeva širom sveta, još uvek ne postoje formalni klinički dijagnostički
kriterijumi, niti jasan bihejvioralni profil osoba sa FG sindromom. Strani autori
navode da je za ovaj sindrom karakteristična preterana govorljivost, druželjubivost,
ljubaznost i socijalna toplina, ali i određeni set problema u ponašanju, kao što su
hiperaktivnost, impulsivnost i agresivnost. Profil adaptivnih veština karakterišu
potencijali u domenu socijalnih veština i aktivnostima svakodnevnog života, dok su
konceptualne veštine lošije razvijene zbog izraženijih smetnji u domenu govornojezičkih
sposobnosti. U ovom radu prikazani su rezultati procene adaptivnih veština
i analize prisustva problema u ponašanju dečaka uzrasta 11,5 godina sa
dijagnostikovanim FG sindromom i umerenom intelektualnom ometenošću. U tu
svrhu primenjena je ABS-S:2 skala adaptivnog funkcionisanja. Dobijeni podaci su u
skladu sa opservacijama drugih autora, a ukazuju na prisustvo relativnih potencijala
u domenu praktičnih i socijalnih veština. Konceptualne veštine predstavljaju oblast
ograničenja kod ovog dečaka, posebno domen govorno-jezičkog razvoja. Dečak
ispoljava teškoće u prilagođavanju socijalnim pravilima, ponašanje je stereotipno i
hiperaktivno, a pokazuje i sklonost ka samopovređivanju i socijalnoj pasivnosti.
Takođe, u ponašanju su prisutni i znaci emocionalne nestabilnosti. Bihejviorani
fenotip našeg dečaka, uglavnom, potvrđuje ranije opservirane obrasce ponašanja
osoba sa FG sindromom. Dodatno, u ovom radu biće prikazani detaljniji deskriptori
pojedinih oblika problema u ponašanju. Iako još uvek na nivou pojedinačnih
slučajeva, saznanja o karakteristikama funkcionisanja osoba sa FG sindromom su
veoma važna imajući na umu da poznavanje i prepoznavanje specifičnih obrazaca
ponašanja može biti od značaja za kreiranje adekvatnih programa tretmana, a
samim tim i njihovu efikasnost
Морални развој и морално васпитање ученика у школи
Get PDFРезиме: Све чешће критике на рачун школе односе се на недовољну повезаност васпитног и образовног процеса, односно на то да се у пракси школског рада занемарује васпитна функција школе. О васпитној улози школе може се говорити уопштено или пак конкретније, с обзиром на то у којој мери школа може да допринесе подстицању моралног развоја ученика и остваривању задатака моралног васпитања. Емпиријска истраживања на тему моралног васпитања у нашим школама су малобројна, што указује на то да је ова област недовољно истражена и да не прати савремене потребе васпитне праксе, посебно област која се односи на разгранату структуру школских активности. Циљ овог рада је да укажемо на могућности и ефекате наставних и ваннаставних активности на морални развој и морално васпитање ученика. Указујући на несклад између нормативног и практичног деловања школе, у уводу је истакнут значај васпитнe улогe школе са аспекта моралног развоја и васпитања. На основу прегледа досадашњих теоријских и истраживачких сазнања у овој области указано је на карактеристике моралног развоја и сагледана њихова усклађеност са циљевима моралног васпитања и начина васпитног деловања у школи. Надаље, кроз разматрање структуре активности које се реализују у школи и улоге различитих учесника васпитно-образовног процеса у реализацији васпитне функције школе, а на основу савремених педагошко-дидактичких схватања, критички су размотрене могућности и ефекти наставних и ваннаставних активности на морални развој и морално васпитање ученика у школи. У закључку је истакнуто које предуслове је потребно обезбедити да би школске активности биле у функцији моралног развоја и васпитања ученик
Оblici komunikacije slepogluvih osoba
Get PDFSlepogluvoća je kombinacija oštećenja vida i oštećenja sluha koja dovodi do
teškoća u domenima komunikacije, mobilnosti i svakodnevnog funkcionisanja. Potpuno
ili delimično ograničava osobu u aktivnostima i učešću u tolikoj meri da društvo treba da
joj obezbedi posebne usluge, izmene u okruženju i asistivne tehnologije. Slepogluve
osobe pripadaju izuzetno heterogenoj grupi osoba sa invaliditetom. Deca, mladi i odrasli
se razlikuju prema vrsti, stepenu i vremenu nastanka oštećenja vida i oštećenja sluha,
fizičkim i zdravstvenim problemima, kognitivnom funkcionisanju, oblicima
komunikacije koje koriste, postojanju dodatnih smetnji u razvoju. Pristupi i intervencije
u obrazovanju i rehabilitaciji slepogluvih osoba su proistekli iz područja koja čine
obrazovanje i rehabilitacija osoba sa oštećenjem vida i obrazovanje i rehabilitacija osoba
sa oštećenjem sluha. Međutim, slepogluve osobe zahtevaju podršku i sistem usluga koje
se značajno razlikuju od onih namenjenih isključivo osobama sa oštećenjem vida ili
osobama sa oštećenjem sluha. U cilju razvijanja i održavanja komunikacije slepogluvih
osoba kreiran je širok spektar podrške, alternativnih komunikacionih sistema i tehnika i
razvijen znatan broj oblika komunikacije. Oblici komunikacije koje slepogluve osobe
mogu da koriste su: govor, znakovni jezik, locirani znakovni jezik, vođeni znakovni jezik,
prstna azbuka/abeceda, ručna azbuka/abeceda, taktilni znakovni jezik, Lormova
abeceda, pisanje na dlanu, Tadoma metod, pisani govor, uvećana štampa, Brajevo pismo.
Cilj rada je opisati oblike komunikacije koje mogu da razviju i koriste slepogluve
osobe
Jezički deficiti kod dece i adolescenata sa emocionalnim poremećajima
Get PDFEmocionalni poremećaji (EP) kod dece i mladih mogu se podeliti u dve bipolarne
dimenzije: eksternalizovani i internalizovani poremećaji. Eksternalizovani EP uključuju
grupu poremećaja koja podrazumeva ekspresiju neprilagođenih ponašanja usmerenih ka
drugim osobama i okruženju. Najčešći eksternalizovani EP su poremećaj ponašanja,
opozicioni prkosni poremećaj, poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje (ADHD) i
poremećaj prilagođavanja. Sa druge strane, internalizovani EP uključuje deficite u
ponašanju koji su usmereni na samu osobu i posredno dovode do teškoća u
funkcionisanju u socijalnom okruženju, kao i socijalnog izbegavanja. Najčešći
internalizovani EP su opsesivno-kompulzivni poremećaj, generalizovani anksiozni
poremećaj, socijalna fobija, separaciona anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj i
depresija kod dece/adolescenata.
Prevalenca jezičkih poremećaja kod dece i omladine sa EP je 10 puta veća nego
u opštoj populaciji, i iznosi oko 68%. Pored toga, jezički i komunikativni deficiti se češće
javljaju kod eksternalizovanih EP. Deca sa EP ispoljavaju ekspresivne, receptivne i
pragmatske jezičke deficite, dok se najčešće javlja mešoviti, receptivno-ekspresivni tip
poremećaja jezika. Pored toga, veliki broj ove dece ima teškoća u ovladavanju veštinama
čitanja, pisanja i računanja. Međutim, podaci iz studija ukazuju na to da većina učenika sa
EP i sa kliničkim jezičkim poremećajem ne ide na logopedski tretman. Dodatno, jezički
deficiti se kod ove dece često zanemaruju zbog bihejvioralnih problema, tako da 33-40%
dece sa EP ima neotkriveni jezički poremećaj. Takva deca su obično delinkventnija,
depresivnija i agresivnija i pokazuju ozbiljnije poremećaje ponašanja od one dece sa EP
kojima je identifikovan jezički poremećaj i pružen neki vid podrške i tretmana.
Programi modifikacije ponašanja zahtevaju od učenika sa EP da razumeju
usmena objašnjenja i učestvuju u grupnom savetovanju i diskusiji kako bi naučili
adekvatnije vidove socijalne interakcije i veštine rešavanja problema. Individualno
savetovanje zavisi od verbalne razmene sa savetnicima ili terapeutima u školi i/ili u
zajednici. Međutim, ova deca često imaju deficite u razumevanju, što ograničava njihovu
sposobnost da razumeju verbalne instrukcije i pravila, samim tim i učenje modifikovanih
oblika ponašanja. Prema tome, što ranija identifikacija jezičkog poremećaja i rana
intervencija mogu značajno smanjiti jezičke deficite, ali i teškoće i na planu emocionalnog
i socijalnog razvoja ove dece
Primena kinekt igara u tretmanu osoba sa teškoćama u razvoju
Get PDFPrimena različitih tipova igara se sve učestalije primenjuje u tretmanu dece i
odraslih osoba sa ometenošću, a podučavanje različitih veština kroz igru eliminiše
potrebu za davanjem dodatnih nagrada. Кinekt uređaji kombinuju informacije koje
dolaze iz realnog sveta sa informacijama koje su kompjuterski generisane i dešavaju se u
realnom vremenu. Pomoću njih ljudi koriste svoje telo i gestove da interreaguju sa
računarom, bez potrebe za korišćenjem ostalih eksternih uređaja. Cilj ovog rada je
pregledom postojeće literature prikazati radove koji su primenjivali kinekt aparat u
tretmanu osoba sa teškoćama u razvoju, zatim ukazati na oblasti tretmana u kojima je
moguće primeljivati kinekt igre, kao i efikasnost postojećih intervencija.
Za pregled literature korišćen je Google Schoolar pretraživač, zatim SCIndex i
ProQuest pretraživači, kao i Кonzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nauku –
КoBson. Radovi su pretraživani na srpskom i engleskom jeziku.
Pregled literature koji se odnosi na primenu kinekt igara u tretmanu osoba sa
teškoćama u razvoju je uključivao 10 istraživanja koji su sprovedeni sa ciljem podučavanja
ispitanika različitim veštinama. Ukupan uzorak svih istraživanja je imao 107 ispitanika,
prosečnog uzrasta od 11.5 godina i za 17.7 tretmana u proseku, ispitanici su ovladali
navedenim podučavanim veštinama sa prosečnom uspešnošću od 66.2%. U zaključnim
razmatranjima su date preporuke za uspešniju primenu ovog uređaja u tretmanu osoba
sa teškoćama u razvoju, kao i preporuke za implementaciju budućih istraživanja
Značenje autizma – šta bi radni instruktori trebalo da znaju?
Get PDFU evropskim zemljama stepen zaposlenosti osoba sa autizmom retko prelazi
10%. Zaposlene osobe sa autizmom uglavnom nemaju pristup kompetitivnom obliku
zapošljavanja uz podršku, a njihove mesečne zarade su često niže od primanja kolega za
isti posao i nivo kvalifikacija. Jedan od razloga je i nedovoljno strukturiran program obuke
za radne instruktore i druge stručnjake koji bi trebalo da učestvuju u pripremi osoba sa
autizmom za radne aktivnosti. To je i bio motiv da se kreira međunarodni, on-line
program obuke za radne instruktore osoba sa autizmom, koji sadrži šest modula:
Značenje autizma, Teškoće osoba sa autizmom na radnom mestu; Razvoj i upravljanje
kompetencijama zaposlenih osoba sa autizmom; Radna prava osoba sa autizmom u
međunarodnom, evropskom i nacionalnom kontekstu; Proces izbora kandidata za posao
prilagođen osobama sa autizmom i Organizacijska socijalizacija. Partnerska organizacija
iz Srbije bila je zadužena za razvoj prvog modula. Kurikulum je kreiran u nekoliko faza:
analiza literature, panel diskusija, fokus grupe sa radnim instruktorima i razmena ideja sa
drugim partnerskim organizacijama. Konačnu strukturu prvog modula čini pet sesija:
Karakteristike osoba sa autizmom, Eksplanatorni koncepti autizma (hipoteze deficita
teorije uma, egzekutivnih funkcija i loše centralne koherencije) primenjeni na radno
okruženje; Podtipovi autizma i heterogenost spektra; Pristup autizmu baziran na jakim
stranama i Vodič za poslodavce. Očekujemo da će kurikulum obuke imati svoj konačni
oblik tek nakon pilotiranja projekta, kada će celokupan program obuke biti dostupan i na
srpskom govornom području
Specifičnosti upotrebe različitih glasova srpskog jezika kod gluvih i nagluvih učenika
No full textУ овом раду биће приказана артикулација гласова српског језика, грешке при усвајању истих, као и специфичности употребе гласова код глувих и наглувих ученика.
Артикулација означава изговор, односно образовање и изговарање гласова одређеног језика уз помоћ говорних органа. Говор и језик код глуве и наглуве деце прати низ одступања у артикулацији због неадвекватног пријема звука у аудитивни систем. За развој говора и језика глувих и наглувих ученика неопходно је правовремено овладавање гласовима матерњег језика како би неометено учествовали у комуникацији са околином.
Основни задатак артикулације је да код деце са оштећењем слуха развије чист, јасан и разумљив говор.
Рад је ревијалног карактера и приказује истраживања која су се бавила темом артикулације гласова код глувих и наглувих особа. Циљ приказаних истраживања је да укажу на значај стимулације говорног развоја деце оштећеног слуха. У раду су приказани гласови српског језика и њихова подела, карактеристике гласова, артикулација гласова, њихово грађење и грешке које најчешће настају при изговору ових гласова. С обзиром на грешке које најчешће настају у изговору дат је предлог са њихову вежбу у циљу боље артикулације. Резултати истраживања указују на значај ране рехабилитације говора код слушно оштењене деце.
У постизању јасног и разумљивог говора потребно је користити методе и средства која ће стимулисати децу за што бољим изговором. Са развојем говора почиње се од првог сусрета са дететом.This paper will present the articulation of the sounds of the Serbian language, errors in their acquisition, as well as the specifics of the use of sounds by deaf and hard-of-hearing students.
Articulation means pronunciation, that is, the formation and pronunciation of the sounds of a certain language with the help of the speech organs. Speech and language in deaf and hard of hearing children is accompanied by a series of deviations in articulation due to inadequate reception of sound in the auditory system. For the development of the speech and language of deaf and hard of hearing students, it is necessary to master the sounds of their mother tongue in a timely manner so that they can participate in communication with the environment without
hindrance.
The main task of articulation is to develop clear, clear and understandable speech in children with hearing impairment.
The work is of a revue character and shows research that dealt with the topic of voice articulation in deaf and hard-of-hearing people. The goal of the presented research is to point out the importance of stimulating the speech development of hearing impaired children The paper presents the sounds of the Serbian language and their division, the characteristics of voices the articulation of voices, their construction and the mistakes that most often occur when pronouncing these sounds. In view of the mistakes that most often occur in pronunciation, a proposal is given with their practice in order to improve articulation. The results of the research indicate the importance of early speech rehabilitation in hearing-impaired children.
In order to achieve clear and comprehensible speech, it is necessary to use methods and means that will stimulate children for better pronunciation. The development of speech starts from the first meeting with the child
Kognitivna neurorehabilitacija
No full textСви се понекад налазимо у ситуацијама које не разумемо. Ако је
реч о студентима онда су то ситуације које су везане за разумевање гра-
дива, ако је реч о практичарима онда је реч о пацијентима чије симпто-
ме или функционисање не разумемо, а када је реч о научницима онда
су то ставови или резултати истраживања која су противречна онима
који су до сада били општеприхваћени. Свако, било да је студент, прак-
тичар или научник, осећа извесну напетост док трага за одговорима.
Она је главни покретач у потрази. Када напокон дођемо до сазнања,
напетост замењује задовољство.
Књига покушава да когнитивну неурорехабилитацију користи као
једну од терапијских оријентација које се, као прилагођене, користе у
рехабилитацији. Приказ инструмента процене и терапијских посту-
пака дати су само као предлог не и као нешто коначно. Инструменти
процене базирани су на неурокогнитивној основи и они омогућавају
анализу међусобног односа моторике, когниције, говора и социјалних
функција код особа са инвалидитетом. Изабрани инструменти про-
цене верно одражавају животне ситуације особа са инвалидитетом, а
оне су у њима више или мање неуспешне. Овај четвороугао представља
радни оквир у коме анализирамо особе са инвалидитетом. На истим
основама базирани су и терапијски поступци. Терапијске процедуре
разумемо као динамичан однос између терапеута и пацијента, али у
коме је интервенција терапеута сведена. Оне су детаљно описане и уз
сваку је дата листа праћења којом се процењује побољшање или напре-
дак особе са инвалидитетом.KOGNITIVNA NEUROREHABILITACIJA
Recenzenti
Prof. dr Dragan M. Pavlović
Doc. dr Aleksandra M. Pavlović
Za izdavača
Bojan Đenić
Glavni i odgovorni urednik
Sanja Terzić
Urednik
Danka Bošković
Odlukom Senata Univerziteta u Istočnom Sarajevu, broj: 01-C-402-
XXVI/21 od 23. 12. 2021. godine, usvojen je zahtjev Naučno-nastavnog
vijeća Medicinskog fakulteta Foča da se rukopis pod nazivom
„Kognitivna neurorehabilitacija”, autora prof. dr Dragana Ra-
paića i doc. dr Branislave Ćurčić objavi kao univerzitetsko iz-
danje.
Prof. dr Dragan I. Rapaić – Doc. dr Branislava M. Ćurčić
KOGNITIVNA
NEUROREHABILITACIJA
JP „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva” a. d.
Istočno Novo Sarajevo, 2022.
KOGNITIVNA NEUROREHABILITACIJA
Recenzenti
Prof. dr Dragan M. Pavlović
Doc. dr Aleksandra M. Pavlović
Za izdavača
Bojan Đenić
Glavni i odgovorni urednik
Sanja Terzić
Urednik
Danka Bošković
Odlukom Senata Univerziteta u Istočnom Sarajevu, broj: 01-C-402-
XXVI/21 od 23. 12. 2021. godine, usvojen je zahtjev Naučno-nastavnog
vijeća Medicinskog fakulteta Foča da se rukopis pod nazivom
„Kognitivna neurorehabilitacija”, autora prof. dr Dragana Ra-
paića i doc. dr Branislave Ćurčić objavi kao univerzitetsko iz-
danje.
Prof. dr Dragan I. Rapaić – Doc. dr Branislava M. Ćurčić
KOGNITIVNA
NEUROREHABILITACIJA
JP „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva” a. d.
Istočno Novo Sarajevo, 2022.
PREDGOVOR........................................................................................................... 7
PRISTUP PROCENI POREMEĆAJA
MOTORIČKIH FUNKCIJA............................................................................. 9
Uvod............................................................................................................................. 9
1. Teorijski pristup proceni poremećaja motoričkih funkcija............... 10
2. Cilj procene poremećaja motoričkih funkcija kod
urođene invalidnosti....................................................................................... 12
3. Cilj procene poremećaja motoričkih funkcija kod
stečene invalidnosti........................................................................................ 13
4. Praktični pristup proceni poremećaja motoričkih
funkcija kod osoba sa invaliditetom........................................................... 13
5. Instrumenti procene ...................................................................................... 14
REKONSTRUISANjE PREMORBIDNOG PROFILA
KOD OSOBA SA INVALIDITETOM ........................................................ 17
U v o d ....................................................................................................................... 17
1. Rekonstruisanje premorbidnog profila ličnosti .................................... 17
1.1. Psihomotorni razvoj................................................................................. 18
1.2. Polazak u školu.......................................................................................... 19
1.3. Tok osnovnog i srednjeg školovanja......................................................... 19
1.4. Tok visokog ili univerzitetskog obrazovanja....................................... 20
1.5. Zaposlenje...................................................................................................... 20
1.6. Porodični status........................................................................................ 21
INDIKACIONA PODRUČJA REKONSTRUISANjA
PREMORBIDNOG PROFILA ...................................................................... 22
1. Indikaciono područje u oblasti neurologije.............................................. 22
2. Indikaciono područje kod stanja u oblasti onkologije..................................23
3. Indikaciono područje kod stanja u oblasti kardiologije.......................... 24
PROCENA PRAKSIČKIH FUNKCIJA.................................................... 25
Uvod........................................................................................................................... 25
1. Teorijski pristup.............................................................................................. 25
2. Protokol za procenu praksičkih funkcija Jason J. Brown......................... 26
Rapaić I. D., Ćurčić M. B.
196
INDIKACIONA PODRUČJA PROCENE
PRAKSIČKIH FUNKCIJA........................................................................... 33
Uvod................................................................................................................33
1. Indikaciona područja procene praksičkih funkcija kod
osoba sa motoričkim poremećajima............................................................... 33
1.1. Indikaciona područja procene praksičkih funkcija
kod stanja u neurologiji............................................................................. 34
1.2. Indikaciona područja procene praksičkih funkcija
kod stanja u onkologiji.............................................................................. 35
2. Indikaciona područja procene praksičkih funkcija kod
poremećaja u intelektualnom razvoju............................................................. 35
3. Indikaciono područje procene praksičkih funkcija kod
osoba sa urođenom slepoćom............................................................................ 37
PROCENA KONSTRUKTIVNE PRAKSIJE.............................................. 39
U v o d........................................................................................................................ 39
1. Instrumenti procene konstruktivne praksije............................................ 39
1.1. Procena konstruktivne praksije reprodukcijom crteža................... 40
1.2. Procena konstruktivne praksije crtanjem na nalog............................ 40
2. Konceptualni i produkcioni sistem grešaka kod
konstruktivne praksije......................................................................................... 42
INDIKACIONA PODRUČJA PROCENE
KONSTRUKTIVNE PRAKSIJE..................................................................... 43
U v o d........................................................................................................................ 43
1. Indikaciona područja procene konstruktivne praksije
kod osoba sa motoričkim poremećajima........................................................ 43
1. Indikaciono područje procene konstruktivne praksije kod osoba sa
duševnom zaostalošću..................................................................................... 44
2. Indikaciono područje procene konstruktivne praksije kod osoba sa
oštećenjem vida................................................................................................. 45
PROCENA POREMEĆAJA NIŽIH KOGNITIVNIH
FUNKCIJA – PRVI DEO –............................................................................. 47
U v o d........................................................................................................................ 47
1. Teorijski pristup.............................................................................................. 48
2. Procena pažnje................................................................................................... 49
3. Procena orijentacije........................................................................................ 51
INDIKACIONA PODRUČJA PROCENE NIŽIH KOGNITIV-
NIH FUNKCIJA – PRVI DEO –.................................................................. 52
U v o d........................................................................................................................ 52
Kognitivna neurorehabilitacija
197
1. Indikaciona područja procene nižih kognitivnih
funkcija kod osoba sa motoričkim poremećajima...................................... 52
2. Indikaciono područje procene nižih kognitivnih
funkcija kod osoba sa intelektualnim poremećajima................................ 53
3. Indikaciono područje procene nižih kognitivnih
funkcija kod osoba sa oštećenjem vida......................................................... 53
PROCENA POREMEĆAJA NIŽIH KOGNITIVNIH
FUNKCIJA – DRUGI DEO –........................................................................... 55
U v o d........................................................................................................................ 55
1. Procena razumevanja govora............................................................................. 55
2. Procena ponavljanja govora.............................................................................. 56
3. Procena imenovanja........................................................................................... 57
4. Procena diskriminacije................................................................................. 57
INDIKACIONA PODRUČJA PROCENE POREMEĆAJA
NIŽIH KOGNITIVNIH FUNKCIJA – DRUGI DEO –.................... 59
U v o d........................................................................................................................ 59
1. Procena nižih kognitivnih funkcija kod osoba sa
motoričkim poremećajima.............................................................................. 59
2. Procena kognitivnih funkcija nižeg reda kod osoba sa
oštećenjem vida.................................................................................................. 60
3. Procena poremećaja nižih kognitivnih funkcija kod
osoba sa lakim intelektualnim poremećajima............................................. 60
PROCENA POREMEĆAJA VIŠIH KOGNITIVNIH
FUNKCIJA – PRVI DEO –............................................................................. 61
U v o d........................................................................................................................ 61
1. Procena sposobnosti pamćenja........................................................................ 62
1.1. Pamćenje brojeva........................................................................................... 62
1.2. Orijentacija................................................................................................. 63
1.3. Pamćenje vremenski udaljenih događaja.................................................... 63
2. Nove sposobnosti učenja................................................................................... 64
3. Procena vizuelnog pamćenja – kreativne reprodukcije............................. 64
4. Procena sposobnosti učenja asocijacijom.................................................... 65
5. Organizacija....................................................................................................... 66
5.1. Kategorizacija.............................................................................................. 66
5.2. Klasifikovanje............................................................................................. 67
5.3. Ređanje............................................................................................................. 68
Rapaić I. D., Ćurčić M. B.
198
INDIKACIONA PODRUČJA PROCENE POREMEĆAJA
VIŠIH KOGNITIVNIH FUNKCIJA – PRVI DEO –....................... 70
U v o d........................................................................................................................ 70
1. Procena viših kognitivnih funkcija kod osoba
sa motoričkim poremećajima.......................................................................... 70
2. Procena kognitivnih funkcija nižeg reda kod osoba
sa oštećenjem vida.............................................................................................. 71
PROCENA POREMEĆAJA VIŠIH KOGNITIVNIH
FUNKCIJA – DRUGI DEO –........................................................................... 72
U v o d........................................................................................................................ 72
1. Procena opštih informacija........................................................................ 72
2. Procena sposobnosti računanja....................................................................... 73
3. Procena sposobnosti interpretacije izreka............................................... 74
4. Indikaciona područja procene viših kognitivnih funkcija................ 74
INDIKACIONA PODRUČJA PROCENE POREMEĆAJA
VIŠIH KOGNITIVNIH FUNKCIJA – DRUGI DEO –.................... 76
U v o d........................................................................................................................ 76
1. Procena viših kognitivnih funkcija kod osoba sa
motoričkim poremećajima.............................................................................. 76
2. Procena kognitivnih funkcija nižeg reda kod osoba sa
oštećenjem vida........................................................................................................... 77
PRISTUP U REHABILITACIJI OSOBA SA POREMEĆAJEM
MOTORIČKIH FUNKCIJA....................................................................78
U v o d........................................................................................................................ 78
1. Teorijski pristup.............................................................................................. 80
2. Ciljevi habilitacije poremećaja motoričkih funkcija urođenih stanja.81
3. Ciljevi rehabilitacije poremećaja motoričkih funkcija stečenih stanja.82
4. Praktični pristup terapiji poremećaja motoričkih funkcija.............. 82
NAČELA I PRINCIPI REHABILITACIJE
MOTORIČKIH POREMEĆAJA...............................................................84
U v o d........................................................................................................................ 84
1. Načela................................................................................................................... 84
1.1. Plasticitet mozga...................................................................................... 85
1.2. Simptomi pacijenta/korisnika.............................................................. 85
1.3. Izbor prioriteta u rehabilitaciji....................................................... 86
1.4. Određivanje vremena početka rehabilitacije....................................... 86
1.5. Dugoročna prognoza.................................................................................... 86
Kognitivna neurorehabilitacija
199
2. Principi......................................................................................................... 87
2.1. „Pravo” pacijenta/korisnika na subjektivno iskustvo........................ 87
2.2. Dinamika rehabilitacije........................................................................... 88
2.3. Optimizacija rehabilitacije................................................................... 88
2.4. Lista praćenja terapijskih aktivnosti................................................... 89
2.5. Ograničenja................................................................................................... 89
DIZAJNIRANjE TERAPIJSKOG POSTUPKA........................................ 91
U v o d........................................................................................................................ 91
1. Generalna strategija terapijskog postupka.................................................... 93
2. Struktura terapijskog postupka...................................................................... 94
3. Operacionalizacija terapijskog postupka................................................... 95
TERAPIJA PAŽNjE – RADNI OKVIR –...............................................97
U v o d........................................................................................................................ 97
1. Terapija podsticanja budnosti................................................................... 97
2. Terapija podeljene pažnje.................................................................................. 99
3. Terapija fokusiranja i prebacivanja pažnje............................................... 101
TERAPIJA VIŠIH KOGNITIVNIH FUNKCIJA
– RADNI OKVIR –....................................................................................104
U v o d...................................................................................................................... 104
1. Terapija opštih informacija...................................................................... 104
2. Terapija prepoznavanja emocija..................................................................... 107
TERAPIJA PERCEPTUALNO SELEKTIVNE PAŽNjE
I INICIJACIJE POKRETA – RADNI OKVIR –............................108
U v o d...................................................................................................................... 108
1. Teorijski pristup poremećaju perceptualno-selektivne
pažnje i inicijacije pokreta........................................................................ 108
2. Terapija perceptualno selektivne pažnje i inicijacije pokreta.......... 110
TERAPIJA PAMĆENjA – RADNI OKVIR –.......................................114
U v o d...................................................................................................................... 114
1. Teorijski pristup............................................................................................ 114
2. Terapija kratkoročnog verbalnog pamćenja................................................. 116
2.1. Terapija pamćenje apstraktnih izraza................................................... 116
2.2. Terapija verbalnog pamćenja................................................................... 117
3. Terapija vizuelnog pamćenja....................................................................... 118
3.1. Vizuelno pamćenje jednostavnih sadržaja............................................. 119
3.2. Vizuelno pamćenje složenijih sadržaja................................................ 120
Rapaić I. D., Ćurčić M. B.
200
4. Pamćenje likova i imena................................................................................. 122
5. Vizuelno pamćenje stvari i životinja......................................................... 123
6. Vizuelno pamćenje – kreativna reprodukcija............................................. 124
TERAPIJA REĐANjA....................................................................................... 126
U v o d...................................................................................................................... 126
1. Ređanje slova...................................................................................................... 126
2. Ređanje meseci................................................................................................... 127
3. Ređanje dužina.................................................................................................. 128
4. Ređanje brojeva u nizove................................................................................... 128
5. Ređanje grupa tačaka u nizove.......................................................................... 128
TERAPIJA MATEMATIČKIH OPERACIJA
– RADNI OKVIR –........................................................................................... 130
U v o d ..................................................................................................................... 130
1. Terapija jednostavnih matematičkih operacija......................................... 131
TERAPIJA IZVOĐENjA I IMITACIJE JEDNOSTAVNIH
POKRETA – RADNI MODEL -...................................................................... 133
U v o d...................................................................................................................... 133
1. Terapija jednostavnih pokreta simboličkog značenja............................... 134
2. Terapija imitacije jednostavnih pokreta nesimboličkog značenja........ 135
TERAPIJA KONSTRUKTIVNE PRAKSIJE........................................137
U v o d...................................................................................................................... 137
1. Inicijalni nivo terap
Качество двигательных характеристик у адолесцентов с церебральным параличом
Get PDFДетский церебральный паралич является хроническим и
непрогрессирующим заболеванием, вызванным поражением
головного мозга в раннем возрасте и проявляющимся наруше-
нием двигательной функции и часто сопровождается другими
сопутствующими недостатками, такими как нарушения зре-
ния, слуха, интеллекта, речи или поведения [56; 45]. Это кли-
ническая единица, включающая группу стойких нарушений
развития движений и осанки, неврологического характера, ко-
торые вызывают ограничение активности и которые могут со-
провождаться сопутствующими заболеваниями во всех дру-
гих областях развития [60; 40]. Детский церебральный пара-
лич считается постоянным, но не обязательно неизменным
состоянием. У людей с церебральным параличом существует
высокий риск развития вторичных состояний, которые ставят
под угрозу функциональные способности, повседневную ак-
тивность, участие в жизни и его качество [45], и при этом мно-
гие из вторичных проблем со временем становятся функцио-
нально более значимыми чем нарушения вызванные первич-
ными двигательными нарушениями [60], как указано в литера-
туре [36; 42].......