Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Činioci zadovoljstva paraprofesionalaca poslom u školi
No full textПарапрофесионалци представљају значајне фигуре у школовању деце са сметњама у развоју.
Стога, један од приоритета у истраживањима на пољу рада парапрофесионалаца треба да буде њихова мотивисаност за извршавање радних дужности, која неоспорно утиче на квалитет рада и ефикасност на послу. У циљу указивања на значајност ове теме, написан је прегледни рад о чиниоцима задовољства парапрофесионалаца послом. Подаци су прикупљени анализом релевантне литературе, књига, научних часописа, те објављених радова пронађених путем прегледача Google Scholar.
Прегледним радом представљени су чиниоци који се у доступној литератури најчешће наводе као значајни када је у питању задовољство послом парапрофесионалаца, а то су: улоге које имају, квалификованост за извршавање тих улога, однос са сарадницима, родитељима, те бенефиције у радном односу. Подробнијом анализом ових чинилаца, донесен је закључак да постоје јасно изражени разлози за незадовољство ових особа својим послом, те да би у будућим радовима требало анализирати и истраживања извршена на територији других држава и направити поређење у задовољству послом парапрофесионалаца у различитим срединама. Фокус будућих истраживања требало ставити на изналажење одговарајућих стратегија за директан утицај на конкретне проблеме са којима се сусрећу парапрофесионалци, као и на истраживање утицаја врсте и тежине сметњи детета, те социодемографских карактеристика парапрофесионалца на задовољство послом.Paraprofessionals are significant figures in the education of children with developmental disabilities.
Therefore, one of the priorities in research in the field of work of paraprofessionals should be their motivation to perform work duties, which undeniably affects the quality of work and efficiency at work.
In order to indicate the importance of this topic, a review paper was written on the factors of paraprofessionals' job satisfaction. The data was collected by analyzing relevant literature, books, scientific journals, and published works found through the Google Scholar browser. The review paper presents the factors that are most often mentioned in the available literature as significant when it comes to job satisfaction of paraprofessionals, namely: the roles they have, the qualification to perform those roles, the relationship with co-workers, parents, and the benefits in the employment relationship.
Through a more detailed analysis of these factors, it was concluded that there are clearly expressed reasons for the dissatisfaction of these people with their jobs, and that future works should also analyze research carried out on the territory of other countries and make a comparison in the job satisfaction of paraprofessionals in different environments. The focus of future research should be on finding suitable strategies for direct influence on the specific problems faced by paraprofessionals, as well as on researching the influence of the type and the severity of the child's disabilities, and the paraprofessional's sociodemographic characteristics on job satisfaction
Upotreba mimike i znakovnog jezika u kinezičkoj komunikaciji
No full textКинезички знакови, од грчке речи кинесис што значи кретање, користе се за приказ покрета појединих делова тела или тела у целини.
У току комуникације, црте лица, као што су облик очију, обрва,носа, уста и чела може нам дати закључак о карактеру нашег саговорника.
Са лица саговорника се може видети њихово расположење, осмех када је нешто позитивно у питању или мрштење као знак негодовања, незадовољства или једноставно неразумевања онога што се прича. Врло је важно да предавач може са лица саговорника да “прочита” његово расположење или интересовање.
Предавачи некад имају и смишљене гестове које користе, али наравно морају да објасне њихово значење, како би ученици примили поруку. Гестикулацију прати вербална инструкција.
Главно средство споразумевања код глувих је знаковни језик. Знаковни језик је природни језик глувих, који се код њих развија спонтано или знак има посебан значај у развоју глувих и наглувих особа. Споразумевање покретима, као и сам покрет резултат је психичког развоја глувог детета. Једноставни конкретни појмови саопштавају се гестовима, а апстрактни појмови код глувих особа сведени су на конкретно показивање појма. Глуве особе отежано формирају апстрактне појмове, јер се њихов процес мишљења одвија у границама онога што се може видети.Kinetic signs, from the Greek word „kinesis“, which means moving, so considering that, these signs can be used to show the moving of individual parts of the body or the body as a whole .
During communication, facial features can give us a conclusion about the interlocutor’s character such as the shape of the eyes, eyebrows, nose, mouth and forehead.
From the faces of the interlocutors, can be seen their mood,so smiling when they are positive or frowning as a sign of displeasure, dissatisfaction or simply not understanding what you are talking about It is really important that the instructor can „read“ mood and interest from interlocutor’s face.
Sometimes instructors have contrived gestures which they use, but they have to explain their meaning, so that students can receive the message, gesticulation is followed by verbal instruction.
The main instrumentality of communication for deaf people is sign language. Sign language is a natural language of deaf people, and it is developing spontaneously. A gesture or a sign has a special significance for deaf and deafish people’s growth. Communication with movements,like the movement itself is a result of psychological growth for a deaf child. Simple and concrete concepts can be shown by gestures,but abstract concepts for deaf people are reduced to a concrete showing of the concept. Deaf people have difficulty forming abstract concepts, because their thinking process takes place within the limits of what can be seen
Izveštavanje o prestupništvu maloletnika u srbiji u elektronskim medijima
No full textПреступништво малолетника представља специфичну и комплексну проблематику.
У литератури је велики број различитих понашања обухваћен овим појмом. Због недовољне зрелости и могућности критичког усвајања, млада личност је осетљива и пријемчивија различитим утицајима. Због тога, њен развој и понашање често може бити усмерен ка антисоцијалном понашању. Начин на који медији представљају малолетне преступнике у медијима, односно медијска конструкција преступништва малолетника, у великој мери утиче на разумевање овог проблема од стране шире друштвене средине.
Начин на који извештавају често друштво доводи у заблуду о стварним размерама и структури криминалитета у заједници. Због тога је важно да кроз анализу различитих аспеката проучимо и покушамо да разумемо однос између медија и преступништва малолетника, како би перцепција јавности о овој појави била ближа реалности.
У овом раду настојаћемо да укажемо на односа медија и малолетничког преступништва приказаног у медијима, са посебним акцентом на само извештавање медија о преступништву малолетника у електронским медијима. Истраживање је спроведено током јула и августа 2022. године, са циљем да се обави анализа извештавања медија о преступништву малолетника. Резултати до којих смо дошли указују на следеће: медији често не поштују етичке и моралне норме када је у питању извештавање о малолетницима и на сензационалистички начин јавности презентују вести у вези са преступништвом малолетника. У средишту интересовања медија најчешће су кривична дела извршена од стране малолетника са елементима насиља. У анализираним текстовима малолетници се чешће јављају као извршиоци кривичних дела него као жртве, док се о припадницима мушког пола извештава у највећем броју вести.Juvenile delinquency is a specific and complex issue. In the literature, a large number of different behaviors are covered by this term. Due to insufficient maturity and the possibility of critical adoption, a young personality is sensitive and more receptive to various influences.
Because of this, their development and behavior can often be directed towards antisocial behavior. The way in which the media presents juvenile offenders, that is, the media's construction of reality, greatly affects the understanding of this problem by the wider social environment. The way in which the media presents juvenile offenders in the media, that is, the media's construction of reality, greatly affects the understanding of this problem by the wider social environment. The way they report often misleads society about the true scale and structure of crime in the community.
Therefore, it is important to study and try to understand the relationship between the media and juvenile delinquency through the analysis of various aspects, so that the public's perception of this phenomenon is closer to reality. The research was conducted during July and August 2022, with the aim of analyzing media coverage of juvenile delinquency. The results we reached indicate the following: the media often do not respect ethical and moral norms when it comes to reporting on minors and present news related to juvenile delinquency to the public in a sensationalist manner. In the center of the media's interest, criminal acts committed by minors with elements of violence are most often the focus. In the analyzed texts, minors appear more often as perpetrators of criminal acts than as victims, while members of the male gender are reported in the largest number of news items
Povezanost između dimenzija porodičnog funkcionisanja i internalizovanih problema u adolescenciji
No full textИнтернализовани проблеми адолесцената и даље су у мањој мери фокус истраживања у бихевиоралним наукама у поређењу са екстернализованим проблемима. Обзиром да су интернализовани проблеми повезани са једнако озбиљним тешкоћама у био-психо- социјалном функционисању као и екстернализовани проблеми, потребно је проширивање сазнања о овом кластеру развојних проблема адолесцената. Независно од академских циљева емпиријских истраживања садржаних у проширивању сазнања о предмету проучавања, даље истраживање феноменологије и корелата интернализованих проблема у периоду адолесценције потребно је за креирање адекватних превентивних и третманских приступа и стратегија. Како је породица важан извор социјализације у овом развојном периоду, циљ овог истраживања је установљавање односа повезаности између породичног функционисања и интернализованих проблема. Методом анкетирања подаци су узети од адолесцената узраста 13 и 14 година из три основне школе Општине Ивањица (N = 241, 58.3% девојчица).
Примењени су Упитник снага и тешкоћа и Кратка верзија Мекмастер инструмента за процену породице. Утврђена је значајна позитивна повезаност између интернализованих проблема и тешкоћа општег породичног функционисања (r = .30, p < .01). Димензије породичног функционисања које су у највећој мери повезане са интернализованим проблемима су: решавање проблема (r = .29, p < .01), улоге (r = .26, p < .01), емоционална респонзивност (r = .26, p < .01) и емоционална укљученост (r = .25, p < .01). Регистроване везе су слабог интензитета. Виши нивои интернализованих проблема повезани су са нижом ефективношћу функционисања породице. Препоручује се да се у истраживање и праксу превенције и третмана интернализованих проблема укључе фактори на нивоу породице.Internalizing problems during adolescence remain outside of behavioral sciences’ preferred domain of study, in contrast to externalizing problems. Considering that internalizing problems cause impairments in the overall biopsychosocial functioning that are similar in severity as those of externalizing problems, broadening the knowledge about this cluster of adolescents’ developmental problems is needed. The main goal of all empirical research is academical, i.e. broadening the scope of scientific knowledge about the subjects of study. Also, advancing the empirical findings on phenomenology and correlates of internalizing problems during adolescence is needed for optimizing preventive approaches and strategies. Considering that the adolescent’s family is an important agent of his/her socialization, the main goal of this research is to establish the correlation between family functioning and internalizing problems. The survey method was performed to gather the data from 13 and 14 years olds from three elementary schools in Ivanjica, Serbia (N = 241; girls accounted for 58.3% of N), and Strengths and Difficulties Questionnaire and a short version of The Family Assessment Device were used as instruments of data collecting. The relationship between internalizing problems and general family functioning was positive, weak and statistically significant (r = .30, p < .01). The relationships between internalizing problems and individual dimensions of family functioning were also established. Higher levels of internalizing problems correlate with higher levels of family functioning ineffectiveness. It is recommended that we include family factors in research and practice of prevention and treatment of internalizing problems
Principles of universal design in the application of assistive technology for students with communication disorders
No full textПоремећаји комуникације представљају хетерогену
групу поремећаја који утичу на развијање социјалних вештина и ефи
касност социјалне интеракције, због чега могу да имају негативан ути
цај на квалитет живота. Примена асистивне, као и информационо-ко
муникационе технологије, у овој популацији је важна, с обзиром на
то да имају потенцијал да минимизирају или компензују функцио
нална ограничења. Примена универзалног дизајна има сличне циљеве,
укључујући повећање активног учешћа, кроз отклањање различитих
друштвених баријера. Циљ овог рада је био да се прегледом доступне
литературе анализирају и прикажу сличности и разлике између конце
пата универзалног дизајна и асистивне технологије, као и могућности
примене основних принципа универзалног дизајна у области асистивне
технологије. Анализирани су они радови у којима су описане теоријске
основе, као и начини модификације и примене принципа универзал
ног дизајна у употреби асистивне технологије за ученике са поре
мећајима комуникације. Резултати истраживања показују да је прили
ком дизајнирања, примене и евалуације уређаја асистивне технологије
потребно применити седам основних принципа универзалног дизајна. Коришћење ових принципа омогућава развијање уређаја који ће бити
намењени корисницима са широким спектром способности. На тај
начин се постиже свеобухватни циљ, који се односи на повећање акти
вног учешћа и могућности корисника. Оба приступа имају одређене
предности и недостатке, тако да је њихова заједничка имплементација
неопходна како би се задовољиле специфичне потребе ученика са поре
мећајима комуникације.Communication disorders are a heterogeneous group of disorders that
affect the development of social skills and the effectiveness of social interaction,
which can have a negative impact on quality of life. The use of assistive, as well
as information-communication technology, is important in this population,
given that they have the potential to minimize or compensate for functional
limitations. The application of universal design has similar goals, including
increasing active participation, through the removal of various social barriers.
The aim of this paper was to analyze and review the similarities and
differences between the concepts of universal design and assistive technology,
as well as the possibility of applying the basic principles of universal design
in the field of assistive technology. Papers in which the theoretical bases are
described are analyzed, as well as the ways to modify and apply the principles
of universal design in the use of assistive technology for students with com
munication disorders.
The results of the research show that it is necessary to apply seven basic
principles of universal design in designing, applying and evaluating assistive
technology devices. The use of these principles enables the development of
devices that will be intended for users with a wide range of capabilities. In this
way, a comprehensive goal is achieved, which refers to increasing the active
participation and opportunities of users. Both approaches have certain advan
tages and disadvantages, so their joint implementation is necessary in order to
meet the specific needs of students with communication disorders
Bibliotherapy in a School Context
Get PDFCilj biblioterapije je pružanje pomoći čitao-
cu da kroz knjigu razume i prebrodi poteškoće sa kojima
se susreće. Ona se može primenjivati u različitim kon-
tekstima. Ukoliko se primenjuje u školskom okruženju,
govorimo o razvojnoj biblioterapiji.
Cilj ovog rada je da se opišu osnovne faze razvojne biblio-
terapije, predstave rezultati istraživanja koji ukazuju
na efikasnost njene primene u školskom kontekstu, kao i
rezultati istraživanja koji govore o sklonosti nastav-
nika i saradnika da se opredele za ovu tehniku u radu sa
učenicima.
S obzirom na to da se ova tehnika smatra jednostavnom,
ekonomičnom i efikasnom intervencijom, a da se neki
nastavnici i saradnici ne usuđuju da je primenjuju jer im
nedostaju potrebna znanja i veštine, uključivanje biblio-
terapije u fakultetske programe obuke moglo bi doprineti
povećanoj spremnosti profesionalaca da je koriste kako
bi pomogli učenicima da se suoče sa izazovima na razvojno
primeren način.The goal of bibliotherapy is to use a book to help the reader understand and overcome
the difficulties he or she is facing. It can be applied in different contexts. If it is
applied in a school environment, we are talking about developmental bibliotherapy.
The aim of this paper is to describe the basic stages of developmental bibliotherapy,
to present the results of research that indicate the effectiveness of its
application, as well as the results of research that refer to the inclination of teachers
and associates to opt for this technique.
Given that this technique is considered to be a simple, cost-effective, and efficient
intervention, and that some teachers and associates do not venture to apply it
because they lack the necessary knowledge and skills, the inclusion of bibliotherapy
in college training programs could contribute to the increased readiness of professionals
to use it in order to help children face challenges in a developmentally
appropriate manner
Nastavnička percepcija saradnje sa roditeljima za vreme pandemije
Get PDFCooperation with parents is an important aspect of the teaching profession. Within teaching modalitiy changes due to the pandemic, parents become important partners in the realization of educational goals. The aim of this paper is to consider the key aspects of parental involvement in the context of pandemic education. Data was collected by online questionnaire at the sample of 817 teachers (84.3% female) from elementary schools in Serbia, age from 23 to 64, one third is consisted of class teachers. Based on Epstein's Framework of Six Dimensions of Parental Involvement: parenting, communication, volunteering, learning at home, decision making, and collaborating with the community, were assessed. In relation to other dimensions, teachers are most satisfied with the communication they have with parents. Two thirds of teachers report that they are engaged in helping parents how to support their children in learning. About a third report encouraging the voluntary involvement of parents as learning volunteers, rarely for former students and their parents. As it was expected class teachers more often stimulate parents for cooperation comparing to subject teachers. One third of teachers, however, believe that relations with parents made worse during the pandemic. Recommendations for establishing greather partnership between school, family and community, and preparing teachers through preservice and inservice education are given.Saradnja sa roditeljima predstavlja značajan aspekt nastavničke profesije. Sa promenom modaliteta rada škola usled pandemije, roditelji postaju važni partneri u realizaciji obrazovnovaspitnih ciljeva. Cilj rada predstavlja sagledavanje ključnih aspekata saradnje nastavnik-roditelj u kontekstu pandemijskog obrazovanja. Onlajn upitnik je popunilo 817 nastavnika (84.8% ženskog pola) iz različitih gradova u Srbiji, starosti od 23 do 64 godine, gde su jednu trećinu činili nastavnici razredne nastave. Pošlo se od modela Epstajnove (J.L. Epstein) o 6 ključnih dimenzija saradnje sa roditeljima: roditeljstvo, komunikacija, volontiranje, učenje, donošenje odluka, saradnja sa zajednicom. Nastavnici ističu da su u odnosu na ostale dimenzije najzadovoljni komunikacijom koju sa roditeljima ostvaruju. Dve trećine nastavnika prijavljuje da je angažovano oko pomoći roditeljima kako da podrže decu u učenju. Oko trećine prijavljuje podsticanje volonterskog angažovanja roditelja kao pomoć u učenju, minimalno i bivših učenika. Nastavnici razredne nastave u odnosu na predmetne nastavnike učestalije stimulišu roditelje na saradnju. Trećina nastavnika ipak smatra da su se odnosi sa roditeljima tokom pandemije pogoršali. Date su preporuke za veće uvažavanje partnerstva sa porodicom i zajednicom i značajniju ulogu priprema za saradnju u sklopu obrazovanja i profesionalnog osposobljavanja nastavnika
Syntactic awareness in children with developmental language disorder: implications for school practice
Get PDFApstrakt: Istraživanja razumevanja i produkcije sintaksičkih jedinica kod
dece sa razvojnim jezičkim poremećajem ukazuju na prisustvo različitih deficita. S
obzirom na nedovoljnu istraženost sintaksičkih sposobnosti kod ove grupe dece na srp-
skom govornom području, cilj istraživanja je utvrđivanje karakteristika sintaksičke
svesnosti kod dece sa razvojnim jezičkim poremećajem i razmatranje implikacija koje
su značajne za školsku praksu. Uzorak je činilo 240 dece uzrasta od pet do sedam i po
godina, podeljenih u dve grupe, decu sa razvojnim jezičkim poremećajem i decu tipičnog
razvoja. Ispitivanje sintaksičke svesnosti realizovano je uz primenu CELF-4 baterije
testova za procenu jezika.
Dobijeni rezultati su pokazali da deca sa razvojnim jezičkim poremećajem is-
poljavaju značajno više deficita u razumevanju i upotrebi sintaksičkih jedinica u
poređenju sa decom tipičnog razvoja. Pored obaveznog uključivanja u tretman poremećaja
jezičkih sposobnosti, deci sa razvojnim jezičkim poremećajem potreban je dodatni pod-
sticaj na mlađem školskom uzrastu u savladavanju gradiva. Specifične karakteristike
govora nastavnika u školskom okruženju identifikovane su kao podsticajne za razvoj
jezičkih sposobnosti kod ove grupe dece. Naglasak je na potrebi da nastavnici koriste
strategije koje podržavaju razvoj i upotrebu sintaksičkih sposobnosti kod ove grupe
dece. Ove strategije se mogu koristiti na više i manje strukturirane načine, prema
stepenu razvoja, sposobnostima i potrebama dece.: Research on the comprehension and production of syntactic units in
children with developmental language disorders indicates the presence of various deficits.
Given the insufficient research on syntactic abilities in this group of children in the Serbianspeaking area, the aim of the research is to determine the characteristics of syntactic awareness in children with developmental language disorder and consider the implications that
are significant for school practice. The sample consisted of 240 children aged five to seven
and a half, divided into two groups, i.e. children with developmental language disorders
and children with typical development. The syntactic awareness test was carried out using
the CELF-4 battery of language assessment tests.
The obtained results showed that children with a developmental language disorder
show significantly more deficits in comprehension and expression of syntactic units compared to children with typical development. In addition to mandatory treatment of language
disorders, children with developmental language disorders need additional encouragement
in styding at a younger school age. Specific characteristics of teacher’s speech in the school
environment have been identified as stimulating for the development of language abilities
in this group of children. Emphasis is placed on the need for teachers to use strategies
that support the development and use of syntactic abilities in this group of children. These
strategies can be used in more or less structured ways, according to children’s level of development, abilities and needs
Teachers’ attitudes towards the prevalence of bullying and the specific characteristics of victims
Get PDFUvod: Vršnjačko nasilje je fenomen koji podrazumeva neravnotežu moći između vršnjaka.
Odnosi se na situacije kada dolazi do ponovljenih verbalnih i fizičkih napada, socijalnog
isključivanja i emocionalnog, psihičkog i seksualnog zlostavljanja jednog učenika od
drugog/drugih učenika, pri čemu žrtva ničim nije izazvala takvo ponašanje nasilnika.
Cilj: Cilj ovog istraživanja bio je da se utvrde stavovi nastavnika prema zastupljenosti
pojedinih oblika vršnjačkog nasilja i specifičnim karakteristikama žrtava. Metode:
Uzorak je činilo 109 nastavnika iz šest osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada
Pirota. Kao instrument za prikupljanje podataka korišćena je petostepena skala procene
Likertovog tipa, konstruisana za potrebe istraživanja. Rezultati: Rezultati istraživanja
pokazuju da je verbalno nasilje najčešće primećen oblik nasilja među učenicima osnovnih
i srednjih škola u Pirotu. Takođe, na osnovu stavova nastavnika može se zaključiti da
određena specifičnost učenika nije nužan razlog da on postane žrtva vršnjačkog nasilja.
Zaključak: Verbalno nasilje identifikovano je kao najizraženiji oblik vršnjačkog nasilja,
dok se specifičnosti učenika nisu izdvojile kao rizičan faktor individualnog nivoa za
vršnjačko nasilje. Zbog težeg otkrivanja pojedinih oblika vršnjačkog nasilja od strane
odraslih, kao i zbog mogućnosti da žrtva vršnjačkog nasilja postane bilo koji učenik, u
predupređivanju ove pojave veliki značaj ima preventivno delovanje škole, porodice i
drugih podsistema značajnih za vaspitanje i obrazovanje dece.Introduction. Bullying is a phenomenon that implies an imbalance of power between
peers. It refers to situations where there are repeated verbal and physical attacks, social
exclusion, and emotional, psychological, and sexual abuse of one student by another/
other students, where the victim did not cause such behavior of the bully. Objective. The
objective of this research was to determine teachers’ attitudes towards the representation
of certain forms of bullying and the specific characteristics of the victims. Methods.
The sample consisted of 109 teachers from six primary and secondary schools in Pirot.
A five-point Likert-type evaluation scale, designed for the purpose of the research, was
used for data collection. Results. The research results show that verbal bullying is the
most frequently observed form of bullying among students. Also, based on the teacher’s
views, it can be concluded that any student can become a victim of bullying, regardless
of their specific characteristics. Conclusion. Verbal bullying was identified as the most
pronounced form of bullying, while the specifics of students were not singled out as
a risk factor at the individual level. Due to the fact that certain forms of bullying are
more difficult to be noticed by adults, as well as the possibility that any student can
become a victim of peer violence, the preventive action of the school, family, and other
subsystems important for the upbringing and education of children is of great importance
in preventing this phenomeno
Quality of life of deafblind people
Get PDFSlepogluvoća je dvostruko senzorno oštećenje koje ograničava osobu u brojnim područjima funkcionisanja, a posebno izražene mogu biti teškoće u komunikaciji, pristupu informacijama i mobilnosti. Oštećenje vida i oštećenje sluha su često prisutni u kasnijem životnom dobu i utiču na fi- zičko i psihičko stanje osobe, na njeno učešće u društvu i na kvalitet života.
Rezultati studija ukazuju na to da se očekuje porast broja osoba sa dvostru- kom senzornom ometenošću i, s tim u vezi, ukazuju i na neophodnost razvijanja strategija za kvalitetnije obrazovanje i učešće slepogluvih osoba u društve- nim aktivnostima. Pored postojanja usluga koje pružaju tumači i asistenti, u literaturi je istaknut značaj posebno obučenih vodiča koji bi slepogluvim osobama pomagali da savladaju sredinske barijere, pružali bi im socijalnu pod- ršku i, eventualno, usluge prevoza.
Cilj rada je da se predstave rezultati istraživanja u vezi s kvalitetom ži- vota osoba s dvostrukim senzornim oštećenjem.Deafblindness is a dual sensory impairment that limits a person in many areas, and especially severe can be difficulties in communication, access to information and mobility. Visual impairment and hearing impairment are often acquired later in life and affect a person’s physical and psychological condition, participation in society and quality of life.
The results of the studies indicate that the number of people with dual sensory impairment is expected to increase in the future and, with that in mind, the necessity of developing strategies for the participation of deafblind people in social activities is also accentuated. In addition to the services provided by interpreters and assistants, the literature highlights the importance of specially trained guides who would help deafblind people overcome environmental barriers, provide them with social support and, possibly, transportation services.
The aim of the paper is to present the results of research related to the quality of life of persons with double sensory impairment