Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Use of magnifying devices in the rehabilitation of elderly people with low vision
Get PDFVodeći uzrok oštećenja vida kod populacije starije od 60 godina predstavlja senilna degeneracija makule. Osnovna karakteristika ovog oboljenja je progresivni gubitak centralnog vida koji otežava obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti, uključujući i čitanje. U održavanju nezavisnosti i sposobnosti čitanja uređaji za uvećanje mogu imati važnu ulogu. Od optičkih uređaja najčešće se prepisuju hiperkorektivne prizmatične naočare, ručne i stone lupe. Što se tiče složenijih, optoelektronskih uređaja, najčešće korišćena je TV lupa, ili tzv. zatvoreni televizijski sistem. Međutim, kod starijih slabovidih osoba su prisutni brojni problemi koji mogu dovesti do prekida u korišćenju prepisanih pomagala, pa je jedan od najvažnijih zadataka u rehabilitaciji vida određivanje odgovarajućeg uređaja za uvećanje teksta.The most common cause of severe visual impairment among elderly persons is age- related macular degeneration (AMD). The main characteristic of AMD is a progressive loss of central vision, that causes many difficulties in variety activities essential to indepedent living, including loss of reading ability. Some of the magnification devices can play an important role in maintaining independence and reading ability. The most often prescribed optical magnification devices are hypercorrective prismatic spectacles, hand-held and stand magnifiers.
As for more complex optoelectronic devices, the most commonly is closed-circuit television (CCTV). However, elderly people with low vision encounter numerous problems that can lead to interruptions in the use of prescribed aids, so one of the most important tasks in vision rehabilitation is determining the appropriate device for magnifying the text
Sensory profile in children with developmental disorders
No full textУвод: Сензорна интеграција представља неуробиолошку активност која омогућава примање и обраду сензорних информација. Она омогућава нашем мозгу да све примљене информације из околине обради и организује, одвоји битне од небитних информација како бисмо на адекватан начин могли да одговоримо на њих неком сврсисходном активношћу нпр.да се крећемо, гледамо, додирујемо. Поремећај сензорне интерације се појављује када су мозак и нервни систем у немогућности да адекватно интегришу сензорне информације, тј.надражаје што узрокује сметње у перцепцији, понашању и учењу.
Циљ: Циљ истраживања је да се утврди сензорни профил код деце са развојним поремећајима уз посебан осврт на испитивање разлика у сензорном профилу у односу на пол, узраст, учесталост логопедских третмана и тип развојног поремећаја.
Метод: У истраживању је учествовало 30 испитаника. У сврху процене сензорног профила код деце са развојним поремећајима примењен је метод неексперименталног истраживања на основу узорка. У истраживању је коришћена Скала за процену психофизиолошких способности детета од 0 до 7 година.
Састоји се из 46 параметара која се попуњавају по принципу + (тачно/изведено), +- (делимично тачно/делимично изведено), - (нетачно/неизведено).
Резултати: Резултатима је утврђен сензорни профил код деце са развојним поремећајима. За приказивање резултата коришћене су мере дескриптивне статистике. На основу приказаних резултатa и применом одговарајућих статистичких метода постављене хипотезе су или прихваћене или одбачене.
Резултати овог истраживања су показали да је сензорни профил код деце са развојним поремећајима задовољавајући.
Закључак: Утврђено је постојање разлика у сензорном профилу код деце у односу на тип развојног поремећаја као и у односу на учесталост логопедских третмана. Познавање и разумевање поремећаја сензорне обраде и његовог утицаја на функционисање и развој деце са различитим клиничким стањима је од суштинске важности за тачну дијагнозу дефицита одређеног детета, чиме се омогућава адекватан избор терапијских техника и облика лечења како би се што пре симулисао оптимални рани развој детета. Добијени резултати у овом истраживању се не могу генерализовати на целу популацију у Републици Србији јер је овим истраживањем обухваћен мали број испитаника.Introduction: Sensory integration is a neurobiological activity that enables the reception and processing of sensory information. It enables our brain to process and organize all received information from the environment, to separate essential from non-essential information so that we can adequately respond to them with some purposeful activity, for example moving, looking, touching. Sensory interaction disorder occurs when the brain and nervous system are unable to adequately integrate sensory information, i.e stimuli, which causes disturbances in perception, behavior and learning.
Objective: The aim of the research is to determine the sensory profile of children with developmental disorders with special reference to the examination of differences in the sensory profile in relation to gender, age, frequency of speech therapy treatments and type of developmental disorder.
Method: 30 respondents participated in the research. In order to assess the sensory profile of children with developmental disorders, a non-experimental research method based on a sample was applied. The Scale for assessing the psychophysiological abilities of children from 0 to 7 years of age was used in the research. It consists of 46 parameters that are filled in according to the principle + (true/preformed), +- (partially true/partially performed), - (incorrect/not performed).
Results: The results determined the sensory profile of children with developmental disorders. Descriptive statistics measures were used to present the results. Based on the presented results and the application of appropriate statistical methods, the hypotheses were either accepted or rejected. The results of this research showed that the sensory profile of children with developmental disorders is satisfactory.
Conclusion: It was established that there are differences in the sensory profile of children in relation to the type of developmental disorder as well as in relation to the frequency of speech therapy treatments. Knowledge and understanding of sensory processing disorders and its impact on the functioning and development of children with various clinical conditions is essential for the accurate diagnosis of a specific child's deficit, which enables an adequate selection of therapeutic techniques and forms of treatment in order to simulate the child's optimal early development as soon as possible. The results obtained in this research cannot be generalized to the entire population in the Republic of Serbia because this research included a small number of respondents
Trait emotional intelligence as a predictor of loneliness during the covid-19 pandemic
Get PDFDue to the restrictions imposed on social life during the COVID-19 pandemic, people of different
profiles experienced higher levels of loneliness. According to pre-pandemic research, individual
levels of loneliness are partly related to differences in personality, including both basic traits and
trait emotional intelligence (EI). The present study sought to examine whether trait EI also predicts
loneliness among university students in times of the pandemic, while also controlling for the basic
personality factors. Study participants were 301 university students (Nf = 278, Nm = 23) who completed the TEIQue, as a measure of trait EI and its four factors (i.e., Well-Being, Self-Control, Emotionality, and Sociability); the HEXACO PI-R, which assesses six major dimensions of personality (i.e., Honesty-Humility, Emotionality, Extraversion, Agreeableness, Conscientiousness, Openness to Experience); and the Revised UCLA Loneliness Scale, measuring general loneliness. The data were collected during a strict pandemic-related lockdown in Serbia in the spring of 2020.
A hierarchical regression model including the HEXACO personality factors (entered in Step 1)
and trait EI factors (entered in Step 2) as predictors, and loneliness as the criterion was tested. The
HEXACO personality set explained 41% of variance (F(6, 294) = 36.202, Adj.R2 = .413, p<.001) with Honesty-Humility (β = –.165, p<.001), Emotionality (β = –.177, p<.001), Extraversion (β = –.643, p<.001), Conscientiousness (β = .105, p<.05) and Oppeness (β = .113, p<.05) surfacing as significant predictors. In the second step, a further 9.7% of the variance in the criterion was explained (F(10, 290) = 31.683, Adj.R2 = .506, p<.001), and it was the trait EI factors of Well-Being (β = –.397, p<.001) and Sociability (β = –.134, p<.05) that contributed to the prediction.
Apart from confirming the incremental predictive power of trait EI in predicting loneliness over the
six personality dimensions of the HEXACO model, the present findings suggest that trait EI retained its role as a protective factor against loneliness during the first wave of the COVID-19 pandemic
Influence of type of stimulus on satisfaction speech therapy treatment of persons with aphasia
Get PDFS obzirom na to da afazija često ostavlja dugoročne posledice na jezičkom i komunika-
tivnom planu, njenom tretmanu posvećuje se velika pažnja. Pored izbora odgovarajuće
metode, za efikasnost terapije neophodna su i adekvatna terapijska sredstva. Imajući to
u vidu, cilj ovog rada je da se utvrdi uticaj vrste terapijskog materijala na zadovoljstvo
logopedskim tretmanom kod osoba sa afazijom. Uzorak je činilo 10 ispitanika sa afazijom
koji su se nalazili na rehabilitacionom tretmanu na Klinici za rehabilitaciju „Dr Miro-
slav Zotović” 2022. godine. U tretmanu je korišćena Metoda remedijacije, usmerena na
poboljšanje sposobnosti imenovanja. Kao terapijski materijal korišćeno je 20 kartica sa
objektima u boji i 20 kartica na kojima su objekti prikazani crno-belim crtežima. Za ovo
istraživanje oblikovana je skala kojom su ispitanici ocenjivali zadovoljstvo logopedskim
tretmanom ocenama od 1 do 5. Rezultati su pokazali da su svi ispitanici izrazili veće za-
dovoljstvo kada im se objekti prikazuju u boji nego u vidu crno-belih crteža. Ovaj nalaz
sugeriše na mogući uticaj vrste terapijskog materijala na zadovoljstvo tretmanom kod
osoba sa afazijom.Considering that aphasia often leaves long-term consequences on the language and
communicative level, great attention is paid to the treatment of aphasia. In addition to
choosing the appropriate method, it is necessary to choose the most effective therapeutic
means. Having that in mind, the aim of this study is to determine the influence of the
type of therapeutic material on the satisfaction with speech therapy treatment of persons
with aphasia. The sample consisted of 10 subjects with aphasia who were undergoing
rehabilitation treatment at the “Dr. Miroslav Zotović” Rehabilitation Clinic in 2022. The
method of remediation aimed at improving the ability to name was used in the treatment.
20 cards with objects in color and 20 cards with objects depicted in black and white
drawings were used as therapeutic material. For this research, a scale was designed in
which respondents rated satisfaction with speech therapy treatment, with grades from 1
to 5. The results showed that all respondents expressed greater satisfaction when objects
were presented to them in color than in the form of black and white drawings. This finding
suggests a possible influence of the type of therapeutic material on treatment satisfaction
in persons with aphasia
Nastavne prakse koje promovišu socijalnoemocionalno učenje: korišćenje u uslovima pandemijskog obrazovanja
Get PDFProces socijalno-emocionalnog učenja ocenjuje se važnim faktorom akademskog postignuća,pozitivnog socijalnog ponašanja i adekvatnog emocionalnog funkcionisanja učenika.Uvažavajući značaj primene nastavnih praksi koje promovišu socijalno-emocionalno učenje,realizovano je istraživanje sa ciljem procene percepcije nastavnika o učestalosti i uspešnostikorišćenja nastavnih praksi u uslovima pandemijskog obrazovanja, i to onih koje su primarnousmerene na pozitivne socijalne interakcije. Na uzorku od 817 nastavnika osnovnih škola,primenom anketnog upitnika zasnovanog na samoproceni, utvrđeno je da nastavnici uspešnoi na redovnom nivou primenjuju prakse zasnovane na toplini i podršci, te odgovarajućemgovoru nastavnika, dok nešto ređe i sa manje uspeha koriste prakse vezane za disciplinu orijentisanu na učenike, kao i one koje su usmerene na odgovornost i izbor. Zaključuje se daprakse koje promovišu socijalno-emocionalno učenje jesu prisutne u vaspitno-obrazovnomradu tokom pandemije, ali da prostor za njihovo unapređenje, primarno kroz razvijanjekompetencija nastavnika za primenu tehnika socijalno-emocionalnog učenja, postoji.Proces socijalno-emocionalnog učenja ocenjuje se važnim faktorom akademskog postignuća, pozitivnog socijalnog ponašanja i adekvatnog emocionalnog funkcionisanja učenika. Uvažavajući značaj primene nastavnih praksi koje promovišu socijalno-emocionalno učenje, realizovano je istraživanje sa ciljem procene percepcije nastavnika o učestalosti i uspešnosti korišćenja nastavnih praksi u uslovima pandemijskog obrazovanja, i to onih koje su primarno usmerene na pozitivne socijalne interakcije. Na uzorku od 817 nastavnika osnovnih škola, primenom anketnog upitnika zasnovanog na samoproceni, utvrđeno je da nastavnici uspešno i na redovnom nivou primenjuju prakse zasnovane na toplini i podršci, te odgovarajućem govoru nastavnika, dok nešto ređe i sa manje uspeha koriste prakse vezane za disciplinu orijentisanu na učenike, kao i one koje su usmerene na odgovornost i izbor. Zaključuje se da prakse koje promovišu socijalno-emocionalno učenje jesu prisutne u vaspitno-obrazovnom radu tokom pandemije, ali da prostor za njihovo unapređenje, primarno kroz razvijanje kompetencija nastavnika za primenu tehnika socijalno-emocionalnog učenja, postoji
Razumevanje mehanizma internalizovane opresije iz ugla socijalno-relacionog modela ometenosti Kerol Tomas
Get PDFNa nesvesnim nivoima, u svima nama više ili manje je aktivan mehanizam
pounutrenja predrasuda o grupi kojoj pripadamo, kao da su one istine o nama samima.
U slučaju negativno obojenih predrasuda o manjinskim grupama, koje su uglavnom
udružene sa diskriminacijom, ovaj proces naziva se internalizovana opresija.
Cilj ovog rada je prikaz teorijskih razmatranja internalizovane opresije iz ugla
socijalno-relacionog modela ometenosti Kerol Tomas.
U radu su kao opšte metode korišćene analiza i sinteza empirijskih i teorijskih
nalaza pomoću pretraživanja radova kroz različite naučne baze.
Mitovi o tome kakve su osobe sa ometenošću, koji se perpetuiraju kroz izostanak
pozitivnih modela u filmovima, medijima, kulturnoj i sportskoj sferi, kao i kroz nasilan
jezik, podsmešljive poštapalice, poslovice, izreke i viceve, dodatno potvrđuju da je mnogo
razloga da se osoba sa ometenošću oseti, i kontinuirano oseća, bespomoćno i
obespravljeno i da će vremenom poverovati u poruke koje dobija od okruženja.
Psihoanaliza, u domenu teorije objektnih odnosa, internalizovanu opresiju opisuje kroz
mehanizam projekcije sa neometenih na one sa ometenošću, koji su konstituisani kao
Drugi, na taj način sugerišući da je ona neizbežno iskustvo za sve osobe sa ometenošću.
Tomasova donekle preispituje ovo stanovište, ističući da osobe sa ometenošću nisu
homogena grupa, te da sklonost internalizaciji opresije može varirati u odnosu na to da li
je ometenost stečena ili prisutna od rođenja, odlike ličnosti, kontekst. Antropološka
literatura sugeriše i značajne razlike u odnosu na kulturu, jer postoje zajednice koje ne
isključuju osobe sa ometenošću.
Uprkos tome što je veoma široko rasprostranjen i ugrožavajući, fenomen
internalizovane opresije ostao je relativno zanemaren u studijama ometenosti. Posledice
internalizovane opresije prepoznatljive su u poteškoćama da se izgradi i održi
samopoštovanje i nivo aspiracije koji odgovara ličnim snagama i potencijalima. Shodno
tome, za kvalitetan i celovit rad defektologa značajno ih je prepoznati i razumeti njihove
efekte na razvoj i dobrobit korisnika
Emocionalne promene kod osoba s invaliditetom za vreme COVID-19 pandemije
Get PDFIntroduction. Given the dependence on other people and special services, and their
increased susceptibility to COVID-19 infection, people with disabilities can be considered
a vulnerable group in this crisis. Therefore, it was interesting to examine the differences
in various emotional states in people with disabilities. Objectives. The first objective
was to determine whether there was a difference between the experienced emotional
states (loneliness, helplessness, insecurity, happiness, fulfillment, security) before and
since the beginning of the pandemic. The second objective was to examine whether there
was a difference between the experienced emotional states in relation to the number of
household members. Methods. The study included a total of 230 participants, 52.2% of
whom were male and 47.8% female. Data were collected through an online survey, and
a small percentage of participants used the paper-pencil survey method. Data collection
lasted for two months, from January to March 2021. A part of the online form contained
questions about emotional states before and during the COVID-19 pandemic in relation
to the number of household members. Results. The t-test for dependent samples and a
series of ANOVA were conducted. The results of the conducted t-tests for each emotional
state indicated a statistically significant difference in the level of experience of each
observed emotional state before and since the beginning of the pandemic. The results of
the ANOVA showed that those who lived with three or more household members felt less
lonely, insecure and helpless, and also happier and more fulfilled compared to those who
lived alone or with one or two people. Conclusion. Our role is to think, devise, advocate
and implement ways to improve and encourage mental health care, especially in people
with disabilities, bearing in mind possible future crisis situations.Uvod: Usled zavisnosti od drugih i njihove pomoći, kao i povećane osetljivosti na
infekciju COVID-19, osobe s invaliditetom mogu se smatrati ranjivom grupom u ovoj
krizi, pa je bilo interesantno proveriti promene u različitim emocionalnim stanjima kod
ove populacije. Ciljevi: Prvi cilj je bio da se ispita da li postoji razlika između doživljenih
emocionalnih stanja (usamljenost, bespomoćnost, nesigurnost, sreća, ispunjenost
i sigurnost) pre i tokom pandemije. Drugi cilj je bio da se ispita da li postoji razlika
između doživljenih emocionalnih stanja u odnosu na broj članova domaćinstva. Metode:
U istraživanju je učestvovalo ukupno 230 ispitanika, od čega je 52.2% ispitanika muškog
pola, a 47.8% ispitanika ženskog pola. Podaci su prikupljeni putem onlajn ankete, a mali
deo ispitanika anketiran je metodom papir-olovka. Prikupljanje podataka trajalo je dva
meseca, od januara do marta 2021. Deo onlajn obrasca sadržao je pitanja o emocionalnim
stanjima pre i tokom epidemije COVID-19 u odnosu na broj članova u domaćinstvu.
Rezultati: Primenjen je t-test za zavisne uzorke i serija jednosmernih analiza varijanse.
Rezultati t-testa pokazuju da postoji statistički značajna razlika u nivou doživljaja svakog
posmatranog emocionalnog stanja pre i tokom pandemije. Rezultati jednosmerne analize
varijanse pokazuju da se oni koji žive s tri ili više članova osećaju manje usamljeno,
nesigurno i bespomoćno, kao i srećnije i ispunjenije u odnosu na one koji žive sami ili
s još jednom do dve osobe. Zaključak: Uloga svih nas je da razmišljamo, smišljamo,
zagovaramo i implementiramo načine za poboljšanje i podsticanje zaštite mentalnog
zdravlja, posebno u populaciji osoba s invaliditetom, imajući u vidu neke buduće krizne
situacije
Предности примењивања стратегија подучавања (коучинга) у раној интервенцији
No full textЦиљ овог прегледног рада јесте утврдити бенефите примене подучавања (коучинга) родитеља, као и указати на научну заснованост овог приступа у оквиру породично – оријентисаних пракси и целокупне Ране интервенције као области у специјалној едукацији и рехабилитацији. Промена парадигме у овој области подразумева укључивање родитеља као партнера у целокупном процесу, препознавање и излажење у сусрет потребама породице, пружање подршке приликом доношења важних одлука.
Коучинг у Раној инервенције се дефинише као усмерен процес заснован на партнерском односу између стручњака и родитеља или старатеља, заједничком планирању и постављању циљева, као и препознавању јаких страна и капацитета породице и развијању нових вештина, стратегија, усвајању нових знања. Коучинг као такав морамо разликовати од других приступа као што су: саветовање, супервизија, директно учење.
Главних 5 компоненти коучинга јесу: опсервација, заједничко планирање, рефлексија, акција, фидбек.
Преглед истраживања у овом раду указује на значај примене коучинга код породица деце са различитим развојним сметњама као што је аутистични спектар поремећаја, сензорни поремећаји приликом различитих свакодневних изазова као што су тоалетни тренинг, исхрана, као и побољшању других развојних области као што су когнитивни, социо – емоционални, моторички и говорно – језички развој.
Резултати наведених истраживања такође говоре у прилог бенефита примене коучинга као елемента породично оријентисаних пракси – забележена су виша постигнућа у погледу целокупног развоја детета, самосталности и активног учешћа приликом извођења свакодневих активности; смањење стреса код родитеља, као и оснаживање и повишено самопоуздање код родитеља
Robot- assisted gait traning in children with cerebral palsy
No full textДеца са церебралном парализом имају развојне сметње и тешкоће који се различито одражавају на њихову функционалност. Немогућност самосталног кретања негативно утиче на партиципацију и квалитет живота детета и породице. Тренинзи хода на традиционални начин или са парцијалним ослонцем на покретној траци захтевни су за терапеуте и напорни за пацијенте. Роботски потпомогнути тренинг хода ( Локомат ) омогућава велики број понављања физиолошког покрета хода и интензивни третман. Мотивација и активно учешће пацијента се повећавају видео игрицама захваљујући којимa Локомат тренинг има забавни карактер. Локомат терапија је индивидуално креирана и могуће је применити је и код деце са већим функционалним дефицитом и нижим когнитивним функцијама.Циљ ове студије је био да утврди утицај роботски потпомогнутог тренинга хода на моторичке функције, баланс и ход, на обим покрета, мишићну снагу и спастицитет доњих екстремитета деце са церебралном парализом. Други циљ је био да испита перцепцију родитеља о утицају Локомат третмана на квалитет живота детета.Истраживањем је обухваћен 41 испитаник, узраста од 4 - 14 година, који су подељени у две групе: експериментална - 26 и контролна - 15 испитаника. Експериментална група је имала 20 Локомат тренинга и 20 тренинга традиционалне терапије, а контролна група само 20 тренинга традиционалне терапије. Терапија хода Локоматом и конвенционални тренинг трајали су 40 минута.Према свим варијаблама истраживања на свим испитиваним функционалним тестовима показао се значајан позитиван ефекат у експерименталној групи. Резултати процене грубе моторичке функције на тесту GMFM димензији D показују позитиван ефекат на постуралну контролу у стојећем положају (44,84 vs 52,56), GMFM димензији E показује побољшање хода (20,13 vs 23,60). На шестоминутном тесту хода, издржљивост у ходу је повећана ( 93,37 vs 148,15 метара), на скали баланса( PBS) постурална контрола је побољшана ( 17,50 vs 21,00) и 10 метара тесту хода повећана је брзина хода ( 0,37 vs 0,55 метара у секунди). Упитник квалитета живота је показао позитиван ефекат на свим испитиваним доменима за експерименталну групу. Резултати контролне групе нису статистички значајни осим на димензији Е на GMFM и тесту ходу на 10 метара.Добијени резултати за децу нивоа I-IV на GMFCS показују позитиван утицај роботски потпомогнутог тренинга хода на моторичке функције, баланс, функционалност хода и на квалитет живота детета са церебралном парализом. Треба размотрити увођење роботски потпомогнутог тренинга хода као комплементарну методу конвенционалном тренингу у рехабилитацији деце са церебралном парализом.Children with cerebral palsy have impairments that differently affect their functioning. Walking difficulties negatively affects children’s participation and their families quality of life. Overground gait training or partially supported weight bearing treadmill training is difficult for the therapist and demanding for children as well. Robot-assisted gait training (Lokomat) is a type of intensive training which enables a great number of physiological walking pattern repetitions. Motivation and active participation by the children is increased by video games, which makes the training more engaging. Lokomat training is individually tailored and suitable for children with severe functional deficits and lower cognitive ability.The aim of this study was to determine the effect of robot-assisted gait training on motor functions and walking, range of motion, muscle strength, and the spasticity of lower extremities. Another aim was to examine the parents’ perception of the impact of Lokomat treatment on their quality of life.This study included 41 participants aged 4-14 divided into two groups: the experimental group (26) and the control group (15). The experimental group underwent 20 Lokomat and 20 traditional training sessions, while the control group underwent only 20 traditional training sessions. The duration of each training session type was 40 minutes.The experimental group showed a significant improvement in all examined functional tests. Positive effects in the GMFM test dimension D (44.84 vs. 52.56) and GMFM dimension E (20.13 vs. 23.60) were seen, as well as in the 6-minute walk test (93.37 vs. 148.15 met), PBS (17.50 vs 21.00) and 10-meter walk test (0.37 vs. 0.55 m/s). The CP QOL showed improvement in all the dimensions examined. The results of the control group were minimal and practically insignificant compared with the experimental group, except on GMFM dimension E and 10 met walk test.Robot-assisted treadmill training is effective for children with cerebral palsy in levels I—IV on the GMFCS for motor function, balance, walking, and quality of life for the children. The implementation of robot-assisted gait training as a complementary method to the traditional training in the rehabilitation of children with cerebral palsy should be strongly considered
Kognitivne sposobnosti i motoričke performanse starijih osoba
Get PDFBackground/Aim. Aging entails a wide range of cognitive
processes that are not independent of one another. It leads
to changes in physical-motor characteristics and sometimes
to disability. The aim of this study was to examine the asso-
ciation between multiple cognitive performances in elderly
subjects and their physical-motor abilities. Method. The
study included 98 elderly participants (60+) (16 males and
82 females). Cognitive abilities were assessed by the Mon-
treal Cognitive Assessment (MoCA)/Serbian version, and
physical measures were assessed by the Senior Fitness Test
with its five subtests, supplemented by the Walking Speed
Test. Results. Several MoCA items demonstrated relatively
low variability, i.e., they proved to be too easy for most of
the participants. The participants exhibited the lowest per-
formance on the memory relating to other domains, fol-
lowed by executive functions, visuospatial skills, attention,
concentration, and working memory domains, with the
highest performance on temporal and spatial orientation re-
lating to other domains. Executive functions and language
correlated most significantly with physical strength. Agility
and dynamic balance, lower- and upper-body strength, and
aerobic endurance correlated moderately and positively.
Conclusion. This study underlines the positive correlation
between physical fitness and cognitive level in the elderly
and emphasizes the importance of physical fitness for cog-
nitive functions, especially those of executive type in elderly
subjects. Clinicians should consider the association between
cognitive function and physical-motor performances when
dealing with functioning improvement in the elderly. The
importance of designing the most efficient exercise pro-
grams to achieve maximal somatic and cognitive effects is
emphasized.Uvod/Cilj. Proces starenja podrazumeva promene na širo-
kom spektru kognitivnih procesa koji nisu nezavisni jedni od
drugih. On, takođe, dovodi do promena u fizičko-motoričkim
karakteristikama, a ponekad i do invaliditeta. Cilj istraživanja
bio je da se ispita povezanost između više kognitivnih per-
formansi kod starijih ispitanika i njihovih fizičko-motoričkih
sposobnosti. Metode. U istraživanju je učestvovalo ukupno
98 starijih ispitanika (60+) (16 muškog i 82 ženskog pola).
Kognitivne sposobnosti procenjene su Montrealskom skalom
kognicije (Montreal Cognitive Assessment – MoCA)/srpska verzi-
ja, a mere fizičkih sposobnosti su procenjene Senior Fitness tes-
tom koji se sastoji od pet subtestova, dopunjenih testom
brzine hoda. Rezultati. Na nekoliko subtestova MoCA re-
zultati su ukazali na relativno malu varijabilnost, tj. pokazalo
se da su previše jednostavni za većinu ispitanika. Ispitanici su
pokazali najslabije rezultate u funkcionisanju memorije u od-
nosu na druge domene, a zatim slede izvršne funkcije, vizue-
lno prostorne veštine, pažnja, koncentracija i radna memorija,
sa najvišim performansama na vremenskoj i prostornoj ori-
jentaciji u odnosu na druge domene. Izvršne funkcije i jezik
su najznačajnije korelirali sa fizičkom snagom. Spretnost i
dinamična ravnoteža, snaga donjih i gornjih ekstremiteta i
aerobna izdržljivost su korelirali umereno i pozitivno.
Zaključak. Studija ukazuje na pozitivne korelacije između
fizičko-motoričkih sposobnosti i kognitivnog nivoa kod stari-
jih osoba i naglašava značaj fizičke spremnosti za kognitivno
funkcionisanje, a naročito u domenu izvršnih funkcija kod
njih. Kliničari bi trebalo da imaju u vidu povezanost između
kognitivnih funkcija i fizičko-motoričkih performansi, kada se
bave poboljšanjem funkcionisanja starijih osoba. Ukazuje se
na važnost dizajniranja najefikasnijih programa vežbanja za
postizanje maksimalnih somatskih i kognitivnih efekata