Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Карактеристике булинга код ученика средње школе
No full textБулинг преставља значајан глобални проблем, који неповољно утиче на многе животне домене младих који су њему изложени. Ово није нов феномен, али пажњу светске стручне јавности добија тек у другој половини двадесетог века. Интересовање за булинг и проучавање булинга је од тад у константном порасту. Међутим, чини се да на подручју Републике Србије недостаје истраживање овог комплексног проблема, а нарочито на популацији средњошколаца.
Теоријски део овог рада, поред појмовног одређења релевантних термина, посвећен је и анализирању теоријских и емпиријских сазнања о булингу, његовим појавним облицима, дистрибуцији улога унутар булинга, као и последицама које он оставља. У овом делу, представљени су и налази претходних студија о повезаности булинга и узраста, пола и школског успеха. Такође, приказани су и ефективни програми превенције и начини борбе против булинга.
У истраживачком делу рада, приказани су резултати емпиријског истраживања које је спроведено у другом полугодишту школске 2022/23. године. Истраживање је спроведено у две средње школе на територији града Београда, у Гимназији ,,Свети Сава― и Медицинској школи ,,Београд―, на узорку од 243 ученика сва четири разреда. За утврђивање карактеристика булинга ученика ове две средње школе, коришћена је скала под називом The Delaware Bullying Victimization Scale.
Резултати истраживања показују ниску преваленцу булинга међу ученицима обе школе, док је његова најзаступљенија форма вербални булинг. Према налазима, ученици су у већој мери виктимизовани булингом него ученице. Испитивањем повезаности разреда и виктимизације булингом, откривено је да стопа виктимизације расте кроз разреде. На крају, школски успех је показао негативну корелацију само са вербалним булингом, док са другим облицима нема повезаности.
Анализом постојеће литературе и дискусије добијених резултата, изведени су закључци о карактеристикама булинга ученика средње школе.Bullying represents a significant global problem, which adversely affects many life domains of young people who are exposed to it. This is not a new phenomenon, but it received the attention of the world professional public only in the second half of the twentieth century. Interest in bullying and the study of bullying has been on the rise ever since. However, it seems that there is a lack of research on this complex problem in the territory of the Republic of Serbia, especially on the population of high school students.
The theoretical part of this work, in addition to the conceptual definition of relevant terms, is also dedicated to analyzing theoretical and empirical knowledge about bullying, its manifestations, the distribution of roles within bullying, as well as the consequences it leaves behind. In this part, the findings of previous studies on the connection between bullying and age, gender and school success are presented. Also, effective prevention programs and ways to fight against bullying are presented.
In the research part of the paper, the results of the empirical research conducted in the second semester of the 2022/23 school year are presented. The research was conducted in two high schools in the territory of the city of Belgrade, in the "Sveti Sava" Gymnasium and the "Belgrade"
Medical School, on a sample of 243 students of all four grades. A scale called The Delaware Bullying Victimization Scale was used to determine the bullying characteristics of the students of these two high schools.
The research results show a low prevalence of bullying among students of both schools, while its most prevalent form is verbal bullying. According to the findings, male students are more victimized by bullying than female students. Examining the association between grade and bullying victimization, it was found that the rate of victimization increased across grades. In the end, school performance showed a negative correlation only with verbal bullying, while there is no connection with other forms.
By analyzing the existing literature and discussing the obtained results, conclusions were drawn about the characteristics of bullying among high school students
Копоучавање као облик наставног рада - преглед истраживања
No full textОбразовање деце са сметњама у развоју и инвалидитетом у редовним школама, последњих година једно је од водећих питања међу стручњацима из области специјалне едукације и рехабилитације. Овај вид образовања захтева кооперацију и постизање компромиса у задовољењу потреба деце типичног развоја и деце са потешкоћама у развоју и инвалидитетом, родитеља, наставника, сарадника, помоћног особља. Циљ рада је да се, на основу прегледа литературе, прикажу карактеристике коопоучавања као један од облика наставе у раду са децом са сметњама у развоју. За претрагу литературе коришћен је Google Scholar претраживач и сервис Концорзијума библиотека Србије за обједињену набавку – KOBSON. Претрага је спроведенена на основу кључних речи „коопоучавање“, „инклузија“, „деца са сметњама у развоју“. Претрага литературе вршена је на српском, хрватском и енглеском језику. Укључени су радови који су публиковани од 2000. до 2023. године.
Иницијалном претрагом идентификовано је 57 радова. Критеријуми за укључивање у анализу су следећи: радови који су били приказани у целости; истраживања се односе на коопоучавање, инклузивно образовање, облике рада у настави, школски успех, ставови о инклузији. Анализирани радови указују на то, да примена коопоучавања има низ специфичности, које захтевају темељан и континуиран приступ.The education of children with developmental difficulties and disabilities in mainstream schools has been an important issue throughout the world in recent decades. This type of education requires cooperation and compromise in meeting the needs of children with typical development and children with developmental difficulties and disabilities, parents, teachers, associates, support staff. The aim of the paper is to present, based on the literature review, the characteristics of co- teaching as one of the forms of teaching in working with children with developmental disabilities.
The Google Scholar search engine and the service of the Consortium of Serbian Libraries for Unified Procurement - KOBSON were used for the literature search. The analyzed works indicate that the application of co-teaching has a number of specificities, which require a thorough and continuous approach. The search was conducted based on the keywords "co-teaching", "inclusion", "children with developmental disabilities". The literature search was conducted in Serbian, Croatian and English. Works published from 2000 to 2023 are included. The initial search identified 57 papers. The criteria for inclusion in the analysis are as follows: works that were presented in their entirety; research is related to co-teaching, inclusive education, forms of work in teaching, school success, attitudes about inclusion. The analyzed works indicate that the application of co-teaching has a number of specificities, which require a thorough and continuous approach
Емпатија и саморегулација као чиниоци квалитета односа дефектолог-ученик са интелектуалном ометеношћу
No full textЕмпатија представља сложену когнитивно-афективну реакцију на искуства других људи.
Емпатија може имати различите импликације на професионално функционисање „редовних“ наставника и дефектолога. Саморегулација представља вештину усмеравања когнитивних, емоционалних и бихејвиоралних капацитета ка остваривању унапред одабраног циља.
Примарни циљ истраживања је утврђивање односа емпатије дефектолога, саморегулације ученика и квалитета интеракција на релацији дефектолог-ученик са интелектуалном ометеношћу.
Секундарни циљ је утврђивање односа одлика ученика (пол, узраст и ниво интелектуалног функционисања) и квалитета интеракција наставник-ученик. Истраживањем је обухваћено 60 испитаника од чега 42 испитаника мушког пола и 18 испитаника женског пола. Узорак је чинило 30 испитаника са умереном интелектуалном ометеношћу и 30 испитаника са тешком интелектуалном ометеношћу, просечног узраста 10,6 година. За прикупљање података о нивоу емпатије дефектолога коришћена је скала за процену нивоа емпатије Интерперсонални индекс реактивности (Interpersonal Reactivity Index − IRI). За прикупљање података о способности саморегулације код ученика коришћене су субскале из Инвентара понашања, емоција и
социјалних вештина (The Behavioral, Emotional, and Social Skills Inventory, version 1.0 − BESSI
v1.0), док је за процену квалитета односа дефектолог-ученик коришћена Скала за процену
квалитета односа ученик-учитељ-кратка верзија (Student-Teacher Relationship Scale – Short Form − STRS SF).
На основу добијених резултата истраживања утврђено је да је ниво конфликата на релацији наставник-ученик нижи уколико је код наставника развијенији когнитивни домен емпатије. Висок ниво емпатијског стреса може да блокира наставника и онемогући га да пружи подршку ученику, тако да је праћен нижим нивоом блискости које наставник остварује са учеником. Утврђено је да су ученици са развијенијим капацитетима саморегулације остваривали виши ниво блискости и имали мање конфликата са наставницима. Нижи ниво блискости наставници остварују са ученицима са тешком интелектуалном ометеношћу у односу на ученике са умереном интелектуалном ометеношћу. Ученици са умереном интелектуалном ометеношћу имају мање конфликата са наставницима што се може објаснити и вишим нивоом саморегулације у односу на ученике са тешком интелектуалном ометеношћу. Такође је утврђено да календарски млађи ученици остварују већу блискост са својим наставницима од старијих ученика што се може сматрати последицом све већих захтева са којима се суочавају дефектолози и ученици и све
4
различитијих потреба ученика старијег школског узраста. Ниво конфликта са наставницима није био статистички значајно повезан са узрастом. Истраживањем нису утврђене статистички значајне разлике у нивоу блискости ни у учесталости конфликата на релацији ученик-наставник у односу на пол ученика.Empathy is a complex cognitive-affective reaction to other people's experiences. Empathy can have different implications for the professional functioning of "regular" teachers and special education teacher.
The primary goal of the research is to determine the relationship between special education teacher empathy, student self-regulation and the quality of interactions between special education teacher and students with intellectual disabilities. The second goal is to determine the relationship between student characteristics (gender, age and level of intellectual functioning) and the quality of special education teacher-student interactions. The research included 60 respondents, of which 42 were male and 18 were female. The sample implies 30 respondents at the level of moderate intellectual disability and 30 respondents at the level of severe intellectual disability. The average age of the respondents was 10.6 years. To collect data on the level of empathy of special education teachers, a scale was used to assess the level of empathy, the Interpersonal Reactivity Index (IRI). To collect data on students' ability to self- regulate, subscales from the Behavioral, Emotional, and Social Skills Inventory (The Behavioral,
Emotional, and Social Skills Inventory, version 1.0 - BESSI v1.0) were used, while the Student-Teacher
Relationship Scale - Short Form - STRS SF was used to assess the quality of the special education teacher- student relationship. Based on the research results, it was determined that the level of conflicts in the special education teacher-student relationship is lower if the teacher has a more developed cognitive domain of empathy. A high level of empathic stress can block the teacher and make it impossible for him to provide support to the student, so it is expected that it is accompanied by a lower level of closeness that the teacher achieves with the student. It was found that students with more developed self-regulation capacities achieved a higher level of closeness and had fewer conflicts with teachers. Teachers achieve a lower level of closeness with students with severe intellectual disabilities (ID) compared to students with moderate ID. Students with moderate ID have fewer conflicts with teachers, which can also be explained by a higher level of self-regulation compared to respondents with severe IO from our sample.
In our research, it was determined that younger students feel closer to their teachers than older students, which can be considered a consequence of the increasing demands faced by special education teachers and students and the increasingly different needs of older school-age students.. The level of conflict with teachers was not related to age. The research did not establish statistically significant differences in the level of closeness or in the frequency of student-teacher conflicts in relation to the gender of the student
Differences in pragmatic communication skills of adults with intellectual disabilities and dual diagnoses
Get PDFIntroduction: Pragmatics includes a set of skills related to language structure and meaning that allow the speaker to use the language appropriately and in accordance with different communication situations. The aim of this research was to determine the differences in pragmatic communication skills of adults with intellectual disabilities, dual diagnoses, and typical development, and to determine the effects of gender, age, the level of intellectual functioning and speech comprehension on their achievements on two assessment instruments.
Methods: The sample included 180 adults (60 typically developing participants, 60 with intellectual disabilities, and 60 participants with dual diagnoses). We used two instruments to assess pragmatic communication skills – Communication Checklist – Adult, CC-A, and the Assessment Battery for Communication, ABaCo. In order to test the differences between the three groups of participants, we used canonical discriminant analysis.
Results: Discriminant analysis revealed two significant canonical functions. Function one (speech comprehension and the level of intellectual disability, social engagement, and paralinguistic scale) differentiates between typically developing participants and participants with dual diagnoses the most. The second canonical function (language structure, linguistic scale, paralinguistic scale, extralinguistic scale, and context scale) differentiates between participants with intellectual disabilities and participants with dual diagnoses the most. According to the results, age did not affect pragmatic achievements.
Discussion: Pragmatic skills are very complex, and different instruments measure different dimensions of these abilities. The results of this research lead to the conclusion that we can differentiate between the pragmatic abilities of typically developing people, people with intellectual disabilities, and those with dual diagnoses with the help of the ABaCo battery and the CC-A questionnaire
Podučavanje dečaka sa autizmom samostalnom pranju ruku
Get PDFVeliki broj dece sa poremećajima iz spektra autizma (PSA) ne obavlja svakodnevne veštine neophodne za održavanje lične higijene samostalno, stoga je cilj ove studije slučaja bio da se utvrdi uspešnost podučavanja dečaka sa PSA samostalnom pranju ruku.
Ispitanik koji je podučavan veštini pranja ruku je desetogodišnji dečak dijagnostikovan sa PSA, koji nije umeo samostalno da pere ruke, već su mu prane od strane roditelja. Veština pranja ruku je podučavana primenom procedure ulančavanja u celosti (eng. total task chaining) i bila je podeljena u sedam koraka, koji su podučavani pružanjem fizičkog podsticaja koji je postepeno ukidan, sa potpunog fizičkog na delimični fizički podsticaj. Uspešnost ispitanika je merena u procentima ispravno sprovedenih koraka veštine pranja ruku.
Rezultati istraživanja su pokazali da je ispitanik uspešno naučen veštini pranja ruku, odnosno sprovođenju svih koraka od kojih se veština sastoji sa 100% uspešnosti za samo 27 ponavljanja. Sprovedena je i proba generalizacije naučenog, gde se od ispitanika očekivalo da pere ruke i u školskom okruženju, nasuprot kućnom gde je bio podučavan.
Na probi generalizacije naučenog, ispitanik je takođe sa 100% uspešnosti prao ruke.
U zaključnim razmatranjima ističemo značaj samostalnosti dece sa PSA u obavljanju elementarnih higijenskih navika, kao i značaj pravilnog podučavanja veština samopomoći
Стил понашања наставника и социоемоционална клима у одељењу
No full textУвод. Сваки наставник има специфично понашање, то понашање је заправо његов стил
управљања одељењем. Могу се издвојити четири стила понашања наставника:
ауторитативан, ауторитаран, анархични и емоционални стил наставника. Избором стила
понашања, наставник доводи до развијања социоемоционалне климе у одељењу која
може бити позитивна или негативна. У одељењу где су укључена деца са посебним
потребама наставници посебно треба да воде рачуна о избору стила и целокупнпј клими
у одељењу.
Циљ. Циљ овог рада је био да се испита који је стил понашања наставника
најзаступљенији и како то утиче на социоемоционалну климу у одељењу.
Узорак. Узорак истраживања чинило је 62 испитаника, односно наставника старосног
узраста од 25 до 50 године живота. Испитаници су били различитог радног стажа од 5 до
преко 50 година радног стажа. Степен стручне спреме је обухватао високу школу, вишу
школу и факултет. Према врсти наставе, наставници су у предметној или разредној
настави.
Метод. Истраживање је спроведено у току 2023. године у онлајн форми. Испитивано је
који је стил наставника најзаступљенији и како то утиче на социоемоционалну климу у
одељењу. За прикупљање података коришћен је упитник креиран за услове истраживања.
Резултати. Добијени резултати показују да је ауторитативан стил најзаступљенији и да
уједно овај стил наставника доводи до повољне социоемоционалне климе.
Закључак. Добијени резултати указују да је увек неопходна стална едукација и улагање
у систем образовања наставника, веће ангажовање друштва као и родитеља како би се
дошло до позитивне климе у одењељу и квалитетног односа ученик-наставник и осталих
међуљудских односа.Introduction. Each teacher has a specific behavior, that behavior is precisely his style of
classroom management. Four styles of teacher behavior can be distinguished: authoritative,
authoritarian, anarchic and emotional teacher style. By choosing a style of behavior, the teacher
leads to the development of a socio-emotional climate in the class that can be positive or
negative. In a class where children with special needs are included, teachers should pay special
attention to the choice of style and the overall climate in the class.
The goal. The aim of this work was to examine which style of behavior of the teacher is the
most represented and how it affects the socio-emotional climate in the class.
Sample. The research sample consisted of 62 respondents, i.e. teachers between the ages of 25
and 50. The respondents were of different years of service, from 5 to over 50 years of service.
The level of professional education included high school, college and university. According to
the type of teaching, teachers are in subject or classroom teaching.
Method. The research was conducted in 2023 in online form. It was examined which teacher's
style is the most represented and how it affects the socio-emotional climate in the class. A
questionnaire created for the research conditions was used to collect data.
Results. The obtained results show that the authoritative style is the most represented and that
at the same time this style of the teacher leads to a favorable socio-emotional climate.
Conclusion. The obtained results indicate that constant education and investment in the teacher
education system, greater involvement of society as well as parents are always necessary in
order to achieve a positive classroom climate and quality student-teacher relationships and
other interpersonal relationships
Development of artistic expression in deaf and hard of hearing preschool children
No full textThis paper discusses the development and specifics of artistic expression in
deaf and hard-of-hearing preschool children. We analyzed the significance of the stages of
artistic development and the therapeutic effect of artistic expression. A drawing made by a
deaf or hard-of-hearing child provides the opportunity to assess their cognitive, social, emotional, and physical development, the development of perception, a sense of beauty, and
creativity. Through expressive and aesthetic development, children expand their knowledge and skills in nonverbal, visual, auditory, sensory, and verbal experiences. The artistic
expression of deaf and hard-of-hearing children does not lag behind that of a hearing child.
Visual representations of children with hearing impairment are much more realistic than
those of hearing children. Visual perception of deaf and hard-of-hearing children contains
many details related to physiognomy, movement, facial expression, body posture, and
color. Children use art to communicate with themselves and the environment. In deaf and
hard-of-hearing preschool children, it is necessary to develop all functions of nonverbal and
verbal communication through artistic expression
Parents’ perception about the role of personal assistant for children with develpopmental disabilities.
No full textIntroduction: By exercising the right to a personal assistant, direct support is provided to the child, enabling him or her to be as autonomous as possible in fulfilling his or her personal needs, activities, and obligations. Aim: The aim of this descriptive study was to examine parents’ perception on the role of personal assistants, the areas in which the service of personal assistants is most prevalent, as well as areas that are important for the development of children with disabilities, for which there is no support in our educational system. Method: The sample consisted of parents of 104 elementary and high school pupils aged 7 to 15 from the territory of southeastern Serbia. The adapted questionnaire consisted of 28 questions related to the satisfaction of parents of children with developmental disabilities with the participation of personal assistants was used. Results: The results of this study showed that the support of a personal assistant is most prevalent in the area of movement, 88.4%, maintaining personal hygiene, 58.7%, while 52.9% of pupils needed support in communicating with the teacher and peers. According to the parents’ perception, the largest number of pupils with developmental disabilities with the support of personal assistants achieved better socialization, 76.9%. Furthermore, they corrected undesirable forms of behavior, 40.4%. All the parents stated that support is necessary in learning and solving everyday tasks in class, as well as help with homework. In addition, 82,7% of the parents stated that they need daily help in studying after classes and help in learning at home. Conclusion: Parents expressed their satisfaction with the support of personal assistants, however, they also indicate the need to expand the competences of personal assistants, so therefore, attention should be focused on their education and permanent engagement in the school
Neverbalna komunikacija kod gluvih i nagluvih
No full textУ овом раду биће приказаненајбитније облике невербалне комуникације као и њен значај у комуникацији глувих и наглувих особа.
Комуникација представља један од најважнијих стубова на којима се заснива друштво.Кроз комуникацију, особе ступају у контакт са другима, размењују идеје и мишљења, изражавају своја осећања и потребе. Основна подела комуникације је на вербалну и невербалну комуникацију које су уско повезане и међусобно се допуњују.
Рад је ревијалног карактера и приказује истраживања која ју се бавила темом невербалне комуникације глувих и наглувих особа, осврћући се посебно на улогу знаковног језика, мимике, дактилологије и читања говора са усана. Циљ приказаних истраживања је да укажу на значај невербалне комуникације у популацији глувих и наглувих особа и потребе за њеним познавањем, аса нарочитимосвртом напознавање знаковног језика и прстне азбуке, али и другимоблицима невербалне комуникације- мимике и читања говора са усана.
Резултати истраживања указују на значај раног познавања знаковног језика.
Знаковни језик, његово развијање, богаћење и усавршавањеможе бити подстицајан за развој усавршавање и богаћење вербалне језичке способности, како на рецептивном тако и на експресивном нивоу, нарочито на нивоу реченица и речи, а такође за унапређење глобалне комуникативне способности глувих и наглувих особа.
Анализа података прикупљених истраживања показује да познавање неког од облика невербалне комуникације помаже интеграцији глувих и наглувих особа у друштво, побољшава социјалне вештине и уско је повезана са успехом у школи.In this paper, we present the most important forms of non-verbal communication as well as its importance in the communication of deaf and hard of hearing people.
Communication is one of the most important pillars on which society is based.
Through communication, people come into contact with others, exchange ideas and opinions, express their feelings and needs. The basic division of communication is verbal and non- verbal communication, which are closely related and complement each other.
The work is of a review nature and shows research that dealt with the topic of non- verbal communication of deaf and hard-of-hearing people, focusing in particular on the role of sign language, mimicry, typing and lip reading. The goal of the presented research is to point out the importance of non-verbal communication in the population of deaf and hard of hearing people and the need for its knowledge, especially knowledge of sign language and finger alphabet, but also other described forms of non-verbal communication - facial expressions and lip reading.
The results of the research indicate the importance of early knowledge of sign language. Sign language, its development, enrichment and improvement can be an incentive for the development, improvement and enrichment of verbal language ability both at the receptive and expressive level, especially at the level of sentences and words, and also for the improvement of the global communicative ability of deaf and hard of hearing people.
The analysis of collected research data shows that knowing some form of non-verbal communication helps the integration of deaf and hard of hearing people into society, improves social skills and is closely related to success in school
Uticaj motoričkog i kognitivnog deficita na svakodnevne životne veštine dece sa neurorazvojnim poremećajima
No full textДеца са неуроразвојним поремећајима могу имати значајне потешкоће у извршавању моторичких, когнитивних, језичких и социјалних функција приликом учествовања у свакодневним активностима. У рехабилитационој нези, учествовање је један од главних исхода третмана и сматра се једним од нajважнијих исхода за родитеље и младе.
Основни циљ рада био је да се помоћу анализе доступне литературе представи на који начин когнитивни и моторички дефицити деце са неуроразвојним поремећајима утичу на њихове вештине у активностима свакодневног живота.
Методологија: Претраживање доступних чланака о неуроразвојним поремећајима и свакодневим активностима обављено је од октобра 2021. до маја 2022. године у следећим базама података: Google Академик, KoBSON, SCIndeks, PubMed, комбиновањем кључних речи. Резултати: Укупно 15 радова је изабрано за даљу анализу, из којих се извукао закључак да когнитивна и моторичка оштећања код неуроразвојних поремећаја значајно утичу на активности свакодневног живота.Children with neurodevelopmental disorders may have significant difficulties in performing motor, cognitive, language and social functions while participating in daily activities.
In rehabilitative care, participation is one of the main outcomes of treatment and is considered one of the most important outcomes for parents and young people.
The main goal of the work was to present, through the analysis of the available literature, how cognitive and motor deficits of children with neurodevelopmental disorders affect their skills in activities of daily life.
Methodology: A search for available articles on neurodevelopmental disorders and daily activities was performed from October 2021 to May 2022 in the following databases: Google Scholar, KoBSON, SCIndeks, PubMed, by combining keywords. Results: A total of 15 papers were selected for further analysis, from which the conclusion was drawn that cognitive and motor impairments in neurodevelopmental disorders significantly affect activities of daily life