Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Specificity of symptoms of depression and anxiety In adults with hearing loss
Get PDFUvod: Odrasle osobe sa oštećenjem sluha nailaze na probleme u komunikaciji
usled kojih dolazi do smanjenog učešća u socijalnim aktivnostima, socijalne
izolacije i usamljenosti, koji su usko povezani sa narušenim mentalnim zdravljem
i prisutnošću mentalnih teškoća, kao što su anksioznost i depresija.
Cilj: Cilj istraživanja je utvrditi specifičnost simptoma anksioznosti i depresije
kod odraslih osoba sa oštećenjem sluha. U okviru zadataka istraživanja proveravane
su razlike u prisustvu simptoma između osoba sa oštećenjem i osoba
bez oštećenja sluha.
Metode: Istraživanjem je obuhvaćeno 103 ispitanika sa oštećenjem i 103 ispitanika
bez oštećenja. Uzorak čini približno jednak broj ispitanika oba pola,
starosti od 20 do 65 godina, gde je prosečna starost ispitanika sa oštećenjem
sluha 52,4 (SD = 11,72). Kao instrumenti korišćene su Zungova Skala za samoprocenu
anksioznosti (A rating instrument foranxiety) i Zungova Skala za samoprocenu
depresije (A self-ratingdepressionscale).
Rezultati: Rezultati istraživanja pokazali su da postoje indikacije za razvoj
anksioznosti kod odraslih osoba sa oštećenjem sluha. Rezultati ukazuju na
odsustvo simptoma depresije kod odraslih osoba sa oštećenjem sluha. Razlike
između ispitanika oštećenog sluha i ispitanika urednog sluha na skalama anskioznosti
i depresije nisu statistički značajne. U okviru pojedinačnih ajtema
uočena je statistički značajna razlika na pojedinim simptomima, koja je detaljnije
analizirana u radu.
Zaključak: Oštećenje sluha se nije pokazalo kao faktor koji doprinosi javljanju
simptoma anksioznosti i depresije. Istraživanja bi se mogla usmeriti na proveravanje
samopoštovanja osoba sa oštećenjem sluha, kako bi se rezultati dobijeni
na skali depresivnosti mogli detaljnije analizirati.Introduction: Adults with hearing loss encounter communication problems that lead
to reduced participation in social activities, social isolation, and loneliness, which are closely
related to impaired mental health and the presence of mental difficulties, such as anxiety
and depression.
Aim: The aim of the research was to determine the specificity of symptoms of anxiety
and depression in adults with hearing loss. As part of the research tasks, differences in the
presence of symptoms between people with and without hearing impairment were checked.
Methods: The research included 103 subjects with and 103 subjects without impairment.
The sample consisted of an approximately equal number of respondents of both genders,
aged from 20 to 65 years, where the average age of respondents with hearing impairment
was 52.4 (SD = 11.72). A rating instrument for anxiety and a self-rating depression scale were
used as instruments.
Results: The results of the research showed that there are indications for the
development of anxiety in adults with hearing impairment. The results indicate the absence
of depressive symptoms in adults with hearing impairment. The differences between subjects
with hearing impairment and subjects with normal hearing on the anxiety and depression
scales are not statistically significant. Within individual items, a statistically significant
difference was observed in certain symptoms, which was analyzed in more detail in the paper.
Conclusion: Hearing loss has not been shown to be a contributing factor to anxiety
and depression symptoms. Research activity could be focused on checking the self-esteem of
people with hearing impairment so that the results obtained on the depression scale could
be analyzed in more detail
Determinants of antisocial behavior of students with intellectual disabilities
Get PDFUvod: Terminom antisocijalno ponašanje najčešće se označavaju ponašanja
kojima se ugrožavaju prava i imovina drugih ljudi, a koja su destruktivna i
štetna po sredinu i proizvode negativne socijalne posljedice. Djeca sa intelektualnom
ometenošću
su
u
većem
riziku
za
nastanak
bihevioralnih
problema
u
odnosu
na
vršnjake
tipičnog
razvoja.
Procjena
učestalosti
antisocijalnog
ponašanja
u
ovoj
populaciji
razlikuje
se
od
studije
do
studije,
a
prisustvo
različitih
oblika
izmijenjenog
ponašanja
jedan
je
od
indikatora
kvaliteta
života.
Cilj:
Cilj istraživanja je ispitivanje prisustva antisocijalnog ponašanja i
utvrđivanje razlike u nivou antisocijalnog ponašanja u odnosu na pol, uzrast i
opšti uspjeh učenika sa lakom intelektualnom ometenošću.
Metode: U radu je korišten empirijsko-neeksperimentalni metod, a uzorak istraživanja
činilo
je
50
učenika
sa
lakom
intelektualnom
ometenošću.
Obuhvaćeni
su
ispitanici oba pola, kalendarskog uzrasta od sedam do dvanaest godina
(AS = 9,82, SD = 1,36). Kao instrumenti istraživanja korišteni su sociodemografski
upitnik
i
Skala
antisocijalnog
ponašanja
koja
je
sastavni
dio
Skale
za
procjenu
socijalnog
ponašanja
u
školi
(The
School
Behavior
Scale)
za
evidentiranje
problema u
ponašanju
učenika.
Rezultati:
Dobijeni
rezultati
pokazuju
da
vrijednosti
medijana
distribucije
problema
u
ponašanju
kod
djece
sa
lakom
intelektualnom
ometenošću
naginju
ka
nižim
vrijednostima
(Mdn
=
61,00).
Između
dječaka
i
djevojčica
sa
lakom
intelektualnom
ometenošću ne postoji statistički značajna razlika u ispoljavanju
antisocijalnog ponašanja (Mann-Whitney U = 281,000; p = 0,706).
Učenici mlađeg i starijeg školskog uzrasta ne razlikuju se statistički značaj-
no u ispoljavanju antisocijalnog ponašanja (Mann- Whitney U = 56,500; p =
0,277). Školski uspjeh učenika ne predstavlja statistički značajnu determinantu
antisocijalnog ponašanja učenika sa lakom intelektualnom ometenošću (χ
2
=
0,483; df = 3; p = 0,923). Zaključak: Ispitanici iz našeg uzorka ne pokazuju veću učestalost problema u
ponašanju. Nezavisne varijable (pol, uzrast i školski uspjeh) ne dovode do razlika
u
ispoljavanju
antisocijalnog
ponašanja.
Identifikovanje
i
razumijevanje
uzroka
i
posljedica
antisocijalnog
ponašanja
učenika
sa
intelektualnom
ometenošću
neophodan
je
korak
u
planiranju
preventivnih
i
tretmanskih programa
kako bi se preduprijedili ili ublažili bihevioralniproblemi učenika. U cilju identifikacije
determinanti
antisocijalnog
ponašanja,
u
obzir
treba
uzeti
i
biološke
i
sredinske,
ali i
dodatne
mjere
sociodemografskih
varijabli.Introduction: The term antisocial behavior most often refers to behaviors that threaten
the rights and property of other people, are destructive and harmful to the environment and
produce negative social consequences. Children with intellectual disabilities are at a higher
risk of developing behavioral problems compared to peers with typical development. The
assessment of the frequency of antisocial behavior in this population differs from study to
study, and the presence of different forms of altered behavior is one of the indicators of the
quality of life.
Aim: The objective of the research was to examine the presence of antisocial behavior
and determine the difference in the level of antisocial behavior in relation to gender, age, and
general success of students with mild intellectual disabilities.
Methods: Empirical-non-experimental method was used in the study, and the research
sample consisted of 50 students with mild intellectual disabilities. The sample included
participants of both genders, 7-12 years of age (M=9.82, SD=1.36). A socio-demographic
questionnaire and the Antisocial Behavior Scale (The School Behavior Scale) were used
as research instruments, which is an integral part of the Scale for the Assessment of Social
Behavior at School for recording problems in student behavior.
Results: The obtained results show that the values of the median distribution of behavior
problems in children with mild intellectual disability tend towards lower values (Mdn=61.00).
There is no statistically significant difference between boys and girls with mild intellectual
disability in the manifestation of antisocial behavior (Mann-Whitney U=281.000; p=0.706).
Students of younger school age and students of older school age do not differ statistically
significantly in the manifestation of antisocial behavior (Mann-Whitney U= 56.500; p=0.277).
School success of students is not a statistically significant determinant of antisocial behavior
of students with mild intellectual disability (χ
2
=0.483; df=3, p=0.923).
Conclusion: The subjects of our sample do not show a higher frequency of behavioral
problems. Independent variables (gender, age and school performance) do not lead to
differences in the manifestation of antisocial behavior. Identifying and understanding the
causes and consequences of antisocial behavior of students with intellectual disabilities
is a necessary step in planning preventive and treatment programs in order to prevent or
alleviate behavioral problems of students. In order to identify the determinants of antisocial
behavior, biological and environmental, as well as additional measures of sociodemographic
variables, should be taken into account
Eco-map in early family-focused interventions – professional consensus regarding its content
Get PDFЕко-мапа представља алат за процену формалне и неформалне подршке којој су
изложени појединац или породица. У раним интервенцијама усмереним на породицу
уз
помоћ
еко-мапе
професионалци
показују
своју
заинтересованост
за
породицу
у
целини,
успостављајући
пријатељски
однос
са
родитељима
или
старатељима.
Циљ
овог рада је да се путем квантитативне анализе провери степен сагласности
између
четири
професионалца
у
погледу
садржаја
еко-мапа.
Иницијалним
узорком
обухваћено
је
12
професионалаца,
полазника
Специјалистичких
академских
студија ране интервенције, који су израдили еко-мапе на основу гледања
видео-интервјуа. Случајним избором, издвојене су четири еко-мапе које су подвргнуте
даљим анализама. Два независна процењивача анализирала су све четири
мапе
и
пратила:
1)
у
којој
мери
постоји
сагласност
у
вези
са
централним
кругом
– члановима који чине једну породицу; 2) колико извора формалне и неформалне
подршке
препознаје
сваки
професионалац
за
интервјуисану
породицу;
3)
да
ли
професионалци
препознају
исти
број
слабих,
јаких
и
стресних
веза,
као
и
двосмерних
и
једносмерних?
Добијени
резултати
показују
да
су
у
све
четири
екомапе
идентично
приказани
чланови
породице,
да
се
два
професионалца
слажу
око
тога
да
је
породица
остварила
укупно
23
контакта
са
различитим
пружаоцима
подршке,
док
преостала
два
долазе
до
другачијих
резултата,
као
и
да
нема
подударања у
односу
на
број
веза
различитог
интензитета и
смера.The eco-map represents a tool for assessing the
formal and informal support that individuals
or families receive. In early family-focused
interventions, professionals demonstrate their
interest in the family as a whole, establishing
a friendly relationship with parents or
caregivers through the use of the eco-map. The
aim of this study is to quantitatively analyse
the level of consensus among four professionals
regarding the content of eco-maps. The initial
sample included 12 professionals, participants
in Specialist Academic Studies of Early
Intervention, who created eco-maps based
on watching video interviews. Four eco-maps
were randomly selected for further analysis.
Two independent evaluators analysed all four
maps and observed: 1) the degree of consensus
regarding the central circle – the members
comprising a family; 2) how many sources of
formal and informal support each professional
recognized for the interviewed family; 3)
whether the professionals recognised the
same number of weak, strong, and stressful
relationships, as well as bidirectional and
unidirectional ones. The results show that
all four eco-maps identically depicted
family members, with two professionals
agreeing that the family had a total of 23
contacts with different support providers,
while the remaining two arrived at different
results. Additionally, there were no matches
concerning the number of relationships of
different intensities and directions
Etiology of dysphonia in childhood and risk factors for its occurence
Get PDFДисфонија се дефинише као поремећај који карактерише измењен квалитет
гласа, висину, јачину, боју гласа и присуство вокалног напора који нарушава
комуникацију или отежава квалитет живота особе. Дисфонија је уобичајени вокални
симптом
код
деце
и
за
последицу
има
негативан
утицај
на
њихову
социјалну
интеракцију
и
академске
способности.
Ова
студија
има
за
циљ
да
представи
резултате
истраживања
у
вези
са
факторима
ризика
за
настанак
дисфоније
код
деце.
Такође
циљ
ове
студије
је
анализа
етиологије
дисфоније
у
овој
популационој
групи.
Систематски
преглед
литературе
је
обављен
у
базама
података
PubMed,
Google
Scholar
Advanced
Search
и
Kонзорцијума
библиотека
Србије
за
обједињену
набавку
–
KoBSON.
Резултати
ове
студије
показују
да
породична
предиспозиција,
вишечлане
породице, деца са поремећајем пажње и хиперактивношћу, дечаци
који су импулсивнији, агресивнији и имају већу потребу за доказивањем, боравак
у бучном окружењу, различите метаболичке и хормонске промене у организму,
генетски синдроми и болести попут астме и бронхитиса представљају факторе
ризика
за
појаву
дисфоније
код
деце.
Такође
резултати
студије
показују
да
је
етиологија дисфоније код деце мултифакторска, те да се физиопатологија
као и њени функционални исходи разликују од оних код одраслих. Поред добро
познатих анатомских и физиолошких разлика, велики изазов у приступу дечјој
дисфонији лежи у њиховим друштвеним и бихевиоралним карактеристикама.
Рана идентификација и побољшање свести у породичном и школском окружењу
играју кључну улогу у исходима логопедског третмана.Dysphonia is defined as a disorder
characterized by altered voice quality, pitch,
volume, tone of voice and the presence of a
vocal fold that impairs communication or
impairs a person’s quality of life. Dysphonia
is a common vocal symptom in children and
consequently has a negative impact on their
social interaction and academic abilities. This
study aims to present the results of research
related to risk factors for the development
of dysphonia in children. Also the aim of this
study is to analyze the etiology of dysphonia in
this population group. A systematic review of
the literature was performed in the databases
PubMed, Google Scholar Advanced Search
and the Consortium of Serbian Libraries for
Unified Procurement - KoBSON. The results
of this study show that family predisposition,
large families, children with attention
deficit hyperactivity disorder, boys who are
impulsive, more aggressive and have a greater
impact on fighting the need for evidence. ke
and hormonal changes in the body, genetic
syndromes and diseases such as asthma and
bronchitis are risk factors for the occurrence
of dysphonia in children. Also, the results of
the study show that the etiology of dysphonia
in children is multifactorial, and that the
physiology and its functional outcomes differ
from those in adults. In addition to well-known
anatomical and physiological differences,
major challenges in approaching children’s
dysphonia lie in their social and behavioral
characteristics. Early identification and
improvement of awareness in the family and
school environment play a key role in speech
therapy treatment outcomes
Significant Others in Mathematics Education: Connection Between Parental Motivational Practices, Mathematics Identity and Performance.
No full textMany European educational systems are still facing the issue of a large number of mathematically illiterate students (Schleicher, 2019). Policy makers, researchers, and educators are working hard on improving mathematics education and its outcomes, being that students’ educational and career paths often depend on their success in mathematics (Douglas & Attewell, 2017) and that mathematics is essential part of scientific and technological progress (Hanushek, 2013). In that endeavor some lines of research, as the current study, focus on a part of mathematics education that takes place at students’ homes and looks into the quantity or quality parental involvement in learning and the home learning environments (Dimosthenous et al., 2022). This study aims to investigate how different parental approaches to supporting their children in learning mathematics impact elementary students’ mathematics identity and performance.
Looking into parental involvement in mathematics education with a lens of parental motivational practices, authors distinguish between process-oriented and performance-oriented practices (Pomeranz et al., 2005; Gottfried et al., 2009; Moorman and Pomeranz, 2010). Parents who use process-oriented practices tend to put emphasis on value and utility of mathematics, developing their children curiosity, persistence, autonomy, and interest in mathematics. Those relying on performance-oriented practices insist on high achievement, often control their children’s schoolwork by external rewards and interfere with the learning process (Gottfried et al., 2009; Moorman and Pomeranz, 2010).
Drawing from currently the most influential theories of academic motivation, authors consider the set of strategies included in process-oriented practices to be more beneficial for a child’s educational outcomes than the ones included in performance-oriented practices (Pomeranz et al., 2005; Gottfried et al., 2009; Moorman and Pomeranz, 2010; Eccles & Wigfield, 2020). Empirical evidence show that process-oriented practices are linked with higher performance (Levpuscek & Zupancic, 2009), but also with the contributing factors such as intrinsic motivation (Gottfried et al., 1994; Gottfried et al., 2009), while performance-oriented strategies show connection with math anxiety (Macmull & Ashkenazi, 2019), lower achievement and a lower probability of opting for a STEM major in college (Levpuscek & Zupancic, 2009).
One important contributing factor to mathematics achievement, and at the same time - an outcome of mathematics education is students’ mathematics identity. Studying mathematics low performance from the perspective of mathematics identity enables researchers to consider a lack of sense of belonging within the mathematics classroom as a cause, instead of focusing on the lack of ability (Darragh, 2013). Mathematics identity refers to a person’s self-understanding in the domain of mathematics that is to a great extent influenced by the perception of how significant others see that person in the context of doing mathematics (Martin, 2009). The way parents approach learning mathematics reflects directly and indirectly on their children mathematics identity, but also a student’s relationship with mathematics might define the parental approach and the nature of their involvement (Kafoussi et al., 2020; Cunningham, 2021; Ingram & Meaney, 2022).
The goal of the current study is to understand the home learning diversities and their value in creating different pathways in mathematics education. Being that chosen parental strategies impacts mathematics achievement, by affecting its supporting elements, one possibly being mathematics identity, identification of beneficial strategies is an important input for policy measures and intervention programs. Thus, the study was guided by following research questions. What patterns of motivational practices utilized by Serbian parents when doing mathematics activities with their children can be distinguished? How are different patterns of motivational practices related to students’ mathematics performance? How are different patterns of parental motivational practices related to students’ mathematics identity
Утицај хирургије на квалитет живота особа са катарактом
No full textКатаракта је болест која има различите и значајне последице по квалитет живота
оболелих. Утицај катаракте на квалитет живота манифестује се и на приватном и на пословном
плану и због тога је изузетно важно да се ова болест лечи, али и да се на њену појаву
превентивно делује.
Дијагностика ове болести није јединствена и одвија се на различите начине применом
различитих медицинских метода и техника. Хируршко лечење катаракте је успешно и
доприноси квалитету живота оболелих. Спроведено истраживање и одговори испитаника
потврђују да хируршко збрињавање пацијената са катарактом доприноси побољшању квалитета
живота.Cataract is a disease that has different types and has significant consequences for the quality of
life of sufferers. The consequences of cataracts on the quality of life are manifested both on a private
and business level, and that is why it is extremely important to treat this disease, but also to act
preventively on its occurrence.
The diagnosis of this disease is not unique and takes place in different ways using different
medical methods and techniques. Cataract surgical treatment is successful and improves the quality of
life of patients. The conducted research and the respondents' answers confirm that the surgical
treatment of patients with cataract contributes to the improvement of the quality of life
Characteristics of augmentative and alternative communication and strategies for its improvement
Get PDFКомуникација је динамичан процес који подразумева реципрочну размену вербалних
и
невербалних
порука
између
учесника.
Употреба
аугментативне
и
алтернативне
комуникације
може
и
негативно
да
се
одрази
на
квалитет
и
квантитет
комуникације,
јер природа комуникационих система понекад представља препреку
у остваривању ефикасне социјалне интеракције. Квалитет интеракције
зависи и од стратегија које користе комуникациони партнери, као и од њихове
комуникационе компетентности. Циљ овог рада је усмерен на анализу и преглед
емпиријских података који указују на карактеристике комуникационе
интеракције између корисника аугментативне и алтернативне комуникације и
њихових комуникационих партнера, као и на стратегије за њено унапређивање.
Резултати истраживања показују да примена аугментативне и алтернативне
комуникације може да утиче на динамичност и реципрочност у комуникацији.
Комуникациони партнери углавном доминирају током интеракције, док корисници
ретко
започињу
разговор
и
заузимају
улогу
саговорника.
Поред
тога,
спорија
брзина
комуникације, отежано и неефикасно привлачење пажње саговорника,
изражавање потреба и давање једноставних одговора као јединих начина
комуникације, као и потешкоће приликом иницирања и промене тема разговора
представљају препреке за ефикасну комуникацију. Како би се остварила успешна
интеракција кроз комуникацију, неопходно је да корисници и комуникациони партнери
разумеју
једни
друге
и
да
буду
свесни
стратегија
које
би
могле
да
унапреде
њихову
комуникацију.
Дакле,
постоји
потреба
да
се
комуникациони
партнери
едукују
о
карактеристикама
аугментативне
и
алтернативне
комуникације,
као
и
да
се
промовише
активна
улога
корисника
током
интеракције.Communication is a dynamic process that
implies reciprocal exchange of verbal and
nonverbal messages between participants.
The use of augmentative and alternative
communication can have a negative impact
on the quality and quantity of communication,
because the nature of communication systems
sometimes represents an obstacle in achieving
effective social interaction. The quality of the
interaction depend upon the strategies that are used by the communication partners, as
well as on their communication competence.
The aim of this paper is focused on the
analysis and review of empirical data that
indicate the characteristics of communication
interaction between augmentative and
alternative communication users and
their communication partners, as well as
strategies for its improvement. The results
show that the application of augmentative and alternative communication can influence
dynamism and reciprocity in communication.
Communication partners generally dominate
the interaction, while users rarely initiate
the conversation and take the role of the
interlocutor. In addition, slower speed of
communication, difficult and ineffective
attracting the interlocutor’s attention,
expressing needs and giving simple answers
as the only means of communication, as well
as difficulties when initiating and changing
conversation topics are obstacles to effective
communication. In order to achieve successful
interaction through communication, it is
necessary that users and communication
partners understand each other and to be
aware of strategies that could improve their
communication. Therefore, there is a need
to educate communication partners about
the characteristics of augmentative and
alternative communication, as well as to
promote the active role of the user during the
interaction
Математичке способности код деце школског узраста
No full textШколски успех у математици је под утицајем математичких вештина детета које се развијају још у раном периоду детињства. Ране математичке вештине се могу опште поделити на схватање појма броја, бројање, математичко знање и извођење аритметичких операција. Школски успех у овом домену је и под утицајем других фактора укључујући језичке способности детета, социоекономски статус и формално образовање. У циљу стицања слике о математичком успеху деце на територији Републике Србије, деца четвртог и петог разреда су тестирана употребом Теста за процену дискалкулије. Општи успех на тесту је анализиран у поређењу са основним математичких вештинама, полом и годинама детета, нивоом образовања родитеља, историјом говорно језичких поремећаја и оценом из математике у школи. Квалитативно су описане и врсте стратегија у рачунању. Резултати показују значајну повезаност раних математичких вештина са успехом на тесту процене математичких способности. Поред тога, деца са историјом сметњу у читању су чешће употребљавала незреле типове стратегија током решавања задатака у поређењу са децом без историје говорно-језичких поремећаја.School success in mathematics is influenced by a child's mathematical skills, which develop from an early age. Early mathematical skills can be broadly categorized into understanding the number sense, counting, mathematical knowledge, and performing arithmetic operations. School success in this domain is also influenced by other factors, including a child's language abilities, socio-economic status, and formal education. To gain an understanding of children's mathematical success in the territory of the Republic of Serbia, fourth and fifth-grade students were tested using the Dyscalculia Assessment. Overall performance on the test was analysed in relation to basic mathematical skills, gender and age of the child, parents' level of education, a history of speech-language disorders, and grades in mathematics at school. Qualitatively, types of calculation strategies were also described. The results show a significant correlation between early mathematical skills and overall performance on the mathematical assessment. Additionally, children with a history of reading disorders were more likely to use immature types of strategies when solving tasks compared to children without a history of speech-language disorders
Компаративни преглед друштвених програма подршке у инклузивном образовању код нас и у свету
No full textОпште прихваћена дефиниција инклузије не постоји, а значење термина се мењало током година.
Сама реч инклузија значи укључивање, обухватање. Инклузија не значи да су сви људи једнаки, инклузија значи да су сви људи равноправни. Инклузија представља укључење сваке особе у друштвени живот заједнице на свим нивоима и то је једно од основних људских права. Циљ овог рада је био да се, компаративном анализом, прикажу сличности и разлике друштвених програма подршке инклузивном образовању у Србији и неким земљама у свету. Приказани су релевантни документи и законски оквири инклузивног образовања у Србији и свету. Посебан акценат стављен је на моделе инклузивног образовања у Финској и Словенији. У раду је приказан теоријски оквир за реализацију инклузије у њеном пуном облику и који, на неки начин, представља модел за ефективну имплементацију инклузивног образовања. Законска регулатива свих земаља које сy анализиране декларативно прихвата инклузију особа – деце са тешкоћама у развоју и инвалидитетом, али, истраживања говоре да постоји низ проблема када треба слово закона реализовати у пракси. Више пажње се још увек поклања образовним, а мање социјалним и емоционалним исходима инклузије
Утицај типа и тежине језичког поремећаја на квалитет комуникативног живота особа са флуентним афазијама
No full textОсобе са афазијом сусрећу се са потешкоћама у различитим доменима, што се директно одражава на сам квалитет живота. Процена квалитета живота код особа са афазијом јесте један од начина утврђивања утицаја последица оштећења мозга на обављање социјалних и свакодневних животних активности. Циљ истраживања је утврђивање нивоа квалитета комуникативног живота код особа са флуентним афазијама, као и упоређивање квалитета комуникативног живота између особа различитoг типа и тежине афазије, и различите дужине трајања логопедског третмана.
Узорак је чинило 15 испитаника са флуентним афазијама, са различитим типом афазије и различитом тежином језичког поремећаја. У истраживању је коришћена Скала квалитета комуникативног живота (QCL) којом се процењује ниво функционисања особе у домену социјализације/ активности, самопоуздања, и појединачних улога и одговорности. Резултати су показали да тежина језичког поремећаја утиче на квалитет комуникативног живота особа са флуентним афазијама, као и на квалитет живота у глобалу. С друге стране, показано је да пол, тип афазије и дужина третмана немају значајан утицај на квалитет комуникативног живота особа укључених у ову студију.People with aphasia face difficulties in various domains, which directly affects the quality of life itself. Assessing the quality of life in people with aphasia is one of the ways to determine the impact of the consequences of brain damage on the performance of social and daily life activities. The aim of the research is to determine the level of quality of communicative life in people with fluent aphasia, as well as to compare the quality of communicative life between people with different types and severity of aphasia, and different durations of speech therapy treatment. The sample consisted of 15 subjects with fluent aphasia, with different types of aphasia and different severity of language disorder. The Quality of Communicative Life Scale (QCL) was used in the research, which assesses the level of a person's functioning in the domain of socialization/activity, self-confidence, and individual roles and responsibilities. The results showed that the severity of the language disorder affects the quality of communicative life of persons with fluent aphasia, as well as the quality of life in general. On the other hand, it was shown that gender, type of aphasia and length of treatment do not have a significant impact on the quality of communicative life of the persons included in this study