Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Early intervention program: early start denver model in treatment of children with autism spectrum disorder
Get PDFDenverski model sa ranim početkom predstavlja ranu, naturalističku razvojno-bihevioralnu intervenciju, zasnovanu na dokazima. Ova intervencija podrazumeva primenu bihevioralnih tehnika tokom nestrukturisanih aktivnosti, sa ciljem podsticanja socijalne uključenosti i socijalnih interakcija
deteta sa poremećajem iz spektra autizma, kroz koje se stvaraju mogućnosti
za dalje učenje i napredovanje. Koristi se tokom perioda ranog tretmana kod
dece sa poremećajem iz spektra autizma, uzrasta od 12 do 60 meseci. Cilj
ovog rada je da se prikaže primena i uspešnost Denverskog modela sa ranim
početkom u radu sa decom sa poremećajem iz spektra autizma. Relevantna
literatura pronađena je pretraživanjem elektronskih baza podataka, dostupnih preko Konzorcijuma biblioteke Srbije za objedinjenu nabavku i preko
baze Google Scholar. Izdvojena su istraživanja objavljena u poslednih pet
godina. Ova intervencija pokazala se kao uspešna u pogledu razvojnih ishoda dece sa poremećajem iz spektra autizma u socio-komunikacionom, adaptivnom, kognitivnom, motoričkom i govornom razvoju. Takođe, prikazanim istraživanjima upućuje se na široku primenljivost Denverskog modela sa ranim početkom, s obzirom na mogućnost njegove primene različitim intenzitetom, u različitim kontekstima i sa različitim akterima koji učestvuju
u njemu. Imajući u vidu prednosti ove intervencije, preporučuje se da se u
budućnosti sprovedu istraživanja kojima bi se ispitala njena uspešnost i u
našoj sredini.Early Start Denver Model represents an early, naturalistic, evidencebased developmental-behavioral intervention. Tis intervention involves the
application of behavioral techniques during unstructured activities, with the
aim of encouraging social inclusion and social interactions of a child with an
autism spectrum disorder, through which opportunities for further learning
and progress are created. It is used during the early treatment period in children
with autism spectrum disorder, aged 12 to 60 months. Te aim of this paper is
to show the application and success of Early Start Denver Model in working
with children with autism spectrum disorder. Relevant literature was found by
searching electronic databases, available through Te Consortium of Libraries
of Serbia for Unifed Procurement and through the Google Scholar database.
Research published in the last fve years have been isolated. Tis intervention
has been shown to be successful in terms of developmental outcomes of
children with autism spectrum disorder in socio-communicative, adaptive,
cognitive, motor and speech development. Likewise, the presented research
points to the wide applicability of the Early Start Denver Model, considering
the possibility of its application with different intensity, in different contexts
and with different participants partaking in it. Bearing in mind the advantages
of this intervention, it is recommended that in the future, research should be
carried out to examine its effectiveness in our environment as well
Predveštine čitanja i pisanja dece sa razvojnim jezičkim poremećajem i dece tipičnog jezičkog razvoja
No full textIstraživanje koje je sprovedeno ima za cilj uporediti predveštine čitanja i pisanja između dece sa razvojnim jezičkim poremećajem (RJP) i njihovih vršnjaka tipičnog razvoja (TR).
Analiza podataka sprovedena je primenom različitih suptestova iz PredČiP instrumenta, uključujući testove fonološke i fonemske svesnosti, brzog imenovanja, prepoznavanja rime, produkcije rime, analize rečenica, analize slogova, sinteze slogova, analize glasova, sinteze glasova, imenovanja velikih štampanih slova, imenovanja malih štampanih slova, ponavljanja pseudoreči, ponavljanja rečenica, prepoznavanja oblika, precrtavanja oblika i pripovedanja.
Uzorak istraživanja je činilo ukupno 25 dece predškolskog uzrasta. Od ovog broja, 15 dece su imala tipičan jezički razvoj i nisu imala istoriju govorno-jezičkih poremećaja, dok je 10 dece imalo dijagnozu razvojnog jezičkog poremećaja. Uzorak se sastojao od 15 dečaka i 10 devojčica, prosečnog uzrasta od 6 godina. Sva deca su bila uključena u predškolsko obrazovanje na području Splitsko-Dalmatinske županije.
Rezultati istraživanja ukazuju na to da deca sa RJP pokazuju odstupanja u nekim ključnim oblastima fonološke i fonemske svesnosti, što može imati važne implikacije na njihovu sposobnost da razviju veštine čitanja i pisanja.
Rezultati analize brzog imenovanja su pokazali da, iako deca sa RJP sporije imenuju, nema značajnih razlika između ove dve grupe. Brzo imenovanje je važna veština za početno ovladavanje veštinama čitanja i pisanja, i ovaj nalaz ukazuje na to da deca sa RJP-om, iako možda sporija, ipak mogu razviti ovu veštinu.
Međutim, deca sa RJP-om su pokazala značajno lošija postignuća u domenu fonemske svesnosti, što je u skladu sa prethodnim istraživanjima. Ovi rezultati naglašavaju potrebu za dodatnim logopedskim tretmanom kako bi se olakšala grafemsko-fonemska konverzija kod dece sa RJP-om.
U pogledu vizuospacijalnih sposobnosti, deca sa RJP-om nisu pokazala značajne razlike u odnosu na TR decu, što je suprotno nekim prethodnim istraživanjima. Međutim, potrebno je uzeti u obzir da je uzorak dece sa RJP-om relativno mali, pa su potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdila tačna priroda vizuospacijalnih teškoća kod ove dece.
Što se tiče narativnih sposobnosti, deca sa RJP-om su pokazala odstupanja u sintaksičkoj složenosti i strukturi priče. Ovo ukazuje na moguću prisutnost pragmatskih teškoća na nivou diskursa kod dece sa RJP-om.
U celini, rezultati ukazuju na potrebu za individualizovanim logopedskim tretmanima i podrškom kako bi se pomoglo deci sa RJP-om da razviju predveštine čitanja i pisanja. Ova istraživanja su od suštinskog značaja za bolje razumevanje ovih teškoća i razvoj efikasnih intervencija za decu sa RJP-om.The aim of the study was to compare precursors of literacy skills between children with Developmental Language Disorder (DLD) and their typically developing peers (TD).
Various subtests of the PredČiP assessment instrument were used for data analysis, including tests of phonological and phonemic awareness, rapid naming, rhyme recognition, rhyme production, sentence analysis, syllable analysis, syllable synthesis, phonetic analysis, phonetic synthesis, upper case letter naming, lower case letter naming, pseudoword repetition, sentence repetition, shape recognition, shape tracing, and storytelling.
The research sample consisted of a total of 25 preschool-aged children. Of these, 15 children had no history of speech and language disorders, while 10 children had been diagnosed with a DLD. The sample included 15 boys and 10 girls with an average age of 6 years. All children attended a preschool in Splitsko-Dalmatinska County.
The research findings suggest that children with DLD show abnormalities in several key areas of phonological and phonemic awareness, which may have important implications for their ability to develop literacy skills.
The results of the analysis of rapid naming showed that although children with DLD were slower to name objects, there were no significant differences between the two groups. Rapid naming is an important skill for the initial development of reading and writing, suggesting that children with DLD can develop this skill, albeit at a slower pace.
However, children with DLD showed significantly lower performance in phonemic awareness, consistent with previous research. These findings highlight the need for additional speech therapy to facilitate the conversion of graphemes to phonemes in children with DLD.
Regarding visuospatial abilities, children with DLD did not show significant differences compared with TD children, in contrast to some previous studies. However, it should be noted that the sample of children with DLD is relatively small, so further research is needed to determine the exact nature of visuospatial difficulties in these children.
Regarding narrative skills, children with DLD showed differences in syntactic complexity and narrative structure, indicating possible pragmatic difficulties at the discourse level.
Overall, the findings underscore the need for individualized language therapy and support to help children with DLD develop precursor skills for reading and writing. These studies are essential for a better understanding of these difficulties and for the development of effective interventions for children with DLD
The relationship of self-determination, social skills and work competence in adults with intellectual disabilities
No full textЦиљ овог истраживања je био утврђивање корелације између самоодређења, социјалних и радних вештина, као и однос ове три варијабле са одабраним социодемографским факторима код одраслих особа са интелектуалном ометеношћу (пол, узраст, радни статус).
У истраживању су употребљене три субскале Система за процену адаптивног
понашања, форма за одрасле (Adaptive Behavior Assessment System, Second Edition – ABAS-II,
Form for adults; Harrison & Oakland, 2003).
Узорком је обухваћено шездесет два испитаника са интелектуалном ометеношћу, оба пола, различитих нивоа образовања и радног статуса, узраста од 17 до 50 година.
Истраживањем је утврђена позитивна корелација између самоодређења, социјалних и радних вештина код одраслих особа са ИО. Надаље, резултати су показали да су социјалне и радне вештине боље развијене код испитаника мушког пола, док полне разлике у нивоу самоодређења нису статистички значајне. Боље социјалне вештине такође су уочене код млађих испитаника у односу на старије, док ниво самоодређења и радних вештина не указује на значајне узрасне разлике. Виши ниво самоодређења, социјалних и радних вештина утврђен је код испитаника са ИО који су у радном односу.The aim of this research was to determine the correlation between self-determination, social and work skills, as well as the relationship of these three variables with selected sociodemographic factors in adults with intellectual disabilities (gender, age, work status).
Three subscales of the Adaptive Behavior Assessment System, Second Edition (ABAS-II, Form for adults; Harrison & Oakland, 2003) were used in the research.
The sample included sixty-two respondents with intellectual disabilities, of both sexes, of different levels of education and work status, aged from 17 to 50 years.
The research has established a positive correlation between self-determination, social and work skills in adults with IO. Furthermore, the results showed that social and work skills are better developed in male respondents, while gender differences in the level of self-determination are not statistically significant. Better social skills were also observed in younger respondents compared to older ones, while the level of self-determination and work skills did not indicate significant age differences. A higher level of self-determination, social and work skills was found in respondents with IO who are employed
Квалитет живота старих особа у домовима у Републици Српској
No full textСтарење је биолошки процес који доводи до опадања функционалних способности организма, што значајно може утицати на целокупан квалитет живота старих лица. Домови за стара лица престављају сигурна места, која старим лицима могу пружити свакодневну бригу, сигурност, али и помоћ у обављању свакодневних животних активности. Широко поље интересовања за истраживања јесу перцепција и искусво корисника домова за стара лица о томе шта би могло предтављати добар квалитет живота у новом окружењу.
Циљ истраживања био је да се процени квалитет живота старих лица у домовима у Републици Српској. Узорак истраживања чинило је N = 50 испитаника, од којих је 52 % мушког и 48 % женског пола. Просечна старосна доб испитаника износила је 75,36 година, док је просек проведених година у дому износио 2,96 година.
У односу на економски статус, испитивани узорак је подељен у три категорије.
Истраживање је спроведено током јула и августа месеца 2022. године у старачком дому „Круна“ у Зворнику и старачком дому „Бања Лука“ у Бања Луци.
Испитаницима су били подељени упитници, које су самостално попуњавали. За прикупљање података и процену квалитета живота старијих особа коришћен је
упитник Older People’s Quality of Life Questionnaire - OPQOL-35, који се састоји од 35
ставки, које су подељене у осам домена квалитета живота и то: здравље, друштвене односе и учешће, независност, контролу над животом и слободом, дом и комшилук, психичко и емоционално благостање, финансијске прилике, слободно време, активности и религију.
Резултати истраживања указују да економски статус има значајну улогу у перцепцији квалитета живота старих лица (t =3.26, df = 47, p = .002). Са друге стране у спроведеном истраживању није утврђена значајна повезаност између нивоа квалитета живота и пола, старосне доби и година проведених у старачком дому.Aging is a biological process that leads to a decline in the functional abilities of the organism, which can significantly affect the overall quality of life of the elderly. Homes for the elderly are safe places that can provide the elderly with daily care, security, and help in performing daily life activities. A broad field of interest for research is the perception and experience of the users of homes for the elderly about what could represent a good quality of life in a new environment.
The aim of the research was to assess the quality of life of elderly people in homes in the Republic of Srpska. The research sample consisted of N = 50 subjects, of which 52% were male and 48% were female. The average age of the respondents was 75.36 years, while the average number of years spent in the home was 2.96 years. In relation to economic status, the examined sample was divided into three categories.
The research was conducted during July and August 2022 in the nursing home "Kruna" in Zvornik and the nursing home "Banja Luka". Respondents were given questionnaires, which they filled in independently. The Older People's Quality of Life Questionnaire - OPQOL-35 was used to collect data and assess the quality of life of older people, which consists of 35 items, which are divided into eight domains of quality of life, namely: health, social relations and participation, independence, control over life and liberty, home and neighborhood, psychological and emotional well-being, financial circumstances, leisure, activities and religion.
The results of the research indicate that economic status plays a significant role in the perception of the quality of life of the elderly (t = 3.26, df = 47, p = .002). On the other hand, the conducted research did not establish a significant connection between the level of quality of life and gender, age and years spent in the nursing home
Значај физичких активности код старих особа
No full textРаст броја старих особа у популацији подстиче важна питања која се тичу могућности здравог, испуњеног и независног живота. Продужење животног века даје људима могућност да се дуже посвете животним пројектима и активностима које их испуњавају и обогаћују, али истовремено повећава број пороблема са којима се ова популација суочава. Старост неминовно прати пад способности и функција, пад квалитета живота и појава болести. Концепт активног старења потенцира бављење физичким активностима као неизоставан услов да би стара особа што дуже сачувала своје здравље и способности, али и да би искористила своје потенцијале и подмирила неке од важних потреба.
Циљ овог рада био је приказ и опис значаја различитих физичких активности код старијих особа.
Прегледом литературе утврђено је да редовно бављење физичким активностима у старости доприноси физичком и менталном здрављу, побољшању когнитивних способности и вишем квалитету живота. Истакнути су проблеми који се тичу мале понуде активности прилагођених овој популацији, униформности и мањка разумевања различитих потреба, мањак фокуса на мотивацију и едукацију како старих особа, тако и њихове околине и стручњака који се баве старим особама
Inclusive education of deaf and hard of hearing children today
No full textИнклузија је процес којим се осигурава остваривање права и прихватање свих особа. Њом се пружа могућност за активно учествовање у свим аспектима друштва, укључујући социјалне, економске и политичке активности. Инклузивно образовање глуве и наглуве деце за циљ има да повећа степен вербализације упућен чујућим ученицима, такође и већи степен интеграције и социјалне партиципације са својим вршњацима.
Према Светској здравственој организацији (СЗО) оштећење слуха је немогућност доброг слушања на слушном прагу који износи 20 dB или више на оба ува. Оштећење слуха може бити благо, умерено, тешко и дубоко. Може бити захваћено једно или оба уха, и доводити до потешкоћа слушања говора или гласних звукова.
Глувоћа и наглувост може имати значајан утицај на образовни процес.
Истраживања показују да ученици са истим оштећењем слуха могу испољавати значајне разлике у својим социјалним и емоционалним способностима. Најчешћи проблеми са којима се деца оштећеног слуха сусрећу су проблеми у комуникацији, емпатији, социјалној перцепцији, решавању социјалних проблема, контроли импулса и моралном развоју.
На основу многих истраживања спровођених на ову тему можемо увидети изазове у реализацији инклузивног образовања, како у нашој земљи тако и у развијенијим образовним системима. Као најчешће препознати проблеми наводе се негативни ставови наставника, неадекватна подршка наставницима, ставови родитеља и друге деце према деци са развојним проблемима, недовољна припрема наставног особља за овакву врсту образовања, слабу сарадњу са кључним институцијама, нереалистично постављени циљеви и недовољна мотивација кључних учесника како би се промене оствариле.Inclusion is a process that ensures the realization of rights and acceptance of all persons. It provides opportunities for active participation in all aspects of society, including social, economic and political activities. Inclusive education of deaf and hard-of-hearing children aims to increase the level of verbalization addressed to hearing students, as well as a greater degree of integration and social participation with their peers.
According to the World Health Organization (WHO), hearing impairment is the inability to hear well at a hearing threshold of 20 dB or more in both ears. Hearing loss can be mild, moderate, severe and profound. One or both ears may be affected, leading to difficulty hearing speech or loud sounds.
Deafness and hard of hearing can have a significant impact on the educational process. Research shows that students with the same hearing loss can show significant differences in their social and emotional abilities. The most common problems faced by hearing impaired children are problems in communication, empathy, social perception, solving social problems, impulse control and moral development.
Based on many researches conducted on this topic, we can see the challenges in the implementation of inclusive education, both in our country and in more developed educational systems. Negative attitudes of teachers, inadequate support for teachers, attitudes of parents and other children towards children with developmental problems, insufficient preparation of teaching staff for this type of education, weak cooperation with key institutions, unrealistically set goals and insufficient motivation of key participants in order to the changes were realized
Terapija interakcije roditelj-dete u tretmanu dece sa ometenošću
Get PDFIstraživanja i klinička praksa pokazuju da uključenost roditelja u tretman dece sa različitim vidovima ometenosti podstiče efikasnost tretmana. Terapija usmerena na interakciju roditelj dete (parent–child interaction therapy, PCIT), primarno je korišćena u radu sa decom sa bihejvioralnim problemima i njihovim roditeljima i decom koja imaju psihološke teškoće i njihovim roditeljima (Falkus at all, 2016). Cilj terapije je stimulisanje i osnaživanje odnosa između negovatelja i deteta. Danas se ovaj terapijski modalitet frekventno koristi u radu sa decom sa ometenošću i njihovim roditeljima u mnogim zemljama, na četiri kontinenta. Cilj ovog rada je pregled postojećih empirijskih nalaza o praksi i efektima terapije umerene na interakciju roditelj-dete u tretmanu dece sa različitim vidovima ometenosti. Metod rada je pretraga baze naučnih radova: Google scholar, PubMed, Sci hub i Research gate. U obzir su uzimani naučni radovi objavljeni od 2000. godine. Pretraga je vršena na osnovu većeg broja ključnih reči – terapija usmerena na interakciju roditelj-dete, roditelji dece sa ometenošću, tretman dece sa ometenošću.
Rezultati ovog rada ukazuju na značajnu bazu empirijskih nalaza koji se bave efektima ovog terapijskog pristupa i indicije o opravdanosti njegovog korišćenja u praksi.
Istraživanja daju nalaze da se ovaj modalitet frekventno koristi u prevazilaženju bihejvioralnih problema kod dece sa deficitom pažnje i ADHD-om, razvojnim i jezičkim poremećajima, intelektualnom ometenošću, decom sa poremećajem ponašanja, problemima disfluentnosti, slušno oštećenom decom, decom sa autizmom i mnogim drugim oblicima ometenosti. Ovaj terapijski modalitet sprovodi se uz druge modalitete i prilagođavanje osobenostima ometenosti kod deteta. Zaključak ovog rada govori u prilog prepoznavanja značaja terapije usmerene na interakciju roditelj-dete, prvenstveno u prevazilaženju bihejvioralnih problema kod dece sa različitim vidovima ometenosti
Социо-економске и културно-образовне карактеристике породице као ризични фактори малолетничке делинквенције
No full textМалолетничка делинквенција обухвата широк спектар понашања која се крећу
од неприхватљивог до криминалног и као таква представља озбиљан проблем који захтева
пажњу истраживача, стручњака и доносилаца закона који поступају према малолетницима.
У раду се полази од уверења да је породица основна јединица сваког друштва. У породици
започиње процес социјализације деце, захваљујући коме се код деце развијају сопствена
мерила и критеријуми за различита понашања. Међутим, уколико процес социјализације у
породици изостане услед бројних ризичних фактора, може доћи до појаве делинквенције
код младих. У овом истраживању се испитује утицај социоекономских и културно-
образовних ризичних фактора на појаву малолетничке делинквенције. Анализира се како
ниска социо-економска позиција породице, сиромаштво, незапосленост родитеља и
недостатак ресурса могу повећати ризик за појаву делинквенције код младих. Такође,
истражује се улога културно-образовних фактора, укључујући вредности, норме,
породично васпитање и приступ образовању, у обликовању делинквентног понашања код
малолетника. Методологија истраживања обухвата систематски преглед литературе,
анализу емпиријских студија и статистичких података како би се идентификовали кључни
фактори и механизми који доприносе развоју малолетничке делинквенције. Такође се
разматрају импликације резултата истраживања за развој превентивних програма и
политика усмерених на смањење малолетничке делинквенције и унапређење добробити
младих. Резултати овог истраживања указују на јасан утицај социо-економских и културнообразовних
фактора на појаву малолетничке делинквенције. Недовољна економска
сигурност, породична дисфункционалност, недостатак образовних прилика и социјална
маргинализација представљају факторе који повећавају ризик од делинквентног понашања
код младих.Juvenile delinquency, i.e. a wide range of behaviors that range from unacceptable to
criminal, is a serious problem that requires the attention of researchers, experts and law makers
dealing with minors. In our work, we start from the belief that the family is the basic unit of every
society. The process of socialization of children begins in the family, and thanks to it, children
develop their own standards and criteria for different behaviors. However, if the socialization
process in the family is absent due to numerous risk factors, delinquency may occur among young
people. This research examines the influence of socioeconomic and cultural-educational risk
factors on the occurrence of juvenile delinquency.It analyzes how low socio-economic status,
poverty, parental unemployment, and lack of resources can increase the risk of delinquency among
youth. The role of cultural and educational factors, including values, norms, family upbringing,
and access to education, in shaping delinquent behavior among juveniles is also investigated. The
research methodology includes a systematic literature review, analysis of empirical studies and
statistical data to identify key factors and mechanisms contributing to juvenile delinquency.
Implications of research findings for the development of preventive programs and policies aimed
at reducing juvenile delinquency and improving the well-being of young people are also discussed.
The results of the study indicate a clear influence of socio-economic and cultural-educational
factors on the occurrence of juvenile delinquency. Insufficient economic security, family
dysfunctionality, lack of educational opportunities, and social marginalization are factors that
increase the risk of delinquent behavior among youth
The role and significance of lip-reading
No full textLip-reading is a complex psychophysiological process, which involves the visual
perception of oral movements, their kinaesthetic memorisation, and the psychological
act of recognising (identifying) words for their better understanding. The need of each
person to supplement and clarify the received message is emphasised by the careful
observation of the face and lips, especially in unfavourable environmental conditions.
The main aim of the study is to point to the role, importance, specific features, and the
benefits and limitations of lip-reading through the review of available literature. The
methods of analysis and evaluation were applied to the relevant available literature.
Numerous pieces of data on the characteristics, factors and features which affect lipreading were obtained. Lip-reading, i.e. the ability to understand speech on the basis
of observing the movements of speech organs is a very specific skill. It is one of the
components of speech development, and it represents a part of the communication
speech chain which comprises the speaker and the one who reads speech. It has a
manifold application in the transcription of speech in cases when sound is not
available. What can have a negative impact on the perception of speech is the
possibility of sound and lip movements not being synchronised. It is of particular
significance for deaf persons and persons hard of hearing who rely on this process
fully in their everyday communication, which makes it easier for them to receive
information from their surroundings. It enables their better communication, education,
independence and coping in their daily functioning
Social skills critical for success in elementary school: teachers and special educators’ perspective
No full textIntroduction Students with more advanced social skills are more likely to meet teacher expectations in terms of
classroom behaviour and participation in the teaching and learning process. On the other hand, students with special educational needs (SEN) often have difficulties in developing these skills. Insight into social skills that teachers
consider critical for the success of students in their classes enables better preparation of SEN students for inclusion
in a mainstream environment. The purpose of this study is to determine which social skills are considered critical
for classroom success by regular teachers who teach students with autism spectrum disorder (ASD) in inclusive
classrooms and special educators in special schools.
Method The sample consists of 33 regular teachers and 57 special educators. The Social Skills Improvement
System (SSIS) Teaching Form was used for data collection.
Results Both participant groups attributed the highest value to Cooperation skills, however skills related to Responsibility and Self-Control were also highly valued. Ratings of teachers and special educators differ significantly only for Empathy skills, with significantly lower values attributed by special educators. Significant differences between participants who teach in lower and upper elementary grades were found only for special educators, with a higher value for Assertion attributed by special educators in upper grades.
Conclusion Teachers and special educators place significant emphasis on social skills such as Cooperation, Responsibility, and Self-Control, which facilitate unhindered teaching and learning processes