Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Neuropsihologija u susretu kliničke prakse, neuronauka i sajber tehnologije
No full textИако претпоставка о мозгу, као бази свеукупног човековог понашања, потиче још од античких времена, неуропсихологија (НПС) се као самостална дисциплина, која проучава овај однос, развија и данас у свету модерних технологија. Да ли конвенционална процена „папир-оловка тестовима”, у светлу пребрзог напредовања технологија визуализације и функционалне дијагностике ендокранијума, има своје место? Иако је циљ НПС процене био базиран на локализацији лезија које стоје у основи когнитивног дефицита, данас су циљеви проширени на разумевања неурокогнитивног дефицита и праћење функционалности током времена. Колико НПС тестови доприносе клиничкој пракси и да ли пратимо промене? Од савременог неуропсихолога се све ређе захтева да закључује о локализацији лезија, све више о карактеризацији последица можданих лезија на понашање и адаптацију. Будући да структурне промене нису увек видљиве, а да структура није једнака функцији, да симптоми претходе видљивим променама, да је когницију потребно пратити и стимулисати – конвенционално тестирање пружа објективне мере актуелног стања когниције, прогресивног погоршања или опоравка. НПС процена обезбеђује мерења неурокогнитивног функционисања која су објективна, валидна и поуздана као и неуроимагинг. Функционалне импликације мождане патологије могу се идентификовати само НПС тестирањем, а тестирање спроводе пихолози обучени у НПС-у. У Србији, неуропсихолози примењују батерију тестова у сврху евалуације специфичних когнитивних домена који су релевантни за функционисање испитаника. Приступ се одликује квантитативном анализом постигнућа на тестовима, уз квалитативну анализу процеса решавања задатака. Основна знања из неуропсихологије психолози добијају у оквиру основних студија, а даље клиничко усавршавање у склопу специјалистичких студија и путем акредитованих едукација. Ко може да спроводи тестирање когниције, а ко НПС тестирање, није дефинисано постојећим Законом о психолошкој делатности. Повезивање неуропсихолошких знања са научним достигнућима у различитим сродним дисциплинама допринеће прецизности дијагностичког поступка, као и рехабилитационим стратегијама. Развој технологије отвара могућност богаћења инструментаријума компјутеризованим тестовима који могу допринети поузданијој и ефикаснијој процени и третману у светлу сајбер света и психологије
Izbirljivost u ishrani male dece s poremećajem iz spektra autizma
Get PDFOdbijanje hrane je uobičajenost u razvojnom periodu, pri čemu 20 do 30% dece između dve i šest godina može imati poremećaje u ishrani i stroge preferencije prema hrani. Mala deca obično odbijaju da probaju novu hranu ili hranu koja može biti kašasta, sa tvrdom teksturom ili imati „komadiće“ u sebi, kao i jela sa „skrivenim“ sastojcima, kao što su lazanje i kaserole. Ne postoji konsenzus o tome šta tačno definiše izbirljivost u ishrani, ali najčešće prihvaćena definicija opisuje nespremnost da se jede poznata hrana ili proba nova, potom izbegavanje određene hrane što rezultira ograničenim repertoarom namirnica koje će dete jesti, i/ili ograničeni unos hrane što dovodi do nutritivnih ili energetskih deficita. Izraz izbirljivost u ishrani često se kolokvijalno koristi za označavanje selektivnog unosa hrane, ili jedenja neadekvatne vrste hrane. Razlozi zbog koje se javlja ova pojavnost odnose se na senzornu osetljivost (na osnovu teksture, ukusa ili boje hrane, na primer i to posebno u vlaknastoj hrani kao što su voće i povrće), ograničene preferencije prema hrani ili neofobiju (strah od pokušaja isprobavanja nove hrane).
Istraživanja o ponašanju u ishrani kod dece s poremećajem iz spektra autizma (PSA) relativno su ograničena, a postojeća literatura se fokusirala na širok spektar poteškoća, uključujući probleme u hranjenju, ponašanje tokom obroka i izbirljivost u ishrani.
Problemi sa hranjenjem ili ishranom kod ove dece obično se javljaju u ranoj fazi razvoja, često čak i pre nego što se identifikuju suspektnosti u vezi sa PSA. Bez sprovedenog tretmana, problemi hranjenja dece sa PSA imaju tendenciju da opstanu u kasnom detinjstvu. Jedna studija pokazala je da 53%–83% dece sa PSA, uzrasta od dve do šest godina, nerado pokušavaju isprobavanje nove hrane, izbirljivi su pri konzumaciji hrane, odbijaju gorak ukus (najčešće povrće) ili imaju ograničen repertoar koristljivih namirnica. U literaturi postoji ograničeno razumevanje u vezi sa tim da li takve probleme treba pripisati PSA, ili je dodatna dijagnoza opravdana.
Rad je nastao kao rezultat istraživanja na projektu „Kreiranje Protokola za procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individualnih obrazovnih programa” (broj ugovora 451-03-68/2022-14) koji finansira Ministarstvo prosvete Republike Srbije
Motivacija za zapošljavanje kod odraslih osoba s intelektualnom ometenošću
Get PDFU odnosu na ostale tipove ometenosti, osobe s intelektualnom ometenošću (IO) nalaze se u posebno nepovoljnom položaju da ostvare svoje radne potencijale i pravo na rad. Pored sredinskih barijera u zapošljavanju ponekad i određene lične karakteristike, poput nedostatka motivacije, socijalnih veština ili prethodna radna iskustva mogu predstavljati značajne prepreke u tom procesu. Cilj rada je da se procenom motivacije za zapošljavanjem, kao specifične dimenzije radne motivacije, utvrdi spremnost odraslih nezaposlenih osoba s IO na zaposlenje, sa posebnim osvrtom na utvrđivanje razlika u odnosu na prethodno iskustvo u radu. Uzorkom je obuhvaćeno ukupno 78 odraslih osoba s IO oba pola (χ2=0,462; p=0,497), starosti od 20 do 55 godina (AS=35,85; SD=8,39). U odnosu na prethodno iskustvo u radu, ispitanici su podeljeni u dve grupe, odnosno, 30 ispitanika (38,5%) ima određeno iskustvo zaposlenosti, a 48 ispitanika ili 61,5% nikada nije bilo zaposleno (χ2=4,154; p=0,042). Za potrebe istraživanja primenjena je Skala spremnosti za rad (Work Readiness Scale, Rose et al., 2010) koja je namenjena nezaposlenim osobama s IO. Na ukupnom uzorku je utvrđeno da su odrasle osobe s IO umereno zainteresovane za rad (AS=44,28±12,12;), ali se rezultati statistički značajno razlikuju u odnosu na njihovo prethodno radno iskustvo (t=4,302; p=0,000).
Ispitanici koji nikada nisu bili zaposleni imaju niže vrednosti na ukupnom skoru primenjenog instrumenta (AS=40,42; SD=12,76), za razliku od ispitanika koji su već bili zaposleni (AS=50,47; SD=7,86). Dobijeni rezultati ukazuju da ranija iskustva stvorena na poslu afirmativno oblikuju odnos prema ponovnom zapošljavanju i da ovi ispitanici pokazuju veću spremnost da kroz preduzimanje određenih aktivnosti (praćenje oglasa, odlazak na razgovore, sticanje dodatnih veština itd.) pronađu drugi posao. Stoga je neophodno, omogućiti im sticanje pozitivnog radnog iskustva tokom školovanja, obezbediti sistemsku podršku stručnjaka na osnaživanju odraslih osoba sa IO, kao i organizovati kampanje u podizanju svesti opšte populacije i promovisanju inkluzivne radne sredine
Language disorders in dementia: common and differential Characteristics
Get PDFUvod: Poznato je da se jezički poremećaji ispoljavaju u demenciji. Međutim, oni
još uvek nisu dovoljno specifikovani u odnosu na tip demencije.
Cilj: Cilj ovog rada je pregled i bliže određivanje simptoma jezičkog poremećaja
kod različitih tipova demencije.
Metode: Pretraga literature izvršena je uz pomoć specijalizovanih elektronskih
baza podataka, kao i štampanih udžbenika, monografija i zbornika radova.
Rezultati: Poremećaji jezika sastavni su deo kliničke slike različitih tipova demencije.
Kod Alchajmerove bolesti, primarne progresivne afazije i nekih tipova
vaskularne demencije jezički poremećaji ispoljavaju se već u početnim fazama
bolesti, te predstavljaju njihov karakterističan simptom. S druge strane, kod
Parkinsonove bolesti i demencije Levijevih tela poremećaji jezika javljaju se
u kasnijim fazama, sa progrediranjem demencije. Takođe, jezički deficiti kod
nekih tipova demencije (Parkinsonova bolest, demencija Levijevih tela) mogu
da se jave kao posledica oštećenja drugih kognitivnih funkcija, dok kod pojedinih
oblika frontotemporalne demencije (primarna progresivna afazija) oni
predstavljaju primarni kognitivni poremećaj.
Zaključak: Poznavanje jezičkih poremećaja kod različitih tipova demencije
doprinosi bližem određivanju njihove prirode, kao i diferencijalnoj dijagnozi.
Dodatno, svest o prisustvu jezičkih poremećaja kod različitih tipova demencije
ukazuje na potrebu uključivanja pacijenata sa demencijom u govornu-jezičku
i kognitivnu terapiju u cilju poboljšanja kvaliteta života pacijenata i članova
njihovih porodica.Introduction: It is recognized that language difficulties accompany dementia. However,
regarding the type of dementia, they are still not sufficiently specific.
Aim: This paper aims to review and determine more closely the symptoms of language
disorders in different dementia types.
Methods: Specialized electronic databases, printed textbooks, monographs and
collections of papers were all used to search for recent data.
Results: Language disorders are an integral part of the clinical picture of different types
of dementia. In Alzheimer’s disease, primary progressive aphasia and some cases of vascular
dementia, language disorders are manifested already in the initial stages of the disease and
represent their characteristic symptom. On the other hand, in Parkinson’s disease and Lewy
body dementia, language disorders manifest in the later stages, with the progression of
dementia. Additionally, language deficits in some types of dementia (Parkinson’s disease,
Lewy body dementia) can occur due to damage to other cognitive functions. In contrast, in
certain types of frontotemporal dementia (primary progressive aphasia), language deficits
represent a primary cognitive disorder.
Conclusion: Understanding language disorders in various dementia types contributes to
a closer determination of their nature and differential diagnosis. Furthermore, the awareness
that in many types of dementia, language disorders can be present indicates the necessity of
including dementia patients in speech-language and cognitive therapy to improve both the
patients’ and their family’s quality of life
Однос разумевања језика и вербалног памћења код особа са Алцхајмеровом деменцијом
No full textАлцхајмерова деменција је неуродегенеративно обољење. Одликује је пропадање
когнитивних функција као што су памћење, разумевање, расуђивање и језик. Јавља се код
особа старијих од 60 година. Главни аспект који је погођен код деменције је памћење.
Циљ овог истраживања био је утврдити однос између вербалног памћења и разумевања
језика. За процену вербалног памћења примењен је Рејов тест аудио-вербалног учења, док је
за процену разумевања језика употребњен Токен тест. Узорак нашег истраживања чинило је
10 испитаника са дијагнозом Алцхајмерове деменције и 10 неуролошки здравих испитаника
који су представљали контролну групу. У узорак су укључене особе различитог пола и
степена образовања. На основу образовања подељене су на основно, средње и високо.
Просечна старост испитаника била је 79,5 година. Испитаници су у односу на старост
подељни у две групе, једну групу чинили су испитаници од 70 до 79 година, док су другу
групу чинили испитаници старости преко 80 година. Подаци прикупљени током
истраживања омогућили су увид у способности памћења и разумевања језика код особа с
Алцхајмеровом деменцијом, као и однос између њих. Статистичком анализом података
утврђено је да постоји велика разлика у постигнућима на примењеним тестовима између
контролне и клиничке групе. Клиничка група показала је значајно лошије резултате на
тестовима размевања језика и вербалног учења. Такође, утврђено је да испитаници показују
боље резултате на тесту аудитивног разумевања у односу на тест аудио-вербалног памћења.
Дошли смо и до закључка да не постоје статистички значајне разлике у односу на варијабле
пола, образовања и старости.Alzheimer's dementia is a neurodegenerative disease. It is characterized by a decline in cognitive
functions such as memory, understanding, reasoning and language. It occurs in people over 60 years
old. The main aspect that is affected in dementia is memory.
The aim of this research was to determine the relationship between verbal memory and language
comprehension. Ray's audio-verbal learning test was used to assess verbal memory, while the
Token test was used to assess language comprehension. The sample of our research consisted of 10
subjects diagnosed with Alzheimer's dementia and 10 neurologically healthy subjects who
represented the control group. The sample includes people of different genders and levels of
education. On the basis of education, they are divided into elementary, middle and high school. The
average age of the respondents was 79.5 years. The respondents were divided into two groups in
relation to their age, one group consisted of respondents aged 70 to 79, while the other group
consisted of respondents over 80 years old. The data collected during the research provided an
insight into the ability to remember and understand language in a person with Alzheimer's
dementia, as well as the relationship between them. The statistical analysis of the data confirmed
that there is a big difference in achievements on the applicable tests between the control and clinical
groups. The clinical group showed significantly worse results on tests of language comprehension
and verbal learning. Also, it was confirmed that the respondents show better results on the auditory
comprehension test compared to the audio-verbal memory test. We also came to the conclusion that
there are no statistically significant differences in relation to the variables of gender, education and
age
Intervention within the framework of motor functions in Dravet syndrome – case report
Get PDFСтудија описује закључке једногодишње моторичке интервенције спроведене код петогодишњег дечака са Драветовим синдромом. За процену моторичких способности коришћене су кратке верзије суптестова другог издања
Брунинкс-Осеретског теста. Програм интервенције који је осмишљен допринео
је побољшању дечакове моторичке способности, односно равнотеже и мануелне
спретности. Ипак, важно је нагласити опрезност при генерализацији резултата, имајући у виду специфичност студије случаја.The study describes the conclusions of a oneyear motor intervention conducted with a
five-year-old boy with Dravet syndrome.
Short versions of the subtests from the
second edition of the Bruininks-Oseretsky
Motor Ability Test were used to assess
motor abilities. The strategically designed
intervention program contributed to the
improvement of the boy’s motor abilities,
respectively balance and manual dexterity.
Nevertheless, it is important to exercise
caution when generalizing the results,
considering the specifics of the case study
Early intervention for children exposed to trauma: arc intervention model
Get PDFКада однос детета и оних који о њему брину карактерише несигурност, непредвидивост
и страх, а према детету се његови најближи одрасли опходе на
застрашујуће и преплављујуће начине, то утиче на базични доживљај поверења
детета у људе и у свет који га окружује. Дугорочне последице остају на плану
дечјег развоја, менталног и физичког здравља, академског постигнућа и квалитета
живота
и
односа
у
одраслом
добу.
Због
последица
које
траума
оставља
на
развој
и
здравље,
које
могу
бити
видљиве
већ
у
раном
детињству,
деца
са
искуством
трауме
често
су
популација
која
користи
услуге
раних
интервенција.
Но,
постоје
оправдане
бриге
да
комплексност
њиховог
искуства
није
довољно
уважена
уобичајеним
репертоаром
поступака
и
да
због
тога
не
могу
остварити
потпуну
добит
од
учешћа
у
програмима
ране
интервенције.
Ране
интервенције
усмерене
на
трауму
наглашавају
систем
афективног
везивања
као
базу
на
којој
се
гради
клиничка
интервенција
и
критичну
тачку
за
опоравак.
АСК
модел
интервенције
заснован
на
афективној
везаности,
саморегулацији
и
компетенцијама
(ARC
-
The
Attachment,
Self-Regulation,
and
Competency
Framework)
један
је
од
оквира
рада
који
се
тренутно
развија
за
потребе
подршке
деци
са
искуством
трауме.
У
овом
раду
биће
дат преглед основних сазнања о траумама код деце раног узраста, као и
АСК модела као једног од могућих приступа са децом која имају искуство траума.When the relationship between the child and
those who care for him is characterized by
insecurity, unpredictability and fear, and the
closest adults treat the child in frightening
and overwhelming ways, it affects the child’s
basic experience of trust in people and the
world around him. Long-term consequences
remain in terms of child development, mental
and physical health, academic achievement,
and quality of life and relationships in
adulthood. Due to the developmental and
health consequences of trauma, which can
be seen in early childhood, children who have
experienced trauma are often a population
that uses early intervention services.
However, there are legitimate concerns
that the complexity of their experience is
not sufficiently recognized by the usual
repertoire of procedures and that, as a result,
they cannot fully benefit from participation
in early intervention programs. Early
trauma-focused interventions emphasize
the attachment system as the foundation
upon which to build clinical intervention
and a critical point for recovery. The ARC
intervention model, based on Attachment,
Self-regulation and Competence is one of the
currently developed frameworks, aiming to
provide a comprehensive intervention for
supporting children with trauma experiences.
This paper will provide an overview of basic
knowledge about trauma in early-age
children, as well as the ARC model as one of
the possible approaches with children who
have experienced trauma
Emotional Intelligence as a Personality Trait and Burnout among Preschool Teachers
Get PDFEmocionalna inteligencija (EI) poslednjih godina sve češće nalazi mesto u istraživanjima
usmerenim na obrazovanje. U radu se razmatra povezanost crte EI i sagorevanja kod
vaspitača, kao i veza ovih konstrukata sa dužinom radnog iskustva. Ispitanici su vaspitači (N = 64)
zaposleni u sistemu predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Beogradu. Podaci o crti EI dobijeni su
putem Upitnika o emocionalnoj inteligenciji kao crti (Trait Emotional Intelligence Questionnaire – TEIQue), koji pruža uvid u pojedine faktore ovog konstrukta, a to su: Dobrobit, Samokontrola, Emocionalnost i Socijabilnost. Za procenu sindroma profesionalnog sagorevanja korišćen je Kopenhagenški inventar sagorevanja (Copenhagen Burnout Inventory – CBI), verzija prilagođena za vaspitače. Rezultati su ukazali na značaj Samokontrole kao EI faktora u predikciji profesionalnog sagorevanja, kao i na značajne razlike u faktoru crte EI Dobrobit, pri čemu su značajno niži skorovi uočeni u grupi vaspitača sa najviše radnog iskustva. Značajno viši skorovi su opaženi u grupi vaspitača sa najviše radnog isustva na skalama koje procenjuju sagorevanje u vezi sa poslom, sagorevanje u radu sa decom, kao i u pogledu ukupnog skora profesionalnog sagorevanja. Iako nije reč o longitudinalnoj studiji, nalazi sugerišu da se događa pad emocionalne dobrobiti (tj. pozitivnih emocija, optimizma i samopouzdanja) sa porastom radnog iskustva, pri čemu ostali domeni crte EI ostaju stabilni. Istovremeno, uočava se porast psihičkog i fizičkog umora i iscrpljenosti koji potiču od zahteva radnog mesta.Research in the field of education is increasingly recognizing the importance of emotional
intelligence (EI). This paper analyses the connection between EI traits and burnout among
preschool teachers, as well as the relationship between these constructs and the length of their work experience. Participants in the research were preschool teachers (N = 64) employed in the preschool education system in Belgrade, Serbia. Data on the EI trait were obtained through the Trait Emotional Intelligence Questionnaire (TEIQue), which provides insight into certain factors of this construct, namely: Well-Being, Self-Control, Emotionality and Sociability. The Copenhagen Burnout Inventory (CBI), a version adapted for preschool teachers, was used to assess professional burnout syndrome. The results indicated the importance of Self-Control as an EI factor in predicting professional burnout, as well as significant differences in the EI Well-Being trait factor, with significantly lower scores observed in the group of teachers with the most work experience. Significantly higher scores were observed in the group of teachers with the most work experience on the scales that assess burnout related to work, burnout in working with children, as well as in terms of the total score of professional burnout. Although not a longitudinal study, the findings suggest that emotional well-being (i.e., positive emotions, optimism, and self-confidence)
declines with increasing work experience, while the other domains of trait EI remain stable. At the same time, there is an increase in mental and physical fatigue and exhaustion stemming from the demands of the workplace
Značaj direktnog genetičkog testiranja za otkrivanje žena prenosioca mutacije kod distrofinopatija
Get PDFBackground/Aim. Duchenne muscular dystrophy (MD) and Becker MD are caused by mutations in the gene for dystrophin (DMD). They are X chromosome-linked reces-sive diseases where males are affected, and females are healthy carriers of the mutation in most cases. It is estimat-ed that 2/3 of mothers of Duchenne MD probands are car-riers, while 1/3 of probands have de novo mutations. The aim of the study was to confirm the carrier status of female members of the families of Duchenne MD/Becker MD probands using direct genetic testing methods. Methods. The study included 38 females from 31 families of Du-chenne MD/Becker MD probands with dele-tion/duplication in the DMD gene. Moreover, 4 cases of prenatal diagnosis of Duchenne MD/Becker MD were in-cluded. The methods of polymerase chain reaction - PCR and the multiplex ligation-dependent probe amplification - MLPA were applied for detecting deletions, i.e., dele-tion/duplication mutations in the DMD gene. Results. In the total of 31 Duchenne MD/Becker MD probands, 87.1% of deletions and 12.9% of duplications of one or more exons in the DMD gene were detected. Of the 29 tested mothers, mutations were found in 17 of them (14 de-letions and 3 duplications). Mutations were detected in 11 (57.9%) out of 19 mothers of probands with the Duchenne MD phenotype and 6 (60%) out of 10 mothers of Becker MD probands. Furthermore, 14 (56%) out of 25 mothers were carriers in probands with deletions, and 3 (75%) out of 4 mothers were carriers in probands with duplications. In the remaining 9 other female relatives of the patients, muta-tions were found in 4. In prenatal diagnosis, we identified a deletion in one male and one female fetus of one single mother who was confirmed as a carrier. Conclusion. The study showed that mothers were carriers in almost 60% of sporadic cases of Duchenne MD/Becker MD with dele-tions and duplications. In addition, the carrier frequency tended to be higher in mothers of the probands with dupli-cations (75%) compared to mothers of probands with dele-tions (56%).Uvod/Cilj. Dišenova mišićna distrofija (MD) i Bekerova MD su uzrokovane mutacijama u genu za distrofin (DMD). To su recesivne bolesti vezane za X hromozom, od kojih obolevaju muškarci, a žene su uglavnom zdravi nosioci mu-tacije. Procenjeno je da su kod probanada obolelih od Dišenove MD 2/3 majki nosioci mutacije, dok 1/3 pro-banada ima de novo mutaciju. Cilj rada bio je da se potvrdi status nosioca mutacije kod ženskih članova porodica pro-banada obolelih od Dišenove MD/Bekerove MD primenom metoda direktnog genetičkog testiranja. Metode. Studija je obuhvatila ukupno 38 žena iz 31 porodice pro-banada obolelih od Dišenove MD/Bekerove MD sa deleci-jom/duplikacijom u DMD genu. Takođe, u studiju su bila uključena i 4 slučaja Dišenove MD/Bekerove MD otkrivena prenatalnom dijagnostikom. Metoda lančane reakcije poli-meraze (polymerase chain reaction – PCR) i metoda višestrukog umnožavanja vezanih proba (multiplex ligation-dependent probe amplification -MLPA) su korišćene za detekciju delecija, od-nosno delecija/duplikacija mutacija u DMD genu. Rezulta-ti. Kod ukupno 31 probanada obolelih od Dišenove MD/Bekerove MD, utvrđeno je 87,1% mutacija tipa deleci-je i 12,9% mutacija tipa duplikacija jednog ili više egzona u DMD genu. Od 29 testiranih majki probanada, mutacije su nađene kod njih 17 (14 delecija i 3 duplikacije). Mutacije su detektovane kod 11 (57,9%) od 19 majki probanada sa feno-tipom Dišenove MD i kod 6 (60%) od 10 majki probanada obolelih od Bekerove MD. Takođe, kod probanada sa de-lecijom, kod 14 (56%) od 25 majki je potvrđeno da su nosioci mutacije, a kod probanada sa duplikacijom, 3 (75%) od 4 majke su bile nosioci mutacije. Od ostalih 9 ženskih srodnika probanada obolelih od Dišenove MD/Bekerove MD, mutacije su nađene kod nijh 4. Prenatalnom dijagnos tikom utvrđene su delecije kod jednog muškog i jednog ženskog fetusa iste majke koja je bila potvrđena kao nosilac mutacije. Zaključak. Istraživanje je pokazalo da su majke bile nosioci mutacija u skoro 60% izolovanih slučajeva ob-olelih od Dišenove MD/Bekerove MD sa delecijama i duplikacijama. Takođe, učestalost majki nosioca mutacije kod probanada sa duplikaciom (75%) se pokazala višom ne-go kod majki probanada sa delecijom (56%)
Tracking variations in daily questionable health behaviors and their psychological roots: a preregistered experience sampling study
Get PDFPeople resort to various questionable health practices to preserve or regain health - they intentionally do not adhere to medical recommendations (e.g. self-medicate or modify the prescribed therapies; iNAR), or use traditional/complementary/alternative (TCAM) medicine. As retrospective reports overestimate adherence and suffer from recall and desirability bias, we tracked the variations in daily questionable health behaviors and compared them to their retrospectively reported lifetime use. We also preregistered and explored their relations to a wide set of psychological predictors - distal (personality traits and basic thinking dispositions) and proximal (different unfounded beliefs and biases grouped under the term irrational mindset). A community sample (N = 224) tracked daily engagement in iNAR and TCAM use for 14 days, resulting in 3136 data points. We observed a high rate of questionable health practices over the 14 days; daily engagement rates roughly corresponded to lifetime ones. Both iNAR and TCAM were weakly, but robustly positively related. Independent of the assessment method, an irrational mindset was the most important predictor of TCAM use. For iNAR, however, psychological predictors emerged as relevant only when assessed retrospectively. Our study offers insight into questionable health behaviors from both a within and between-person perspective and highlights the importance of their psychological roots. © 2023, Springer Nature Limited