Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Баријере у запошљавању и перцепција ставова о приликама запошљавања из перспективе особа са инвалидитетом
No full textУ животу сваког човека рад је веома битан, јер омогућава задовољење основних потреба и обезбеђује осећај сигурности. Рад и запошљавање имају значај за особе са инвалидитетом, али представљају и корист за послодавца. Предузећа која запошљавају особе са инвалидитетом имају користи од разноврсних вештина и квалификација које ове особе могу да имају. Циљ овог рада био је утврђивање перцепција особа са инвалидитетом о приликама за запошљавање као и однос послодаваца и радног окружења према особама са инвалидитетом. Истраживање је спроведено у јуну месецу у Београду кроз удружења или организација особа са инвалидитетом. Истраживањем је обухваћено 61 испитаника, и то 26 испитаника женског пола и 35 испитаника мушког пола, старосних граница од 20 – 60 година. Резултати овог истражиања указују да су две од три поставњене хипотезе потврђене док је трећа хипотеза делимично потврђена.
У оквиру прве хипотезе резултат показује да је најучесталија баријера са којима се особе са инвалидитетом суочавају приликом тражења посла јесу предрасуде послодаваца. Из потврђене друге хипотезе, која се односи на негативне ставове послодаваца према запошљавању особа са инвалидитетом произилази и резултат да више од трећине испитаника из нашег узорка истиче како има проблеме са сопственим самопоштовањем. Такође највећи број испитаника је истакао како сматра да ће већа едукација послодаваца довести до повећања броја особа са инвалидитетом које су запослене.In the life of every person, work is very important, because it enables the satisfaction of basic needs and provides a sense of security. Work and employment are important for people with disabilities, but they also represent a benefit for the employer. Businesses that employ people with disabilities benefit from the variety of skills and qualifications that these people may have. The aim of this work was to determine the perceptions of people with disabilities about employment opportunities, as well as the attitude of employers and the working environment towards people with disabilities. The research was conducted in June in Belgrade through associations or organizations of persons with disabilities. The research included 61 respondents, 26 female respondents and 35 male respondents, aged 20-60. The results of this research indicate that two of the three hypotheses were confirmed, while the third hypothesis was partially confirmed. Within the first hypothesis, the result shows that the most common barrier that people with disabilities face when looking for a job is the prejudices of employers. From the confirmed second hypothesis, which refers to the negative attitudes of employers towards the employment of persons with disabilities, comes the result that more than a third of respondents from our sample point out that they have problems with their own self-esteem. Also, the largest number of respondents pointed out that they believe that greater education of employers will lead to an increase in the number of people with disabilities who are employed
Ставови наставника према образовању глувих и наглувих
No full textОвај мастер рад истражује ставове наставника према образовању глувих и наглувих ученика с циљем дубљег разумевања фактора који утичу на инклуивност и квалитет образовног искуства за ову групу ученика. Глувоћа и наглувост представљају специфичне сензорне потешкоће које захтевају прилагођене педагошке приступе и стратегије.
Наставници играју кључну улогу у стварању инклузивног окружења и подржавају ученике са слушним потешкоћама, стога је важно истражити њихове ставове како би се унапредило образовање ових ученика.
У оквиру теоријског дела, разматрани су модели образовања за ове групе ученика и истражена улога наставника у инклузивном образовању. Посебни фокус стављен је на анализу ставова наставника према инклузивном образовању, и разумевање важности прилагођених педагошких стратегија.
У оквиру истраживачког дела, циљ рада је био да се утврде ставови наставника према образовању глувих и наглувих ученика.
Из резултата овог истраживања може се уочити да постоје статистички значајне разлике у ставовима наставника према образовању глувих и наглувих у зависности од социо – демографских фактора (пол, професионално искуство и установа у којој су наставници запослени).This master's thesis investigates the attitudes of teachers towards the education of deaf and hard of hearing students with the aim of a deeper understanding of the factors that influence the inclusiveness and quality of the educational experience for this group of students. Deafness and hard of hearing represent specific sensory difficulties that require adapted pedagogical approaches and strategies. Teachers play a key role in creating an inclusive environment and supporting students with hearing difficulties, so it is important to explore their views in order to improve the education of these students.
Within the theoretical part, models of education for these groups of students were discussed and the role of teachers in inclusive education was investigated. Special focus is placed on the analysis of teachers' attitudes towards inclusive education, and the understanding of the importance of adapted pedagogical strategies.
As part of the research part, the aim of the work was to determine the attitudes of teachers towards the education of deaf and hard of hearing students.
From the results of this research, it can be seen that there are statistically significant differences in teachers' attitudes towards the education of the deaf and hard of hearing, depending on socio-demographic factors (gender, professional experience and the institution where the teachers are employed)
Пластичност мозга и рани развој код деце са интелектуалном ометеношћу
No full textУ контексту раног развоја у детињству, потенцијал пластичност мозга игра велику улогу, посебно за децу са интелектуалном ометеношћу (ИО). На специфичности неуропластичности код деце са ИО утичу различити фактори, укључујући узраст, тежину инвалидитета и врсте интервенције. Циљ овог рада јесте да се на основу увида у доступну литературу прикажу истраживања у чијем фокусу су биле специфичности пластичности мозга код деце са ИО. Увид у доступну литературу извршен је претраживањем електронских база података, као и извора у штампаној форми.
Пластичност укључује формирање и елиминацију неуронских веза, реорганизацију неуронских мрежа и успостављање нових путева. Мозак у развоју показује изузетну пластичност, са способношћу да у извесној мери одговори на ефекте лезије, прилагођавајући се структурним и функционалним променама, те поново ојача неуронске мреже као одговор на искуства и интервенције. У односу на неуротипичну популацију истог узраста, деца са ИО показују разлике у неуропластичности.
Капацитет неуропластичности је хетероген и индивидуалан према резултатима већине истраживања. Докази значаја неуропластичности код деце са ИО заснивају се на побољшањима клиничких исхода, као и на структурним и функционалним променама показаним на снимцима мозга савременим методама неуровизуализације. Резултати истраживања указују да циљане интервенције могу изазвати позитивне промене у структури и функцији мозга, што доводи до побољшаних исхода код деце са ИО, наглашавајући потенцијал неуропластичности да промовише позитивне промене у мозгу и оптималне исходе. Будућа истраживања треба да истраже дугорочне ефекте интервенција заснованих на неуропластичности код деце са ИО, изуче ефикасност различитих приступа интервенцијама и идентификују потенцијалне биомаркере неуропластичности како би најефикасније усмерила персонализоване стратегије лечења.In the context of early childhood development, the potential for brain plasticity plays a significant role, especially for children with intellectual disabilities (ID). The specificity of neuroplasticity in children with ID is influenced by various factors, including age, the severity of disability, and the types of interventions. The aim of this study is to present research focused on the specificities of brain plasticity in children with ID based on a review of available literature. The literature search was conducted by reviewing electronic databases as well as printed sources. Plasticity involves the formation and elimination of neuronal connections, the reorganization of neuronal networks, and the establishment of new pathways. The developing brain demonstrates exceptional plasticity, with the ability to respond to some extent to lesions, adapting to structural and functional changes, and reinforcing neuronal networks in response to experiences and interventions. In comparison to neurotypical populations of the same age, children with ID show differences in neuroplasticity. The capacity for neuroplasticity is heterogeneous and individualized, as indicated by the results of most studies. Evidence of the significance of neuroplasticity in children with ID is based on improvements in clinical outcomes, as well as structural and functional changes demonstrated in brain imaging with contemporary neurovisualization methods. Research results suggest that targeted interventions can induce positive changes in brain structure and function, leading to improved outcomes in children with ID, emphasizing the potential of neuroplasticity to promote positive changes in the brain and optimal outcomes. Future research should explore the long-term effects of neuroplasticity-based interventions on children with ID, investigate the effectiveness of different intervention approaches, and identify potential biomarkers of neuroplasticity to inform personalized treatment strategies
Психосоцијални третман депресије код особа са ИО
No full textДепресија представља значајан и сложен изазов код особа са интелектуалном ометеношћу (ИО) захтевајући прилагођене интервенције које се баве психолошким и социјалним димензијама.
Овај рад разматра ефикасност и релевантност психосоцијалних третмана депресије код особа са ИО. На основу свеобухватне синтезе постојећих истраживања, овај рад испитује различите психосоцијалне приступе, укључујући конгитивно-бихејвиоралну терапију (КБТ), обуку социјалних вештина и групне интервенције, у контексту њихове прилагодљивости и ефикасности у популацији особа са ИО. Циљ овог истраживања је да се путем прегледа релевантне литературе прикажу истраживања која се баве психосоцијалним третманима депресије код особа са ИО, уз коришћење електронских база података и извора у штампаном облику. Резултати истраживања показују да ови третмани могу знатно утицати на смањење симптома депреције код особа са ИО. Потребно су даља истраживања како бисмо разумели ограничења тренутних истраживања и идентификовали потенцијалне препреке у примени ових психосоцијалних третмана код особа са ИО. Ово би могло подстаћи развој нових приступа и метода који боље одговарају њиховим специфичним потребама и допринети напретку у области лечења депресије код ове популације.Depression represents a significant and complex challenge in people with intellectual disability (ID) requiring tailored interventions that address psychological and social dimensions. This paper discusses the effectiveness and relevance of psychosocial treatments for depression in people with IO. Based on a comprehensive synthesis of existing research, this paper examines various psychosocial approaches, including cognitive-behavioral therapy (CBT), social skills training, and group interventions, in the context of their adaptability and effectiveness in the population of individuals with OB. The aim of this research is to present, through a review of the relevant literature, research dealing with psychosocial treatments of depression in people with IO, with the use of electronic databases and sources in printed form. Research results show that these treatments can significantly reduce depression symptoms in people with IO. Further research is needed to understand the limitations of current research and to identify potential barriers to the implementation of these psychosocial treatments in individuals with IO. This could encourage the development of new approaches and methods that better suit their specific needs and contribute to advances in the field of treating depression in this population
Појава когнитивног пада код особа са Дауновим синдромом
No full textДаунов синдром (ДС) је генетски поремећај узрокован тризомијом двадесет и првог хромозома, који доводи до поремећаја типичног развоја и низа карактеристичних физичких особина, развоја соматских болести и интелектуалне ометености. Док је некада животни век особа са ДС, због коморбидитета и неадекватне здравствене и социјалне неге, био изузетно кратак, данас се у просеку креће око 55 година. Ипак, и у савремено доба особе са ДС у просеку живе 19 година краће у односу на општу популацију без ове хромозомске аберације. Продужени животни век и процеси у оквиру старења додатно погоршавају здравствено стање особа са ДС, а један од проблема је рана појава когнитивног пада до нивоа деменције, која типично одговара Алцхајмеровој болести (АБ). Клиничка презентација когнитивног пада код особа са ДС укључује погоршање способности учења, памћења, језичких функција и решавања проблема као и губитак самосталности у обављању активности свакодневног живота.
Циљ овог рада је да понуди преглед актуелне стручне литературе посвећене проблему појаве когнитивног пада код особа са ДС. За израду и прикупљање информација претражена је литература доступна преко електронских база Google Scholar и HRČAK, као и релевантни стручни сајтови и онлајн уџбеници.
На основу увида у литературу закључујемо да практично сви испитаници са ДС у узрасту од тридесет и пет до четрдесет година испољавају кључне неуропатолошке промене карактеристичне за АБ, али да само део њих задовољава клиничке критеријуме за дијагнозу деменције, која се дијагностикује обично око педесете године живота. Рани знаци деменције код особа са ДС могу се разликовати од оних које имају особе опште популације са спорадичном АБ употребом посебно дизајнираних упитника. Непрепознавање развоја когнитивног пада код осова са АБ може одложити постављање дијагнозе и смањити могућност примене адекватних интервенција.
Мада су могућности превенције и лечења ограничене, рано препознавање и дијагностиковање детериорације когнитивних функција код особа са ДС је од изузетне важности, због праћења стања, планирања неге и превенирања могућих компликација когнитивног пада.Down syndrome (DS) is a genetic disorder caused by trisomy of the 21st chromosome, which is associated with a disturbance of typical development and a number of characteristic physical features, the development of somatic diseases, and intellectual disability.
Although the life expectancy of people with DS, due to comorbidities, inadequate health and social care, was once extremely short, today it averages around 55 years. However, people with DS stilllive 19 years less than those without this chromosomal aberration.
The extended lifespan and aging processes further worsen the health in people with DS, and one of the problems is the early onset of cognitive decline to the level of dementia, which has typical features of Alzheimer’s disease (AD). The clinical presentation of cognitive decline in people with DS includes impaired learning, memory, language, and problem-solving skills, as well as loss of independence in performing activities of daily living.
The aim of this paper is to provide a review of the current scientific literature of the problem of cognitive decline in people with DS. In order to develop and collect relevant publications, literature available through the electronic databases Google Scholar and HRČAK, as well as relevant professional websites and online textbooks, were searched.
Based on the insights from the literature, we conclude that virtually all individuals with DS aged 35 to 40 years show key neuropathological changes representative of AD, but only a part of them meet the clinical criteria for the diagnosis of dementia, which usually occur around the age of 50. Early signs of dementia in people with DS can be distinguished from those in the general population with sporadic AD, using specially designed questionnaires. Failure to recognize the development of cognitive decline in people with AD can delay diagnosis and reduce the possibility of applying adequate interventions.
Although the possibilities for prevention and treatment are limited, early recognition and diagnosis of the deterioration of cognitive functions in people with DS is of great importance for monitoring the condition, planning care, and preventing possible complications of cognitive decline
Ставови студената Учитељског и Медицинског факултета у Kосовској Mитровици према особама са оштећењем вида
No full textСтав је неутрална и ментална спремност формирана на основу искуства која имају директни и динамични утицај на реаговање појединца према објектима и ситуацијама са којима долази у додир.
Општи циљ истраживања je: 1. Утврђивање степена позитивности ставова студената Учитељског и Медицинског факултета према особама са оштећењем вида; 2. Утврђивање повезаности степена позитивности ставова студената Учитељског и Медицинског факултета према особама са оштећењем вида са социодемографским карактеристикама испитаника.
Узорком овог истраживања обухваћено је 100 испитаника: 50 испитаника мушког пола и 50 испитаника женског пола. Уједначен је број испитаника са Учитељског факултета (50) и Медицинског факултета (50).
За прикупљање података коришћени су следећи инструменти: 1. Упитник за прикупљање општих социодемографских података 2. Скала ставова према особама са сметњама у развоју (ATDPov-B - The Attitudes Toward Disabled Persons Scale)
Добијени резултати указују: да студенти са Учитељског факултета имају позитивније ставове према особама са оштећењем вида у односу на студенте Медицинског факултета, да студенти четврте, пете и шесте године студија имају позитивније ставове према особама са оштећењем вида у односу на студенте прве, друге и треће године, и да испитаници женског пола имају позитивније ставове према особама са оштећењем вида у односу на испитанике мушког пола.Attitude is a neutral and mental readiness, formed based on the experiences that have a direct and dynamic impact on the reaction of an individual to the objects and situations one comes into contact with.
The general objective of the research is to: 1. Determine the degree of positivity of the attitudes of students of Teacher Education Faculty and Faculty of Medicine towards people with visual impairment. 2. Determine the correlation between the degree of positivity of the attitudes of students of Teacher Education Faculty and Faculty of Medicine towards people with visual impairments with socio-demographic characteristics of the respondents.
The sample of this research included 100 students, 50 male and 50 female students. The number of respondents from Teacher Education Faculty (50) and Faculty of Medicine (50) was equal.
The following instruments were used for data collection: 1. Questionnaire for collecting general socio-demographic data. 2. Scale of attitudes towards persons with developmental disabilities (ATD Pov-B - The Attitudes Toward Disabled Persons Scale).
Obtained results revealed the following: the students of the Teacher Education Faculty have more positive attitudes towards people with visual impairment compared to students of Faculty of Medicine; students of the fourth, fifth and sixth year of study have more positive attitudes towards people with visual impairment compared to students of the first, second and third year of study and that female students have more positive attitudes towards persons with visual impairment compared to male respondents
Процена квалитета живота старих особа које живе у властитим домовима
No full textСве бољи услови живота, подизање свести о важности здравих животних навика, као и унапређење медицине и квалитета здравствене заштите, довели су до тога да се све више, из дана у дан, продужава животни век становништва. Циљ овог рада је био да испитамо какав је квалитет живота старих који живе у властитим домовима. Ово је врло важна тема, јер је напредак медицине и технологије довео до продужетка животног века, али не, нужно, и до побољшања квалитета живота. Истраживање је спроведено у јуну 2023. године, у Удружењу пензионера града Ваљева. Истраживањем је обухваћено 43 испитаника, и то 21 мушког и 22 женског пола. Резултати овог истраживања указују на то да су две од четири хипотезе оповргнуте, односно да не постоје статистички значајне разлике у процени квалитета живота, у односу на пол и године старости испитаника. Потврђена је хипотеза која се односи на разлике у процени квалитета живота, у односу на брачни статус.
Испитаници који су удовци/удовице, лошије оцењују квалитет живота, што се могло претпоставити, с обзиром на губитак партнера. Као што смо и претпоставили, пронађене су статистички значајне разлике на варијабли „Финансијска ситуација.“ Анализом података на појединачним ајтемима утврђено је да испитаници који су завршили основну или средњу школу не могу приуштити све што им је потребно, за разлику од испитаника са високим степеном образовања.Better living conditions, raising awareness of the importance of healthy lifestyle habits, as well as the improvement of medicine and the quality of health care, have led to the fact that the life expectancy of the population is increasing day by day. The aim of this study was to examine the quality of life of the elderly living in their own homes. This is a very important topic, because the progress of medicine and technology has led to an extension of life expectancy, but not necessarily to an improvement in the quality of life. The research was conducted in June 2023, in the Association of Pensioners of the city of Valjevo. The research included 43 respondents, 21 male and 22 female. The results of this research indicate that two of the four hypotheses are refuted, that is, there are no statistically significant differences in the assessment of the quality of life, in relation to the gender and age of the respondents. The hypothesis related to the differences in the assessment of the quality of life, in relation to the marital status, was confirmed. Respondents who are widows rate the quality of life worse, which could be assumed, given the loss of a partner. As we assumed, statistically significant differences were found on the variable "Financial situation."
Analyzing the data on individual items, it was determined that respondents who completed primary or secondary school cannot afford everything they need, unlike respondents with a high degree of education
The importance of sport for members of the deaf community
Get PDFUvod: Karakteristika sporta da, pored unapređenja fizičkih sposobnosti, pomaže i socijalizaciju osoba koje ga upražnjavaju, čini ga veoma značajnim sistemom aktivnosti u životu gluvih i nagluvih. S obzirom na to da su gluvi i nagluvi često marginalizovani od tipične populacije, učešće u sportskim aktivnostima može u velikoj meri doprineti njihovoj vidljivosti, a time i inkluziji u većinsku društvenu zajednicu. Važno je naglasiti da gluvoća ili nagluvost pojedinca ne predstavljaju ograničavajući faktor za njegovo bavljenje sportom ukoliko je očuvana funkcija centra za ravnotežu. Cilj: Cilj ovog rada je da putem analize dostupne literature pruži sistematski uvid u mogućnosti gluvih da participiraju u sportskim aktivnostima, kao i da ukaže na značaj koji sport može da ima u njihovim životima. Metode: Deskriptivna, analiza, sinteza, evaluacija sadržaja. Rezultati: Sport predstavlja značajnu komponentu u životu mnogih gluvih i nagluvih osoba. Gluve i nagluve osobe mogu se baviti sportom u okviru organizovanih aktivnosti, samostalno, rekreativno, ali i profesionalno. Profesionalni gluvi i nagluvi sportisti imaju mogućnost da se takmiče na specijalizovanim takmičenjima, koja su namenjena osobama sa ometenošću ili samo gluvima i nagluvima, kao i na takmičenjima na kojima nastupaju prevalentno tipični sportisti. Zaključak: U cilju postizanja inkluzije gluvih važno je koristiti potencijal koji imaju sportske aktivnosti kao podjednako dostupne i gluvim osobama, i pripadnicima tipične populacije.Introduction. Apart from developing physical skills, a characteristic of sport is that it also helps the socialization of the persons who do it. Thus, it is a rather significant system of activities in the lives of people who are deaf or hard of hearing. Considering the fact that these persons are often marginalized by the typical population, participating in sports activities may contribute to their visibility to a great extent and thus to their inclusion in the social community. It is important to underline that an individual’s deafness or being hard of hearing does not represent a limiting factor for their doing sports if the function of the center of gravity is preserved. Objective. The aim of this work was to provide a systematic insight into the possibilities of the deaf to participate in sports activities through the analysis of the available literature, as well as to indicate the importance that sports can have in their lives. Methods. The descriptive method, analysis, synthesis, and content evaluation were used. Results. Sports are an important component in the lives of many deaf and hard-of-hearing people. Deaf and hard-of-hearing persons may do sports as part of organized activities, independently, for recreational purposes, but also professionally. Professional deaf and hard-of-hearing athletes have the possibility of taking part in specialized competitions which are intended for persons with disabilities or only for deaf and hard-of-hearing persons, as well as in competitions in which predominantly typical athletes participate. Conclusion. In order to achieve the inclusion of the deaf, it is important to use the potential of sports activities as equally accessible to deaf people and members of the typical population
Neuropsychological rehabilitation as history in the making
Get PDFIntroduction: Regardless of whether it is beheld in its broad or narrow sense,
neuropsychological rehabilitation (NR) postulates, as a premise, the necessity
to be based on knowing (and relying on) commandments of neurocognitive
organization. However, the early optimism regarding the productiveness of
such an approach hasn’t been fulfilled either smoothly or regularly.
Aim: The aim of this review is to focus on principal hubs that channeled the
evolution of neuropsychological rehabilitation towards current empirically
based, realistic, and more convincing approaches to the treatment of both
neurodevelopmental and acquired cognitive disturbances.
Methods: The topic is approached by comparing the main paradigms of NR
(as) postulated in predominant literature and our contemporary practice.
Results: The main facets directing present shifts in doctrines of
neuropsychological rehabilitation ensue from increasing data supply on
research-based comparisons of diverse NR methodologies and exploration
of treatment effects using neuroimaging techniques, largely accumulated
during the previous decade. Neuropsychological rehabilitation in our territory
has been grounded on sound theoretical bases from its outset (Bojanin, 1979)
and holds true potential for further development in line with modern highest
standards.
Conclusion: The theory of (neuro)cognitive organization is necessary but
not sufficient precondition for NR. Neuropsychological rehabilitation requires
functional models of the treatment itself; presently, their share gradually
expands. The sum of knowledge enriched during the last decade involves a
promise that NR might reach its true maturity in years to come
Self-esteem and optimism in parents of children With visual impairment and their relation To the quality of life
Get PDFUvod: Oštećenje vida ima značajan uticaj na kvalitet života deteta, ali i na
funkcionisanje porodice. Proučavanje korelata kvaliteta života porodica dece
sa smetnjama u razvoju postalo je aktuelno zahvaljujući ekološkom pristupu
roditeljstva i programima u specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji usmerenim na
roditelje. Kvalitet života porodice zavisi od velikog broja činilaca, međutim
rezultati brojnih istraživanja konzistentno ukazuju da su negativne dimenzije
ovog konstrukta povezane sa smetnjom u razvoju kod deteta, kao i sa nekim
psihičkim karakteristikama roditelja. Ključne podatke o kvalitetu života osobe
ili porodice moguće je dobiti na osnovu samoprocene ličnog doživljaja i vrednovanja
njegovih strukturnih elemenata, kao što su zdravlje, dobrobit, emocionalno
blagostanje i lične vrednosti i osećaj samopoštovanja.
Cilj: Cilj istraživanja je utvrditi povezanost samopoštovanja i optimizma roditelja
dece sa oštećenjem vida i kvaliteta života porodice.
Metode: Za prikupljanje podataka korišćen je Pedijatrijski upitnik za procenu
kvaliteta života dece sa oštećenjem vida i njihovih porodica (Pediatric Eye
Questionnaire - PedsEyeQ). Za procenu samopoštovanja kod roditelja korišćena
je Rozenbergova skala samopoštovanja (Rosenberg Self Esteem Scale),
a za procenu optimizma Skala za merenje optimizma (Life Orientation Test).
Uzorak je činilo 38 ispitanika, roditelja dece sa oštećenjem vida.
Rezultati: Analizom rezultata utvrđena je pozitivna korelacija umerenog intenziteta
između samopoštovanja roditelja dece sa oštećenjem vida i samoprocene
kvaliteta života. Između samoprocene kvaliteta života i nivoa optimizma
roditelja nije utvrđena povezanost.Zaključak: Za organizaciju aktivnosti u zajednici i donošenje odluka veoma je
bitno kako roditelj deteta sa oštećenjem vida vrednuje sebe i vidi budućnost
svoje porodice. Zato je neophodno da se, kroz programe intervencije usmerene
na roditelje, stalno radi na oblikovanju njihovih realnih očekivanja (optimizma)
i zdravog samopoštovanja.Introduction: Visual impairment significantly affects children’s quality of life and how
families function. Research into the correlates of the quality of life of families with children with
developmental disabilities has become possible due to the ecological approach to parenting
and programs in special education and rehabilitation aimed at parents. A family’s quality of
life depends on many factors. However, the results of numerous studies consistently indicate
that the negative dimensions of this construct are associated with a child’s developmental
disability and some psychological characteristics of parents. Essential information on the
quality of life of a person or family can be obtained from self-assessment of personal
experience and evaluation of its structural elements, such as health, well- being, emotional
wellness, personal values, and self-esteem.
Aim: This research aimed to determine the relationship between self- esteem and
optimism in parents of children with visual impairment and the family’s quality of life.
Methods: The Pediatric Eye Questionnaire – PedsEyeQ was used to collect information
on the quality of life of children with visual impairment and their families.
The Rosenberg Self Esteem Scale was used to assess self-esteem in parents, while
Life Orientation Test was used for optimism. The sample included 38 parents of children with
visual impairment.
Results: The results showed a moderate positive correlation between self-esteem in
parents of children with visual impairment and the self- assessed quality of life. No correlation
was found between the parents’ self-assessed quality of life and the level of optimism.
Conclusion: For organizing activities in the community and making decisions, it is very
important how parents of children with visual impairment value themselves and see the
future of their families. Thus, it is necessary to constantly work on shaping their realistic
expectations (optimism) and healthy self-esteem through parent-oriented intervention
programs