Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Predictors of the Friendship Quality in Adults With Mild Intellectual Disability
No full textBackground
Friendship quality is crucial for psychological well-being, yet is often lower in persons with intellectual disabilities compared to their peers. This study explores the predictors of friendship quality among adults with mild intellectual disability, focusing on age, gender, living setting, psychiatric traits, and social cognition.
Method
The sample comprised 62 adults with mild intellectual disability (32 males, 30 females; ages 19–53), and 30 with significant psychiatric traits. Tools included the Friendship Quality Scale, Edinburgh Social Cognition Test, MINI PAS-ADD scale, and a demographic questionnaire.
Results
Social cognition and age were the strongest predictors of friendship quality, with higher social cognition scores and younger age correlating with better quality. Gender, living setting, and psychiatric traits had less impact.
Conclusions
Social cognition and age are primary determinants of friendship quality in adults with mild intellectual disability, suggesting that interventions to enhance social cognition may benefit this population's social well-being
The Picture Exchange Communication System (PECS): Attitudes of parents and professionals in Serbia.
No full textBackground: This research examined the perceptions of parents and professionals in Serbia regarding the Picture Exchange Communication System (PECS) as an alternative communication system designed for people with autism and/or other developmental disabilities.
Purpose: The study aimed to determine differences between these two groups in terms of knowledge, experience, and attitudes, focusing on perceived benefits and obstacles to the implementation of PECS.
Research Design: The research included 93 participants (45 parents and 48 professionals) who completed an online questionnaire.
Results: The results indicate that parents more frequently attend formal training and report a higher level of confidence in using PECS compared to professionals. Parents also value the practical aspects of implementation and the availability of support more than professionals do. Both groups recognize the benefits of PECS for communication development, as well as obstacles such as a limited vocabulary, the need for additional training, and the necessity to involve others.
Conclusions: The findings highlight the need for systemic support in Serbia through organized training, supervision, and support for both parents and practitioners, in order to ensure effective and sustainable use of PECS in everyday contexts
Приступи у предшколском раду са децом са моторичким поремећајима
No full textПротекло је више од једног века откако је у нашој средини
препозната потреба за укључивањем деце са сметњама у развоју у
институционално организован систем образовања. Иако је прошло
толико времена, чини се да је пракса у Србији још увек на својим
почецима. Сведоци смо бројних покушаја реформисања и уна-
пређивања образовног система, који су варирали од мање до више
успешних, а често су се ослањали на моделe европских земаља. При
томе наш систем је лутао између простог копирања тих решења и
доношења компромисних одлука које би узеле у обзир наш једин-
ствени историјски, економски и културолошки контекст.
Рукопис је у потпуности посвећен сложеној и веома значајној
тематици предшколског васпитања и образовања деце са мото-
ричким поремећајима. Анализа актуелног стања у овој области, у
контексту остваривања права деце са моторичким поремећајима,
захтевала је обухватно истраживање, које је подразумевало
коришћење бројних закона, правилника и докумената владиних
и невладиних организација које се баве овим проблемом у нашој
земљи.
Настојали смо да истакнемо могућности и ограничења тренут-
ног система предшколског васпитања и образовања за децу са мото-
ричким поремећајима у Србији. Посебна пажња посвећена је дефи-
нисању циљева, значаја и основних начела у раду са овом децом, уз
осврт на неопходна прилагођавања у организацији предшколских
установа. Ова прилагођавања подразумевају модификације прос-
тора, времена и материјала који се користе у васпитно-образовном
раду, како би се осигурало да деца са моторичким поремећајима
имају приступ квалитетном и прилагођеном образовању.
Такође, у рукопису су разматране карактеристике моторичког
и когнитивног функционисања ове деце, које захтевају специфичне
стратегије и методичко-дидактичке приступе. Сви ови елементи
су кључни за унапређивање процеса стицања знања, вештина
и навика код деце са моторичким поремећајима, што ће им омо-
гућити да остваре свој пуни потенцијал у предшколском узрасту
The assessment of clitic production in serbian speakers
No full textThis study examines clitic production in adult, neurologically healthy speakers of
Serbian. The primary aim was to assess the validity and reliability of the newly
developed Clitic Production Test, as well as to explore regional differences in clitic
usage across various Serbian-speaking areas. A secondary goal was to investigate the
influence of socio¬demographic factors — including gender, age, level of education,
and place of residence — on clitic production. The sample included 250 participants
from five distinct regions (50 per region). A retest was conducted on a subsample of 100
participants, proportionally representing all regions. In addition to the Clitic Production
Test, sentence repetition and digit span tasks were administered to assess short-term
verbal and working memory. Findings indicate that the Clitic Production Test
demonstrates strong psychometric properties, including internal consistency, test–retest
reliability, and both intra- and inter-rater reliability. The test also shows good construct
validity. Educational attainment emerged as a significant predictor of clitic production,
particularly for enclitics: participants with higher levels of formal education produced
clitics more frequently than those with less education. Statistically significant regional
differences in clitic production were also found, especially when assessed according to
prescriptive grammatical norms. Furthermore, a strong correlation was observed
between clitic production and digit span performance, suggesting that both short-term
and working memory capacities are associated with clitic usage. In conclusion, Serbian
speakers demonstrate a high degree of clitic production, with clear variation influenced
by both regional background and educational level
Jezički i kognitivni deficiti kod odraslih sa traumatskom povredom mozga
No full textTraumatska povreda predstavlja najčešći uzrok stečenog oštećenja mozga kod odraslih i mladih. Prema kliničkoj prezentaciji simptoma, povreda mozga može biti blaga, umerena i teška. Poremećaji jezika i kognicije javljaju se kod sva tri nivoa težine povrede. Kod umerene i teške povrede ovi poremećaji često poprimaju hronični oblik, dovodeći do trajnih posledica u oblasti psihosocijalnog funkcioniranja. Jezički deficiti se manifestuju afazijama i neafazičkim poremećajima. Afazije nastaju usled fokalnih lezija i uglavnom se javljaju u formi fluentnih afazičkih sindroma. Neafazički poremećaji su tonični za difuzne aksonske lezije, i primarno se isplovljavaju na planu diskursa, pragmatike i razumevanja figurativnog jezika. Na kognitivnom planu, trauma mozga uztokuje poremećaje pažnje, pamćenja, izvršnih funkcija i socijalne kognicije. Dodatno, za traumatsku povredu mozga je karakteristično udruženo ispoljavanje jezičkih i kognitivnih deficita, odnosno preplitanje simptoma oštećenja jezika i kognicije
Нормативни приступ у процени моторичког развоја: Скала за процену моторичког развоја
No full textНормативни приступ у процени моторичког развоја користи квалитативне и квантитативне инструменте процене. У овом раду дат је приказ једног инструмента процене моторичког развоја деце млађег узраста. Реч је о ревидираној Пибодијевој развојној моторичкој скали. Извршен је преглед литературе претрагом електронских база података доступних преко Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку. У претрази су коришћене одговарајуће кључне речи на енглеском језику. Анализирани су радови објављени у периоду од 2000. до 2025. године. Резултати анализе су показали да ревидирана Пибодијева развојна скала претежно налази примену код деце са церебралном парализом, код деце са ризико
факторима и деце са аутизмом и да квантитативни показатељи говоре да ова деце имају ниже скорове на фином, грубом или укупном моторичком композиту. Ревидирана Пибодијева развојна скала је валидан и поуздан инструмент процене и евалуације моторичког развоја млађе деце, што омогућава планирање и пружање одговарајућих интервенција.The normative approach to assessing motor development uses qualitative and quantitative assessment instruments. This paper presents an overview of one instrument for assessing motor development and motor skills in young children. It is the revised Peabody Developmental Motor Scales. A literature review was conducted by searching electronic databases available through
the Consortium of Serbian Libraries for Unified Acquisition. Appropriate keywords in English were used in the search. Papers published in the period from 2000 to 2025 were analyzed. The results of the analysis showed that revised Peabody Developmental Motor Scales is mainly used in children with cerebral palsy, children with risk factors, and children with autism. The quantitative indicators show that these children have lower scores on the fine, gross, or total composite. The revised Peabody Developmental Motor Scales is a valid and reliable instrument for assessing and evaluating motor development in young children, which allows for the planning and provision of appropriate interventions
Employer Perspectives on Hiring Individuals with Intellectual Disabilities: A Case Study from Serbia
No full textBackground
Individuals with intellectual disabilities have the lowest employment rates amongst all disability types, despite available job opportunities. Employer bias is a significant barrier to their workforce participation. This research examines employers' opinions towards hiring individuals with intellectual disabilities in Serbia.
Method
The sample included 358 employers. General attitudes and opinions on hiring individuals with intellectual disabilities were assessed using the Community Living Attitudes Scale and the Work for People with Disability Scale.
Results
Employers' perspectives towards hiring individuals with intellectual disabilities are ambiguous. However, those with positive contact experiences view their employment more favourably, particularly regarding social acceptance in the workplace compared to work performance.
Conclusions
The findings indicate that employers in Serbia are not yet prepared to provide equal opportunities to individuals with intellectual disabilities. Increased engagement from relevant institutions is essential to develop new intervention programmes that enhance employment outcomes
Speaker Recognition Based on Auditory Impression: The Role of Familiarity with the Speaker and Language
No full textSpeech is a fundamental means of interpersonal communication. Speaker identification
based on voice and speech can be analysed through two perspectives, expert listening by trained
phoneticians, for the purpose of forensic speaker identification, and by naive listeners. Factors
related to the success of identification often include prior familiarity with the speaker and the
language they speak. The aim of the study is to examine whether speaker recognition based on
auditory impressions is influenced by prior familiarity with the speaker and the language being
spoken. A total of 218 female students from the Faculty of Special Education and Rehabilitation
participated in the experiment. An instrument was specially designed for the purposes of this
research. The results indicated that familiarity with the spoken language did not influence speaker
recognition. Similarly, familiarity with the speaker had no significant effect on recognition, except
in the case of the English-speaking speaker, whose voice and speech were more accurately recog-
nized by participants who had been previously familiar with her. Given that the research findings
did not consistently support the hypothesis regarding the connection between prior familiarity
with the speaker and the language they speak and the success of speaker identification, it is neces-
sary for future research to focus on examining the connection between recognizing speakers and
the acoustic characteristics of their voice and speech
Narušena prava: Percepcija srednjoškolaca o prevremenom završetku prvog polugodišta
No full text19. decembra 2024. godine, Ministarstvo prosvete Republike Srbije proglasilo je prevremeni zimski raspust kao odgovor na rastuće proteste i blokade škola. Iako su reakcije u javnosti bile različite, srednjoškolci, kao jedni od najpogođenijih aktera, najmanje su se mogli čuti. Ova studija istražuje kako su učenici doživeli prevremeni završetak polugodišta, fokusirajući se na tri istraživačka pitanja: (1) Da li učenici smatraju da su njihova prava povređena? (2) Ako jesu, koja prava i na kom nivou? (3) Da
li su stavovi prema protestima povezani sa percipiranim povredama prava? Ovo istraživanje deo je šire studije o tome kako svakodnevna školska iskustva učenika utiču na njihovu adaptaciju na srednju školu. Korišćenjem metode uzorkovanja iskustava, podaci su prikupljani od učenika prvog razreda tokom deset školskih dana (10–23. decembar). 19. decembra učenici
su zamoljeni da napišu svoje mišljenje o odluci Ministarstva, ali i širem kontekstu koji uključuje proteste. 97 učenika odgovorilo je na otvoreno pitanje, a njihovi odgovori analizirani su kvalitativnim (analiza sadržaja) i kvantitativnim putem (deskriptivna statistika, Hi kvadrat). Rezultati pokazuju da je 70,1% učenika doživelo prevremeni završetak škole kao kršenje svojih prava, pretežno na individualnom nivou (56,1%), navodeći smanjeno vreme za ispravljanje ocena (50,7%), neažurno informisanje (10,1%) i ograničenu interakciju sa vršnjacima (7,2%). Kršenja na društvenom nivou (39,4%) obuhvatala su šira pitanja o univerzalnim ljudskim pravima (43,5%), dok je 28,8% učenika navelo narušena prava na nivou škole, posebno u školama gde su se nastava i poslednje nedelje održava uprkos odluci Ministarstva. Utvrđena je značajna povezanost između percipiranih
narušenih prava i podrške protestima [χ²(15) = 70.49, p <.001]. Učenici koji su prepoznali narušena prava češće su podržavali proteste, dok su ravnodušni prema protestima retko uočavali kršenja. Nalazi ukazuju na značaj prepoznavanja da su prava narušena kao osnovu za kolektivnu akciju. Diskutovaćemo o značaju prepoznavanja narušenih prava, kako na individualnom, tako i na društvenom nivou
Solidarnost, konflikt i self: Percepcija i motivacija učenika srednjih škola o protestima.
No full textKao podstrekači kolektivnih akcija navode se četiri glavna izvora motivacije: grupna identifikacija, grupna efikasnost (uverenje da grupa može napraviti promene), emocije vezane za grupu (poput besa i frustracije) i moralnost (uverenje da su prava prekršena). U decembru 2024. blokade u školama proširile su se po celoj Srbiji, načinivši srednjoškolce važnim
akterima ovog pokreta. Ovo istraživanje je ispitivalo učeničku percepciju protesta, motivaciju iza takve percepcije, kao i povezanost između njih. U sklopu šireg istraživanja, učenici prvog razreda srednje škole su na dnevnom nivou tokom deset dana (10–23. decembar) delili iskustva povodom privikavanja na srednju školu, korišćenjem metode uzorkovanja iskustva.
Kako su učenici spontano uveli temu studentskih protesta, istraživači su ih pozvali da reflektuju nad njima, kao i nad odlukom Ministarstva obrazovanja o prevremenom završetku škole. Ukupno je odgovorilo 97 učenika, čiji su odgovori analizirani kvalitativnim (analiza sadržaja) i kvantitativnim putem (deskriptivna statistika, Hi kvadrat). Većina učenika se fokusirala isključivo na prevremeni završetak škole, bez spominjanja protesta (42,3%); 29,9% je podržavalo proteste; 16,5% je bilo neutralno; 6,2% je aktivno učestvovalo u protestima; 3,1% je bilo nezainteresovano za proteste i 2,1% im se protivilo. Za podršku protestima, glavne motivacije su bile percipirani moralni prekršaji i grupna efikasnost. Identifikacija sa grupom
i emocija frustracije bile su manje prisutne od očekivanog. Umesto toga, solidarnost i nada su bile najprisutnije. Hi kvadrat je otkrio značajne razlike u motivaciji različitih stavova prema protestima (identifikacija [χ²(8) = 45.66, p <.001], efikasnost [χ²(8) = 19.56, p <.001], moralnost [χ²(8) = 55.20, p <.001], solidarnost [χ²(5) = 13.28, p <.001], frustracija/bes [χ²(5)
= 19.81, p <.001]). Ovi nalazi sugerišu da motivacija ne samo da pokreće kolektivne akcije, već i oblikuje kako se učenici pozicioniraju u odnosu na društvene pokrete. Niska grupna identifikacija među pobornicima protesta postavlja važno pitanje za buduća istraživanja o kolektivnim akcijama