Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Quality of life of children with voice and speech disorders
No full textДеца са поремећајима гласа и говора захтевају посебне облике бриге и заштите на њиховом путу одрастања, развоја, социјализације и социјалног укључивања. На путу ка целовитој и успешној заштити ове деце, први корак представља адекватна процена њихових потреба, из које треба да следи планирање подршке.Општи циљ истраживања био је да се процени квалитет живота код деце са поремећајима гласа и говора и утврди вокални идентитет (способност перцепције властитих и туђих карактеристика гласа, постојање ризичних ситуација за злоупотребу гласа, вокални модел понашања и способност препознавања доброг и лошег гласа).Узорак је чинило 225 деце, оба пола, узраста од четири до петнаест година. Истраживање је обављено у Заводу за психифизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. др Цветко Брајовић“, Клиници за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије, ОРЛ Клиници КБЦ „Звездара“, Основној школи „Марија Бурсаћ“, предшколској установи „Звездара“ и предшколској установи „Цветић - јасле и вртић“.У истраживању су коришћени следећи мерни инструменти: 1. Компјутеризована лабораторија за акустичу анализу гласа «KayElemetrics» корпорације, 2. GRBAS скала, 3. Глобални артикулациони тест, 4. Stuttering Severity Instrument SSI-4 “Glyndon Riley” тест, 5. Индекс за мерење гласовног оштећења код деце - Paediatric voice handicap index - pVHI и 6. Упитник вокалног идентитета - Vocal Identity Questionnaire - VIQ.Деца са поремећајима гласа и говора имају лошији квалитет живота у односу на децу типичног развоја. Квалитет живота је највише нарушен код деце са развојним поремећајима флуентности, док је код деце са развојним артикулационим поремећајима и деце са поремећајима гласа квалитет живота нарушен у благом степену. Анализом резултата увиђамо и да деца са поремећајима гласа и говора имају лошију социјалну употребу гласа, чешће доживљавају емотивне непријатности у вези са гласом, имају лошију функционалну употребу гласа и лошије гласовне навике у кући, у школи и на игралишту. Старија деца са поремећајима гласа и говора чешће доживљавају емотивне непријатности у вези са гласом у односу на остале испитанике. Деца типичног развоја успешнија су у способности препознавања перцептивних особина гласа (промуклост, храпавост, шумност, слабост, напетост) у односу на децу са поремећајима гласа и говора. Резултати показују и да нема статистички значајне разлике у способности перцпеције властитих и туђих карактеристика гласа (висине, јачине и боје гласа) и вокалном моделу понашања између деце.Неки поремећаји гласа и говора често су отпорни на стандардне методе у логопедском раду, те се зато сматра важним да логопеди разумеју концепт квалитета живота ове деце како би унапредили методе и технике рада и тиме подстакли већи степенуспешности у рехабилитацији гласа и говора. Истраживачки налази ове докторске дисертације проширили су наше знање у вези са квалитетом живота код деце са поремећајима гласа и говора кроз директно слушање дечјих искустава и искустава њихових родитеља.Children with voice and speech disorders require special forms of care and protection on their path of growth, development, socialization and social inclusion. On the path to comprehensive and successful protection of these children, the first step is an adequate assessment of their needs, from which support planning should follow.The general goal of the research was to assess the quality of life in children with voice and speech disorders and determine vocal identity (the ability to perceive one's own and others' voice characteristics, the existence of risky situations for voice abuse, vocal behavior model, and the ability to recognize good and bad voices).The sample consisted of 225 children, both sexes, aged four to fifteen. The research was conducted at the Institute for Psychophysiological Disorders and Speech Pathology "Prof. dr Cvetko Brajović", the Clinic for Otorhinolaryngology and Maxillofacial Surgery of the University Clinical Center of Serbia, the ORL Clinic of the Clinical Hospital "Zvezdara", the Elementary School "Marija Bursać", the preschool institution "Zvezdara" and the preschool institution "Cvetić - nursery and kindergarten".The following measuring instruments were used in the research: 1. Computerized laboratory for acoustic voice analysis of the «KayElemetrics» corporation, 2. GRBAS scale, 3. Global articulation test, 4. Stuttering Severity Instrument SSI-4 “Glyndon Riley” test, 5. Paediatric voice handicap index - pVHI and 6. Vocal Identity Questionnaire - VIQ.Children with voice and speech disorders have a poorer quality of life than typically developing children. The quality of life is most impaired in children with developmental fluency disorders, while in children with developmental articulation disorders and children with voice disorders, the quality of life is impaired to a mild degree. Analyzing the results, we also see that children with voice and speech disorders have poorer social use of the voice, more often experience emotional discomfort related to the voice, have poorer functional use of the voice and poorer voice habits at home, at school and on the playground. Older children with voice and speech disorders experience emotional discomfort related to the voice more often than other respondents. Typically developing children are more successful in the ability to recognize perceptual properties of the voice (hoarseness, roughness, noise, weakness, tension) compared to children with voice and speech disorders. The results also show that there is no statistically significant difference in the ability to perceive one's own and others' voice characteristics (pitch, volume, and timbre) and vocal behavior model between children.Some voice and speech disorders are often resistant to standard methods in speech therapy, and it is therefore considered important for speech therapists to understand the concept of quality of life in these children in order to improve work methods and techniques and thereby encourage a greater degree of success in voice and speech rehabilitation. The research findings of this doctoral dissertation have expanded our knowledge regarding the quality of life in children with voice andspeech disorders through direct listening to the children's experiences and the experiences of their parents
Disfagija u kontekstu demencije - pregled savremenih saznanja i terapijskih pristupa
No full textSwallowing disorders, known as dysphagia, are often present in people
with dementia, affecting their diet and quality of life. Dementia is a clini-
cal syndrome that involves cognitive deficits and it progressively impairs
daily functioning. The most common types of dementia are: Alzheimeir’s
dementia (АD), vascular dementia (VаD), dementia with Lewy bodies
(DLB), and frontotemporal dementia (FTD). Dysphagia occurs in all types
of dementia, and its symptoms vary depending on the type and stage of
dementia. The study indicate the need for speech therapy treatment and
early detection of symptoms of dysphagia in persons with dementia in or-
der to reduce negative consequences such as malnutrition, dehydration,
recursive pneumonia and social isolation. The aim of this paper is to ana-
lyze data obtained from available literature on the correlation of different
types of dementia and dysphagia
THE IMPACT OF DANCE THERAPY ON INDIVIDUALS WITH CEREBRAL PALSY
No full textЦиљ овог рада био је да се прегледом доступне литературе прикаже утицај терапије плесом на особе са церебралном парализом, пре свега на децу и адолесценте, са посебним акцентом на бенефите које терапија плесом може имати на моторичко функционисање ове популације. Преглед литературе спроведен је претрагом базе података PubMed и Google Scholar претраживача, уз коришћење унапред дефинисаних кључних речи. У анализу су укључени радови објављени у периоду од 2015. до 2025. године, а њихов одабир извршен је у складу са унапред постављеним критеријума. Преглед истраживања спроведених током последње деценије указује на позитивне ефекте примене терапије плесом у раду са особама са церебралном парализом. Бенефити су најпре евидентни на пољу моторичког функционисања ове популације. Поред моторике, они су видљиви и у егзекутивним функцијама, порасту социјалне интелигенције и партиципације, као и у смањењу емотивних и потешкоћа у понашању. Предлажу се чешћа истраживања из ове области, спроведена са
што је могуће мање хетерогеном групом испитаника, на већим узорцима и уз креирање јединственог протокола терапије, што би олакшало генерализацију резултата.The purpose of this paper was to review the existing literature on the effects of dance therapy in individuals with cerebral palsy, primarily children and adolescents, with a particular focus on its potential benefits for motor functioning. The literature review was conducted by searching the PubMed database and Google Scholar using predefined keywords. Studies published between 2015 and 2025 were included in the analysis, and their selection followed predefined inclusion and exclusion criteria. Evidence from studies conducted over the past decade indicates that dance therapy has positive effects on individuals with cerebral palsy. These benefits are most pronounced in motor functioning, but are also observed in improvements in executive functions, enhanced social intelligence and participation, as well as reductions in emotional and behavioral difficulties.
More frequent research in this field is recommended, with an emphasis on larger sample sizes, more homogeneous participant groups, and the establishment of a standardized therapeutic protocol, in order to facilitate greater generalizability of the results
Prikaz knjige: Motoričko ponašanje učenika sa smetnjama u razvoju,* Goran Nedović, Ivana Sretenović i Srećko Potić
No full textCriminological and victimological characteristics of femicide in Serbia and social response
No full textViolence against women, including domestic and intimate partner violence, is a serious violation of human rights and a public health issue, resulting in a wide range of psychological, physical, economic, and social consequences. The most severe form of violence against women is femicide. Femicide refers to “gender-based killing,” i.e., the intentional killing of a woman because she is a woman. The most common form of femicide occurs in domestic and intimate partner contexts. According to the World Health Organization data, about 38% of women killed globally are victims of partner homicide (WHO, 2017). Global studies show that women represent approximately 20% of all homicide victims worldwide, but nearly half of those killed in domestic and intimate partner contexts, and as many as 66% of all victims of partner homicides (UNODC & UN Women, 2023; UNODC, 2023). In Serbia, according to available data, the number of women killed by partners or other family members has remained relatively stable over the years, despite significant legislative and institutional reforms. Based on this, the paper aims to analyse certain criminological and victimological characteristics of femicide and critically examine the existing mechanisms of social response to violence against women in general, and femicide in particular. The research is based on an analysis of femicide data in Serbia available in the Femicide Memorial database, maintained by the Autonomous Women’s Centre. The analysis covers a ten-year period (2014–2023). The conclusion offers proposals for potential prevention and reduction of femicide, particularly those cases resulting from prolonged abuse of women
Ризично сексуално понашање особа са сметњама у развоју и превенција
No full textThe paper analyzes the results of studies that have explored the causes and prevention of risky sexual behavior in individuals with developmental disabilities. The importance of the chosen topic lies in the fact that sexuality is one of the fundamental dimensions of human existence, which is influenced by biological, psychological, socio-economic, cultural, ethical, religious, and other factors. Recent studies suggest that risky sexual behavior, including unprotected and unsafe sexual relationships, result from a lack of appropriate prevention and education programs, limited access to healthcare information, misunderstanding of instructions and safety warnings, difficulty communicating with healthcare professionals, inadequate societal care, and a lack of self-esteem. The authors of the studies analyzed recommend that the content of preventive programs be adapted to individuals with developmental disabilities, in order to develop appropriate attitudes toward sexuality and a sense of responsibility for one’s own health and the health of a partner. Providing informational brochures and guidelines on sexual health and the consequences of risky sexual behavior tailored to the reading abilities of people with developmental disabilities would improve accessibility and increase the quality of healthcare services. Involving parents in empowerment programs and providing timely information about their children’s sexuality and sexual health, as well as encouraging children with developmental disabilities to participate in conversations with parents about these sensitive topics, can have a positive impact on preventing risky forms of sexual behavior. Keywords: developmental difficulties and disorders; sexuality and risks; information about sexualityУ раду су анализирани резултати студија које су се бавиле узроцима и превенцијом ризичног сексуалног понашања особа са сметњама у развоју. Значај изабране теме огледа се у чињеници да је сексуалност једна од темељних димензија људског постојања, на коју утичу биолошки, психолошки, социоекономски, културолошки, етички, религијски и други фактори. Резултати новијих студија указују на то да је улазак у сферу ризичног сексуалног понашања, односно у незаштићене и небезбедне сексуалне односе, последица недостатка одговарајућих превентивних и едукативних програма, ограниченог приступа информацијама о заштити здравља, неразумевања инструкција и безбедносних обавештења, отежане комуникације са запосленим особама у здравственим установама, недовољне бриге друштва и недостатка самопоштовања. Препоруке аутора анализираних студија су да садржај превентивних програма буде прилагођен особама са сметњама у развоју, да омогући формирање правилних ставова према сексуалности и осећаја одговорности за сопствено здравље и здравље партнера. Обезбеђивање информативних брошура и упутстaва о сексуалном здрављу и последицама ризичног сексуалног понашања, који могу да задовоље читалачке могућности особа са сметњама у развоју, олакшало би доступност и подигло квалитет здравствене заштите. Укључивање родитеља у програме оснаживања и правовремено информисање о сексуалности и сексуалном здрављу њихове деце, као и охрабривање деце са сметњама у развоју да учествују у разговорима са родитељима о овим осетљивим темама, могу позитивно утицати на смањење ризичних облика сексуалног понашања
Rani tretman i predškolsko vaspitanje dece s intelektualnom ometenošću
No full textУџбеник Рани третман и предшколско васпитање деце с
интелектуалном ометеношћу намењен је пре свега студентима
Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију студијског
програма Специјална едукација и рехабилитација особа с тешкоћама
у менталном развоју, као и свим другим студентима и појединцима
који су заинтересовани за ову тематику. Садржај је усаглашен са
силабусом предмета истоименог назива који се изучава у оквиру
студијског програма. Главни циљ уџбеника је да се студенти упознају
с основним научним, теоријским и практичним информацијама о
раном третману и предшколском васпитању деце с интелектуалном
ометеношћу предшколског узраста*. Покушало се да се на једном
месту, на кратак, сажет и разумљив начин обраде најзначајнији
појмови и постави основа за даље истраживање стручне литературе
у области раног третмана деце с интелектуалном ометеношћу.
Програми ране интервенције који почињу у прве три године живота ефикасни су за децу која су социјално или биолошки изложена
ризику од кашњења у развоју. То кашњење може да се односи на било
коју област развоја: самопомоћ, моторику, когницију, комуникацију
или социјалне вештине. У овом уџбенику приказана је динамична
и променљива природа раног развоја детета, као и тешкоће у постизању циљева, које су специфичне за когнитивни дисбаланс у раном
детињству.
Уџбеник је подељен на пет поглавља. Први део уџбеника усмерен је на упознавање са дефинисањем и садржајем ране интервенције, који је променио фокус са пружања услуга усмерених на децу на
услуге фокусиране на породицу и проактивну подршку породицама у пружању могућности за активно учење кроз свакодневне рутине.
Садржај првог поглавља неопходан је за јасније разумевање материје
која ће се разматрати у осталим поглављима. У другом поглављу обрађује се процена способности у оквиру ране интервенције и описују
актуелни алати који се данас у свету и Србији користе у том поступку.
Главне развојне тачке детета као оријентири развојног тока детаљно су описане у трећем поглављу и указано је на конкретне разлоге
за забринутост уколико постоје одступања у развојној трајекторији.
У четвртом поглављу детаљно се обрађује садржај индивидуалног
образовног плана који се примењује у предшколским установама у
Србији код деце с интелектуалном ометеношћу. Овај део обогаћен
је примерима урађених индивидуалних образовних планова који су
приказани у Прилозима, који се налазе у последњем делу уџбеника.
У петом, завршном одељку, истиче се значај игре у животу детета
вртићког узраста, као и специфичности игровних активности детета
с интелектуалном ометеношћу.
Ауторка се нада да ће базични термини, појашњења и примери
из овог уџбеника представљати трајну основу знања будућих дефек-
толога-олигофренолога, садашњих студената који тек улазе у свет
проучавања ране интервенције и њених програма.
Напослетку, ауторка изражава особиту благодарност за све будуће сугестије и савете, као и за спремност и отвореност да се укаже
на она питања о којима би требало посебно повести рачуна у наредним допунама
Teachers' creativity in working with students with developmental disabilities
No full textКреативност представља развој нових и корисних идеја.
Посматра се и као урођени таленат, надареност, конструкт маште или
способност особе да у одређеним ситуацијама проналази нова решења.
Васпитно-образовни рад се у многим сегментима може спроводити кроз
креативну организацију наставе, осмишљавањем проблемских ситуација и
учењем путем открића. Доминантне карактеристике креативног наставника
су маштовитост, мотивисаност, подржавајући и отворен однос са ученицима,
оригиналност у раду. Креативан наставник на више начина подстиче
ученике на активност и самосталност при решавању проблемских задатака.
Креативност је посебно важна у раду са ученицима са сметњама у развоју, јер
је наставник често у ситуацијама које захтевају примену нових стратегија и
брзо осмишљавање начина за постизање предвиђених образовних циљева
Циљ рада је да истакне значај креативности наставника у раду са
ученицима са сметњама у развоју. У раду ће бити анализиране студије које се
баве креативношћу наставника у раду са ученицима са сметњама у развоју и
начини развијања креативности код ученика.
Креативност може значајно да утиче на повећање самопоуздања код
наставника и осећаја самоефикасности у процесу планирања, организовања
и спровођења васпитно-образовног рада са ученицима са сметњама у
развоју.Abstract: Creativity is the development of new and useful ideas. It is also seen as an innate talent, a gift, a construct of the imagination or a person's ability to find new solutions in certain situations. Educational work can be carried out in many areas through creative design of lessons, designing problem situations and discovery learning. The predominant characteristics of a creative teacher are imagination, motivation, a supportive and open relationship with the students and originality in the work. A creative teacher encourages students in many ways to be active and independent in solving problems. Creativity is especially important when working with students with developmental disabilities because the teacher is often in situations that require the application of new strategies and the rapid development of ways to achieve the intended educational goals. The aim of this paper is to emphasise the importance of teachers' creativity when working with students with developmental disabilities. It analyses studies that address teachers' creativity when working with students with developmental disabilities and ways to foster creativity in students. Creativity can significantly influence teachers' self-confidence and sense of selfefficacy in planning, organising and implementing educational work with students with developmental disabilities
Vizuelno funkcionisanje i cerebralno oštećenje vida kod dece sa infantilnim spazmima - Vestovim sindromom
No full textCerebral visual impairment (CVI) is the most common cause of visual impairment in children in both developed and developing countries, making it a relevant research topic on the functional status of neuro-risk children in recent decades. The multifactorial nature of West syndrome (WS) and the variability in visual functions and functioning hinder the timely diagnosis of this type of visual impairment. The atypical ways of following stimuli, establishing and maintaining visual contact, and sustaining visual attention are the first indicators of deviations in visual behavior that may suggest neuro-risk. Changes in visual behavior may manifest as alterations in the quality or absence of visual responsiveness, deficits in various visual functions and oculomotor skills, often associated with atypical findings in visual evoked potentials. Cortically mediated visual functions, such as visual acuity, visual field, contrast sensitivity, and oculomotor skills, are also at risk in children with infantile spasms and WS. In addition to basic visual functions, visuo-perceptual and visuo-motor skills are significantly affected, which is manifested in everyday behavior and motivation to observe. The degree and manifestations of CVI in children with infantile spasms depend on numerous factors. Multidisciplinary diagnostic procedures that determine whether cerebral visual impairment results from genetic factors, WS, or other neurological conditions are crucial for creating treatment plans and predicting outcomes.Cerebralno oštećenje vida najčešći je uzrok oštećenja vida kod dece u razvijenim i zemljama u razvoju, što ga poslednjih nekoliko decenija čini aktuelnom istraživačkom temom u okviru disciplina koje se bave funkcionalnim statusom neurorizične dece. Multifaktorska uslovljenost Vestovog sindroma i varijabilnost stanja vizuelnih funkcija i vizuelnog funkcionisanja otežavaju blagovremenu dijagnostiku ove vrste oštećenja vida. Atipičan način praćenja stimulusa, uspostavljanja i održavanja vizuelnog kontakta, kao i zadržavanje vizuelne pažnje, prvi su pokazatelji odstupanja u domenu vizuelnog ponašanja, koji mogu da ukažu na postojanje neurorizika. Promene u vizuelnom ponašanju mogu da se manifestuju kroz promenu kvaliteta ili izostanak vizuelne responzivnosti, deficite u različitim vidnim funkcijama i okulomotorici, što se povezuje sa izmenjenim nalazom vizuelnih evociranih potencijala. Kortikalno posredovane vidne funkcije - oštrina vida, vidno polje, osetljivost na kontrast i okulomotorika kod dece sa infantilnim spazmima i Vestovim sindromom takođe su u riziku. Osim bazičnih vidnih funkcija, značajno su ugrožene vizuoperceptivne i vizuomotoričke sposobnosti, što se manifestuje u svakodnevnom ponašanju i utiče na motivaciju za gledanje. Stepen i manifestacije cerebralnog oštećenja vida kod dece sa infantilnim spazmima zavise od brojnih faktora. Multidisciplinarni dijagnostički postupci kojima se može ustanoviti da li je cerebralno oštećenje vida posledica genetskih faktora, Vestovog sindroma ili drugih neuroloških stanja, od velikog su značaja za kreiranje plana i predviđanje ishoda tretmana