Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Differences in Social Knowledge Between Persons with Intellectual Disability and Persons with Dual Diagnoses
No full textIntroduction
Social knowledge is an important aspect of social cognition that pertains to broader knowledge of social concepts and norms. People with intellectual disabilities are more likely to experience mental health challenges, and it’s important to pay special attention to how comorbid conditions can affect their social cognition skills, potentially weakening these skills. Consequently, the present study seeks to compare social knowledge between two groups of adults in Bosnia and Herzegovina: those with intellectual disabilities and those diagnosed with a dual diagnosis encompassing intellectual disability and psychiatric conditions. An additional goal was to identify the factors contributing to social knowledge in these groups.
Methods
The study sample included 62 adults with mild intellectual disability, divided into two groups based on their comorbid psychiatric condition. We used a demographic questionnaire, Raven’s Progressive Matrices, Peabody Picture Vocabulary Test (PPVT), MINI PAS – ADD scale, and The Social Knowledge Test to assess social knowledge and intellectual functioning. We compared the social knowledge scores between the two groups and identified the predictors of social knowledge in each group.
Results
The results indicated that adult participants with dual diagnoses had lower social knowledge scores than those with intellectual disabilities only, even after controlling for intellectual functioning and verbal abilities. The predictors of social knowledge differed between the two groups, with age being the only statistically significant predictor in both groups. In individuals with intellectual disabilities, age and the presence of obsessive-compulsive disorder symptoms were important predictors of social knowledge, while in the group of participants with dual diagnoses, age and PPVT were significant predictors of social knowledge.
Conclusion
This study highlights the importance of social knowledge in individuals with intellectual disabilities and dual diagnoses. The findings suggest that individuals with dual diagnoses may have a specific deficit in social knowledge that is not fully explained by their intellectual functioning or verbal abilities. Clinicians and educators should focus on identifying and addressing social knowledge deficits in individuals with dual diagnoses to improve their overall social functioning
Implementation of the risk assessment in prison sentencing
No full textParallel to the growing knowledge on the principles of effective treatment of offenders, during the last two decades, there has been significant development in the field of risk assessment. However, there is little research on the use of standardized risk assessment procedures in practice. The objective of this study is to determine the relationship between the individual level of risk and characteristics of the treatment of inmates in the Tuzla Semi Open Correctional Facility. The sample consisted of 67 inmates of both sexes (70.1% male and 22.9% female), aged from 24 to 67 (M = 40.60; SD = 10.81). Data was collected by analyzing the official records. Results of this study reveals few differences in the treatment of inmates according to their risk level. Statistically significant differences were recorded in 2 of 12 treatment characteristics, namely, an internal classification and the frequency of the individual meeting with a counsellor. These findings indicate the obstacles in the implementation of risk assessment in routine practice
Квалитет живота родитеља деце са сметњама у развоју
No full textНакон рођења детета са сметњама у развоју могу се уочити бројне промене у
свакодневним породичним активностима и различитим аспектима породичног живота.
Промене у породичној динамици доводе до смањења квалитета живота бар у једном
сегменту. Циљ. Циљ истраживања јесте да се испита квалитет живота родитеља деце са
сметњама у развоју, као и да се утврди да ли и у којој мери квалитет живота зависи од
одређених социодемографских фактора. Инструмент. За потребе истраживања
конструисан је онлине упитник који се састоји из два дела. Први део упитника чини 11
питања која се односе на пол, старост, степен образовања, брачни статус, финансијски
статус у односу на републички просек, место живљења, укупни број деце у породици, као
и број деце са сметњама, врсту сметње и васпитно-образовну установу коју дете похађа. У
другом делу упитника налази се скала за испитивање квалитета живота породице The
Family Quality of Life Scale (FQOL). FQOL скала садржи 25 питања која су рапоређена у
пет домена: породичне интеракције, родитељство, емоционално благостање, физичко и
материјално благостање и подршка која се односи на ометеност члана породиице.
Резултати. Резултати истраживања су показали да је највећи степен задовољства
присутан на скали породичне интеракције и родитељства, мањи степен задовољства је
показан за скале физичко/материјално благостање и подршка у вези са инвалидитетом,
док је најмање задовољство пронађено на скали емотивног благостања. Закључак. С
обзиром да су најнижи резултати добијени у домену емотивног благостања, може се
закључити да родитељи не успевају да пронађу адекватне ресурсе да се ослободе стреса,
немају довољну подршку пријатеља и блиских људи из окружења и немају услова да
издвоје време за своје личне потребе и интересовања.Introduction. After the birth of a child with developmental disabilities, numerous changes can
be observed in everyday family activities and various aspects of family life. Changes in family
dynamics lead to a decrease in the quality of life in at least one segment. The goal. The aim of the
research is to examine the quality of life of parents of children with developmental disabilities, as
well as to determine whether and to what extent the quality of life depends on certain
sociodemographic factors. Instrument. An online questionnaire consisting of two parts was
constructed for the purposes of the research. The first part of the questionnaire consists of 11
questions related to gender, age, level of education, marital status, financial status in relation to the
national average, place of residence, total number of children in the family, as well as the number of
children with disabilities, type of disability and educational background the institution the child
attends. In the second part of the questionnaire, there is a scale for examining the quality of life of the
family The Family Quality of Life Scale (FQOL). The FQOL scale contains 25 questions that are
divided into five domains: family interactions, parenting, emotional well-being, physical and material
well-being, and support related to a family member's disability. Results. The results of the research
showed that the highest level of satisfaction is present on the scale of family interaction and
parenting, a lower level of satisfaction was shown for the scales of physical/material well-being and
support related to disability, while the lowest level of satisfaction was found on the scale of emotional
well-being. Conclusion. Given that the lowest results were obtained in the domain of emotional wellbeing,
it can be concluded that parents fail to find adequate resources to relieve stress, do not have
sufficient support from friends and close people from the environment, and do not have the
conditions to set aside time for their personal needs and interests
Motivi za kockanje u studentskoj populaciji
No full textUvod: Studentska populacija predstavlja posebno osetljivu grupu
za učestvovanje u kockarskim aktivnostima. Stopa prevalencije
problematičnog i patološkog kockanja studenata je od dva do tri puta viša
nego u opštoj populaciji. Sve su prisutnija zapažanja u literaturi da bez
obzira na široku rasprostranjenost kockanja, i dalje nedostaje suštinsko
razumevanje motivacije studenata za kockanje, što predstavlja jednu od
ključnih determinanti uključivanja u kockarsko ponašanje.
Cilj: Cilj rada je da se sagleda priroda motivacije za kockanje među
studentskom populacijom.
Metode: U radu se koriste analiza i sinteza teorijskih i empirijskih nalaza kroz
proučavanje relevantne literature u različitim naučnim izvorima podataka.
Rezultati: Većina studenata se kocka zbog želje za finansijskim
dobitkom. Određenom broju studenata kockanje služi kao mehanizam
prevazilaženja, kada se osećaju uznemireno, bespomoćno, anksiozno
ili depresivno. Studenti često izveštavaju da se kockaju i iz društvenih
i rekreativnih razloga, kao što su zabava ili interakcije sa prijateljima.
Zapaženo je da se motivacija razlikuje u zavisnosti od razvojne faze
kockarskog ponašanja. Uzbuđenje, zabava i povećanje novčanih prihoda
izraženiji su kod studenata koji su razvili problematično i patološko
kockanje, u odnosu na studente koji se rekreativno kockaju. Nešto manje
problematičnih i patoloških kockara testira sopstvene sposobnosti i oni
preferiraju igre znanja i veština. Kada se uključi rodna dimenzija problema
kockanja, studentkinje su češće izveštavale da se kockaju kako bi regulisale
negativna unutrašnja stanja ili neprijatne emocije.
Zaključak: Nalazi pokazuju da primarna pokretačka snaga pojedinca
može biti indikativna za nivo i učestalost kockarskog ponašanja.
Neophodno je delovati na opštem preventivnom nivou kroz podizanje
svesti i razumevanje prirode i posledica kockanja, imajući u vidu njegovu
aktuelnu socijalnu dostupnost. Važno je primenjivati individualne i grupne
intervencije koje prevazilaze klasičan edukativni pristup, te usmeriti
napore na promovisanje angažovanja ka prosocijalnim aktivnostima sa
prijateljima i porodicom, kao i poboljšanje socijalnih veština. Za uspešan
tretman neophodno je razumevanje sadržaja i obima motiva kako bi se iz
višestruke perspektive integrativnije pristupilo tretmanu
12. Međunarodni naučni skup specijalna edukacija i rehabilitacija danas Beograd, 27–28. oktobar 2023. godine Zbornik rezimea
No full textСтавови родитеља деце са интелектуалном ометеношћу према значају развоја вештине самоодређеног понашања
No full textЦиљ овог истраживања је утврђивање разлика између мајки деце типичне популације и мајки деце са интелектуалном ометеношћу у погледу ставова према значају развојa вештине самоодређеног понашања њихове деце, као и утврђивање разлика у ставовима обе групе испитаница према самоодређеном понашању деце у односу на одабране социо- демографске чиниоце.
Узорак је чинило 30 мајки деце типичне популације предшколског узраста и 30 мајки деце са интелектуалном ометеношћу, чија деца похађају инклузивну освновну школу, календарског узраста од осам до десет година. За потребе овог истраживања сачињена су два пригодна упитника (за мајке деце са интелектуалном ометеношћу и мајке деце типичног развоја), чији је намена утврђивање ставова мајки према значају развоја вештина самоодређеног понашања своје деце. Наведени упитници су креирани на основу примерка Протокола за испитивање родитељских ставова (Parent attitude survey, Cook et al., 1996).
На основу добијених резултата закључујемо да мајке деце са интелектуалном ометеношћу имају статистички значајно негативнији став према важности развоја самосталности у понашању своје деце у односу на мајке деце типичног развоја. Мајке деце са интелектуалном ометеношћу, старијег животног доба, имају позитивније ставове према развоју вештина самоодређеног понашања своје деце. Када је у питању стручна спрема мајке, као и радни статус, закључили смо да се испитанице из оба подузорка не разликују статистички значајно у погледу ставова према развијању самоодређеног понашања своје деце. Мајке које имају већи број деце више стимулишу самосталност у понашању своје деце.The aim of this research is to determine the differences between mothers of children of the typical population and mothers of children with intellectual disabilities in terms of attitudes towards the importance of developing the skills of self-determined behavior of their children, as well as determining the differences in the attitudes of both groups of respondents towards the self- determined behavior of children in relation to selected socio-demographic factors.
The sample consisted of 30 mothers of children of typical preschool age population and 30 mothers of children with intellectual disabilities, whose children attend an inclusive elementary school, with a calendar age of eight to ten years. For the purposes of this research, two appropriate questionnaires were created (for mothers of children with intellectual disabilities and mothers of children with typical development), whose purpose is to determine the mothers' attitudes towards the importance of developing their children's self-determined behavior skills. The mentioned questionnaires were created on the basis of a copy of the Protocol for examining parental attitudes (Parent attitude survey, Cook et al., 1996).
Based on the obtained results, we conclude that mothers of children with intellectual disabilities have a statistically significantly more negative attitude towards the importance of developing independence in the behavior of their children compared to mothers of children with typical development, older mothers of children with intellectual disabilities have more positive attitudes towards the development of their children's self-determined behavior skills. When it comes to the professional education of the mother, as well as the work status, we concluded that the respondents from both sub-samples do not differ statistically significantly in terms of attitudes towards the development of self-determined behavior of their children. Mothers who have more children stimulate independence in their children's behavior more
Однос саморегулације и социјалних вештина код адолесцената са лаком интелектуалном ометеношћу
No full textСаморегулациј а се дефинише као бихеј виорална манифестациј а егзекутивних функциј а.
Представља вештину усмеравања когнитивних, емоционалних и бихеј виоралних капацитета ка ефикасном остварењу претходно одабраних циљева.
Примарни циљ овог истраживања ј е утврђивање односа између социј алних вештина, капацитета вољне пажње и саморегулациј е код адолесцената са лаком интелектуалном ометеношћу.
Секундарни циљ ј е да се на овом узорку утврде односи вариј абли обухваћених истраживањем и
социодемографских чинилаца (пол, тип завршене школе, календарски узраст и разред кој и
похађај у).
Узорком ј е обухваћено 55 ученика са лаком интелектуалном ометеношћу (ЛИО), календарског узраста 15-21 годину (AS = 16,98, SD =1,21). Полну структуру узорка чинило ј е 34 ученика (61,8%) и 21 (38,2%) ученице Средње занатске школе у Београду.
За испитивање саморегулациј е у области пажње коришћена ј е Скала вољне регулациј е пажње
(The Mindful Attention Awareness Scale – MAAS). Ниво усвој ености социј алних вештина процењен ј е
употребом две супскале Инвентара понашања, емоциј а и социј алних вештина (The Behavioral,
Emotional and Social Skills Inventory – BESSI): Вештине сарадње и Емоционална стабилност. За
утврђивање нивоа развиј ености вештина саморегулациј е испитаника примењена ј е Скала за
процену самоконтроле (Self-Control Rating Scale - SCRS) и Упитник о активностима (The Activity Questionnaire - TAQ).
Добиј ени резултати потврђуј у да су ниво усвој ености социј алних вештина, капацитет вољне регулациј е пажње и саморегулациј е код адолесцената са ЛИО међусобно статистички значај но повезани, на нивоу од умерене до високе корелациј е (r = 0,338-0,767, p < 0,05). Дефицити у области саморегулациј е вољне пажње статистички значај но и негативно корелирај у са нивоом усвој ености социј алних вештина и општим капацитетима саморегулациј е, док статистички значај но и позитивно корелирај у са испољавањем импулстивног говора, хиперактивним и импулсивним понашањем. Ученици кој и имај у виши ниво усвој ености социј алних вештина били су успешниј и у области саморегулациј е и мање склони испољавању импулсивног и хиперактивног понашања. Код ученика код кој их су капацитети саморегулациј е боље развиј ени мање су изражени импулсиван говор, импулсивно и хиперактивно понашање. Такође на пој едним вариј аблама обухваћеним истраживањем утврђене су разлике везане за пол, тип претходног образовања и календарски узраст ученика са ЛИО.
На основу добиј ених резултата може да се закључи да ј е код особа са ЛИО саморегулациј а пажње, когнитивних, емоционалних и бихеј виоралних процеса, повезана са нивоом усвој ености социј алних вештина.Self-regulation is defined as a behavioral manifestation of executive functions. It represents the skill of directing cognitive, emotional and behavioral capacities towards the efficient achievement of previously selected goals.
The primary goal of this research is to determine the relationship between social skills, capacity for voluntary attention and self-regulation in adolescents with mild intellectual disability. The secondary goal is to determine the relationship between the variables included in the research and socio-demographic factors (gender, type of school completed, calendar age and class attended) on this sample.
The sample included 55 students with mild intellectual disability (MID), calendar age 15-21 years (AS = 16.98, SD = 1.21). The gender structure of the sample consisted of 34 male students (61.8%) and 21 (38.2%) female students of the Secondary Vocational School in Belgrade.
The Mindful Attention Awareness Scale (MAAS) was used to examine self-regulation in the field of attention. The level of adoption of social skills was assessed using two subscales of the Behavioral, Emotional and Social Skills Inventory (BESSI): Cooperation Skills and Emotional Stability. The Self- Control Rating Scale (SCRS) and the Activity Questionnaire (TAQ) were used to determine the level of development of the subjects' self-regulation skills.
The obtained results confirm that the level of adoption of social skills, the capacity of voluntary regulation of attention and self-regulation in adolescents with LIO are statistically significantly related to each other, at the level of moderate to high correlation (r = 0.338-0.767, p < 0.05). Deficits in the field of self-regulation of voluntary attention are statistically significantly and negatively correlated with the level of adoption of social skills and general self-regulation capacities, while they are statistically significantly and positively correlated with the manifestation of impulsive speech, hyperactive and impulsive behavior. Students who have a higher level of adoption of social skills were more successful in the field of self-regulation and less inclined to display impulsive and hyperactive behavior. In students whose self- regulation capacities are better developed, impulsive speech, impulsive and hyperactive behavior are less pronounced. Differences related to gender, type of previous education and calendar age of students with LIO were also determined on individual variables included in the research.
Based on the obtained results, it can be concluded that in persons with MID, self-regulation of attention, cognitive, emotional and behavioral processes, related to the level of adoption of social skills
Доживљај стреса код мајки превремено рођене деце
No full textПревременим рођењем сматра се рођење бебе пре тридесет седме гестацијске недеље. С обзиром да се свака гестацијска недеља одликује формирањем одређених органа и ткива, превремено рођење односно „недонешеност“ захтева боравак на одељењу за неонаталну негу где ће им бити пружена потребна медицинска помоћ. Због пролонгираног боравка у болници, неизвесности и бриге за живот и здравље детета, као и сепарације бебе од родитеља у неонаталној нези, може се јавити висок интензитет стреса родитеља, а нарочито мајке. Дуготрајно присуство стреса високог интензитета може довести до битних промена у свим животним доменима читаве породице, као и негативног утицаја на остваривање родитељске улоге.
Oво истраживање је било усмерено на утврђивање доживљаја стреса код мајки превремено рођене деце. Узорак је чинило 369 мајки учлањених у удружења за пружање подршке. Примењен је наменски конструисан упитник о социодемографским карактеристикама породице и скала Индекса родитељског стреса (Parenting Stress Index Short Form PSI/SF, Abidin 1995), која се састоји из субскала Родитељски стрес, Дисфункционални однос родитеља и детета и Захтевност детета, а даје податке и о Укупном стресу родитеља. Утврђено је да мајке превремено рођене деце из нашег узорка доживљавају низак ниво родитељског стреса (АС = 31,86; СД = 11,68), имају низак ниво дисфункционалне интеракције родитељ-дете (АС = 19,81; СД = 8,14) и своје дете не сматрају захтевним (АС = 21,95; СД = 9,56). Међутим, документовани су виши нивои укупног стреса (p<0,05) код испитаница ниског социоекономског статуса. Такође, уочено је и да код испитаница које наводе да им је потребна подршка дефектолога (р=0,01), психолога (р<0,01) или комбинација различитих врста подршки (р<0,01) доживљавају виши ниво стреса у односу на мајке које наводе да им подршка или помоћ нису потребне.
Истраживање је указало на значај доживљаја потребе за подршком који саопштавају мајке као информације у планирању услуга подршке усмерене на популацију превремено рођене деце.Premature birth is considered the birth of a baby before the thirty-seventh gestational week. Given that each gestational week is characterized by the formation of certain organs and tissues, premature births or “prematurity” require a stay in the neonatal care unit where they will be provided with the necessary medical assistance. Due to the prolonged stay in the hospital, uncertainty and concern for the life and health of the child, as well as the separation of the baby from the parents in neonatal care, a high intensity of stress can occur for the parents, especially the mother. The long-term presence of high-intensity stress can lead to significant changes in all life domains of the entire family, as well as a negative impact on the realization of the parental role.
This research was aimed at determining the experience of stress in mothers of prematurely born children. The sample of 369 mothers who were members of support associations. A purpose-built questionnaire on the sociodemographic characteristics of the family and the scale of the Parenting Stress Index (Parenting Stress Index Short Form PSI/SF, Abidin 1995) were applied, which consist of the subscales Parenting stress, Dysfunctional parent-child interaction and Child demandingness, and provides data on The total stress of parents. It was found that mothers of premature children from our sample experience a low level of parental stress (AS = 31.86; SD = 11.68), have a low level of dysfunctional parent-child interaction (AS = 19.81; SD = 8.14) and they do not consider their child demanding (AS = 21.95; SD = 9.56). However, higher levels of total stress (p<0.05) were documented in subjects of low socioeconomic status. Also, it was observed that respondents who stated that they needed support from a special education teacher (p=0.01), a psychologist (p<0.01) or a combination of different types of support (p<0.01) experienced a higher level of stress in relation to on mothers who state that they do not need support or help. Research indicates the importance of mother’s perceptions of required support in situations of premature birth, for planning support services
Articulation abilities in preschool children
No full textУвод: Развој артикулације је од посебног значаја за развој личности деце, а утиче на развој већег броја аспеката као што су емоционални развој, социјализација и когниција код деце. Да би се на време открио поремећај присутан приликом артикулације, нужно је да се познају фазе нормалног говора детета.
Примећено је на основу бројних истраживања која су спроведена да су артикулациони поремећаји најприсутнији код деце која су предшколског узраста.
Циљ: Основни циљ истраживања је процена учесталости артикулационих поремећаја код деце предшколског узраста. Такође, циљ је био да се испита статус оралне праксије код ове популационе групе.
Метод: У истраживању је учествовало 30 испитаника, а како би се утврдила артикулациона способност код деце која су предшколски узраст коришћен је експериментални метод истраживања, који се базирао на тестовима. Коришћени су тест оралне праксије и Глобални артикулациони тест. Испитаници су морали да изговарају одређене гласове како би се утврдила правилност приликом њиховог изговарања.
Поред тога, у тесту оралне праксије су радили следеће оралне активности: гашење шибице, надувавање образа, пућење уста, коњски кас, цоктање, стављање језика између зуба, грицкање доње усне и др. Пре решавања тестова су родитељи испитаника морали дати податке који се односе на пол и стручну спрему родитеља, као и потпуност породице.
Резултати: Резултатима је показано да су код деце која су предшколски узраст учестали артикулациони поремећаји, а да је нарочито изражена дисторзија (гласови Ч,Џ, Ш, Ж, Р, Л) и супституција (гласови З, Л, Љ) гласова. Поред тога, утврђено је да пол, степен образовања родитеља, као ни потпуност породице нису од посебног утицаја на добијене резултате.
Закључак: Испитаници који су учествовали су показали да су међу децом предшколског узраста учестали артикулациони поремећаји, као и да је нужно да се већа пажња посвети деци која су млађи узраст како би што мање деце предшколског узраста имала поремећај у говору.Introduction: The development of articulation is of particular importance for the development of children's personality. It also affects the development of several aspects such as emotional development, socialization and cognition in children. In order to detect a present disorder during articulation in time, it is mandatory to know the stages of a child's normal speech. Based on numerous researches, it has been shown that articulation disorders are most common in children of preschool age.
Objective: The objective of the research is to determine the articulatory abilities of children of preschool age, taking into account gender, the level of education of the child's parents and the completeness of the respondent's family, as well as whether various articulation disorders are present in children of preschool age.
Method: 30 subjects took part in the research, and in order to determine the articulation ability of children of preschool age, an experimental research method was used, which was based on tests. Oral practice tests and the Global articulation test were used. The respondents had to pronounce certain sounds in order to determine the correctness of their pronunciation. In addition, the following oral activities were performed in the oral practice test: extinguishing a match, puffing up the cheeks, pursing of the lips, horse trot, clucking, putting the tongue between the teeth, biting the lower lip, etc. Before solving the tests, the parents of the respondents had to provide data related to the gender and professional education, as well as the completeness of the family.
Results: The results showed that articulation disorders are present in children of preschool age, from which distortion and substitution of voices is especially expressed. In addition, it was determined that the gender, level of education of the parents, as well as the completeness of the family do not have a particular influence on the obtained results.
Conclusion: The respondents who participated showed that articulation disorders are present among preschool children, as well as that it is necessary to pay more attention to younger children so that fewer preschool children have speech disorders. It is important to point out that the results were obtained based on the examination of 30 subjects and that it cannot be claimed that the same result can be obtained on the territory of the entire Republic of Serbia