Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Фине и грубе моторичке способности код деце с интелектуалном ометеношћу предшколског узраста
No full textЦиљ рада је да прегледом академских публикација анализира специфичност финих и грубих моторичких способности код деце са интелектуалном ометеношћу и другим неуроразвојним поремећајима код којих се може јавити интелектуалнa ометеност.
Секундарни циљ је приказ ефикасности одређених интервенција усмерених на развој фине и грубе моторике у овој популацији деце.
У раду је приказано 21-но истраживање објављено у периоду од 2007. до 2023. године, од чега је 13 истраживања усмерено на разматрање дефицита финих и грубих моторичких способности код деце са интелектуалном ометеношћу, поремећајем из спектра аутизма, поремећајем пажње с хиперактивношћу и специфичним поремећајима у учењу, док се преосталих осам истраживања бави испитивањем ефикасности интервенција усмерених на фине и грубе моторичке способности код деце са неуроразвојним поремећајима.
На основу увида у литературу закључујемо да је дефицит моторичких способности присутан код деце са неуроразвојним поремећајима, при чему су израженије тешкоће у домену финих моторичких вештина. Деца са поремећајем из спектра аутизма испољавају значајнији дефицит финих и грубих моторичких способности у односу на децу са интелектуалном ометеношћу, поремећајем пажње с хиперактивношћу и специфичним поремећајима у учењу. Дефицити финих и грубих моторичких вештина позитивно корелирају са тешкоћама у домену когнитивног, адаптивног, говорно-језичког и социјалног развоја. Третмани усмерени на побољшање финих и грубих моторичких способности приказани у овом раду обухватају читав спектар различитих активности и методских приступа, попут игровних активности заснованих на гестовима, видео моделовања, корективне еуритмике, који су у потпуности индивидуализовани и показали су се као ефикасне интервенције код деце са различитим неуроразвојним поремећајима.The aim of the paper is to analyze the developmental characteristics of fine and gross motor skills in children with intellectual disability and other neurodevelopmental disorders in which intellectual disability can occur, by reviewing academic publications. The secondary goal is to demonstrate the effectiveness of certain interventions aimed at the development of fine and gross motor skills in this population of children.
The total of 21 studies published from 2007 to 2023 are presented in this paper, 13 of which focused on the fine and gross motor skills deficits in children with intellectual disability, autism spectrum disorder, hyperkinetic disorder and specific learning disabilities, while the remaining eight studies examine the effectiveness of interventions aimed at fine and gross motor skills in people with neurodevelopmental disorders.
Based on the literature review, we conclude that the deficit of motor skills is present in children with neurodevelopmental disorders, where the difficulties in the domain of fine motor skills are more pronounced. Children with autism spectrum disorder show a significant deficit in fine and gross motor skills compared to children with intellectual disability, hyperkinetic disorder and specific learning disabilities. Deficits in fine and gross motor skills positively correlate with difficulties in the domain of cognitive, adaptive, speech-language and social development. The treatments aimed at improving fine and gross motor skills presented in this paper include a whole spectrum of different activities and methodological approaches, such as game activities based on gestures, video modeling, corrective eurythmics, which are completely individualized and have proven to be effective interventions in children with various neurodevelopmental disorders
Protokol auditorne rehabilitacije za korisnike slušne amplifikacije
Get PDFOštećenje sluha predstavlja treće po učestalosti hronično zdravstveno stanje odraslog životnog doba. Incidencija oštećenja sluha je u značajnoj korelaciji sa uzrastom ispitanika te se procenjuje da svaka treća osoba starija od 70 godina ima oštećenje sluha koje utiče na kvalitet njenog života. Pored očiglednog uticaja na komunikaciju sa drugim ljudima, netretirano oštećenje sluha dovodi se u vezu sa brojnim posledicama: problemima sa ravnotežom, mobilnošću, ubrzanim kognitivnim starenjem, socijalnom izolacijom, depresijom. Auditorna rehabilitacija je sveobuhvatni pojam koji podrazumeva niz praktičnih postupaka (pravovremenu detekciju, amplifikaciju, savetodavni rad, vežbe auditornog treninga, govorno-jezičke vežbe, psihološku podršku i dr.) osmišljenih sa ciljem da se umanje negativne posledice slušne disfunkcije. Auditorna rehabilitacija se može sprovoditi samostalno ili biti deo holističkog pristupa gluvoj i nagluvoj osobi. U Srbiji briga o sluhu i slušnom zdravlju predstavlja deo programa zdravstvene zaštite ali, ni pored sve većeg broja korisnika, još uvek ne postoji strateški pristup detekciji, dijagnostici, amplifikaciji i rehabilitaciji oštećenja sluha u odraslom životnom dobu. Cilj rada bio je da se formira predlog protokola auditorne rehabilitacije za korisnike slušne amplifikacije odraslog životnog doba. U skladu sa postavljenim ciljem, urađena je analiza velikog broja protokola međunarodnih audioloških organizacija, nacionalnih programa i radova na temu primera dobre rehabilitacione prakse kod odraslih. Na osnovu analize aktuelnih protokola i iskustva iz prakse dati je predlog programa auditorne rehabilitacije odraslih osoba u Srbiji koji je potrebno realizovati kroz nekoliko važnih aspekata: 1) slušanje - podrška za samostalno korišćenje slušnih aparata i/ili drugih slušnih pomagala, 2) savetodavni rad – usvajanje znanja i veština, 3) perceptivni trening - auditivni i kognitivni trening i 4) podrška – motivacija, dodatna psihološka podrška. Ovako organizovan pristup ima za cilj da obezbedi nov način suočavanja i adaptacije osobe na gubitak sluha, pri čemu je posebno važno vodi računa o njenom emocionalnom i mentalnom zdravlju, kako bi se obezedila potpuna individualizacija tretmana. Protokol auditorne rehabilitacije, sa jasnim planom delovanja, treba da obezbedi bolje slušanje, veću aktivnost, socijalnu participaciju i bolji kvalitet života odraslih korisnika slušne amplifikacije, ali i da dovede do smanjenja ukupnih troškova zdravstvene nege i socijalnih davanja za osobe sa stečenim oštećenjem sluha od strane države
Socijalna validnost treninga socijalnih veština – perspektiva roditelja/staratelja
Get PDFSocijalna validnost predstavlja multidimenzionalni konstrukt koji upućuje na stepen u kojem korisnici nekog tretmana, poput učenika, i oni koji su direktno ili indirektno uključeni u realizaciju tretmana, poput nastavnika i roditelja, opažaju dati tretman kao prihvatljiv način kojim se mogu ostvariti socijalno značajni ciljevi i socijalno važni ishodi. Socijalna validnost tretmana i ciljeva koji se njime ostvaruju ima prediktivnu vrednost u pogledu integriteta sprovođenja tretmana i dugoročnog održavanja njegovih efekata.
Cilj istraživanja bio je da se utvrdi socijalna validnost treninga socijalnih veština za učenike sa intelektualnom ometenošću i/ili autizmom, iz perspektive njihovih roditelja/staratelja.
U istraživanju su učestvovali roditelji/staratelji (N = 30) čija su deca uključena u trening socijalnih veština koji se sprovodi u Osnovnoj školi za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ,,Miloje Pavlović” iz Beograda. Za procenu socijalne validnosti korišćena je modifikovana verzija skraćene forme Inventara za evaluaciju tretmana (Treatment evaluation inventory short form, TEI-SF). Od ispitanika se tražilo da na šestostepnoj skali označe svoj stepen slaganja sa datim tvrdnjama (minimalna ocena 1, maksimalna ocena 6). Viši skorovi upućuju na pozitivnije stavove prema tretmanu.
U našem istraživanju skala je imala zadovoljavajuću internu konzistentnost (α = 0,88). Rezultati ukazuju na visok nivo socijalne validnosti kada se posmatra skala u celini (AS = 5,13, SD = 0,74), pri čemu su prosečni skorovi na pojedinačnim stavkama bili u ospegu od 3,60 do 5,54. Generalno, roditeljima/starteljima se dopadaju procedure koje se koriste u okviru treninga (AS =5,54 , SD = 1,04), smatraju trening prihvatljivim (AS = 5,45 , SD = 0,99) i efikasnim načinom za rešavanje socijalnih poteškoća deteta (AS = 5,41 , SD = 0,98), kojim se mogu ostvariti trajna poboljšanja (AS =5,13 , SD = 0,78).
Međutim, oni iskazuju donekle umerene stavove u pogledu osećanja lagodnosti deteta tokom treninga (AS = 3,60, SD = 1,83).
Dobijeni pozitivni stavovi roditelja/staratelja prema primeni treninga socijalnih veština su ohrabrujući s obzirom na to da povećavaju verovatnoću da će trening biti primenjen na način na koji je planiran, a koji podrazumeva i kreiranje brojnih prilika za vežbanje i generalizaciju socijalnih veština u vanškolskom okruženju
Parametri kognitivne pristupačnosti platformi za učenje namenjenih osobama sa autizmom
Get PDFKognitivna pristupačnost platformi za učenje zasniva se na njihovom
specifičnom dizajnu koji obezbeđuje lak i jednostavan pristup i korišćenje od strane
osoba sa autizmom i drugim neurorazvojnim poremećajima. Ovo istraživanje, pretežno
eksplorativnog tipa, sprovedeno je u okviru projekta „IDEAL: Inkluzivna digitalna
edukacija za učenje osoba sa autizmom“ kako bismo utvrdili relevantnost pojedinih
aspekata kognitivne pristupačnosti platformi za učenje, namenjenih osobama sa
autizmom, iz perspektive njihovih roditelja i stručnjaka. Uzorak je činilo 52 (44,1%)
stručnjaka i 66 (55,9%) članova porodica osoba sa autizmom. Primejen je Upitnik o
kognitivnoj pristupačnosti platformi za učenje, koji je konstruisan za potrebe ovog
istraživanja. Upitnik se sastoji iz 21 ajtema, a od ispitanika je zatraženo da na petostepenoj
skali Likertovog tipa odrede u kojoj meri određenu karakteristiku platforme smatraju
značajnom. Veća ocena ukazuje na veći potencijalni značaj navedenog obeležja. Rezultati
pokazuju da je čak 17 obeležja ocenjenom prosečnom ocenom većom od 4. Obeležja
kognitivne pristupačnosti koje su ispitanici najviše vrednovali su: osećaj kontrole,
odnosno lakoća kretanja kroz aplikaciju; edukativni sadržaj platforme; razvoj veština
samostalnosti; mogućnost prilagođavanja potkrepljenja individualnim potrebama
korisnika sa autizmom i postojanje algoritma koji može da anticipira aktivnosti korisnika.
Kao najmanje važne karakteristike označene su: mogućnosti kreiranja različitih
korisničkih profila, sužen opseg korišćenih boja, jasne ikonice i jasnoća glavnog menija.
Primenom T testa za nezavisne uzorke nije nađena statistički značajna razlika u vrednosti
procenjivanih parametara od strane stručnjaka i članova porodice osoba sa autizmom
(p˃0,05). Iako dobijeni rezultati predstavljaju značajan putokaz u kreiranju platformi za
učenje koje bi odgovarale potrebama potencijalnih korisnika sa autizmom, potrebno je
da se u njihovo testiranje uključe i osobe sa autizmom različitog stepena potrebe za
podrškom, kako bismo stekli realan uvid u relevantnost određenih parametara kognitivne
pristupačnosti
Stroke in Pregnancy and Puerperium – Current Knowledge, Questions and Controversies
Get PDFStroke associated with pregnancy and the postpartum period (SiPP) is not common but its consequences can
be devastating both for the mother and the child. Pregnancy confers a substantially increased risk of stroke, especially
during the third trimester and until 6 weeks postpartum. SiPP is heterogeneous both in aetiology and presentation as it
includes both ischemic and haemorrhagic events as well as cerebral venous thrombosis. Specific risk factors for SiPP have
been identified and well described, such as hypertensive disorders of pregnancy and a prothrombotic state. However, it
is still a controversial issue if pregnancy should be considered a risk factor for stroke, although pregnancy and postpartum period clearly increase the stroke risk compared to non-pregnant time. Recent European Stroke Organization [ESO]
guidelines addressed the management of acute SiPP while other issues, particularly primary and secondary prevention
are still under investigated. There is also a lack of research and knowledge regarding long-term mother and foetus/child
outcomes post-SiPP. This paper addresses current knowledge on SiPP management and prognosis and discusses new
challenging clinical scenarios including the relationship between COVID-19 infection and SiPP
Razumevanje procesa rezilijentnosti iz ugla multisistemskog modela
Get PDFRezilijentnost se široko određuje kao kapacitet sistema da anticipira, adaptira i reorganizuje sebe u uslovima nedaća na načine koji promovišu i održavaju njegovo uspešno funkcionisanje. Danas nema spora da je ovaj kapacitet rezultat facilitativnih interakcija sa kopostojećim podređenim i nadređenim sistemima koji omogućavaju da sistem ili njegovi delovi dobro funkcionišu tokom i nakon napada, poremećaja ili stresa. Uvažavajući zahtev savremene nauke o rezilijentnosti da se u obzir uzmu multipli sistemi ili nivoi sistema (biološki, psihološki, socijalni, veštački i prirodni), sve veći broj naučnika, sudeći po novijim generacijama studija u humanim i prirodnim naukama, preusmerava interesovanje sa objašnjenja rezilijentnosti unutar jednog sistema na razvijanje multisistemskih modela koji uvažavaju recipročne interakcije između sistema tokom suočavanja sa spoljašnjim ili unutrašnjim pretnjama njihovoj stabilnosti. Pregledom literature iz različitih disciplina utvrđeno je da procesi koji promovišu rezilijentnost mogu biti veoma različiti u zavisnosti od konteksta u kome se pojavljuju, te da se u osnovi razlikuje najmanje pet procesa koji stoje u vezi sa rezilijentnošću, a to su: perzistencija, rezistencija, oporavak, adaptacija i transformacija. Prva dva procesa ne zahtevaju menjanje sistema i u tom smislu prethode aktiviranju rezilijentnosti, dok preostala tri doprinose promenama koje sisteme čine održivijim u kontekstima nedaća. U radu će biti predstavljeno na koji način sistemi, koji su u riziku da budi preplavljeni unutrašnjim i spoljašnjim stresorima, mogu, kroz procese perzistencije i rezistencije, nastaviti da funkcionišu bez promena i zadržati svoje uobičajeno ponašanje, te kako se, kroz procese oporavka, adaptacije i transformacije, sistemi pod stresom ili nakon napada mogu kretati ka novom režimu ponašanja, odnosno menjati na način da budu održiviji u kontekstima nedaća. Dodatno, u cilju razumevanja procesa rezilijentnosti iz ugla multisistemskog modela, biće ukazano na značaj uvažavanja praga stabilnosti, sprega povratnih informacija i kompromisa između sistema, te činjenice da procesi rezilijentnosti nisu agentični, tj. da sistemi ne biraju jednu strategiju suočavanja u odnosu na druge, već, umesto toga, optimizuju svoje funkcionisanje korišćenjem kopostojećih sistema za resurse koji različite strategije čine manje ili više izvodljivim
Toilet training in children with certain developmental disorders
Get PDFOvladavanje veštinama u okviru toaletnog treninga u detinjstvu smatra se značajnom
razvojnom odrednicom. Sticanje veština pravilnog korišćenja toaleta kod dece s
razvojnim poremećajima često je odloženo. Cilj ovog rada je da izloži moguće probleme
koji se javljaju kod dece sa intelektualnom ometenošću, poremećajem iz spektra
autizma i cerebralnom paralizom tokom uspostavljanja toaletnih veština, kao i da ukaže
na intervencije koje su se u ovom domenu pokazale efikasnim. U radu je ukazano na
specifičnosti svake od tretiranih kliničkih slika u pogledu ovladavanja veštinama tokom
toaletnog treninga. Posebno su obrađene bihevioralne intervencije, za koje je naglašeno
da je ključno da budu individualizovane na osnovu fizičkih ograničenja i kognitivnog
statusa deteta. Među efikasnim intervencijama ističu se potkrepljenje, podsticanje,
gašenje, demonstracije, vizuelni rasporedi i druge, koje su izvedene iz programa tretmana
za decu sa razvojnim poremećajima.Mastering toilet training skills in childhood is considered an important developmental
determinant. Acquiring proper toilet skills in children with developmental disorders is
often delayed. The aim of this paper is to present possible problems that occur in children
with intellectual disability, autism spectrum disorder, and cerebral palsy during toilet
training, as well as to indicate the interventions that have proven to be effective in this
domain. The paper points out the specifics of each of the treated clinical pictures regarding
mastering toilet training skills. Behavioral interventions were specially addressed, and
it was emphasized that they should be individualized based on the physical limitations
and cognitive status of a child. Effective interventions include reinforcement, prompting,
extinction, demonstrations, visual schedules, and others derived from treatment programs
for children with developmental disorders
Kvalitet života i značaj socijalne podrške kod osoba sa reumatoidnim artritisom
Get PDFUvod: Primenom dostupnih i savremenih pristupa u rehabilitaci-
ji kod osoba sa reumatoidnim artritisom postižu se terapijski ciljevi i
delimično poboljšanje kvaliteta života. Postavlja se pitanje na koji na-
čin i kojim dodatnim postupcima sa psihosocijalnog aspekta se mogu
umanjiti i kontrolisati negativni uticaji bolesti na kvalitet života ovih
osoba. Socijalna podrška (social support, eng.) je u vezi sa pozitivnim
zdravstvenim ishodima i ublažavanjem efekata artritisa – bola i umora,
kao i održavanjem funkcionalnosti što je od primarnog značaja za oso-
be sa reumatoidnim artritisom. Socijalni aspekt ovog vida podrške se
odražava kroz učešće u porodičnom životu i socijalnom okruženju čime
se utiče na kvalitet života pojedinca.
Cilj: Cilj rada je da se analiziraju novija istraživanja kako bi se ispitao
značaj i efekti socijalne podrške na kvalitet života osoba sa reumatoid-
nim artritisom.
Metod: Pregled naučnih radova dostupnih u bazama PubMed/
MEDLINE i Science Direct, objavljenih u poslednjih deset godina i do-
stupnih u celosti.
Rezultati: Socijalna podrška osnažuje i omogućava da se osobe sa
reumatoidnim artritisom ostvare u ulogama koje su za njih veoma važ-
ne – radno angažovanje, domaćinstvo, slobodno vreme, finansijski po-
ložaj. Intervencije koje se oslanjaju na podršku porodice kao najbližeg
okruženja, utiču na smanjenje bola i emocionalnog stresa, a sledstveno
tome poboljšava se emocionalno i socijalno funkcionisanje. Jedna od
preporuka je implementacija programa socijalne podrške za osobe kod
kojih je artritis skorije dijagnostikovan, gde
Otvorena vrata za psihosocijalnu podršku porodici – onlajn savetovalište
Get PDFNa globalnom nivou postoji visok stepen slaganja između donosioca odluka i istraživača o tome da su strategije podrške porodici jedna od najdelotvornijih i najefikasnijih javnih politika za opšti razvoj društva. To se odnosi na porodice sa decom tipičnog razvoja, a naročito na porodice sa decom sa teškoćama u razvoju. U našoj zemlji ne raspolažemo dovoljno ekstenzivnom mrežom podrške porodicama, niti je postojeća mreža podrške u stanju da odgovori na potrebe svih porodica kojima je potrebna podrška na isti način. Profesionalci sa zavidnim stručnim i profesionalnim autoritetom i reputacijom najčešće nisu u mogućnosti da stave svoje profesionalne kapacitete na raspolaganje svima onima kojima je potrebna njihova stručna podrška. Imajući u vidu tendenciju usmeravanja fokusa ka pružanju podrške porodicama manifestovanu u Pozivu za akciju Vlade Republike Srbije „Podrška razvoju dece u ranom detinjstvu – optimalni uslovi za razvoj svakog deteta i društvo u celini”, gde je kao prvi prioritet za unapređivanje društvene podrške deci na ranom uzrastu podrška roditeljstvu, ali i u drugim dokumentima poput Strategije Evropa 2020, Ciljeva održivog razvoja, Zajedničkih evropskih smernica EU za prelazak sa institucionalne na negu u zajednici itd., zaključno sa Akcionim planom za pregovaračku grupu za Poglavlje 23 kojim se, između ostalog, Republika Srbija obavezuje da štiti interese deteta kroz jačanje biološke porodice. U skladu sa tim, Resursni centar za specijalnu edukaciju je kreirao projekat sa ciljem pružanja podrške porodicama kroz organizaciju sistema besplatnih konsultativnih i savetodavnih usluga profesionalaca iz različitih oblasti (defektolozi, psiholozi, lekari, psihoterapeuti) koje su bile dostupne svim zainteresovanim porodicama putem grupnih sesija u okviru onlajn savetovališta u periodu od avgusta do novembra 2023. godine. Porodicama je omogućen širok set usluga usmerenih ka jačanju porodične kohezije, pri čemu su porodice same mogle da odaberu svoju ulogu ili nivo uključenosti koji žele da imaju u pogledu donošenja odluka u vezi sa uslugama za svoje članove porodice. Specifični ciljevi projekta podrazumevali su adekvatno informisanje roditelja o svim pitanjima od značaja za unapređenje funkcionalnosti porodice i porodičnog kvaliteta života, kao i povećanje nivoa roditeljske kompetentnosti, samouverenosti i osećaja kontrole u okviru porodičnih i aktivnosti u zajednici.Direktan rad sa korisnicima obuhvatio je realizaciju 18 onlajn grupnih sesija koje su vodili profesionalci iz različitih oblasti, vrhunski stručni i naučni autoriteti iz oblasti defektologije, psihologije, medicine i psihoterapije, koji su svoje usluge, znanje i veštine stavili na raspolaganje zainteresovanim porodicama tokom sesija. Za rad je korišćena Zoom platforma. Sve aktivnosti direktnog rada sa korisnicima realizovane su u skladu sa Kalendarom onlajn savetovališta, a bile su obrađivane sledeće teme: 1) Šta je važno da znamo o motoričkom razvoju deteta?; 2) Šta su porodično orijentisane rane intervencije – kako i gde se sprovode?; 3) Kako podsticati igru i razvoj porodičnih rutina?; 4) Kako se pripremiti za polazak deteta u školu?; 5) Sa kojim se izazovima suočavaju porodice dece sa teškoćama u razvoju u predškolskoj ustanovi?; 6) Kako podržati razvoj govora i motorike u periodu ranog detinjstva?; 7) Kako pomoći porodicama u izazovima vezanim za poremećaje ishrane?; 8) Kako negovati afirmativan odnos prema zdravlju u okviru porodice?; 9) Koji su psihosocijalni efekti neplodnosti i kako se pripremiti za vantelesnu oplodnju?; 10) Na koje sve načine možemo pružati podršku deci sa poremećajima iz spektra autizma u svakodnevnim aktivnostima?; 11) Kako da budete savršeni „nesavršeni” roditelj i zašto je odnos privrženosti između vas i vašeg deteta jedinstven dar koji ništa ne može da zameni?; 12) Šta su prakse zasnovane na dokazima i koje se prakse smatraju efikasnim u radu sa decom sa teškoćama u razvoju?; 13) Sa kojim se dilemama suočavaju porodice i profesionalci u vezi sa individualnim obrazovnim planom?; 14) Koji su to afirmativni stilovi roditeljstva i koje su tehnike diciplinovanja poželjne i efikasne?; 15) Kako stimulisati govorno-jezički razvoj dece?; 16) Kako bolje razumeti razvojne faze svog deteta?; 17) Kako pomoći porodicama i deci sa teškoćama u razvoju u promeni rutina?; 18) U kojoj meri koristimo organizacije civilnog društva kao vaninstitucionalni resurs za podršku roditeljstvu i podršku uopšte? Projektne aktivnosti bile su namenjene roditeljima dece tipičnog i dece atipičnog razvoja, kao direktnim korisnicima i članovima njihovih porodica, kao indirektnim korisnicima. Tokom realizacije projekta doseglo se do preko 500 direktnih korisnika i, aproksimativno posmatrano, preko 1000 indirektnih korisnika, iz preko 50 gradova iz Republike Srbije i drugih država. Tokom realizacije projekta realizovane su i aktivnosti diseminacije, koje su podrazumevale permanentno izlaganje šire zajednice digitalnim obaveštenjima o realizovanim programskim aktivnostima i pozivima na predstojeće aktivnosti, a sve putem socijalnih mreža kojima raspolaže organizacija
Unapređenje kvaliteta socijalne participacije dece sa smetnjama u razvoju – prikaz projekta
Get PDFMinistarstvo za brigu o porodici i demografiju je početkom godine raspisalo javni konkurs za podnošenje predloga programa na stalno otvoreni konkurs za dodelu dotacija namenjenih za projekte porodič-
nopravne zaštite građana, podrške porodici i deci u 2023. godini. Vizija Ministarstva je da se realizacijom programa ostvare sledeći ciljevi: podrška porodici i deci i unapređenje mera za jačanje porodice kao osnovne jedinice društva, podrška roditeljstvu, unapređenje demografske slike na teritoriji Republike Srbije, podrška populacionoj politici i podrška udruženjima u oblasti zaštite porodice i dece. Resursni centar za specijalnu edukaciju ima decenijsko iskustvu u radu i u realizaciji projekata i programa, kao i u organizaciji i praćenju kompleksnih programa obuka i drugih događaja (konferencije, naučni skupovi, seminari, tribine, radionice itd.). Shodno tome, Resursni centar za specijalnu edukaciju je podneo konkursnu dokumentaciju na gore navedeni konkurs za projekat „Unapređenje kvaliteta socijalne participacije dece sa smetnjama u razvoju”. Projekat je odobren i finansijski podržan od strane Ministarstva za brigu o prodici i demografiju. Projekat je realizovan od jula do novembra 2023. godine. Usmeren је na podizanje kvaliteta socijalne participacije dece sa smetnjama u razvoju, kroz utvrđivanje kvalitetа socijalne participacije dece sa smetnjama u razvoju u našoj sredini i osposobljavanje stručnjaka koji rade sa ovоm populacijоm za samostalnu procenu nivoa socijalne participacije i kreiranje modela podrške deci sa smetnjama u razvoju sa ciljem dosezanja najostvarivijeg nivoa socijalne participacije. Prema Međunarodnoj klasifikaciji funkcionisanja, invalidnosti i zdravlja socijalna participacija se definiše kao učešće u životnoj situaciji u odnosu na stepen u kojem se osoba aktivno uključuje, a ne u odnosu na to koliko osoba može ili želi da se uključi. U literaturi se nalaze i definicije drugih autora, te se smatra da je participacija učešće u formalnim i neformalnim svakodnevnim aktivnostima tokom života, koja u sebi uključuje okruženje za igru, sport, zabavu, učenje itd. Sa aspekta specijalne edukacije i rehabilitacije participacija se može posmatrati kao učešće dece sa smetnjama u razvoju u svim aspektima života. Ujedno, može biti posmatrana i kao prediktor adekvatnog razvoja, te da je od ključnog značaja za kvalitet života dece sa smetnjama u razvoju ali i njihovih porodica.
Socijalna participacija se odnosi na potpuno ostvarivanje životnih potreba i navika kao proizvoda interakcije između ličnih obeležja (oštećenja, nesposobnosti i drugih ličnih karakteristika) i sredinskih činilaca (olakšavajućih ili otežavajućih). Razumevanje socijalne participacije dece sa smetnjama u razvoju, različitog uzrasta i u različitim okruženjima, iziskuje širi fokus od samog utvrđivanja individualnih karakteristika u pojedinim aktivnostima i aspektima ličnog i društvenog učešća. Identifikovani su različiti faktori kao značajni za socijalnu participaciju dece sa smetnjama u razvoju (pojedinac, porodica, škola, vršnjaci…). Oni kao mnogostruki i višedimenzionalni utiču na socijalnu participaciju dece sa smetnjama u razvoju i zahtevaju individualno prilagođavanje pristupu u unapređivanju i podsticanju socijalnog uključivanja. Bez obzira na saznanja o značaju socijalne participacije, uvek postoji rizik da dete sa smetnjama u razvoju bude izuzeto iz svakodnevnih aktivnosti u okviru porodice i/ili šire zajednice. Istovremeno, učešće u različitim aktivnostima ne znači uvek i pozitivno iskustvo za dete sa smetnjama u razvoju. Više uključivanja ne znači da je nužno i bolje za ovu grupu dece, dok je zadovoljstvo nivoom i obimom participacije veoma značajno. Sa godinama dolaze veći društveni i sredinski zahtevi. Oni nameću potrebu za promenama u načinu i obimu participacije svakog pojedinca u svim segmentima života i u svim društvenim aktivnostima. Nivo ostvarene socijalne participacije dece sa smetnjama u razvoju direktno je zavisan od individualnih determinanti (onih koje su vezane za samo
dete), sredinskih determinanti (faktora iz socio-kulturnog okruženja) i njihove interakcije. Dakle, da bi se obuhvatio proces socijalne participacije u širem smislu, neophodno je sagledati uticaj sredinskih faktora na ostvarivanje socijalne participacije, kao i sve posledice koje proističu iz interakcije između ličnih i sredinskih faktora koje olakšavaju ili otežavaju ovaj fenomen. Razvojem socijalnog modela ometenosti, u prvi plan se stavlja socijalna participacija dece sa smetnjama u razvoju. Podaci iz sveta i rezultati pilot istraživanja realizovanih u našoj zemlji ukazuju na postojanje visokog rizika za isključenost dece sa smetnjama u razvoju iz društvenog života zajednice. Preliminarni rezultati projekta, na do sada obrađenom uzorku od 78 dece sa smetnjama u razvoju, prosečnog uzrasta 10.7 godina, oba pola, pokazuju sledeće karakteristike participacije. U nizu modela, konstrukti povezani sa učešćem su dosledno udruženi sa intenzivnijim učešćem (simptomi p = 0.009; kompetentnost p = 0.005, okruženje p < 0.001, identitet p = 0.002), nezavisno od zbunjujućih faktora. Češće učešće je ostalo udruženo sa tri od četiri konstrukta vezana za učešće (kompetencija p = 0.013, identitet p = 0.003; okruženje p = 0.028). Uzrast deteta (p = 0.026) i nivo podrške koju dete dobija u školi (p = 0.031) su takođe ostali značajno povezani sa učestalošću participacije. Istovremeno, roditelji dece sa smetnjama u razvoju smatraju da im je potrebna dodatna pomoć i podrška prilikom učešća njihove dece u skoro svim aktivnostima (p = 0.025). Možemo reći da su u nizu modela, konstrukti u vezi sa učešćem bili
povezani sa učestalošću i intenzitetom učešća, dok su demografske i dijagnostičke varijable bile povezane sa učestalošću, ali ne i intenzitetom učešća. Dobijeni rezultati mogu da posluže kao smernica za kreiranje i pružanje adekvatne podrške kako deci, tako i članovima njihove porodice