Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Квалитет живота деце и младих са церебралном парализом
No full textЦеребрална парализа је стање настало оштећењем мозга интраутерино, на порођају, или у
првим годинама живота.
Церебрална парализа (ЦП) представља скуп хетерогених, патолошких симптома који се
клинички манифестују у као поремећаји моторике праћени когнитивним, сензорним и
емоционалним поремећајима.
Квалитет живота представља лично задовољство појединца различитим подручјима
живота, као што су здравље, социјални односи, емоционално стање, материјално благостање.
Живот деце и младих са церебралном парализом прати висок ризик за развој секундарних
стања која компромитују функционалне способности, активности свакодневног живота, као и
социјалну партиципацију, самим тим се негативно одражавају на квалитет живота појединца.
Циљ рада је да се кроз упоредну анализу и приказ прегледане литературе опише
церебрална парализа и укаже на квалитет живота деце и младих са церебралном парализом.Cerebral palsy is a condition caused by brain damage interauterinely, at birth, or in the first years
of life.
Cerebral palsy (CP) is a set of heterogeneous pathological symptoms that are clinically
manifested as motor disorders accompanied by intellectual, sensory and emotional disorders.
Quality of life represents personal satisfaction of an individual in different areas of life, such as
health, social relations, emotional state, and material well-being.
The life of children and young people with cerebral palsy is accompanied by a high risk for the
development of secondary conditions that compromise functional abilities, activities of daily life, as well
as social participation, thus negatively affecting the quality of life of the individual.
The aim of the paper is to describe cerebral palsy through a comparative analysis and presentation
of the reviewed literature and to indicate the quality of life of children and young people with cerebral
palsy
Ефекти примене асистивне технологије код деце са моторичким поремећајима
No full textДеца са моторичким оштећењима се суочавају са бројним изазовима у свакодневном
животу, што укључује и тешкоће у кретању, комуникацији, као и обављању свакодневних
животних активности.
Циљ овог рада је истражити на који начин примена асистивне технологије утиче на
квалитет живота деце са моторичким поремећајима, што укључује извођење свакодневних
активности, комуникацију са околином, као и идентификовање предности и недостатака ових
помагала. У раду ће конкретно бити приказана примена асистивне технологије код деце са
церебралном парализом и мишићном дистрофијом.
Преглед и анализа доступне литературе показала је да примена асистивне технологије има
позитиван ефекат на комуникацију, самосталност, мобилност, као и социјалну инклузију ове деце,
омогућавајући им да изразе своје потребе, мисли и жеље и на тај начин смање фрустрацију, осећај
изолације и одбачености и повећају свест о сопственој вредности.
Да ли ће примена асистивне технологије бити успешна, зависи од индивидуалних потреба детета,
обуке корисника и његове околине, као и материјалних средстава породицеChildren with motor impairments face numerous challenges in daily life, which includes
difficulties in movement, communication, and performance of daily life activities.
The aim of this work is to investigate how the application of assistive technology affects the
quality of life of children with motor disorders, which includes the performance of everyday activities,
communication with the environment, as well as identifying the advantages and disadvantages of these
aids. The paper will specifically show the application of assistive technology in children with cerebral
palsy and muscular dystrophy.
The review and analysis of available literature showed that the application of assistive technology
has a positive effect on communication, independence, mobility as well as social inclusion of these
children, enabling them to express their needs, thoughts and wishes and in this way reduce frustration,
the feeling of isolation and rejection and increase the awareness of their own worth.
Whether the application of assistive technology will be successful depends on the individual
needs of the child, the training of the user and his environment, as well as the material resources of the
family
Snižavanje starosne granice krivične odgovornosti: večita dilema?
No full textDva masovna ubistva koja su se desila početkom maja 2023. godine uznemirila
su i potresla javnost u Srbiji. Masovno ubistvo koje se dogodilo u Osnovnoj školi „Vladislav
Ribnikar“ u Beogradu, u kome je učinilac dečak koji je u momentu izvršenja dela bio ispod
starosne granice za snošenje krivice, ponovo je aktuelizovalo pitanje snižavanja starosne granice krivične odgovornosti i pooštravanja kaznene politike. Ovakvi zahtevi su u skladu sa
savremenim kaznenim populizmom, modelom kontrole kriminaliteta i konceptom moralne
panike, posebno u pogledu kriminaliteta maloletnika. Međutim, nameće se pitanje opravdanosti jačanja represije, posebno potencijalno širenje kruga lica koja mogu da budu obuhvaćena krivičnopravnom reakcijom do čega bi dovelo snižavanje starosne granice krivične odgovornosti. Polazeći od toga, u radu se analizira nekoliko ključnih razloga protiv snižavanja
starosne granice za snošenje krivice u Srbiji, i to: pitanje psiho-fizičke i socijalne (ne)zrelosti
maloletnika, zahtevi međunarodnih dokumenata kojima se postavljaju standardi postupanja
u najboljem interesu deteta i neka komparativna rešenja, trendovi i struktura kriminaliteta
maloletnika u Srbiji, i svrha krivičnopravnog reagovanja na kriminalitet maloletnika. Analiza iznetih razloga ukazuje da nema dokaza koji bi išli u prilog snižavanja granice krivične
odgovornosti u Srbiji, već da bi moralne panike u vezi sa kriminalitetom maloletnika trebalo
da pokrenu društvo i državu da razvija programe prevencije, posebno one koji bi se zasnivali
na principima restorativne pravd
Neuropsychological deficits in children and adolescents with traumatic brain injury
Get PDFUvod: Traumatska povreda mozga se relativno često događa u populaciji dece i adolescenata. To je inače najčešći tip stečene lezije mozga u detinjstvu. Može da se dogodi u bilo kom periodu, s tim što su deca uzrasta do dve godine i adolescenti od 15-18 godina najčešće žrtve moždane traume. Traumatska povreda mozga predstavlja jedan od vodećih uzroka neuropsiholoških poremećaja i prekida toka normalnog razvoja kod dece. U ovom radu razmatrani su poremećaji pažnje, pamćenja, jezika, egzekutivnih funkcija i socijalne kognicije. Cilj: Cilj nam je da pružimo sveobuhvatan prikaz neuropsiholoških deficita kod dece i adolescenata koji su pretrpeli traumatsku povredu mozga. Metode: Za pretragu relevantne literature korišćene su specijalizovane baze podataka i pretraživači, pomoću ključnih reči na srpskom i engleskom jeziku. Rezultati: Opisani su znaci i simptomi kognitivnih poremećaja u odnosu na težinu povrede i uzrast na kome je ona nastala. Istaknute su posledice rano stečene povrede mozga na razvoj kognicije i psihosocijalno funkcionisanje. Takođe, opisane su metode procene kognitivnih funkcija i pristupi u rehabilitaciji dece sa kognitivnim poremećajima uzrokovanim traumom mozga. Zaključak: Povreda mozga u detinjstvu i adolescenciji dovodi do prolaznih i dugoročnih kognitivnih i bihevioralnih poremećaja. Iako se dugoročni neuropsihološki deficiti mogu ispoljiti i kod blage povrede mozga, oni se tipično sreću kod dece i mladih sa teškom povredom. Pojava traumatske povrede u detinjstvu zahteva sistematsko praćenje i uključivanje dece i mladih sa neuropsihološkim posledicama u proces rehabilitacije i druge vidove podrške.Introduction: Traumatic brain injury occurs relatively often in the population of children and adolescents. It is also the most common type of acquired brain lesion in childhood. It can happen at any time, the most common victims of brain trauma being children under the age of two and adolescents aged 15-18. Traumatic brain injury is one of the leading causes of neuropsychological disorders and disruption of normal development in children. In this paper, disorders of attention, memory, language, executive functions and social cognition are discussed. Aim: Our goal is to provide a comprehensive overview of neuropsychological deficits in children and adolescents who have suffered a traumatic brain injury. Method: Using keywords in Serbian and English, specialized databases and search engines were used to find relevant literature. Results: We describe the signs and symptoms of cognitive disorders in relation to the severity of the injury and the age at which it occurred. The consequences of early acquired brain trauma on the development of cognition and psychosocial functioning are emphasized. We also describe methods of assessing cognitive functions and approaches to the rehabilitation of children with cognitive disorders caused by traumatic brain injury. Conclusion: Brain injury in childhood and adolescence leads to transient and long-term cognitive and behavioural disorders. Although longer-term neuropsychological deficits can also occur with mild injury, they are typically found in children and youth with severe brain injury. The occurrence of traumatic brain injury in childhood requires systematic monitoring and inclusion of children and young people with neuropsychological consequences in the rehabilitation process and other types of support
Značaj senzorne integracije za decu sa oštećenjem vida
Get PDFLjudsko telo je svakodnevno izloženo velikom broju stimulusa iz spoljašnje
sredine koje prima putem svojih čula. Proces obrade svih tih informacija u mozgu naziva
se senzorna integracija i odvija se na nesvesnom nivou. Nekada se informacije izgube u
nervnim putevima, ne mogu da se obrade ili integrišu u mozgu. Tada nastaje stanje koje
se naziva poremećaj senzorne integracije i može se ispoljiti kao preterana osetljivost
(hiperosetljivost) ili smanjena osetljivost (hipoosetljivost) na čulne stimuluse.
Deca sa oštećenjem vida neretko imaju poteškoće sa primanjem, obradom i
integracijom informacija, ne samo iz vizuelnog čula, već i iz vestibularnog i
proprioceptivnog, te se često javljaju smetnje u svakodnevnom funkcionisanju, kao što
su kretanje, ravnoteža, percepcija prostora, problemi u emocionalnom i ponašajnom
razvojnom domenu. Poremećaj senzorne integracije kod dece sa oštećenjem vida ogleda
se u vidu problema sa binokularnim vidom i okulomotorikom, pa se kao posledica javljaju
teškoće prilikom kontakta očima, prelaženja prepreka, otežanog čitanja i pisanja, učenja,
kao i usporen razvoj fine i grube motorike. Ističe se da deca sa ovom vrstom smetnje
imaju poteškoće i u integraciji informacija koje dobijaju putem auditivnog čula i da su u
riziku od nastanka poremećaja senzorne integracije, pogotovo ukoliko imaju oštećenje
vida i udružene smetnje (IQ<70).
S obzirom da deca sa oštećenjem vida poseduju visok riziko faktor za nastanak
smetnji u obrađivanju i integrisanju senzornih informacija, neophodno je
dijagnostikovati, isplanirati i sprovesti multisegmentni tretman senzorne integracije.
Tretman se radi u cilju unapređenja nervnog sistema i mozga za sprovođenje, obradu i
integrisanje informacija i sprečavanja nastanka posledica koje može imati poremećaj
senzorne integracije ukoliko se ne prepozna na vreme ili ukoliko se poistoveti sa nekom
drugom vrstom smetnji. Neophodno je da tretman pruža stručno lice, da se zasniva na
aktivnom učešću deteta, da bude u skladu sa detetovim potrebama i trenutnim nivoom
sposobnosti, da bude u bezbednom okruženju uz kontinuiranu edukaciju najbližih
članova porodice kako bi detetu omogućili senzorni način života.
Cilj rada je ukazivanje na važnost senzorne integracije za decu sa oštećenjem
vida, kao i pravovremeno prepoznavanje poremećaja i mogućnosti tretmana senzorne
integracije za samostalno funkcionisanje, kao i podsticaj za naredna istraživanja na ovu
temu
Vocabulary Breadth and Depth in Early School-Aged Children with Developmental Language Disorder – Evidence from Serbian Speaking Children
Get PDFObjectives: Taking into account the positive association observed between lexical abilities and academic performance in children, this research aims to compare the expressive vocabulary skills and the organization of the lexical-semantic network in early school-aged children diagnosed with developmental language disorder (DLD) and their typically developing (TD) peers.
Method: The sample included 57 participants (aged 7 and 8 years), 27 children diagnosed with DLD and 30 TD children. The Boston Naming Test and Word Association Task were employed to assess lexical abilities.
Results: The findings revealed that children with DLD produced significantly fewer correct answers and a higher number of errors during the naming task when compared to their typically developing peers. Moreover, children with DLD provided significantly fewer developmentally mature types of associations and significantly more developmentally immature ones.
Conclusion: The study results indicate that children with DLD continue to display significant lexical deficits during school-age, encompassing both vocabulary breadth and depth. These findings highlight the importance of implementing additional intervention approaches that focus on semantic aspects to prevent further language deterioration and mitigate the potential negative impact of lexical impairments on the academic achievements of these children
Cerebral Amyloid Angiopathy-Related Inflammation (CAA-rI): Three Heterogeneous Case Reports and a Focused Literature Review
Get PDFCerebral amyloid angiopathy-related inflammation (CAA-rI) is a largely reversible, subacute encephalopathy, which is considered as a rare variant of cerebral amyloid angiopathy (CAA). Although the diagnosis of this inflammatory vasculopathy is generally clinico-pathologic, a probable or possible diagnosis can often be established based on current clinico-radiological diagnostic criteria. This is important since CAA-rI is considered as a treatable disorder, which most commonly occurs in the elderly population. Behavioral changes and cognitive deterioration are highlighted as the most common clinical signs of CAA-rI, followed by a heterogeneous spectrum of typical and atypical clinical presentations. However, despite the well-established clinical and radiological features incorporated in the current diagnostic criteria for this CAA variant, this rare disorder is still insufficiently recognized and treated. Here, we have shown three patients diagnosed with probable CAA-rI, with significant heterogeneity in the clinical and neuroradiological presentations, followed by different disease courses and outcomes after the introduction of immunosuppressive treatment. Moreover, we have also summarized up-to-date literature data about this rare, yet underdiagnosed, immune-mediated vasculopathy
Quality of life and physical activity in people with rheumatoid arthritis
Get PDFRheumatoid arthritis (RA) is the most common form of inflammatory rheumatism.
The onset of synovitis in middle aged population, the irreversibility of damage and the
progression of the disease reduce the possibilities and capacities of a person with RA to fulfill
their needs and thus achieve the overall quality of life. Quality of life (Qol) is a
multidimensional concept defined by the World Health Organization as a state of complete
physical, mental, and social well-being. Early diagnosis, the therapeutic approach “treat to
target” and the application of biological therapy are current recommendations that contribute
to the Qol of people with RA. Regular physical activity (PA), or any physical movement that
leads to energy expenditure, is a key component of a healthy life. Since existing research has
shown a significant impact of PA on chronic diseases of the modern era, the question of the
benefits of PA in RA arises. The objective of this paper is to review and analyze the available
recent research in order to examine the effects and importance of the implementation of PA on
the Qol of people with RA. This study is a review of the literature using PubMed/MEDLINE
and Science Direct, not older than ten years. People with RA, in addition to designed programs
of therapeutic exercises as part of physiotherapy, also practice different forms of PA in their
free time or through organized activities. The results indicate that the implementation of regular
PA, dosed according to time and intensity as well as according to the current picture of arthritis
reduces the symptoms of arthritis, which improves the overall Qol of these people.
Implementation of PA is beneficial for people with RA. In order to improve the Qol, it is
necessary to design adapted programs of PA, respecting the specifics of each individual
Знање наставника о концепту самоодређења и њихови ставови према значају развоја самоодређеног понашања ученика са интелектуалном ометеношћу
No full textСамоодређење јесте мултимодални скуп знања, вештина и вредносних уверења, на основу којих особа самостално усмерава своје активности ка одабраним циљевима.
Циљ овог истраживања је утврђивање разлика између наставника у специјалној едукацији и наставника ученика типичне популације у односу на њихово знање о концепту самоодређења, ставове о важности подучавања вештинама самоодређења и у односу на квалитет подучавања ученика у овој области.
Узорак је чинило 60 наставника, подељених у две групе (30 дефектолога и 30 наставника који раде са ученицима типичне популације). Обе групе испитаника раде у основним или средњим школама. Испитаници су за потребе тестирања хипотеза били подељени у подузорке према критеријуму пола, старости, степену стручне спреме, радног стажа, типу установе (основна и средња школа).
За утврђивање знања о концепту самоодређења и ставова према важности подучавања ученика у области самоодређеног понашања употребљена је модификована верзија Упитника за процену квалитета промоције самоодређења у високом образовању (The survey of Promoting Self-Determination in Higher Education). За потребе прикупљања података о ангажовању наставника у подучавању ученика вештинама самоодређења употребљен је Упитник за процену промовисања самоодређења у образовању ученика.
Резулатати су показали да је већина дефектолога и наставника упозната са појмом самодређење и зна да га дефинише. Дефектолози информације о самоодређењу у највећој мери добијају на студијама, док наставници то најчешће чине кроз контаке са колегама. Дефектолози у већој мери промовишу и више вреднују подучавање самоодређења од наставника редовних школа, али те разлике нису статистички значајне. Промоција самоодређења, као ни ставови о важности подучавања самоодређења код обе групе наставника нису у значајном односу са полом испитаника, животним добом, нивоом образовања и типом школе у којој раде. Обе групе испитаника највише подучавају своје ученике лидерским и самозаступничким вештинама, а најмање вештинама саморегулације у понашању.Self-determination is a comprehensive combination of knowledge, skills, and value beliefs, enabling individuals to independently guide their actions towards selected goals.
The aim of this research was to identify differences between special educators and regular teachers. These differences relate to their comprehension of the self-determination concept, attitudes toward the significance of teaching self-determination skills, and the quality of giving instructions in this domain.
The sample comprised 60 teachers, divided into two groups: 30 special educators and 30 regular teachers. Both respondent groups operated within primary or secondary schools. To test hypotheses, respondents were subdivided based on criteria such as gender, age, professional education level, length of service, and institution type (primary or secondary school).
To evaluate knowledge about self-determination and attitudes toward teaching self-determined behavior, a modified version of "The Survey of Promoting Self-Determination in Higher Education" was employed. Data on teacher involvement in teaching self-determination skills to students were collected using the "Questionnaire for Evaluating the Promotion of Self-Determination in Student Education."
Results indicated that the majority of special educators and regular teachers are informed with the term 'self-regulation' and can provide a definition. Special educators primarily acquire information about self-determination through their studies, while regular teachers often gain this knowledge through interactions with colleagues. Special edukators place a higher emphasis on promoting and valuing the teaching of self-determination, although these differences lack statistical significance compared to their regular school counterparts. Promotion of self-determination and attitudes about its importance among both teacher groups show no significant correlation with respondents' gender, age, education level, or school type. Leadership and self-advocacy skills are predominantly taught by both groups of respondents, whereas behavioral self-regulation skills receive the least focus
Однос свесности о афазији и места живљења kод становника источног дела Србије
No full textШиром света спроведена су бројна истраживања са циљем да се утврди свесност о афазији у општој популацији. У нашем истраживању испитивали смо ниво свесности о афазији у источном делу Србије, као и то да ли место живљења, пол и ниво образовања утичу на свест о афазији. За потребе истраживања коришћена је адаптирана верзија анкете о афазији.
Анкета се састојала од питања која се односе на основне податке испитаника (пол, место живљења, ниво образовања, занимање) и од питања која се односе на основне карактеристике афазија. Уколико испитаници нису чули за афазију, поставља им се питање о шлогу. У истраживању је учествовало 150 испитаника, по 50 испитаника из три различита града. Резултати истраживања су показала да је за афазију чуло само 38%, док је 62% испитаника одговорало на питања о шлогу и о особама које су имала проблема са комуникацијом након оштећења мозга. Истраживање је показало да место живљења не утиче на ниво свесности о афазији, али да постоји разлика у погледу свесности о афазији између особа женског и мушког пола, јер су подаци показали да су жене информисаније од мушкараца. Резултати су показали да особе са високим нивоом образовања имају више знања о афазији.Numerous studies have been conducted around the world with the aim of determing the awareness of aphasia in the general population. In oue research, we examined the level of awareness of aphasia in the eastern part od Serbia, as well as whether the place of residence, gender and level of education influence awareness of aphasia. For research purposes, an adapted version of the aphasia survey was used. The survey consisted of questions related to the basic data od the respondents (gender, place of residence, level of education, occupation) and questions related to the basic characteristics of aphasia. If the respondents have not heard of aphasia, they are asked a question about stroke. In the research 150 respondents participated, 50 respondents from three different cities. The results of the research showed that only 38% had heard of aphasia, while 62% of respondents answered questions about stroke and people who had problems with communication after brain damage. The research showed that the place of living does not affect the level of awareness of aphasia, but there is a difference in awareness of aphasia between women and men, as the data showed that women are more informed than men. The results also showed that people with a high level od education have more knowledge about aphasia