Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Скрининг језичких и когнитивних способности код старијих особа
No full textСтарење је физолошки процес који започиње врло рано и доводи до природних прогресивних промена у организму сваке јединке. Основни циљ овог истраживања је да се утврде когнитивне и језичке способности код старијих особа, те да се испита да ли постоје разлике у когнитивним и језичким способностима између испитаника различитих старосних група.
За потребе овог истраживања формиран је узорак од 30 особа. Узорак је подељен на две групе од по 15 испитаника. Једну групу је чинило 15 особа старости између 66 и 75 година, а другу 15 особа старијих од 75 година. Критеријум за укључивање особа у узорак јесу године старости испитаника, као и одсуство података о присуству можданог удара, повреде мозга, интракранијалног тумора, деменције и поремећаја у развоју говора и језика.
У узорак су укључене особе различите животне доби. За потребе истраживања коришћени су Скрининг тест за афазије, Токен тест, Бостонски тест именовања и Мини ментал тест.
Резултати овог истраживања су показали да године живота нису утицале значајно на пад когнитивних способности код испитаника нашег узорка, као и на постигнућа приликом испитивања језичких функција тј. вербалних аутоматизама, аудитивног разумевања, именовања, понављања, читања и писања.
Закључено је да не постоје значајне разлике када су у питању когнитивне и језичке функције између испитаника старости 66 и 75 година, у односу на испитанике старијих од 75 година.Aging can be defined as a physiological process that begins in the early adult age and leads to the series of natural progressive changes that occur during the life history of an organism of each individual. The fundamental goal of this particular research is not only to determine cognitive and linguistic abilities among the elderly, but also to find the right way to examine if there are any statistically significant differences as regards the above mentioned cognitive and linguistic abilities between the surveyed respondents belonging to different age groups.
The sample is composed of 30 adults for research purposes only. Therefore, two groups are formed, with 15 respondents in each of the given groups. The first group consists of 15 adults aged 66-75 years, whereas the second one comprises 15 adults aged 75 and over. The inclusion criteria are the following: age of respondents, a lack of data on the ischemic stroke, brain injuries, the presence of intracranial tumor, dementia and speech and language development disorders.
The study sample includes adults of both sexes, with different educational levels and place of residence.
The following tests were used for research purposes only: the Aphasia Screening Test , the Token Test, the Boston Naming Test (BNT) and the Mini-Mental State Examination (MMSE).
The results of this study showed that age did not significantly affect the decline in cognitive abilities in the subjects of our sample, as well as the achievements in the examination of language functions, i.e. verbal automatisms, auditory comprehension, naming, repetition, reading and writing.
It concluded that there were no significant differences in cognitive and linguistic function between subjects aged 66 and 75 years, compared to subjects over 75 years of age
Лексичко-семантичке способности код старих особа
No full textИстраживање је спроведено са циљем да се утврде лексичко-семантичке способности код старијих особа, као и који фактори утичу на њих. Узорак се састојао од 32 испитаника, који су подељени у две групе: прву групу чинило је 16 старијих испитаника од 65 до 75 година, а другу 16 испитаника средњег животног доба, од 45 до 60 година. Групе су уједначене према полу.
Такође, од испитаника су прикупљени подаци о образовању како би се утврдило да ли оно има утицај на очуваност лексичко-семантичких способности код старијих. У истраживању су примењени Семантички тест и Тест слободних асоцијација речи.
Резултати истраживања показали су да лексичко-семантичке способности не зависе од пола, међутим уочено постојање разлика у односу на старосне групе и степен образовања, говори у прилог томе да се ове способности мењају са годинама и да степен образовања утиче на њихову очуваност.The research was conducted with the aim of determining the lexical-semantic abilities of the elderly, as well as what factors affect them. The simple consisted of 32 respondents, who were divided into two groups: the first group consisted of 16 elderly respondents from 65 to 75 years old, and the second 16 middle-aged respondents from 45 to 60 years old. The groups are balanced according to gender.
Also, data on education was collected from the respondents in order to determine whether it has an impact on the preservation of lexical-semantic abilities in the elderly. The Semantic Test and the Test of Free Word Associations were used in the research.
The results of the research showed that lexical-semantic abilities do not depend on gender, however, the observed existence of differences in relation to age groups and level of education, speaks in favor of the fact that these abilities change with age and the level of education affects their preservation
Auditory processing abilities in school-aged children in the region of Vojvodina
No full textAbstract: Auditory processing is the process of decoding an auditory stimulus along the hearing pathways in the central
nervous system. Children with auditory processing difficulties face challenges in the transmission, processing, organisation, and
use of auditory information. This affects their spoken language, reading abilities, writing acquisition, and academic achievements.
The aim of this study was to assess the auditory processing abilities of school-aged children from the region of Vojvodina using
the Battery test for Auditory Processing Disorders PSP1 (Heđever, 2017). This study also aimed to examine the influence of age,
gender, and school success on auditory processing abilities in school-aged children. The study sample consisted of 162 children
between the ages of 6.7 and 11.6 years. The PSP-1 test battery consists of 4 subtests: filtered words test, speech-in-noise test,
dichotic word test, and dichotic sentence test. Results have shown that 8 (4.94%) respondents on the PSP1 test achieved below
average results, indicating auditory processing difficulties. Among these respondents, two were female (1.24%) and six were
male (3.70%). Four respondents (2.48%) belonged to the second age group (from 7.7 to 8.6 years) and two respondents (1.24%)
belonged to the first (from 6.7 to 7.6 years) and the fourth age group (from 9.7 to 10.6 years) each. Statistically significant
differences were observed in the auditory processing abilities of the respondents in relation to their age (p < 0.001) and gender
(p < 0.05). Girls had significantly better results on the total score of the PSP1 test, as well as in two subtests: the filtered words
test and the dichotic word test. In addition, there was a statistically significant correlation between auditory processing abilities
and school success
Support programs for siblings of children with disabilities: a literature review
Get PDFCilj ovog rada je da se pregledom dostupne literature izdvoje i analiziraju radovi čiji su predmet istraživanja programi podrške i njihovi efekti na siblinge dece sa smetnjama u razvoju. Pri pregledu literature korišćeni su Google Scholar i servis Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku – KOBSON. Analizirano je 11 radova. Različiti programi podrške siblinzima dece sa smetnjama u razvoju daju pozitivne efekte na njihovo funkcionisanje. Najveći efekti su uočeni u oblasti većeg razumevanja stanja siblinga sa smetnjama u razvoju, povećanja kvaliteta sibling odnosa, unapređenja slike o sebi i strategija suočavanja sa problemima, kao i smanjenja osećaja izolacije i problema u ponašanju. Uočena je težnja za ranu identifikaciji potreba siblinga tipičnog razvoja i kreiranja odgovarajućih programa podrške.T he aim of this paper is to review the available literature in order to select and analyze works whose research focuses on support programs and their effects on siblings of children with developmental disabilities. Google Scholar and the service of the Serbian Library Consortium for Coordinated Acquisition - KOBSON were used in the literature review. 11 papers were analyzed. Various support programs for siblings of children with disabilities have a positive impact on their functioning. The greatest effects were observed in the area of better understanding of the situation of siblings with developmental disabilities, improving the quality of sibling relationships, improving self-image and coping strategies, and reducing feelings of isolation and behavioral problems. A tendency toward early identification of the needs of typically developing siblings and the creation of appropriate support programs was noted
Задовољство родитеља/старатеља пружањем услуга социјалне заштите особама са инвалидитетом у граду Крушевцу
No full textУслуге социјалне заштите представљају значајан извор подршке у превазилажењу
тешкоћа са којима се суочавају родитељи деце са инвалидитетом, а самим тим имају и велики
утицај на квалитет живота и деце са ометеношћу, али и њихових породица.
Циљ овог рада је утврдити степен задовољства родитеља/старатеља деце са сметњама у
развоју услугама социјалне заштите које су на располагању особама са инвалидитетом.
Узорак се сачињавао од 40 родитеља/старатељакоји имају децу са инвалидитетом.
Инструмент коришћен у истраживању испитивао је задовољство родитеља/старатеља деце са
инвалидитетом одређеним услугама социјалне заштите, као и мишљење родитеља/старатеља о
утицају коришћења услуга социјалне заштите на њихов живот и на живот њиховог детета.
Резултати показују да родитељи деце са инвалидитетом нису у потпуности задовољни
квалитетом услуга социјалне заштите, као и да сматрају да коришћење наведених услуга има
велики утицај на њихов квалитет живота.
Пол родитеља и детета, брачни и радни статус се нису показали као предиктори
задовољства услугама Лични пратилац и Дневни боравак. Степен образовања родитеља
позитивно корелира са задовољством квалитетом услуге Дневни боравак. Родитељи деце са
Дауновим синдромом су најзадовољнији квалитетом услуге Лични пратилац, док су родитељи
деце са аутизмом најмање задовољни. Пол родитеља и деце, брачни статус, радни статус,
степен образовања родитеља и тип ометености деце се нису показали као предиктори
квалитета живота родитеља и деце са инвалидитетом.Social protection services represent a significant source of support in overcoming the
difficulties faced by parents of children with disabilities, and therefore have a great impact on the
quality of life of children with disabilities, as well as their families.
The aim of this work is to determine the degree of satisfaction of parents/guardians of
children with developmental disabilities with the social protection services available to persons with
disabilities.
The sample consisted of 40 parents/guardians who have children with disabilities. The
instrument used in the research examined the satisfaction of parents/guardians of children with
disabilities with certain social protection services, as well as the opinion of parents/guardians about
the impact of using social protection services on their life and on the life of their child.
The results show that the parents of children with disabilities are not completely satisfied with
the quality of social protection services, and that they believe that the use of said services has a great
impact on their quality of life.
Parent's and child's gender, marital and work status did not prove to be predictors of
satisfaction with the Personal Companion and Daycare services. The level of education of the parents
positively correlates with satisfaction with the quality of the Day Care service. Parents of children
with Down syndrome are the most satisfied with the quality of the Personal Companion service, while
parents of children with autism are the least satisfied. Gender of parents and children, marital status,
work status, level of education of parents and type of disability of children did not prove to be
predictors of the quality of life of parents and children with disabilities
Тhe influence of family structure on the school engagement of younger students
No full textАнгажованост у школи одражава степен у којем ученици улажу себе, колико су мотивисани и
спремни да учествују у учењу у својој школи, и то се односи на будући академски и
професионални успех. На школску ангажованост могу да утичу индивидуални и
контекстуални фактори. Циљ овог истраживања је да се испита утицај породичне структуре
на школско ангажовање ученика млађег школског узраста. Истраживање је спроведено у
основној школи „Нада Матић“ у Ужицу током другог полугодишта школске 2022/2023. године.
Узорак истраживања чини 38 ученика који похађају први, други, трећи и четврти разред
основне школе, оба пола. За процену школске ангажованости је коришћена Скала
ангажованости ученика, а за прикупљање општих демографских података креиран је посебан
упитник. Утврђено је да нема статистички значајне разлике између породичне структуре и
школског ангажовања ученика. Истовремено, евидентирано је да што су ученици старији, то
је и начин школског ангажовања другачији. Породична структура је важно питање друштвене
заједнице, па би школска ангажованост захтевала даља истраживања која детаљније
истражују овај феномен.School engagement reflects the extent to which students invest themselves, how motivated they
are, and their willingness to participate in learning at their school, which relates to future academic
and professional success. School engagement can be influenced by individual and contextual
factors. The aim of this research is to examine the impact of family structure on the school
engagement of younger students. The study was conducted at the "Nada Matić" primary school in
Užice during the second semester of the 2022/2023 school year. The research sample consisted of
38 students attending the first, second, third, and fourth grades of elementary school, both genders.
The Student Engagement Scale was used to assess school engagement, and a separate
questionnaire was created to collect general demographic data. It was determined that there is no
statistically significant difference between family structure and students' school engagement. At the
same time, it was noted that as students get older, their school engagement varies. Family
structure is an important issue in the community, so further research that delves into this
phenomenon in more detail would be required to better understand school engagement
Reading disorder in lesions of anterior and Posterior brain areas
Get PDFUvod: Proces čitanja se ostvaruje uz učešće većeg broja moždanih oblasti koje
imaju specifičnu ulogu u realizaciji ove jezičke funkcije. Pokazano je da kvalitativna
analiza grešaka i lokalizacija moždane lezije značajno doprinose izboru
odgovarajućih metoda tretmana.
Cilj: Cilj ovog rada je utvrđivanje značaja neuroanatomskog pristupa analizi
poremećaja čitanja u tretmanu aleksije.
Metode: Uzorak se sastojao od 30 ispitanika, od kojih je 15 imalo nefluentnu, a
15 fluentnu afaziju. Dijagnoza afazije postavljena je na osnovu Bostonske baterije
testova za afazije. U uzorak su uključeni ispitanici sa afazijom vaskularne
etiologije kod kojih je magnetnom rezonancom identifikovano mesto lezije.
Procena sposobnosti čitanja izvršena je Subtestom čitanja Bostonske baterije
testova za afazije i Testom čitanja reči. Statistička značajnost razlika proveravana
je Man-Vitnijevim U testom.
Rezultati: Rezultati su pokazali da se obrazac poremećaja čitanja kod lezije anteriornih
oblasti mozga razlikuje od poremećaja čitanja koji nastaje kao posledica
lezije posteriornih oblasti. Statistički značajna razlika (p < 0,05) pokazana
je na Subtestu čitanja reči (309,000) i rečenica (293,500), kao i na Testu čitanja
reči za konkretne imenice (306,000) i apstraktne imenice (288,000), dok za
funkcionalne reči i nereči nije pronađena statistička značajnost. Takođe je pokazano
da je aleksija izraženija kod lezije posteriornih oblasti mozga.
Zaključak: Kvalitativnom analizom dobijenih podataka može se zaključiti da
obrazac grešaka u čitanju korelira sa tipom afazičkog sindroma, tj. mestom
moždane lezije. Ovaj nalaz ukazuje na potrebu diferenciranog pristupa u tretmanu
aleksije.Introduction: The reading process is realized with the participation of a large number
of brain areas which have a specific role in the realization of this language function. It has
been demonstrated that conducting a qualitative analysis of reading errors and identifying
brain lesions can significantly contribute to selecting appropriate treatment methods.
Aim: This study aims to determine the importance of using a neuroanatomical approach
in analyzing reading disorders in alexia treatment.
Methods: The sample consisted of 30 participants, with 15 having non- fluent aphasia
and 15 having fluent aphasia. The Boston Diagnostic Aphasia Examination was used for
the diagnosis of aphasia. The sample included subjects with aphasia of vascular etiology in
whom the location of the lesion was identified by magnetic resonance imaging. The Boston
Diagnostic Aphasia Examination Reading Subtest and the Word Reading Test were used for
reading ability assessment. The Mann-Whitney U-test was used for statistical analysis of the
group differences. Results: The results showed that reading disorders resulting from lesions in the anterior
areas of the brain differ from those resulting from lesions in the posterior areas. A statistically
significant difference (p < 0.05) was shown on the Word Reading Subtest (309.000) and
sentences (293.500), as well as on the Word Reading Test for concrete nouns (306.000) and
abstract nouns (288.000), while no statistical significance was found for functional words
and non-words. Additionally, the study found that alexia is more pronounced in cases where
the lesion is in the posterior areas of the brain.
Conclusion: Upon qualitative analysis of the collected data, it can be concluded that
the reading error patterns correlate with the type of aphasic syndrome, i.e., at the location
of the brain lesion. This finding highlights the importance of a differentiated approach in the
treatment of alexia
Maloletnici bez roditeljskog staranja kojima su izrečene vaspitne mere
Get PDFUvod: Rezultati inostranih istraživanja pokazuju da više od trećine maloletnika
bez
roditeljskog
staranja
dolazi
u
kontakt
sa
sistemom
maloletničkog
pravosuđa.
Empirijski
nalazi
o
njihovim
iskustvima,
potrebama
i
razvojnim
ishodima
sugerišu
postojanje
značajnih
razlika
u
odnosu
na
maloletnike
uključene
u
samo
jedan
sistem.
Cilj:
Ovo
istraživanje
ima
za
cilj
utvrđivanje
razlika
u
individualnim
karakteristikama
i
istoriji
domskog
smeštaja
između
maloletnika
bez
roditeljskog
staranja i
drugih
maloletnika
kojima
su
izrečene
vaspitne
mere.
Metode:
Uzorak
čine
svi
korisnici
sa
izrečenom
vaspitnom
merom
koji
su
bili
na
smeštaju
u
Zavodu
za
vaspitanje
dece
i
omladine
Beograd
u
periodu
2018–
2022.
godinе
(N
=
25).
Korisnici
iz
uzorka
su
oba
pola
(muški
68.0%),
uzrasta
14–19
godina
(AS = 16,66, SD = 1,21), a 40.0% je bez roditeljskog staranja.
Potrebni podaci prikupljeni su analizom službene dokumentacije.
Rezultati: Prema većini ispitivanih varijabli, nema značajnih razlika između
maloletnika bez roditeljskog staranja i drugih korisnika sa izrečenom vaspitnom
merom.
Ove
dve
grupe
se
značajno
razlikuju
prema
polu
(χ
2
= 6,00, df =
1, p < .05), učestalosti mentalnih poremećaja (χ
2
= 4,57, df = 1, p < .05) i načinu
otpusta (χ
2
= 6,25, df = 1, p < .05).
Zaključak: Maloletnici bez roditeljskog staranja sa izrečenom vaspitnom merom
zaslužuju posebnu pažnju zbog povećane izloženosti rizičnim faktorima
koji su povezani sa recidivizmom. Nalazi ovog istraživanja mogu da doprinesu
razvoju efektivnijih programa prevencije i tretmana za ovu grupu maloletnih
prestupnika.Introduction: The results of international research show that more than a third of
minors without parental care come into contact with the juvenile justice system. Empirical
findings about their experiences, needs and developmental outcomes suggest the existence
of significant differences compared to minors included in only one system.
Aim: This research aims to determine the differences in individual characteristics and
history of home placement between minors without parental care and other minors who
have been subjected to educational measures.
Methods: The sample consists of all users who have been subjected to educational
measures and were housed in the Institute for the Education of Children and Youth Belgrade in
the period 2018–2022 (N = 25). The users in the sample are of both sexes (male 68.0%), aged
14–19 years (AS = 16.66, SD = 1.21), and 40.0% are without parental care. The required data
were collected by analyzing official documentation.
Results: For most of the examined variables, no significant differences were found
between minors without parental care and other users who have been subjected to
educational measures. These two groups differ significantly according to gender (χ
2
= 6.00,
df = 1, p < .05), the frequency of mental disorders (χ
2
= 4.57, df = 1, p < .05) and type of exit
(χ
2
= 6.25, df = 1, p < .05).
Conclusion: Minors without parental care who have been subjected to educational
measures deserve special attention due to their increased exposure to risk factors associated
with recidivism. The findings of this research can contribute to the development of more
effective prevention and treatment programs for this group of juvenile offenders
Idiopathic bilateral sudden sensorineural hearing loss and deafness
Get PDFUvod: Akutna gluvoća je nagli senzorineuralni gubitak sluha od 30 dB ili veći,
nastao u periodu od 72 sata na najmanje tri uzastopne frekvencije. Idiopatska
obostrana akutna senzorineuralna gluvoća (IOASG) i/ili nagluvost se relativno
retko
javlju
u
odnosu
na
jednostranu
u
manje
od
5%
svih
slučajeva.
Predpostavlja
se da je ovo drugačiji, mnogo ozbiljniji klinički entitet od jednostrane.
Zapažene
su
dramatične
psihičke,
socijalne
i
emocionalne
posledice
kod pacijenata sa naglo nastalim obostranim senzornim deficitom zbog
potencijalno trajnog oštećenja sluha. Etiološki faktori su još uvek nepoznati.
Protokoli lečenja su opisani ali nema konsenzusa o izboru terapijskog modaliteta.
Predloženi
prognostički
faktori
oporavka
za
jednostranu
idiopatsku
akutnu
senzorineuralnu
nagluvost
u
slučaju
obostrane
nagluvosti
ne
mogu
biti
potvrđeni s
obzirom
na
nisku
učestalost
ovog
poremećaja.
Cilj:
Na
osnovu
pregleda
literature
cilj
istraživanja
je
analiza
etioloških
faktora,
dijagnostičkih
procedura
i
mogućnosti
lečenja
idiopatske
obostrane
akut-
ne senzorineuralne nagluvosti.
Metod: Analiza literature izvršena je pregledom elektronskih baza MEDLINE,
SCOPUS i Google Scholar. Za pretraživanje je korišćeno nekoliko ključnih reči
i njihovih kombinacija: idiopatska akutna senzorineuralna nagluvost, idiopatska
obostrana
akutna
senzorineuralna
nagluvost
i
gluvoća,
etiološki
faktori,
dijagnostika, lečenje. Rezultati: Pacijenti sa IOASG su mlađe starosne dobi. Uočena je veća prevalenca
specifičnih
parametara
za
autoimunske
bolesti,
kao
i
lošiji
oporavak
sluha
nakon
primenjene
terapije.
Zaključak:
Neophodna su dodatna istraživanja na većem broju pacijenata
koja bi dala doprinos boljem razumevanju ovog kliničkog entiteta, otkrivanju
etioloških faktora, a samim tim i uspešnijem lečenju.ntroduction: Acute deafness is a sudden sensorineural hearing loss of 30 dB or greater,
occurring within a 72-hour period in at least three consecutive frequencies. Idiopathic
bilateral sudden sensorineural deafness (IBSSD) and/or hearing loss occur relatively rarely
compared to unilateral, in less than 5% of all cases. This is assumed to be a different, much
more severe clinical entity than unilateral. Dramatic psychological, social, and emotional
consequences have been observed in patients with sudden bilateral sensory deficit due to
potentially permanent hearing loss. Etiological factors are still unknown. Treatment protocols
have been described, but there is no consensus on the choice of therapeutic modality. The
proposed prognostic factors of recovery for unilateral idiopathic acute sensorineural hearing
loss in bilateral patients cannot be confirmed due to the low frequency of this phenomenon.
Aim: The aim of this paper was to point out the etiological factors, diagnosis, and the
possibility of treatment of idiopathic bilateral acute sensorineural hearing loss based on the
literature review.
Methods: The literature was collected performed by reviewing the electronic databases
MEDLINE, SCOPUS, and Google Scholar. Several key words and their combinations were
used for the search: idiopathic acute sensorineural hearing loss, idiopathic bilateral acute
sensorineural hearing loss and deafness, etiological factor, diagnosis, treatment.
Results: Patients with IBSSD are yonger. A higher prevalence of specific parameters for
autoimmune diseases and worse hearing recovery after treatment was observed.
Conclusion: Additional research on a larger number of patients is necessary, which
would contribute to a better understanding of this clinical entity, the detection of etiological
factors and therefore more successful treatment
Attention deficit/hyperactivity disorder − presentation of three intervention programmes
Get PDFИспољавање симптома хиперкинетског поремећаја са поремећајем пажње
(ADHD) код деце предшколског узраста доводи до повећаног ризика од ограниченог
усвајања социјалних вештина и појаве интернализованог и екстернализованог
проблематичног понашања. Упркос генетској предиспозицији, услед
које се поједина деца већ на овом узрасту издвајају због импулсивних реакција,
дефицита у области пажње и хиперактивног понашања, одговарајући средински
утицаји, односно позитивни васпитни стил родитеља, може да доведе
до значајног ублажавања описаних тешкоћа. Рана интервенција подразумева
сагледавање
потреба
породице
и
учешће
родитеља
у
активностима
којима
се
унапређује развој детета. Циљ овог рада је приказ ефеката три програма
обучавања родитеља (Програма позитивног родитељства, Терпије засноване
на интеракцији родитељ-дете и Програма родитељства Нова шума), чији су
жељени исходи снижавање учесталости и интензитета испољавања симптома
ADHD детета и унапређење његовог свакодневног функционисања, као и чланова
његове примарне породице у различитим социјалним контекстима. Прегледом
литературе обухваћено је 10 истраживачких радова, објављених у периоду од
2002. до 2021. године. Општи закључак анализираних студија је да интервенциони
програми
засновани
на
обуци
родитеља
представљају
корисну
алтернативу
медикаментозном
облику третмана симптома ADHD. Због неусаглашености
резултата различитих начина евалуације њихових ефеката потребно је вршити
даља истраживања у циљу прецизнијег идентификовања механизама деловања
ових програма.The manifestation of symptoms of Attention
Deficit/Hyperactivity Disorder (ADHD) in
preschool children leads to an increased
risk of limitations in the acquisition of social
skills and the appearance of internalized and
externalized problematic behavior. Timely
recognition of ADHD symptoms enables
early treatment and a better prognosis.
Early intervention involves considering
the needs of the family and the active participation of parents in activities that
improve the child’s development. The aim of
this paper is to present the effects of three
parent-mediated intervention programmes
(Positive Parenting Programme, ParentChild
Interaction Therapy and The New
Forest Parenting Programme), whose desired
outcomes are to reduce the frequency and
intensity of the ADHD child’s symptoms
and improve his and his primary family
members’ daily functioning in different social
contexts. The literature review includes 10
research papers, published in the period
from 2002 to 2021. The general conclusion
of the analyzed studies is that intervention
programs based on parent training represent
a useful alternative to the medication-based
treatment of ADHD symptoms. Due to the
inconsistency of the results of different ways
of evaluating their effects, it is necessary to
carry out further researches in order to more
precisely identify the mechanisms of effect of
these programmes