Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Advantages and disadvantages of teleworking — perception Of experts
Get PDFUvod: Rad na daljinu može pomoći da se poveća pristup uslugama intervencije
u ranom detinjstvu, posebno za porodice koje žive u udaljenim područjima
ili u mestima gde ne postoje stručnjaci i timovi koji mogu da pruže ove usluge.
Cilj: Cilj ovog istraživanja je ispitati koje prednosti i nedostatke rada na daljinu
u pružanju usluga rane intervencije navode stručnjaci koji pružaju podršku
porodicama.
Metode: Uzorak je činilo 43 stručnjaka koji su prošli obuku za pružanje podrške
u okviru porodično orijentisane rane intervencije. Učesnici su anonimno
popunjavali onlajn upitnik Skala prednosti i nedostataka rada na daljinu, koja
je pored osnovnih podataka o polu i učestalosti rada na daljinu sadržala 14
pitanja koja su se odnosila na prednosti i nedostatke rada na daljinu.
Rezultati i zaključak: Stručnjaci navode da prilikom rada na daljinu najveće
prednosti vide u većoj dostupnosti porodicama, boljoj ekonomičnosti u pružanju
usluga, kao i većoj fleksibilnosti, zadovoljni su saradnjom sa porodicama,
kao i sa kolegama. Kao nedostatke navode probleme sa ovladavanjem tehnologijama,
dostupnost tehnologija, odsustvo direktnog kontakta sa kolegama,
kao i nedostatak informacija od kolega.Introduction: Teleworking can help increase access to early childhood intervention
services, especially for families living in remote areas or where no professionals and teams
can provide these services.
Aim: This research aims to examine what advantages and disadvantages of teleworking
in providing early intervention services cited by experts who support families.
Methods: The sample consisted of 43 professionals who received training to provide
support within the framework of family-oriented early intervention. Participants anonymously
filled out the online questionnaire – “Scale of advantages and disadvantages of remote work”,
which, in addition to fundamental data on gender and frequency of teleworking, contained
14 questions related to the advantages and disadvantages of remote work.
Results: Experts state that when working remotely, they see the most significant
advantages in greater accessibility to families, a better economy in providing services, and
greater flexibility; they are satisfied with the cooperation with families and colleagues. They
cite problems with mastery of technologies, the availability of technologies, the absence of
direct contact with colleagues, and the need for more information from colleagues
Verbal and nonverbal working memory in children with Expressive type of developmental language disorder – a Preliminary research
Get PDFUvod: Radna memorija predstavlja kognitivni proces koji se odnosi na održavanje
i manipulaciju ograničenog broja informacija tokom kratkog vremenskog
perioda, a koji je ključan za funkcionisanje u različitim sferama života jer ima
značajnu ulogu u procesiranju jezika. Rezultati prethodnih studija ukazuju na to
da deca sa razvojnim jezičkim poremećajem (RJP) imaju manji kapacitet verbalne
radne memorije od dece tipičnog jezičkog razvoja istog hronološkog uzrasta,
dok nalazi u domenu neverbalne radne memorije nisu tako jednoznačni.
Cilj: Ovo istraživanje ima za cilj da utvrdi nivo razvoja verbalne i neverbalne radne
memorije kod dece sa RJP ekspresivnog tipa.
Metode: Uzorkom je obuhvaćeno 18 ispitanika sa RJP ekspresivnog tipa,
uzrasta od pet do devet godina (AS = 6,44; SD = 1,20), većinom muškog pola
(83,3%). Za procenu verbalne radne memorije upotrebljen je zadatak Raspon
brojeva unazad, a za procenu neverbalne radne memorije zadatak Izbaci uljeza.
Rezultati: Analizom postignuća ispitanika utvrđeno je da je kapacitet verbalne
radne memorije značajno veći od kapaciteta neverbalne radne memorije (p
= 0,008; Cohen’s d = 0,71). Većina ove dece može sa sigurnošću da zadrži i istovremeno
obrađuje dve informacije verbalnog tipa, odnosno jednu informaciju
vizuospacijalnog karaktera.
Zaključak: Rezultati istraživanja pokazuju da deca sa DLD, pored dobro dokumentovanih
deficita verbalne radne memorije, mogu imati teškoće i sa vizuospacijalnim
aspektom ove sposobnosti. Pored toga neka deca sa DLD mogu ispoljavati
više teškoća na planu neverbalne, u poređenju sa verbalnom radnom
memorijom. S obzirom na to da je odnos vizuospacijalnih i jezičkih sposobnosti
nedovoljno istražen, buduća istraživanja trebalo bi usmeriti ka proučavanju
povezanosti neverbalnog aspekta radne memorije i strukturnih aspekata jezika,
a radi boljeg uvida kognitivnih mehanizama u osnovi jezičkog profila koji
karakteriše DLD.Introduction: Working memory is a cognitive process that involves maintaining and
manipulating a limited amount of information over a short period of time, and is crucial for
functioning in various spheres of life because it plays a significant role in language processing.
Previous studies have shown that children with developmental language disorder (DLD) have
a smaller verbal working memory capacity than typically developing peers, while findings in
the domain of nonverbal working memory are not as clear.
Aim: This study aims to determine the developmental level of verbal and nonverbal
working memory in children with expressive-type DLD.
Methods: The sample included 18 participants with expressive-type DLD, aged 5-9
years (M = 6.44; SD = 1.20), mostly male (83.3%). The Backward Digit Span task was used
to assess verbal working memory, and the Odd- One-Out task was used to assess nonverbal
working memory.
Results: Analysis of participants’ performance revealed that verbal working memory
capacity was significantly higher than nonverbal working memory capacity (p = 0.008; Cohen’s
d = 0.71). Most of these children can confidently retain and process two pieces of verbal type
information or one piece of visuospatial information simultaneously.
Conclusion: The results of the study show that children with DLD, in addition to
well-documented deficits in verbal working memory, may also have difficulties with the
visuospatial aspect of this ability. In addition, some children with DLD may experience more
difficulties with nonverbal compared to verbal working memory. Given that the relationship
between visuospatial and language abilities is underexplored, future research should focus
on studying the association between the nonverbal aspect of working memory and the
structural aspects of language, in order to gain better insight into the cognitive mechanisms
underlying the language profile that characterizes DLD
Самоефикасност и емоционална регулација код дефектолога у школама за образовање ученика са сметњама у развоју
No full textЦиљ овог истраживања је утврђивање односа између емоционалне регулације и
самоефикасности код дефектолога који раде са ученицима са сметњама у развоју.
Посао особа које се баве рехабилитацијом и едукацијом особа са сметњама у развоју,
може некада да буде праћен низом изазова и стресним ситуацијама. Ова професија
изискује стабилност, емпатију и способност емоционалне регулације од стране
дефектолога како би се успешно носили са изазовима и захтевима свакодневног рада.
Самоефикасност или уверење особе да може да контролише понашање у стресним
ситуацијама, представља битну компоненту у превазилажењу стресних и
емоционалних захтева који стоје пред дефектологом. Резултати истраживања откривају
позитивну корелацију између самоефикасности и когнитивне реструктурације, што
показује да дефектолози који имају виши ниво самоефикасности имају бољу
емоционалну регулацију. Такође, указују на негативну корелацију самоефикасности и
контроле емоционалне реакције што говори да повећање самоефикасности може да
умањи потребу за контролом емоционалних реакција. Разумевање и унапређење
емоционалне регулације и самоефикасности може да допринесе побољшању радне
ефикасности и да утиче позитивно на општу добробит дефектолога у изазовном
окружењу рада са ученицима са сметњама у развоју.The aim of this research is to determine the relationship between emotional regulation
and self-efficacy in special education teachers who work with students with developmental
disabilities. The work of persons involved in the rehabilitation and education of persons with
developmental disabilities can sometimes be accompanied by a series of challenges and
stressful situations. This profession requires stability, empathy, and the ability of emotional
regulation on the part of special education teachers to successfully cope with the challenges
and demands of everyday work. Self-efficacy, or a person's belief that he can control his
behavior in stressful situations, is an essential component in overcoming the stressful and
emotional demands facing the defectologist. The research results reveal a positive correlation
between self-efficacy and cognitive restructuring, which shows that special education
teachers who have a higher level of self-efficacy have better emotional regulation. Also, they
point to a negative correlation between self-efficacy and control of emotional reactions,
which means that increasing self-efficacy can reduce the need to control emotional reactions.
Understanding and improving emotional regulation and self-efficacy can contribute to
improving work efficiency and have a positive impact on the general well-being of special
education teachers in the challenging environment of working with students with disabilities
Correlates and determinants of autonomy behavior in adolescents with mild intellectual disability
No full textOsobe sa intelektualnom ometenošću imaju manje razvijene veštine autonomnog ponašanja i
prilike da samostalno vrše izbore i donose odluke u svakodnevnom životu. Veća autonomija u
ponašanju jača dostojanstvo i samopoštovanje osobe, omogućava joj kontrolu nad svojim
životom i pozitivno utiče na njeno životno blagostanje. Cilj ovog istraživanja je bio utvrđivanje
korelacija između autonomije, samopoštovanja i subjektivnog blagostanja, kao i odnosa između
autonomije i demografskih karakteristika (pol i kalendarski uzrast) kod adolescenata sa lakom
intelektualnom ometenošću. Uzorak je činilo 39 ispitanika sa lakom intelektualnom ometenošću,
kalendarskog uzrasta od 16 do 21 godine (AS = 17.90, SD = 1.10), oba pola. U istraživanju su
upotrebljene tri skale: Arkova skala samoodređenja (The Arc's Self-Determination Scale-Adult
Version), Rozenbergova skala samopoštovanja (Rosenberg Self-Esteem Scale) i adaptirana
verzija Indeksa ličnog blagostanja za osobe sa intelektualnom ometenošću (Personal Wellbeing
Index – Intellectual Disability – PWI-ID). Dobijeni rezultati ukazuju na značajnu pozitivnu
korelaciju između autonomnog ponašanja i subjektivnog blagostanja ispitanika. Utvrđen je i
značajan pozitivan odnos između veštine nezavisnog ponašanja, pola i kalendarskog uzrasta
ispitanika. Stariji ispitanici ovog uzorka, muškog pola, imaju statistički značajno viši nivo
autonomnog ponašanja. Istraživanje ukazuje na značaj integrisanja intervencija za stimulisanje
razvoja veština autonomnog ponašanja u tranzicione kurikulume adolescenata sa lakom
intelektualnom ometenošću.People with intellectual disability have less developed skills of autonomous behavior and
opportunity to make they own choices in everyday life. Higher level of autonomous behavior
strengthens dignity and self-esteem and allows a person to have control over her life and provides
positive influence on personal wellbeing. The aim of this research was to determine the
correlations between autonomy, self-esteem and subjective wellbeing, as well as relationship
between autonomy and demographic characteristics (gender and age) in adolescents with mild
intellectual disability. The sample consisted of 39 participants with mild intellectual disability,
aged 16 to 21 (AS = 17.90, SD = 1.10), both sexes. Three scales were used in the research: The
Arc's Self-Determination Scale-Adult Version, Rosenberg Self-Esteem Scale – SES and Personal
Wellbeing Index – Intellectual Disability – PWI-ID. The results indicate significantly positive
correlation between autonomous behavior and subjective wellbeing of participants. Also, it’s
been determined significant positive relationship between skill of independent behavior and
gender and age of participants. Older male examinee in this research, have statistically significant
higher level of autonomous behavior. The research indicates the importance of integrating
interventions to stimulate the development of autonomous behavior skills into the transitional
curriculum of adolescents with mild intellectual disability
Odnos pola, empatije, sistematizovanja i autističnih crta kod dece osnovnoškolskog uzrasta
Get PDFThe aim of this study was to determine the relationship between sex, empathy, systemizing,
and autistic traits in primary school children. The sample included 353 primary school children
aged 7-11 years. The children’s versions of the Empathy Quotient – EQ-C, Systemizing
Quotient – SQ-C, and children’s version of the Autism Spectrum Quotient - AQ– C were
used as primary outcome measures. Girls had higher empathy, while boys had higher autistic
traits. Empathy and systemizing were moderately positively correlated, but both were good
predictors of autistic traits. The effect of sex on autistic traits was mediated by empathy as
well as by the difference between systemizing and empathy. These results partially support
assumptions of the Empathizing-Systemizing theory and the Hypersystemizing theory of
autism, which should be further evaluated in a population with the autism spectrum disorderCilj ovog istraživanja bio je da ispita povezanost između pola, empatije, sistematizovanja i autističnih crta kod dece osnovnoškolskog uzrasta. Uzorak je činilo 353 učenika osnovne škole, starosti 7-11 godina. U istraživanju su korišćene dečije verzije Koefcijenta empatičnosti (eng. Empathy Quotient – EQ-C), Koeficijenta sistematizacije (eng. Systemizing Quotient – SQ-C), kao i dečija verzija Koeficijenta autističnog spektra (eng. Autism Spectrum Quotient – AQ-C), kao primarne mere ishoda. Devojčice su imale višu empatiju, dok su dečaci imali izraženije autistične crte. Empatija i sistematizacija su bili u umerenoj pozitivnoj korelaciji, ali su oba bili dobri prediktori autističnih crta. Uticaj pola na autistične crte posredovan je empatijom i razlikom između sistematizacije i empatije. Ovi rezultati delimično podržavaju postavke teorije empatičnosti-sistematizacije i hipersistematizacione teorije autizma, koje bi trebalo dalje proveriti i na populaciji osoba sa poremećajem iz spektra autizma. Ključne reči: empatisanje, sistematizovanje, teorija hipersistematizacije, autizamOn-line verzij
Kulturalne kompetencije u obrazovno-vaspitnoj praksi: samoprocena nastavnika srednjih škola
Get PDFKulturalne kompetencije nastavnika smatraju se ključnom pretpostavkom uvažavanja različitosti, kreiranja klime međusobnog razumevanja, poštovanja i ravnopravne saradnje u školi. U cilju ispitivanja samoprocene kulturalnih kompetencija, realizovano je istraživanje na uzorku od 254 nastavnika srednjih škola. Instrument koji je korišćen u istraživanju je Skala za samoprocenu kulturalnih kompetencija osoblja škole. Rezultati pokazuju da nastavnici, generalno, na relativno visokom nivou ocenjuju sopstvene kulturalne kompetencije. Samoprocena kulturalnih kompetencija nastavnika značajno zavisi od pola i dužine radnog staža u obrazovanju. Uz uvažavanje ključnih nedostataka istraživanja, može se izvesti zaključak o zadovoljavajućem nivou kulturalnih kompetencija nastavnika srednjih škola, ali i o jasnom prostoru za njihovo dalje unapređivanje. Istaknuto mesto na tom planu zavređuju programi stručnog usavršavanja nastavnika, kao i inkorporiranje sadržaja kojim se obrađuju teme kulturalnih kompetencija u kurikulume obrazovanja budućeg nastavničkog kadra
Информисаност родитеља деце са говорним поремећајима о вокалној хигијени гласа
No full textЧовечији глас заузима важно место у свету звукова којима смо окружени
свакодневно. Глас јесте јако битно средство које се користи сваки дан за комуникацију,
исказивање идеја, ставова и мисли.Зато је комуникација есенцијални део живота јер се
кроз њу остварују нјаважнији циљеви односно социјализација и пренос информаицја. До
поремећаја гласа доћи ће онда када о њему не водимо рачуна, када га злоупотребљавамо
коришћењем неправилне технике говора и другим чиниоцима који су по њега штетни.
Због тога велику важност треба да обратимо на хигијену гласа и како је спроводимо.
Главни циљ овог рада јесте утврђивање информисаности родитеља деце са говорним и
говорно-језичким поремећајима о вокалној хигијени гласа. Поред главног циља имали
смо и додатне циљеве :1. Утврити да ли постоје значајне статистичке разлике у нивоу
информисаности у односу на пушачки статус и старост испитаника 2. Утврдити да ли
постоје значајне статистичке разлике у нивоу информисаности у односу на пол
испитаника. Узорак истраживања чинили су родителљи деце са говорним и говорнојезичким
поремећајима. Укупно 48 родитеља је попунило упитник, а у истраживању је
коришћен „Упитник о вокалној хигијени“.Упитник је садржао и додатна питања попут ког
је пола испитаник, да ли је вокални професионалац, да ли је пушач или непушач, старост
испитаника, ниво образоваља као и тип поремећаја које дете има. Резултати истраживања
су показали да је информисаност на задовољавајућем нивоу, али и да нема разлике у
нивоу информисаности ако поредимо родитеље у односу на одређене категорије. Закључај
јесте да су родитељи деце са говорним и говорно-језичким поремећајима које је обухвато
овај рад и истраживање итекако информисани када је у питању хигијена гласа. Али врло
је важно напомети да би најбоље било да се испитивањем обухваци већи узорак као би
резултати били релевантнији и како би могли да се пренесу и уопште на целокупну
популацију родитеља деце са говорним и говорно-језичким поремећајима.The human voice occupies an important place in the world of sounds that surround us
every day. The voice is a very important tool that is used every day for communication,
expressing ideas, attitudes and thoughts. That's why communication is an essential part of life,
because more important goals are achieved through it, namely socialization and the transfer of
information. Voice disorders will occur when we do not take care of it, when we misuse it by
using improper speech technique and other factors that are harmful to it. That is why we should
pay great attention to voice hygiene and how we implement it.The main goal of this paper work
is to determine the information of parents of children with speech and speech-language disorders
about vocal hygiene. In addition to the main goal, we also had additional goals: 1. To determine
whether there are significant statistical differences in the level of information in relation to the
smoking status and age of the respondents 2. To determine whether there are significant
statistical differences in the level of information in relation to the sex of the respondents. The
research sample consisted of parents of children with speech and speech-language disorders. A
total of 48 parents filled out the questionnaire, and the "Vocal Hygiene Questionnaire" was used
in the research. The questionnaire also contained additional questions such as the gender of the
respondent, whether he is a vocal professional, whether he is a smoker or non-smoker, age of the
respondent, level of education such as and the type of disorder the child has. The research results
showed that information is at a satisfactory level, but also that there is no difference in the level
of information if we compare parents in relation to certain categories. The conclusion is that the
parents of children with speech and speech-language disorders, which are included in this work
and research, are well informed when it comes to voice hygiene. But it is very important to note
that it would be best if the survey included a larger sample so that the results would be more
relevant and could be transferred to the entire population of parents of children with speech and
speech-language disorders
Искуство у вршњачким односима и ментално здравље деце и адолесцената са интелектуалном ометеношћу
No full textМентално здравље се односи на емоционалне, психолошке и социјалне димензије личног благостања. Особа која је ментално здрава способна је да се носи са емоционалним и психолошким факторима стреса који је погађају свакодневно, уз адекватно успостављање интеракција са другима и учествовање у социјалним и интерперсоналним односнима. Особе које имају тешкоће у менталном здрављу теже се носе са стресом и испољавају тешкоће приликом остваривања интеракција у социјалном контексту. Особе са интелектуалном ометеношћу карактерише успорен развој и ограничења у домену социјализације. Досадашњим истраживањима доказано је да су деца са интелектуалном ометеношћу под већим ризиком од јављања проблема у социјалном, емоционалном и бихевиоралном домену од деце типичног развоја.
Циљ овог истраживања је утврђивање корелације између социоемоционалног задовољства вршњачким односима и менталног здравља ученика са интелектуалном ометеношћу основношклског узраста. Додатни циљ истраживања односи се на утврђивање односа између сваког од ова два конструкта и социодемографских карактеристика ученика са интелектуалном ометеношћу (пол, узраст, образовно окружење и структура породице).
Узорак је чинило 47 испитаника оба пола, узраста од 10 до 17, година који похађају образовно-васпитни програм по индивидуалном образовном плану (ИОП 2) у специјалној или редовној основној школи. Сви испитаници у узорку живе са својим породицама које су потпуне (оба родитеља) или непотпуне (један родитељ). Као мерни инструменти процене примењени су Упитник снага и тешкоћа – верзија за наставнике и један део упитника „Особе у мом животу“ - дноси са вршњацима.
Наши резултати показују да постоји статистички значајна негативна корелација између социоемоционалног задовољства и менталног здравља ученика са интелектуалном ометеношћу у односу на укупне скорове. Утврдили смо да не постоје статистички значајне полне разлике у погледу стања менталног здравља испитаника, али да су девојчице значајно задовољније вршњачким односима у односу на дечаке. Старији испитаници испољавају значајно мање тешкоћа у погледу менталног здравља и виши ниво социоемоционалног задовољства у односу на млађе испитанике. Испитаници који похађају школе за ученике са сметњама у развоју одликује боље опште стање менталног здравља и имају виши ниво социоемоционалног задовољства у односу на испитанике који похађају редовну основну школу.Mental health refers to the emotional, psychological and social dimensions of personal well-being. A person who is mentally healthy is able to cope with the emotional and psychological stress factors that affect them on a daily basis, while adequately establishing interactions with others and participating in social and interpersonal relations. People who have difficulties in mental health have a harder time coping with stress, and show difficulties when interacting in a social context.People with intellectual disabilities are characterized by slow development and limitations in the field of socialization. Previous research has proven that children with intellectual disabilities are at a higher risk of developing problems in the social, emotional and behavioral domains than children with typical development.
The aim of this research is to determine the correlation between socio-emotional satisfaction with peer relationships and the mental health of elementary school-age students with intellectual disability. An additional goal of the research refers to determining the relationship between each of these two constructs and the sociodemographic characteristics of students with intellectual disability (gender, age, educational environment and family structure).
The sample consisted of 47 respondents of both sexes, aged 10 to 17 years, who are attending an educational program according to the individual educational plan (IEP 2) in a special or regular elementary school. All respondents in the sample live with their families that are complete (both parents) or incomplete (one parent). The Strengths and Difficulties Questionnaire - version for teachers and one part of the questionnaire „People in my life“ - shared with peers were used as assessment instruments.
Our results show that there is a statistically significant negative correlation between socioemotional satisfaction and mental health of students with intellectual disability in relation to total scores. We found that there are no statistically significant gender differences regarding the state of mental health of the respondents, but that girls are more significant satisfied with peer relationships than boys. Older respondents show significant fewer difficulties in terms of mental health and a higher level of socio-emotional satisfaction compared to younger respondents. Respondents who attend schools for students with disabilities have a better general state of mental health and have a higher level of socio-emotional satisfaction compared to respondents who attend regular primary school
Улога рутина и ритуала у раној интервенцији
No full textавремени трендови у раној интервенцији промовишу програме ране интервенције који се темеље на рутинама и ритуалима. Ефикасност ране интервенције која се темељи на рутинама и ритуалима, у породичном окружењу, потврђена је кроз резултате бројних истраживања ефеката примене оваквих раних интервентних програма. Рана интервенција која се темељи на рутинама и ритуалима акценат ставља на породицу која у раном развоју има најважнији утицај на развој малог детета и породичне рутине и ритуале које представљају добре прилике увежбавања вештина и стицања способности детета. Породична рутина је породична активност која се понавља свакодневно. Ритуали су активности или понашања у које су укључени сви чланови породице, понављају се периодично и носе симболичко значење за чланове породице. Стручњаци ране интервенције пружају помоћ и подршку родитељима у подстицању раног развоја деце. Рутине и природно окружење су ефикасан пут пружања подршке родитељима са децом на најранијем узрасту што потврђују бројне студије. Област ране интервенције константно се мења и надограђује. Примена нових знања заснованих на доказима, коришћење савремене технологије и континуирано тражење и креирање ефикасних алата који би допринели развоју ране интервенције је неминовност. Кроз овај рад извршен је преглед научне и стручне литературе која се бави раним развојем детета, развојем ране интервенције са акцентом на програме раних интервенција заснованим на рутинама и ритуалима, дефинисањем појмова рутина и ритуала, породицама чија деца захтевају ране интервентне програме и улогом рутина и ритуала у раној интервенцији.Contemporary trends in early intervention promote early interventions programs which are based on routines and rituals. Effectiveness of early intervention which is based on routines and rituals, in a family environment, is confirmed through the results of numerous researches on the effects of the implementation of such early interventions programs. Early intervention based on routines and rituals emphasizes the family, which in early development has the most important influence on the development of a small child and family routines and rituals that are good opportunities to practice skills and acquisition of abilities for the child. A family routine is a family activity that repeats every day. Rituals are activities or behaviours where each family member is involved, which are repeated periodically and carry a symbolic meaning for the family members. Early intervention specialists provide help and support to parents in encouraging the early development of their children. Routines and natural environments are an effective way of providing support for parents with children at the earliest age, which has been confirmed by
numerous studies. The field of early intervention is constantly changing and evolving.
Implementation of new evidence-based knowledge, use of modern technology and continuous search and creation of effective tools that would contribute to the development
of early intervention is inevitable. This paper provides an overview of professional literature dealing with child’s early development, development of early intervention with an emphasis on early childhood programs intervention based on routines and rituals, defining the concepts of routine and rituals, families whose children require early intervention programs and the role of routines and rituals in early intervention
Изазови у реализацији индивидуалних образовних планова
No full textИстраживања у области инклузивног образовања су соминантно на нашим просторима усмерена на ставове наставника према инклузији. Међутим, све је више радова који за област истраживања имају уже дефинисане аспекте инклузије. Предмет овог рада су тешкоће у реализацији индивидуалних образовних планова. Циљ овог рада је био да се на основу прегледа и анализе доступне литературе утврде изазови у формирању и реализацији индивидуалних образовних планова. Рад је био прегледног карактера. Укупно 18 радова чија је област истраживања била у складу са задацима истраживања је издвојено за приказ.
Резултати истраживања јасно указују на постојање извесних изазова у изради и реализацији индивидуалних образовних планова. Закључује се да постоји комплексна основа препрека са којима се наставници суочавају приликом њихове имплементације.
Издвојене су: недостатак компетенција и знања у области имплементације индивидуалних образовних планова, недовољно познавање процеса и негативни ставови према инклузивном образовању. Теоријске и практичне импликације су разматране у раду.Research in the field of inclusive education is mainly focused on teachers' attitudes towards inclusion in our region. However, there are more and more works that have more narrowly defined aspects of inclusion for the research area. The subject of this work is the difficulties in the realization of individual educational plans. The aim of this work was to determine the challenges in the formation and implementation of individual educational plans based on the review and analysis of the available literature. The work was of an overview nature. A total of 18 papers whose research area was in line with the research tasks were selected for display.
The research results clearly indicate the existence of certain challenges in the development and implementation of individual educational plans. It is concluded that there is a complex base of obstacles that teachers face during their implementation. The following were highlighted: lack of competence and knowledge in the field of implementation of individual education plans, insufficient knowledge of the process and negative attitudes towards inclusive education.
Theoretical and practical implications are discussed in the paper