Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Карактеристике пријатељства особа са тешкоћама у менталном развоју
No full textПријатељство је реципрочан однос између особа у коме се размењују мишљења и идеје, а такође се дефинише као однос узајамне подршке и бриге, са поверењем, заједничким интересовањима и емоционалном интимношћу. Пријатељство код особа са тешкоћама у менталном развоју (ТМР) игра кључну улогу у њиховом животу и добробити. Циљ рада је да се увидом у доступну литературу прикажу карактеристике пријатељских односа особа са ТМР. Увид у доступну литературу извршен је претраживањем електронских база података, као и извора у штампаној форми. Резултати истраживања су показали да особе са ТМР имају способност формирања пријатељства и развоја социјалних вештина, иако им је потребна подршка. Особама са ТМР потребна је подршка породице, вршњака или наставника како би знатно побољшале социјалне вештине. Даља истраживања се могу усмерити на развој интервенција и стратегије подршке за унапређење могућности стицања пријатеља код особа са ТМР, укључујући обуку социјалних вештина, инклузивних заједничких простора и подстицање подршке вршњака.Friendship is a reciprocal relationship between people in which opinions and ideas are exchanged, and it is also defined as a relationship of mutual support and care, with trust, common interests and emotional intimacy. Friendships for people with difficulties in mental development (DMD) play a key role in their lives and well-being. The aim of the work is to show the characteristics of friendly relationships of people with DMD by looking at the available literature. Insight into the available literature was carried out by searching electronic databases, as well as sources in printed form. The research results showed that people with DMD have the ability to form friendships and develop social skills, although they need support. People with DMD need support from family, peers or teachers in order to significantly improve social skills. Further research can be focused on the development of interventions and support strategies to improve the ability to make friends for people with mental disabilities, including social skills training, inclusive common spaces and encouraging peer support
Извештавање о преступништву малолетника у електронским медијима у Србији
No full textРазвој током адолесценције се одликује променама у домену социјалног,
емоционалног и когнитивног функционисања. У складу са тим, адолесценција као период
доноси бројна питања на која адолесцент настоји да пронађе одговор, као и бројне
изазове које је потребно да превлада на релацији родитељи, вршњаци, заједница, и
сопствени интегритет. У зависности од бројних фактора и утицаја који делују на
адолесцента, он може развити и одређена друштвено неприлагођена понашања.
Медији као средство информисања имају веома важну улогу у креирању слике о
младима у јавном дискурсу. Начин на који извештавају о криминалитету уопште, као и
о малолетним учиниоцима кривичних дела је веома важан јер медији за младе имају
социјализацијску функцију. Ово посебно долази до изражаја у 21. веку, када велики број
медија прелази на дигитално функционисање, што младима омогућава приступ великом
броју вести и садржаја, на само неколико кликова. Извештавање о деци у медијима, а
тиме и о малолетним учиниоцима кривичних дела, има своје особености, будући да деца
уживају посебну заштиту. Са друге стране, медији се воде чињеницом да јавност има
право да буде информисана, па неретко пласирају вести које крше право на
претпоставку невиности, као и право на заштиту приватности. Поред тога, наслови и
садржај неретко залазе у домен сензационализма, чиме се додатно гради негативна
слика у јавности о овој групи деце.
У домаћем систему не постоји велики број истраживања на тему извештавања
о малолетним учиниоцима кривичних дела. У складу са тим, предмет овог рада је
приказивање кључних карактеристика извештавања о преступништву малолетника у
електронским медијима у Србији у периоду од 2018. до 2022. године. Истраживање
обухвата анализу садржаја новинских текстова објављених у дневним листовима Блиц,
Курир и Политика, и поређење са сличним истраживањем које је спроведено за период
2014 – 2017. Циљ рада је идентификовање изазова у извештавању о преступништву
малолетника у електронским медијима и креирање препорука за будуће објективније
извештавање, као и извештавање које ће поштовати права деце.Development during adolescence is characterized by changes in the domain of social,
emotional and cognitive functioning. Accordingly, adolescence as a period brings numerous
questions to which the adolescent tries to find an answer, as well as numerous challenges that
need to be overcome in relation to parents, peers, the community, and one's own integrity.
Depending on a number of factors and influences acting on the adolescent, it may develop
certain socially maladaptive behaviors.
The media as a means of information have a very important role in creating an image
of young people in public discourse. The way they report on crime in general, as well as on
minor perpetrators of criminal acts, is very important because the media has a socialization
function for young people. This is especially evident in the 21st century, when a large number
of media are switching to digital functioning, which enables young people to access a large
amount of news and content, just a few clicks away. Reporting on children in the media, and
thus on juvenile crimes, has its own peculiarities, since children enjoy special protection. On
the other hand, the media are guided by the fact that the public has the right to be informed, so
they often publish news that violates the right to the presumption of innocence, as well as the
right to privacy. In addition, the titles and content often fall into the domain of sensationalism,
which further builds a negative public image of this group of children.
In the domestic system, there is not a large amount of research on the topic of reporting
on juvenile perpetrators of criminal acts. In accordance with that, the subject of this paper is
to show the key features of reporting on juvenile delinquency in the electronic media in Serbia
in the period from 2018 to 2022. The research includes an analysis of the content of newspaper
texts published in the daily newspapers Blic, Kurir and Politika, and a comparison with a
similar research conducted for the period 2014 - 2017. The aim of the work is to identify
challenges in reporting on juvenile delinquency in the electronic media and create
recommendations for future more objective reporting, as well as reporting that will respect
children's rights
Perceptual assessment of voice in children with articulation disorders
No full textГлас заузима најзначајније место у свету звукова који нас окружују. Слушањем гласа
може се лако одредити пол и узраст појединца, али често и добити информације о здрављу и
емоцијама. Поремећаји гласа код деце су често последица вокалне злоупотребе, која је према многим
ауторима главни узрок промуклости. Дислалија представља артикулациони поремећај који се
испољава кроз неправилност или немогућност изговора појединих гласова.
Циљ: Циљ овог рада јесте утврдити перцептивне карактеристике гласа деце са
артикулационим поремећајима.
Метод: У истраживању је учествовало 50 испитаника. Како би се утврдиле перцептивне
карактеристике гласа код деце са артикулационим поремећајима примењен је неекспериментални
метод истраживања који се базирао на анкетирању испитаника. Коришћен је Брзи скрининг тест.
Кроз спонтану конверзацију са испитаницима бележене су одговарајуће карактеристике које се
односе на респирацију, фонацију и резонантност. У оквиру процене невербалног распона гласа, задаци
су били подељени у три групе, где се од испитаника тражило да изведu различите вербалне
активности као што су бројање, имитирање.
Резултати: Резултатима су утврђене перцептивне карактеристике гласа деце са
артикулационим поремећајима, са посебним освртом на то да ли постоје статистички значајне
разлике у перцептивним карактеристикама гласа код деце са артикулационим поремећајима у
односу на контролне варијабле (пол, узраст, место становања). На основу приказаних резлтата и
применом одговарајућих статистичких метода постављене хипотезе су или прихваћене или
одбачене.
Закључак: Нормална резонантност и правилна висина и јачина гласа су значајно чешће у
групи деце са артикулационим поремећајима узраста 6-7 година него у групи деце узраста 4-6
година. Хиперназалност је значајно чешћа у групи деце са артикулационим поремећајима која живе
у градском језгру него у групи деце која живе у приградском језгру. Добијени резултати у
истраживању не могу се генерализовати на целу популацију деце са артикулационим поремећајима
у Републици Србији јер је овим истраживањем обухваћен мали број испитаника из само једног
града-Београда.The voice takes the most important place in the world of sounds that surround us. By
listening to the voice one can easily determine the gender and the age of an individual, but often also get
information abouth health and emotions. Voice disorders in children are often the result of vocal abuse, which
according to many authors is the main cause of hoarseness. Dyslalia is an articulation disorder which
manifests itself through the irregularity or impossibility of pronouncing some sounds.
Aim of the paper: The aim of this paper is to determine the perceptual characteristics of the voice of
children with articulation disorders.
Method: 50 respondents participated in the research. In order to determine the perceptual
characteristics of the voice in children with articulation disorders a non-exepimental method of research was
used, which was based on survey. Quick screen for voice was used. Characteristics related to respiration,
phonation and resonance were recorded through a spontaneous conversation with the respondents. Within the
assessment of non-verbal voice range, the tasks were divided into three groups, where the respondent were
asked to perform different verbal activities such as counting, imitating.
Results: The results determined the perceptual characteristics of the voice of children with
articulation disorders, with special reference to whether there are statistically significant differences in the
perceptual characteristics of the voice of children with articulation disorders in relation to the control
variables (gender, age, place of living). Based on the presented results and the application of appropriate
statistical methods, the hypotheses were either accepted or rejected.
Conclusion: Normal resonance and regular pitch and loudness of the voice are significantly more
common in the group of children with articulation disorders aged 6-7 than in the group of children aged 4-6.
Hypernasality is significantly more common in the group of children with articulation disorders who live in
the city than in the group of children who live in the suburbs. The results obtained in the research cannot be
generalized to the entire population of children with articulation disorders in the Republic of Serbia, because
this research included a small number of respondents from only one city, Belgrade
Characteristics of augmentative and alternative communication and strategies for its improvement
No full textКомуникација је динамичан процес који подразумева реципрочну размену вербал
них и невербалних порука између учесника. Употреба аугментативне и алтерна
тивне комуникације може и негативно да се одрази на квалитет и квантитет
комуникације, јер природа комуникационих система понекад представља пре
преку у остваривању ефикасне социјалне интеракције. Квалитет интеракције
зависи и од стратегија које користе комуникациони партнери, као и од њихове
комуникационе компетентности. Циљ овог рада је усмерен на анализу и пре
глед емпиријских података који указују на карактеристике комуникационе
интеракције између корисника аугментативне и алтернативне комуникације и
њихових комуникационих партнера, као и на стратегије за њено унапређивање.
Резултати истраживања показују да примена аугментативне и алтернативне
комуникације може да утиче на динамичност и реципрочност у комуникацији.
Комуникациони партнери углавном доминирају током интеракције, док корисни
ци ретко започињу разговор и заузимају улогу саговорника. Поред тога, спорија
брзина комуникације, отежано и неефикасно привлачење пажње саговорни
ка, изражавање потреба и давање једноставних одговора као јединих начина
комуникације, као и потешкоће приликом иницирања и промене тема разговора
представљају препреке за ефикасну комуникацију. Како би се остварила успешна
интеракција кроз комуникацију, неопходно је да корисници и комуникациони пар
тнери разумеју једни друге и да буду свесни стратегија које би могле да унапре
де њихову комуникацију. Дакле, постоји потреба да се комуникациони партнери
едукују о карактеристикама аугментативне и алтернативне комуникације, као
и да се промовише активна улога корисника током интеракције.Communication is a dynamic process that
implies reciprocal exchange of verbal and
nonverbal messages between participants.
The use of augmentative and alternative
communication can have a negative impact
on the quality and quantity of communication,
because the nature of communication systems
sometimes represents an obstacle in achieving
effective social interaction. The quality of the
interaction depend upon the strategies that
are used by the communication partners, as
well as on their communication competence.
The aim of this paper is focused on the
analysis and review of empirical data that
indicate the characteristics of communication
interaction between augmentative and
alternative
communication users and
their communication partners, as well as
strategies for its improvement. The results
show that the application of augmentative
and alternative communication can influence
dynamism and reciprocity in communication.
Communication partners generally dominate
the interaction, while users rarely initiate
the conversation and take the role of the
interlocutor. In addition, slower speed of
communication, difficult and ineffective
attracting the interlocutor’s attention,
expressing needs and giving simple answers
as the only means of communication, as well
as difficulties when initiating and changing
conversation topics are obstacles to effective
communication. In order to achieve successful
interaction through communication, it is
necessary that users and communication
partners understand each other and to be
aware of strategies that could improve their
communication. Therefore, there is a need
to educate communication partners about
the characteristics of augmentative and
alternative communication, as well as to
promote the active role of the user during the
interaction
Language abilities in elderly persons of the normal aging
Get PDFU ovom radu prikazani su podaci o jezičkoj sposobnosti u starijem životnom dobu. Podaci govore
u prilog bolje očuvanosti sposobnosti razumevanja jezika u odnosu na njegovu produkciju.
Promene na jezičkom planu pripisuju se delovanju različitih uzroka: neuralne reorganizacije
jezika u starijem životnom dobu, posledicama slabljenja drugih kognitivnih funkcija,
perceptivnim promenama, slabljenju oralno-motoričke kontrole govora, kao i delovanja drugih
bioloških faktora. Pregled dostupne literature pokazuje da je u ovoj oblasti najviše radova
posvećeno istraživanju funkcije imenovanja i otkrivanju prirode grešaka u ovom domenu. Iako
empirijski podaci pokazuju da neki aspekti jezika u starosti slabe, istraživači su saglasni u stavu
da jezik ostaje relativno dobro očuvan u starijem životnom dobu, te da starije osobe imaju
očuvane lingvističke sposobnosti koje im omogućavaju uspešnu komunikaciju sa drugim ljudima.This paper presents data on language ability in the elderly. The data speak in favor of better
preservation of language comprehension than its production. Changes at the language level are
linked to a variety of causes: neural reorganization of language in older age, consequences of the
weakening of other cognitive functions, perceptual changes, weakening of oral-motor control of
speech, as well as the impact of other biological factors. A review of the available literature
reveals that the majority of publications in this field are devoted to examining the naming function
and revealing the nature of errors in this domain. Although empirical data indicate that some
aspects of language weaken with age, researchers agree that language remains relatively well
preserved in old age and that elderly people maintain linguistic abilities that enable them to
communicate successfully with others
Factors of a sense of school belonging: Bronfenbrenner's theoretical model as a starting framework for interpretation
Get PDFA sense of school belonging is considered a protective and promotive factor for a
wide range of academic and developmental outcomes of students. However, previous
research efforts were overly focused on examining the factors and processes that
underlie it, and the available literature identifies a lack of a clear model of action that
school actors should apply in order to improve it and, consequently, enjoy its benefits.
The main goal of this paper is the analysis of relevant literature, with the aim of
identifying the factors that contribute to the development of a sense of school belonging
among students. In accordance with the basic principles of the adapted Bronfenbrenner’s
bio-psycho-socio-ecological model of school belonging, the findings of the conducted
review indicate that the sense of school belonging is of a systemic nature, and that its
development and intensity are determined by multiple experiences, interactions and
factors that usually exist on the individual, school-relational and contextual level.
Although the paper provides preliminary insights into the factors that contribute to the
development of a sense of school belonging, further research into these factors, which
will examine their predictive effect, provide the possibility of defining a clear model of
action, and represent a starting point for designing adequate interventions, is necessary.Осећај припадности школи сматра се протективним и промотивним фактором који утиче на широк спектар академских и развојних исхода код ученика. Међутим, досадашња истраживачка настојања нису била претерано фокусирана на испитивање фактора и процеса који се налазе у његовој основи, те се у литератури идентификује недостатак јасног модела деловања који школски актери треба да примене зарад његовог унапређивања и, последично, уживања његових бенефита. Основни циљ рада је анализа релевантне литературе ради идентификовања фактора који доприносе развоју осећаја припадности школи код ученика. У складу са основним поставкама адаптираног Бронфенбренеровог био-психо-социо-еколошког модела припадности школи, резултати спроведеног прегледа указују на то да је осећај припадности школи системске природе, те да су његов развој и интензитет детерминисани вишеструким искуствима, интеракцијама и факторима који уобичајено егзистирају на индивидуалном, школском релационом и контекстуалном нивоу. Иако рад пружа почетне увиде у факторе који доприносе развоју осећаја припадности школи, неопходна су даља истраживања ових фактора која ће испитати њихово предиктивно дејство, обезбедити могућност дефинисања јасног модела деловања, те представљати полазну основу за конципирање адекватних интервенција
Faktorska analiza testa Kreativnog mišljenja – grafička produkcija
Get PDFРезиме: Развој креативности представља значајан сегмент васпитно-образовног
процеса. Циљ истраживања је идентификовање факторске структуре Теста креативног
мишљења – графичка продукција примењеног на узорку ученика с интелектуалном ометеношћу. Узорком је обухваћено 76 ученика, календарског узраста од 9 до 14 година, (АС=11,54;
СД=1,75), оба пола (53,3% дечака и 46,7% девојчица), без неуролошких и вишеструких сметњи. Креативни потенцијал ученика с интелектуалном ометеношћу процењен је Тестом
креативног мишљења – графичка продукција. Анализом добијених резултата издвојена су
два фактора који објашњавају укупно 67,6% варијансе. Први фактор има четири главне
факторске тежине (прекидање граница које зависи од фрагмената, прекидање граница које
не зависи од фрагмената, хумор и нови елементи). Други фактор обухвата повезивање помоћу линија, настављање, допуњавање и повезивање које доприноси теми. Неконвенционална манипулација материјалом као и употреба апстрактних елемената имају најмање
факторске тежине. Двофакторски модел показао је прихватљиве индексе подобности и
сугерише важност конвенционалног и неконвенционалног начина размишљања за креативни процес ученика с интелектуалном ометеношћу.Development of creativity is an important segment of educational process. The goal of this research is to identify the factor structure of the Creative Thinking Test – Graphic Production of the applied on the sample of students with intelectual difficulties. The sample consisted of 76 students, age 9-14 (АS=11,54; SD=1,75), of both genders (53,3% boys and 46,7% girls), without neurological or multiple impediments. The creative potential of these students was tested using the Creative Thinking Test – Graphic Production. By analyzing the obtained resutls we identified two factors which explain the total of 67,6% of the variance. The first factor has four main factor weights (fragment-dependent boundary breaking, fragment-independent boundary breaking, humour, and new elements). The second factor includes linking by drawing lines, continuation, addition, and linking that contributes to the topic. Unconventional material manipulation as well as the use of abstract elements have the least factor weights. The two-factor model showed acceptable suitability indices and suggests the importance of conventional and unconventional ways of thinking for the creative process of students with intellectual difficulties
Naming ability in people with aphasia
Get PDFIntroduction: Most people with aphasia have difficulties in producing content words on nam-
ing tests and during spontaneous speech. The aim of this paper was to examine naming
deficits in patients with different types of aphasic syndromes.
Methods: The sample consisted of 24 subjects, who were stratified into fluent and non-fluent
aphasia groups according to the characteristics of spontaneous speech. The fluent aphasia
group included subjects with Wernicke’s (N = 7) and conduction aphasia (N = 6), while the
group with non-fluent aphasia comprised of subjects with Broca’s (N = 6) and transcortical
motor aphasia (N = 5). In all patients, aphasia resulted from stroke. The Boston Diagnostic
Aphasia Examination subtests for Visual confrontation naming and Responsive naming, as
well as the Boston Naming Test (BNT) were used to assess naming ability. Descriptive (Mean, Min, Max, SD) and inferential statistical methods (Chi square test, t-test and Mann-Whitney U
test) were used to process the data.
The results showed that patients with non-fluent aphasias were significantly more successful
on the Visual confrontation naming subtest (U = 33.50, p = 0.02), as well as on the Responsive
naming (U = 39.00, p = 0.04) compared to patients with fluent types of aphasia. Additionally,
subjects with non-fluent aphasias had significantly higher achievements on the BNT. The
groups differed in terms of the representation of types of errors.
Conclusion: Naming deficits occur in all types of aphasia, but are more pronounced in the
group of subjects with fluent aphasia
Student engagement and prosocial behavior in high school students
Get PDFSchool or student engagement is widely recognized as a multidimensional construct
that encompasses three aspects of engagement – cognitive, behavioral, and emotional.
Previous research has linked student engagement to various positive developmental
outcomes such as academic achievement, prosocial behavior, and sense of belonging to
the school. Examining school engagement and its relationship with prosocial behavior
is especially important in high school, when engagement is known to decline. Therefore,
the aim of this study is to examine whether adolescents’ school engagement is
associated with prosocial behavior among high school students.
The research sample consisted of 766 students (61.1% female) from four high schools in
Serbia, age from 15 to 19 (M = 16.36, SD = 1.04). School engagement was assessed by Delaware Student Engagement Scale (four-point Likert-type scale, α = .90). The results
of the confirmatory factor analysis did not yield three separate factors, but instead
showed that the items of the behavioral and cognitive engagement subscales were best
represented by one factor. Thus, the scale consists of only two subscales:
cognitive/behavioral engagement (8 items, α = .89) and emotional engagement (4
items, α = .90). Data on prosocial behavior were collected using the prosocial subscale
of The Strengths and Difficulties Questionnaire (5 items, α = .84).
The results show that school engagement is statistically significantly positively
correlated with students’ prosocial behavior. Students with higher scores on the
engagement scale exhibit more prosocial behaviors (r = .64, p = <.001). In addition, a
stronger relationship is found between students' cognitive-behavioral engagement and
prosocial behaviors (r = .65, p = <.001), compared to emotional engagement (r = .46, p =
<.001). The correlation remains significant even when age and gender of respondents
are taken into account.
The results of this study suggest that school engagement can be a powerful resource
for prevention practice and the promotion of prosocial behavior, and that it would be
useful to plan interventions that promote active engagement of students in school
The Relationship between Sex, Empathy, Systemizing, and Autistic Traits in Primary School Children
Get PDFThe aim of this study was to determine the relationship between sex, empathy, systemizing, and autistic traits in primary school children. The sample included 353 primary school children aged 7-11 years. The children’s versions of the Empathy Quotient – EQ-C, Systemizing Quotient – SQ-C, and children’s version of the Autism Spectrum Quotient - AQ– C were used as primary outcome measures. Girls had higher empathy, while boys had higher autistic traits. Empathy and systemizing were moderately positively correlated, but both were good predictors of autistic traits. The effect of sex on autistic traits was mediated by empathy as well as by the difference between systemizing and empathy. These results partially support assumptions of the Empathizing-Systemizing theory and the Hypersystemizing theory of autism, which should be further evaluated in a population with the autism spectrum disorder