Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Poremećaji govora i jezika kod traumatskih povreda mozga: klinički pristup
Get PDFTermin traumatska povreda mozga podrazumeva oštećenje strukture moždanog tkiva i poremećaj moždanih funkcija. Nastaje kao posledica dejstva spoljašnje slile u saobraćanoj nesreći, sportu, tuči, usled ranjavanja iz vatrenog oružja i dr. Javlja se kod ljudi svi starosnih doba. Traumatske povrede mozga često ostavljaju dugoročne posledice na govornom, jezičkom, kognitivnom i socijalnom planu. Cilj. U ovom radu prikazani su oblici govorne i jezičke patologije traumatskog porekla, s ciljem bližeg određivanja njihovih karakteristika i prirode. Metode. Uvid u relevantnu literaturu izvršen je pristupom elektronskim bazama podataka biblioteka Srbije, kao i upotrebom specijalizovanih pretraživača na internetu. Takođe, korišćena je literatura dostupna u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu. Rezultati. Rezultati su pokazali da se poremećaji jezika kod traumatskih povreda mozga uglavnom razmatraju u odnosu na oštećenje kognitivnih funkcija. S druge strane, poremećaji govora najčešće se sagledavaju s aspekta oštećenja komponenti procesa govorne produkcije. Zaključak. Traumatska povreda mozga uzrokuje veoma različite oblike govornih i jezičkih poremećaja. Česta je slika udruženog ispoljavanja govornog i jezičkog poremećaja, kao i deficita u domenu jezika i drugih kognitivnih funkcija. Jezička i govorna patologija traumatskog porekla zahteva diferenciran pristup dijagnostici i tretmanu
Ефикасност метода у настави глуве и наглуве деце
No full textНаставне методе представљају сврсисходан и систематски примењиван начин управљања радом ученика у процесу наставе, који омогућава стицање знања и вештина и њихову примену у пракси. Адекватан избор наставних метода допринеси развоју смисленог уместо рецептивног учења, као и практичног уместо вербалног учења код ученика. Наставне методе одређују како треба да тече наставни процес и које и какве активности је неопходно да ученици и наставници да испуњавају. Избор и примена наставних метода условљена је специфичностима наставних предмета, циљевима и задацима часа, временом предвиђеним за наставне активности, индивидуалним карактеристикама ученика, наставничким компетенцијама и креативношћу. Када се процењује које методе одабрати за конкретну наставну ситуацију, води се рачуна о процесу учениковог сазнанања и капацитетима за стицање знања и вештина, о његовом положају у наставном процесу, о изворима за стицање знања и циљу наставних активности, односно шта желимо тиме да постигнемо. У образовању глувих и наглувих примењује се систем наставних метода који обухвата опште образовне методе и сурдопеагошке методе. Међутим, све методе у систему делују синхроно и допуњују једна другу, при чему је свака од њих самостална и специфична јер обавља одређену функцију у процесу наставе.Циљ овог рада је био да се кроз теоретску анализу дефинишу и опишу наставне методе које се користе у образовању глуве деце. Посебан акценат је стављен на сурдопедагошке методе и њихову ефикасност у креирању и реализовању наставних ситуација
Информисаност о поремећајима гласа код опште популације
No full textГлас је основа вербалне комуникације. Људски говор је основ комуникације у
организованим људским заједницама. По томе се људска заједница разликује од било које
друге животне заједнице на Земљи. Говор је важан у радном процесу, у изражавању захтева,
жеља, емоција, а квалитет говора и гласа у директној је вези са врстом и квалитетом посла
који неко обавља. У свим занимањима постоји потреба за говорном комуникацијом. Без
чистог гласа, јасног и разговетног говора, могућност комуникације пада, те и животна и радна
способност. Информисаност опште популације о поремећајима гласа и факторима који
афектирају глас, као и о вокалној хигијени неретко изостаје, и мало је истраживања која се
баве овом врстом проблематике. Сходно томе, недостају и адекватни превентивни програми
који би едуковали општу популацију о значају гласа. Циљ овог истраживања је да се на основу
релевантне литературе и на основу емпиријског истраживања истакне значај изучавања ове
проблематике код опште популације. Резултати емпиријског истаживања, реализованом на
пригодном узорку који је чинило 100 испитаника са територије Републике Србије, показује да
је информисаност опште популације о поремећајима гласа на задовољавајућем нивоу.
Утврђено је да не постоје статистички значајне разлике у нивоу информисаности о
поремећајима гласа у односу на пол, старост, образовање, пушачки статус, место становања и
у односу на регион. Једна од основних препорука јесте да је потребно радити на развијају
програма вокалне хигијене гласа намењених за општу популацију, и реализовати додатна
истраживања на репрезентативном узорку.Voice is the basis of verbal communication. Human speech is the basis of communication in
organized human communities. That is what makes the human community different from any other
living community on Earth. Speech is important in the work process, in expressing requests, wishes,
emotions, and the quality of speech and voice is directly related to the type and quality of the work
someone preforms. In all professions there is a need for verbal communication. Without a clear voice,
and clear and articulated speech, the ability to communicate decreases, as does the ability to live and
work. The awareness of the general population about voice disorders and factors that affect voice, as
well as the concept of vocal hygiene of the voice, is often lacking, and there is little research dealing
with this type of issue. Consequently, there is a lack of adequate preventive programs that would
educate general population about the importance of the voice. The aim of this research is to point out
the importance of studying this issue in the general population based on the insight into the relevant
literature as well as on the results of empirical research. The results of an empirical study, conducted
on a sample of 100 respondents from the territory of the Republic of Serbia, show that the general
population is informed at a satisfactory level. There are no statistically significant differences in the
level of information about voice disorders in relation to gender, age, education, smoking status, place
of residence or in relation to region. One of the basic recommendations is that it is necessary to create
adequate vocal hygiene programs for the general population, as well as to implement additional
research on a representative sample
Ставови васпитача и родитеља о инклузији ромске деце предшколског узраста
No full textУ овом раду је дат теоријски осврт на појам инклузије, образовне
инклузије ромске деце предшколског узраста, као и преглед ранијих истраживања на
поменуту тему. Приказани су и делови из законске регулативе који се тичу
предшколског образовања и антидискриминаторног понашања усмереног ка деци
ромске националности. Такође, у овом раду су приказани резултати истраживања
које се тиче образовне инклузије ромске деце, тј. ставова васпитача и родитеља деце
већинске популације о овој тематици. Резултати овог истраживања су показали да
процес инклузије ромске деце у предшколске установе може да буде успешно
реализован, али да је за то неопходно активно учешће и поствећеност свих актера у
том процесу, међу којима су кључни васпитачи и родитељи. Поред тога, резултати
истраживања су показали да је проценат укључености ромске деце у предшколске
установе незадовољавајућ и да је основни предуслов за повећање тог процента
стварање позитивне климе у предшколским установама по питању укључивања
ромске децe, јер је истраживање такође показало да њихово присуство у васпитним
групама има позитиван утицај на социјални развој све деце унутар васпитне групе.This paper provides a theoretical overview of the concept of inclusion, educational
inclusion of Roma children of preschool age, as well as an overview of earlier research on
the mentioned topic. Parts of the legal regulations concerning preschool education and antidiscriminatory
behavior directed towards children of Roma nationality are also presented.
Also, this paper presents the results of research concerning the educational inclusion of
Roma children, i.e. attitudes of educators and parents of children of the majority population
on this topic. The results of the this research showed that the process of inclusion of Roma
children in preschool institutions can be successfully implemented, but that it requires the
active participation and commitment of all actors in the process, especially educators and
parents. In addition, the results of the research showed that the percentage of inclusion of
Roma children in preschool institutions is unsatisfactory and that the basic precondtion for
increasing that percentage is the creation of a positive climate in preschool institutions
regarding the inclusion of Roma children, because the research also showed that the their
presence of in educational groups has a positive impact on the social development of all
children within the educational group
Behavioral and psychological symptoms of vascular and alzheimer's dementia
No full textApstrakt: Demencije predstavljaju stečeni gubitak kognitivnih sposobnosti u dve ili više oblasti viših kognitivnih funkcija, koji prate izmene ponašanja, emocija i oštećenje aktivnosti svakodnevnog življenja. Osim kognitivnih, demencije se prezentuju i ne-kognitivnim simptomima. Bihevioralni i psihološki simptomi demencije (BPSD) su česti fenomeni koje treba prepoznati kao deo kliničke slike demencija. Pojava BPSD predstavlja značajno opterećenje za pacijente i njihove negovatelje i vodi povećanom riziku za institucionalizaciju, pad kvaliteta života i ubrzanu progresiju kliničke slike. BPSD fenomeni se definišu kao poremećaji opažanja, mišljenja, raspoloženja ili ponašanja koji se javljaju kod osoba obolelih od raznih tipova demencije. Radi se o najsloženijim problemima u lečenju demencija. Prospektivne studije sa dužim longituinalnim praćenjem pacije- nata ukazuju na to da su simptomi BPSD-a prisutni kod svih pacijenata sa demencijom u nekom trenutku toka bolesti. Apatija i depresija su najčešći fenomeni, a posebno su uznemiravajući pa i ugrožavajući za pacijenta i okolinu i agitacija, agresija, halucinacije i obmane čula. Rano prepoznavanje i aktivno lečenje ovih simptoma je ključno za njihovu prognozu. Terapijski pristup prve linije je primena nefarmakoloških mera. Ograničenja primene farmakološkog tretmana su nekozistentni dokazi o efikasnosti uz značajan rizik neželjenih efekata. Međutim, primena lekova je neizbežna u situacijama u kojima su simptomi iz- raženi, ugrožavaju ili uznemiravaju pacijenta ili njegovu okolinu. Pojava simptoma BPSD-a je neretko provocirana somatskim uzrocima, kao što su urinarna ili neka druga infekcija, pogoršanje srčane ili plućne funkcije, ali i primena potencijalno štetnih lekova ili promene u okolini obolele osobe. Ove uzroke treba odmah energično tražiti, jer uspeh lečenja BPSD zavisi od etiologije. Zbrinjavanje BPSD zahteva timski pristup više profila zdravstenih profesionalaca kao i podršku i pomoć porodice i negovatelja.Abstract: Dementia is an acquired loss of intellectual abilities in at least two cognitive domains asso- ciated with changes in behavior, emotions, and activities of daily living. Besides cognitive, dementias can present with non-cognitive symptoms as well. Behavioral and psychological symptoms of dementia (BPSD) are frequent and should be recognized as essential to dementia's clinical presentation. However, BPSD is increasing the disease burden on patients and their caregivers. lt is associated with an increased risk of institutionalization, a decline in quality of life, and the progression of dementia. BPSD semiology is defined as alterations of perception, reasoning, mood, or behavior in patients diagnosed with dementia. There are the most complex issues to be managed in dementia. Prospective studies with long-term follow-up indicate that BPSD symptoms can be detected in all pa- tients with dementia at some point in the disease course. The most frequent symptoms are apathy and depression, while the most distressing and potentially dangerous for patients and their surroundings are agitation, aggression, hallucinations, and delusions. Early detection and active management of these symptoms are crucial for the prog- nosis. The first-line therapeutic approach comprises nonpharmacological measures. Limitations of pharmacolog- ical treatment are inconsistent evidence of drugs for BPSD symptoms and various side effects. However, a phar- macological approach is necessary when symptoms are severe, endangering, or distressing for the patients and caregivers. Often BPSD symptoms are triggered by other diseases and conditions, such as urinary or other infec- tions, a decline in heart or lung functions, potentially harmful medications, or changes in the patient's environment. These triggers should be actively searched for as BPSD treatment efficacy depends on the etiology. BPSD man- agement requires a team approach by different health professionals and cooperation and support from family and caregivers
Рана идентификација и интервенција неуроразвојних поремећаја
No full textНеуроразвојни поремећаји (НРП) укључују значајне тешкоће интелектуалних, моторичких, језичких и социјалних способности које настају током развојног периода. НРП су присутни код великог броја деце и адолесцената. Ови поремећаји се манифестују од раног детињства, често перзистирају у адолесценцији и одраслом добу, стабилног су клиничког тока током времена, а уз тенденцију ублажавања презентације и интезитета током одрастања, нарочито уколико се правовремено детектују и у раном детињству отпочне са мерама ране интервенције. Рана дијагностика НРП је веома важна, јер правовремена и стручно спроведена хабилитација и рехабилитација доводи до значајних функционалних побољшања. Дијагностика деце раног предшколског узраста нарочито је важна, али и врло сложена, јер захтева симултано опажање, бележење и интерпретацију различитих облика понашања, као и довођење у међуоднос већег броја развојних подручја. Рана интервенција (РИ), у најширем смислу, обухвата мултидисциплинарне службе за децу од рођења до пете године с циљем унапређења здравља и благостања детета, оснаживања постојећих способности и компетенција, свођења заостајања у развоју на најмању могућу меру, преобликовање постојећих одступања, спречавање функционалног пропадања, подстицање прилагођавања родитеља и општег функционисања породице. Циљеви ране интервенције подразумевају унапређивање здравља и развоја детета, као и умањивање заостајања у физичком, сазнајном, емоционалном, говорно-језичком и социјалном развоју детета. Циљ ране интервенције, јесте такође и рад на функционалном оспособљавању детета чиме би се унапредила социјална укљученост детета и породице. Пут ка постизању ових циљева јесте одстрањивање или ублажавање чинилаца који ометају или угрожавају развој детета, и увођење и унапређење снага и чинилаца који потпомажу рани развој детета. У овом раду, биће описана детекција и рана интервенција три НРП, а то су ИО, ПСА и АDHD, за које сматрамо, а релевантна литература то и потврђује, да представљају три најфреквентнија НРП која се јављају у пракси. Циљ рада је да укаже на начине раног откривања неуроразвојних поремећаја, као и да истакне значај спровођења детекције и ране интервенције код деце предшколског узраста.Neurodevelopmental disorders (NDDs) include significant difficulties in intellectual, motor, language and social abilities that occur during the developmental period. NDDs are present in a large number of children and adolescents. These disorders manifest themselves from early childhood, often persist in adolescence and adulthood, have a stable clinical course over time, and with a tendency to ease the presentation and intensity during growing up, especially if they are detected in time and early intervention measures are started in early childhood. Early diagnosis of NDDs is very important, because timely and professionally implemented habilitation and rehabilitation leads to significant functional improvements. Diagnostics of children of early preschool age is particularly important, but also very complex, because it requires simultaneous observation, recording and interpretation of different forms of behavior, as well as bringing into relation a number of developmental areas. Early intervention (EI), in the broadest sense, includes multidisciplinary services for children from birth to five years with the aim of improving the child's health and well-being, strengthening existing abilities and competences, reducing developmental delays to the smallest possible extent, reshaping existing deviations, preventing functional decline , encouraging the adjustment of parents and the general functioning of the family. The goals of early intervention include improving the child's health and development, as well as reducing delays in the child's physical, cognitive, emotional, speech-language, and social development. The aim of early intervention is also to work on the functional training of the child, which would improve the social inclusion of the child and the family. The way to achieve these goals is to remove or mitigate the factors that hinder or endanger the child's development, and to introduce and improve the strengths and factors that support the child's early development. In this paper, we will describe the detection and early intervention of three NDDs, namely ID, ASD, and ADHD, which we believe, and the relevant literature confirms, represent the three most frequent NDDs that occur in practice. The aim of the work is to point out ways of early detection of neurodevelopmental disorders, as well as to highlight the importance of conducting detection and early intervention in preschool children
Перцепција школске климе из угла
No full textШколска клима је један од кључних показатеља квалитета сваке образовне установе. У оквиру спроведеног истраживања које је имало за циљ утврдити перцепцију дефектолога и наставника о школској клими у основним и средњим школама за ученике са сметњама и поремећајима у развоју, учествовало је 45 наставника и дефектолога из специјалне школе са домом ученика "Бубањ" у Нишу. Ово истраживање је било квантитативног карактера и спроведено је путем попуњавања онлине анкетног упитника који је био прилагођен у складу са потребама истраживања. Упитник се састојао од осамнаест једноставних и јасно постављених питања која су се односила на факторе који утичу на формирање школске климе.
Интерпретација добијених резултата показује да наставници перципирају школску климу у негативном светлу, с обзиром на недостатак осећаја заједништва. У датом истраживању смо дошли до закључка да не постоји статистички значајна разлика у перцепцији школске климе у односу на старост испитаника, односно испитаници свих узрасних категорија на исти начин доживљавају школску климу у школи у којој раде. На основу добијених резултата може се закључити и да не постоји статистички значајна разлика у перцепцији школске климе у односу на дужину радног стажа, као и у односу на радно место. Међутим, када је у питању култура дијалога, доношење одлука, поштовање запослених, доступност директора и атмосфера у школи, резултати иду у корист мушких испитаника који дају позитивније одговоре.The school climate is one of the key indicators of the quality of any educational institution.
Within the framework of the conducted research, which aimed to determine the perception of special education teachers and regular teachers about the school climate in primary and secondary schools for students with disabilities and developmental disorders, 45 teachers and special education professionals from the "Bubanj" school with a boarding facility in Niš participated. This research was of a quantitative nature and was conducted through the completion of an online questionnaire adapted to the research needs. The questionnaire consisted of eighteen simple and clearly formulated questions related to factors influencing the formation of the school climate. The interpretation of the obtained results shows that teachers perceive the school climate in a negative light, given the lack of a sense of community. In this study, we concluded that there is no statistically significant difference in the perception of the school climate in relation to the age of the respondents; all age groups perceive the school climate in the school where they work in the same way. Based on the obtained results, it can also be concluded that there is no statistically significant difference in the perception of the school climate in relation to the length of work experience or job position. However, when it comes to the culture of dialogue, decision-making, respect for employees, director accessibility, and the atmosphere in the school, the results favor male respondents who provide more positive responses
Comparing Anxiety Levels during the COVID-19 Pandemic among Mothers of Children with and without Neurodevelopmental Disorders
Get PDFThe COVID-19 pandemic undoubtedly burdened families, perhaps even more for parents of children with neurodevelopmental disabilities. This research aims to determine the anxiety levels in mothers of children with neurodevelopmental disorders (autism spectrum disorder and specific language impairment) and mothers of typically developed children. The cross-sectional study comprised 280 mothers from the period of the COVID-19 pandemic in Serbia. A confidential survey included main demographic data and the State-Trait Anxiety Inventory (STAI). Results revealed that the mean levels of STAI-S and STAI-T are elevated in the observed sample of mothers in the first pandemic wave; the STAI-S level is in the high category (STAI-S mean = 46.69), while STAI-T is in the intermediate category near the cut-off value for the high level (STAI-T mean = 43.04). A statistically significant strong positive correlation between STAI-S and STAI-T is seen (r = 0.802, p = 0.001). GLMM analysis revealed that interactions, rather than independent variables, significantly impact anxiety, implying a complex relationship between the observed variables and STAI. Compared with the results from the pre-pandemic study, our findings reveal that COVID-19 affects mothers of children with and without neurodevelopmental disorders in a complex manner, imposing a need for psychological support, which may positively affect mothers’ mental health and the development of their offspring. © 2023 by the authors
indikatori pada kognitivne funkcije kod osoba sa prezbiakuzijom
Get PDFIntroduction. Presbycusis or age-related hearing loss is a physiological elevation of hearing threshold and is one of the leading
chronic health problems. A growing number of studies show a
correlation between hearing loss in old age and decline in cognitive function. Material and Methods. The Serbian version of
the Montreal Cognitive Assessment test was used, and the study
included 56 subjects with a confirmed diagnosis of presbycusis
of which 29 (51.8%) were hearing aid users. Results. The score
of cognitive function in the respondents was lower compared to
the results of previous research (mean = 19.07; standard deviation
= 5.03). Also, there were significant differences between the
scores of cognitive function in persons who used amplification
and persons who did not. There was no significant correlation
between gender, employment status, and the degree of hearing
impairment, while the correlation was significant between the
level of education, age, the length of hearing aid use, and the
number of hours per day a person used a hearing aid. Regression
analysis showed that about 88% of the variance of the dependent
variable could be explained by four variables: age, level of education, length of hearing aid use, and daily level of hearing aid
use. Conclusion. Persons with presbycusis from the territory of
the Autonomous Province of Vojvodina showed poor performance scores on the cognitive ability test compared to the results
of other researchers. The results showed that the length of hearing aid use and the daily level of hearing aid use significantly
affect the cognitive functions in persons with presbycusis.Uvod. Staračka nagluvost podrazumeva fiziološko povećanje
praga sluha i jedan je od vodećih hroničnih zdravstvenih problema. Sve veći broj istraživanja pokazuje međusobnu povezanost gubitka sluha u starosti i pada kognitivne funkcije. Materijal i metode. Korišćena je srpska verzija Montrealske procene kognicije, a studija je obuhvatila 56 ispitanika sa potvrđenom
dijagnozom prezbiakuzije, od čega je 29 (51,8%) korisnika slušnih aparata. Rezultati. Skor kognitivnog funkcionisanja ispitanika bio je niži u odnosu na rezultate prethodnih istraživanja
(srednja vrednost = 19,07; standradna devijacija = 5,03). Postoje značajne razlike između skora kognitivnog funkcionisanja
osoba koje koriste amplifikaciju i osoba koje je ne koriste. Nema
značajne korelacije sa polom i statusom zaposlenja, kao ni stepenom oštećenja sluha. Korelacija je značajna sa stepenom
obrazovanja, starošću, dužinom korišćenja slušnog aparata, kao
i brojem sati u danu u kom osoba koristi slušni aparat. Regresionom analizom utvrđeno je da oko 88% varijanse zavisne
promenljive objašnjavaju četiri varijable – starost, stepen obrazovanja, dužina korišćenja i dnevni nivo korišćenja slušnog
aparata. Zaključak. Osobe sa prezbiakuzijom sa teritorije Autonomne Pokrajne Vojvodine pokazale su prosečno niže postignuće na testu kognitivnih sposobnosti u odnosu na rezultate
drugih istraživača. Rezultati su pokazali da dužina korišćenja
slušnog aparata, ali i korišćenja slušnog aparata na dnevnom
nivou, značajno utiču na kognitivne funkcije osoba sa prezbiakuzijo
Uloga facijalne ekspresije i emocija u znakovnom jeziku
Get PDFU svakodnevnom životu, izraz lica je sastavni deo neverbalne komunikacije.
Preko izraza lica prenosi se mnoštvo ličnih i međuljudskih informacija. Za gluvu i nagluvu decu, facijalna ekspresija ima poseban status kada je u pitanju znakovna komunikacija.
Pokreti lica i glave se koriste u znakovnim jezicima na svim nivoima jezičke strukture.
Emocionalni izrazi lica imaju važnu socijalno-psihološku i komunikativnu funkciju.
Uspešna komunikacija se oslanja na zajedničko predstavljanje i razumevanje unutrašnjih emocionalnih stanja. Antropološka istraživanja facijalne ekspresije pokazuju da se osnovne emocije ( ljutnja, gađenje, strah, sreća, tuga i iznenađenje) mogu sa velikom tačnošću prepoznati u različitim kulturama. Sposobnost kodiranja i dekodiranja emocionalnih znakova u našem društvenom okruženju je od suštinskog značaja za normativno društveno funkcionisanje.
Cilj ovog rada je da se kroz pregled istraživanja analizira uloga facijalne ekspresije i emocija u znakovnom jeziku. Lingvistička istraživanja znakovnih jezika ukazuju da postoje izrazi lica koji se koriste zajedno sa manuelnim znacima i funkcionišu kao fonološke karakteristike, morfeme i sintaksički/prozodijski markeri. Podizanje obrva i različiti izrazi lica su jasno komunikativne prirode i koriste se u kombinaciji sa pokretima ruku. Znakovni jezici su prirodni lingvistički sistemi koji nastaju unutar zajednice gluvih i, kao i govorni jezici, imaju fonološke, leksičke i sintaksičke nivoe strukture. Neophodno je da facijalna ekspresija i jezik tela u znakovnom jeziku budu u koordinaciji da bi doveli do pravog značenja poruke.
Pregledom dostupne literature, uočeno je da u znakovnom jeziku izraz lica ne prenosi samo emocionalne već i gramatičke i sintaksičke informacije. Izrazi lica predstavljaju markere intenziteta i, kao rezultat, isti gest- znak može imati različita značenja u zavisnosti od pratećeg izraza lica. Pokret glave i facijalna ekspresija mogu potpuno da izmene značenje pojedinog znaka- gesta. Mimika lica ima posebnu ulogu u diferencijaciji sinonimnih znakova.
Rezultati brojnih studija ukazuju na značajnu povezanost između znakovnog jezika i emocionalnog izražavanja. Gluva i nagluva deca, sa najvećom tačnošću u okviru osnovnih emocija, prepoznaju sreću, a najteže identifikuju strah i gađenje. Postoji velika varijabilnost u tačnoj vizuelnoj percepciji emocija. Gluvu i nagluvu decu je neophodno edukovati u prepoznavanju izraza lica i razumevanju emocija