Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Characteristics of augmentative And alternative communication And strategies for its Improvement
Get PDFКомуникација је динамичан процес који подразумева реципрочну размену вербал-
них и невербалних порука између учесника. Употреба аугментативне и алтерна-
тивне комуникације може и негативно да се одрази на квалитет и квантитет
комуникације, јер природа комуникационих система понекад представља пре-
преку у остваривању ефикасне социјалне интеракције. Квалитет интеракције
зависи и од стратегија које користе комуникациони партнери, као и од њихове
комуникационе компетентности. Циљ овог рада је усмерен на анализу и пре-
глед емпиријских података који указују на карактеристике комуникационе
интеракције између корисника аугментативне и алтернативне комуникације и
њихових комуникационих партнера, као и на стратегије за њено унапређивање.
Резултати истраживања показују да примена аугментативне и алтернативне
комуникације може да утиче на динамичност и реципрочност у комуникацији.
Комуникациони партнери углавном доминирају током интеракције, док корисни-
ци ретко започињу разговор и заузимају улогу саговорника. Поред тога, спорија
брзина комуникације, отежано и неефикасно привлачење пажње саговорни-
ка, изражавање потреба и давање једноставних одговора као јединих начина
комуникације, као и потешкоће приликом иницирања и промене тема разговора
представљају препреке за ефикасну комуникацију. Како би се остварила успешна
интеракција кроз комуникацију, неопходно је да корисници и комуникациони пар-
тнери разумеју једни друге и да буду свесни стратегија које би могле да унапре-
де њихову комуникацију. Дакле, постоји потреба да се комуникациони партнери
едукују о карактеристикама аугментативне и алтернативне комуникације, као
и да се промовише активна улога корисника током интеракције.Theory of mind refers to the ability to
attribute mental states to oneself and others
in order to manage and predict behavior,
which underlies social interactions. The
aim of this paper was to illustrate the
similarities and differences in theory of mind in hearing-impaired children and children
with autism spectrum disorders. This was
done with the intention of developing a
program that, taking into account the
mentioned characteristics, would contribute
to the improvement of everyday social
interactions through the implementation of
interventions to overcome difficulties and
promote the development of theory of mind
in both populations of children, based on the
principles of inclusive practices. By reviewing
the literature and analyzing the results
of existing research on the development
of theory of mind in hearing-impaired
children and children with autism spectrum
disorders, insights were gained into a range
of specific features indicating altered and
delayed development of theory of mind
in both populations. The results indicate
the effectiveness of programs designed to
promote theory of mind in both groups of
children. However, similar programs haven’t
been established in Serbia. In conclusion,
despite the developmental specificities of
theory of mind, it exists and maintains a
developmental trend. For this reason, further
investigation is necessary to explore the
possibility of creating similar programs in our
region aimed at the population of hearingimpaired
and autism spectrum disorder
children to promote social interactions
through the foundation of theory of mind
Prevention of peer violence at preschool age
Get PDFВршњачко насиље представља широко распрострањен проблем који може почети
већ на предшколском узрасту. Досадашња истраживања овог феномена
углавном су се бавила децом у основним и средњим школама, због чега имамо
мало података о феноменологији и превенцији булинга на млађем узрасту. Овај
рад има за циљ да представи савремена сазнања о специфичним карактеристикама
вршњачког
насиља
на
предшколском
узрасту
и
ефективним
антибулинг
програмима
превенције
и
ране
интервенције
који
се
могу
применити
у
предшколској
установи.
Претраживањем литературе издвојени су новији систематски прегледи
о
вршњачком
насиљу
на
предшколском
узрасту.
Затим
су
сумирани
налази
о
појавним
облицима,
полним
разликама
и
улогама
у
булингу,
као
и
о
програмима
који
се
примењују
у
савременој
пракси.
Вршњачко
насиље
предшколаца
разликује
се
од овог проблема на каснијем узрасту, пре свега у погледу улога које деца
заузимају и њихове стабилности. Иако се предшколски узраст сматра идеалним
за превенцију и рану интервенцију, готово да нема програма намењених за рад
са овом популацијом. Потребно је посветити већу пажњу испитивању обележја
вршњачког насиља на предшколском узрасту и развијању антибулинг програма
на темељу тих резултата.Bullying is a widespread problem that can
begin as early as preschool age. Previous
research of this phenomenon has mostly
dealt with children in primary and secondary
schools, which is why we have little data on the
phenomenology and prevention of bullying
at a younger age. The aim of this paper is
to present contemporary knowledge about
the specific characteristics of peer violence
at preschool age and effective anti-bullying
prevention and early intervention programs
that can be applied in kindergarten. By
searching the literature, recent systematic
reviews on peer violence at preschool age
were singled out. Then the findings about the
forms, gender differences and roles in bullying,
as well as the programs that are applied in
contemporary practice, are summarized.
Bullying among preschoolers differs from this
problem at a later age, primarily in terms of
the roles children occupy and their stability.
Although the preschool age is considered
ideal for prevention and early intervention,
there are almost no programs designed to
work with this population. It is necessary
to pay more attention to examining the
characteristics of bullying at preschool age
and developing anti-bullying programs based
on those results
Specifics of the theory of mind in hearing-impaired children and children with autism spectrum disorder
Get PDFТеорија ума односи се на способност приписивања менталних стања себи и другима
у
циљу
управљања
понашањем
и
његовом
предвиђању,
које
лежи
у
основи
социјалних
интеракција.
Циљ
рада
је
био
да
прикаже
сличности
и
разлике
теорије
ума
код
деце
оштећеног
слуха
и деце са поремећајем из спектра аутизма. Узимање у обзир наведених
карактеристика, веома је значајно за осмишљавање интервенционих програма
намењених за превладавање тешкоћа и подстицање развоја теорије ума.
Њихово формирање и примена допринело би побољшању свакодневних социјалних
интеракција код обе популације деце. Прегледом литературе и анализом резултата
постојећих
истраживања
о
развоју
теорије
ума
код
деце
оштећеног
слуха
и
деце
са
поремећајем
из
спектра
аутизма,
стиче
се
увид
у
низ
специфичности
које
указују
на
измењени
и
одложени
развој
теорије
ума
код
обе
популације.
Резултати
указују
на
делотворност
програма
намењених
подстицању
теорије
ума
обе групе деце, али упркос томе слични програми нису формирани на
територији Србије. Закључује се да упркос развојним специфичностима теорије
ума, она постоји, задржава развојну тенденцију, те ју је из наведених разлога неопходно
подробније
испитивати
ради
могућности
формирања
сличних
програма
на
нашим просторима намењених популацији деце оштећеног слуха и деци са
поремећајем из спектра аутизма ради подстицања социјалних интеракција посредством
теорије
ума
на
којој
оне
почивају.Theory of mind refers to the ability to
attribute mental states to oneself and others
in order to manage and predict behavior,
which underlies social interactions. The
aim of this paper was to illustrate the
similarities and differences in theory of mind in hearing-impaired children and children
with autism spectrum disorders. This was
done with the intention of developing a
program that, taking into account the
mentioned characteristics, would contribute
to the improvement of everyday social
interactions through the implementation of
interventions to overcome difficulties and
promote the development of theory of mind
in both populations of children, based on the
principles of inclusive practices. By reviewing
the literature and analyzing the results
of existing research on the development
of theory of mind in hearing-impaired
children and children with autism spectrum
disorders, insights were gained into a range
of specific features indicating altered and
delayed development of theory of mind
in both populations. The results indicate
the effectiveness of programs designed to
promote theory of mind in both groups of
children. However, similar programs haven’t
been established in Serbia. In conclusion,
despite the developmental specificities of
theory of mind, it exists and maintains a
developmental trend. For this reason, further
investigation is necessary to explore the
possibility of creating similar programs in our
region aimed at the population of hearingimpaired
and autism spectrum disorder
children to promote social interactions
through the foundation of theory of mind
The importance of music for children with autism spectrum disorder: a review of empirical findings
Get PDFPoremećaj iz spektra autizma karakteriše širok spektar izazova u socijalnoj
interakciji, komunikaciji i ponašanju. Muzika je prepoznata kao resurs sa
potencijalom da pozitivno utiče na različite aspekte razvoja dece sa poremećajem iz spektra autizma. Cilj rada je da identifikuje ključne uticaje muzike
na razvoj učenika sa poremećajem iz spektra autizma, kao i da analizira
kako sadržaji nastave muzičke kulture mogu da podrže njihove komunikacione veštine, emocionalno razumevanje, socijalnu interakciju i kvaliet života. Radovi su pretraživani kroz objedinjenu pretragu Google Scholara i servisa Konzorcijuma biblioteke Srbije za objadinjenu nabavku – KOBSON.
Konačna analiza obuhvatila je osam radova koji su objavljenu u periodu od
2002. do 2018. godine. Na osnovu analize rezultata istraživanja uočava se
da muzika kod dece sa poremećajem iz spektra autizma utiče na poboljšanje ponašanja i razvoj socijalnih veština. Učešće u horu unapređuje odnose
među vršnjacima, dok muzika u pozadini pomaže u razumevanju emocija.
Muzički stimulusi su korisni za razvoj govora kod dece sa poremećajem iz
spektra autizma, uključujući semantiku, fonologiju i pragmatiku. Jasni muzički obrasci mogu podstaći zajedničku pažnju. Ukoliko deca sa poremećajem iz spektra autizma slušaju tužnu muziku, važno je pružiti im podršku i
strategije za održavanje fokusa pažnje. Pamćenje se poboljšava kada se prezentovane informacije kombinuju sa muzikomAutism spectrum disorder is characterized by a wide range of challenges in social interaction, communication, and behavior. Music is recognized as a resource with the potential to positively influence various aspects of the development of children with autism spectrum disorder. The aim of this study is to identify the key impacts of music on the development of students with ASD and to analyze the content of music lessons that can support their communication skills, emotional understanding, social interaction, and quality of life. The research articles were retrieved through a combined search on Google Scholar and the Serbian Library Consortium for Coordinated Acquisitions (KOBSON). The final analysis included eight studies published between 2002 and 2018. Based on the analysis of research results, it is observed that music has a positive impact on the behavior and social skill development of children with ASD. Participation in a choir improves peer relationships, while background music aids in understanding emotions. Musical stimuli are beneficial for speech development in children with ASD, including semantics, phonology, and pragmatics. Clear musical patterns can facilitate joint attention. In cases where children with ASD are exposed to sad music, it is essential to provide them with support and strategies to maintain their focus. Memory is enhanced when information is presented in combination with music
Примена друштвених игара у раду са децом и младима са интелектуалном ометеношћу
No full textДруштвена партиципација представља кључну компоненту развоја сваког појединца, али деца и млади са интелектуалном ометеношћу (ИО) често се суочавају са бројним баријерама у погледу друштвеног учешћа. Циљ рада је да се прегледом доступне литературе пружи увид у могућности примене и ефекте друштвених игара код деце и младих са ИО. Преглед доступне литературе извршен је претраживањем електронске базе података Google Scholar, као и других електронских база података и штампане литературе. Истраживања сугеришу применљивост друштвених игара у различитим контекстима у којима деца и млади са ИО бораве. Резултати ових студија указују на позитивне ефекте друштвених игара како на социо-комуникационо функционисање, тако и на академске вештине и одређена знања и вештине из домена самосталности и бриге о себи код ове популације. Да би уочени позитивни ефекти били остварени, потребна су индивудална прилагођавања игара карактеристикама корисника. За будућу праксу кључно је да се настави истраживање и развијање потенцијала друштвених игара у образовању и подршци деци и младима са ИО.Social participation is a key component of any individual's development, but children and youth with intellectual disabilities (ID) often face numerous barriers to social participation. The aim of the work is to review the available literature to provide insight into the possibilities of application and the effects of social games for children and young people with ID. The review of available literature was carried out by searching the Google Scholar electronic database, as well as other electronic databases and printed literature. Research suggests the applicability of social games in the various contexts in which children and youth with ID reside. The results of these studies indicate the positive effects of social games both on socio-communicative functioning and on academic skills and certain knowledge and skills in the domain of independence and self-care among this population. In order for the observed positive effects to be realized, individual adjustments of the games to the user's characteristics are needed. For future practice, it is crucial to continue researching and developing the potential of social games in education and support for children and youth with ID
Percepcija zdravlja osoba sa reumatoidnim artritisom
No full textReumatoidni artritis je hronična, upalna i progresivna bolest koja dovodi do oštećenja zglobova, a posledično i do funkcionalnog ograničenja, kao i smanjenog kvaliteta života. Uticaj reumatoidnog artritisa na kvalitet života je višestruk i obuhvata kako fizičko funkcionisanje, tako i socijalni život i psihičko blagostanje, te nam je subjektivni doživljaj bolesti od velike važnosti u pristupu osobama koje boluju od istog.
Cilj ovog istraživanja bio je da se ispita percepcija zdravlja osoba sa reumatoidnim artritisom, koristeći dva subtesta Skale za procenu uticaja artritisa 2 koji se odnose na percepciju sopstvenog zdravlja, zadovoljstvo zdravljem, kao i na postojanje komorbiditeta. Uzorak istraživanja je obuhvatio 106 ispitanika ženskog pola, prosečne starosti 45.12 godina.
Rezultati našeg istraživanja pokazali su da uprkos dijagnozi reumatoidnog artritisa, većina ispitanih osoba svoje zdravlje percipira kao dobro, iako se naglašava da je znatan broj ispitanica ipak nezadovoljan svojim zdravstvenim statusom. Ujedno, rezultati ukazuju da je kod većine ispitanica registrovano prisustvo komorbiditeta, a najčešće pridružene bolesti podrazumevaju visok krvni pritisak, anemiju, bolesti mentalnog zdravlja i bolesti srca.
Značaj dobijenih rezultata može se ogledati u boljem razumevanju uticaja reumatoidnog artritisa na zdravlje i kvalitet života osoba koje boluju od istog, te blagovremenog planiranja intervencija i tretmana koji bi unapredili zadovoljstvo životom ovih osoba, uprkos bolesti
Vršnjački odnosi adolescenata u domovima za decu bez roditeljskog staranja
No full textNa osnovu pregleda literature uočava se nedostatak istraživanja vršnjačkih
odnosa u inkluzivnom kontekstu kao što su domovi za decu bez roditeljskog staranja. Cilj
istraživanja bio je da se ispitaju vršnjački odnosi mladih bez roditeljskog staranja u odnosu
na intelektualni status i uzrast. Uzorak je činilo 210 ispitanika, uzrasta od 12 do 18 godina,
od čega njih 80 sa lakom intelektualnom ometenošću (IO) i 130 tipičnog razvoja (TR). Za
procenu vršnjačkih odnosa korišćeni su supskala Problemi sa vršnjacima iz Upitnika snage
i teškoće i Rahimov inventar organizacijskog konflikta koji ispituje 5 stilova rešavanja
konflikata (dominacija, popuštanje, izbegavanje, rešavanje problema, kompromis). Nalazi
su pokazali da adolescenti sa IO značajnije češće biraju kompromis i rešavanje problema
nego adolescenti TR. Nadalje, što su stariji adolescenti sa IO češće izbegavaju konflikte i
ređe koriste dominantni stil, a u grupi mladih TR je obrnuto. Na osnovu diskusije
zaključeno je da inkluzija ima pozitivne efekte na rešavanje konflikata mladih sa lakom IO
ali da ostvarivanje maksimalnih efekata inkluzije na vršnjačke odnose mladih u domu
zahteva primenu inkluzivnih programa vršnjačke medijacije i razvijanja socijalnih veština
mladih. Dobijeni rezultati ukazali su na pravac daljih istraživanja u ovom domenu
inkluzivnog vaspitanja
Ставови наставника предметне наставе према инклузији ученика са сметњама у развоју у основној школи
No full textПрема литератури, ставови наставника према инклузији су једна од водећих препрека у спровођењу инклузивног образовања. Водећи се овом чињеницом, многи аутори покушавају да открију главне узроке формирања негативног става наставника редовне наставе према инклузији. Циљ рада је био да се испитају ставови наставника редовних школа према инклузивном образовању уз посебан осврт на утицај пола, дужине радног стажа, претходног искуства са децом са сметњама у развоју и недостатка додатних едукација за рад са децом са сметњама у развоју на формирање става према инклузији.
Укупан број испитаника чинила су 63 наставника редовне наставе која предају у основним школама. За испитивање ставова о инклузији коришћен је Упитник ставова о инклузији (СИНКЛ 2.0; Суботић и Антић, 2016)који се састоји од укупно деветнаест ставки са петоспенеом скалом одговора Ликертовог типа (1 – уопште се не слажем до 5 – потпуно се слажем). Упитник операционализује четири димензије односно врсте ставова о инклузији, морални императив инклузије, проблеми у инклузивној настави, парцијална инклузија – мејнстриминг и стручна подршка. Резултати испитивања су показали да пол не игра значајну улогу у формирању става према инклузији, да дужина радног стажа као и претходно искуство у раду са децом са сметњама у развоју утичу на формирање става, као и да наставници сматрају да је потребна додатна обука за рад у школоској средини са децом са сметњама у развоју.According to the literature, teachers' attitudes towards inclusion are one of the leading obstacles in the implementation of inclusive education. Guided by this fact, many authors try to discover the main causes in the formation of a negative attitude towards inclusion among teachers of
regular classes. The aim of the work was to examine the attitudes of regular school teachers towards inclusive education with a special focus on the influence of gender, length of service, previous experience with children with developmental disabilities and the lack of additional education for working with children with developmental disabilities on the formation of attitudes
towards inclusion. The total number of respondents was 63 regular teachers who teach in primary schools. Upitnik stavova o inkluziji (SINKL 2.0; Subotić and Antić, 2016) was used to examine attitudes about inclusionwhich consists of a total of nineteen items with a five-point Likert-type answer scale (1 - do not agree at all to 5 - completely agree). The questionnaire operationalizes four dimensions, that is, types of attitudes about inclusion, the moral imperative of inclusion, problems in inclusive teaching, partial inclusion - mainstreaming and professional support. The results of the survey showed that gender does not play a significant role in the formation of attitudes towards inclusion, that the length of work experience as well as previous experience in working with children with developmental disabilities influence the formation of attitudes, and that teachers believe that additional training is needed for work in school environment with children with developmental disabilities
Ставови фризера о запошљавању особа са интелектуалном ометеношћу
No full textКао и за особе типичне популације, и за особе са интелектуалном ометеношћу запошљавање има подједнак значај, и представља једно од основних људских права.
Рад и посао доприносе осећају економске независности и самосталности, благостању, већем квалитету живота, развоју селф-концепта и самопоуздања с једне стране, а са друге све већој укључености у заједницу и социјализацији особа са интелектуалном ометеношћу. Ове особе се могу запошљавати у оквиру интегрисаних и сегрегационих модела, али поред постојања ових модела и различитих опција за запошљавање, особе са интелектуалном ометеношћу и даље остају невидљиве на тржишту рада, а као најчешћи узрок незапослености ове популације истиче се погрешан став и мишљење послодаваца о способности за рад ових особа. Главни циљ нашег истраживања јесте утврдити ставове послодаваца из области личних услуга (фризера) према запошљавању особа са интелектуалном ометеношћу. За процену ставова фризера према особама са интелектуалном ометеношћу употребљена је скраћена верзија Скале ставова према животу у заједници - форма за интелектуалну ометеност (Community Living Attitude Scale- Intellectual Disability Form, CLAS-ID), а за процену ставова према запошљавању коришћен је упитник Посао за особе са ометеношћу (Work for people with disability). Узорком су обухваћена 32 испитаника оба пола (власника фризерских салона на територијама београдских општина Земун, Нови Београд, Бежанијска Коса и Врачар). Анализом резултата утврђено је послодавци углавном подржавају укључивање особа са интелектуалном ометеношћу у животне токове заједнице, као и да сматрају да ће запослени са интелектуалноm ометеношћу имати добар радни учинак на послу и бити прихваћени од стране својих колега и надређених. У раду су детаљније представљени резултати истраживања, као и ограничења, а дате су и препоруке будућим истраживачима.As for people of the typical population, employment is equally important for people with intellectual disabilities, and represents one of the basic human rights. Work contributes to the feeling of economic independence and independence, well-being, higher quality of life, development of self-concept and self-confidence, on the one hand, and on the other hand, increasing involvement in the community and socialization of persons with intellectual disabilities. These people can be employed within integrated and segregation models, but in addition to these models and different options for employment, people with intellectual disabilities still remain invisible on the labor market, and the most common cause of unemployment of this population is the wrong attitude and opinion of employers about abilities for the work of these persons. The main goal of our research is to determine the attitudes of employers in the field of personal services (hairdressers) towards the employment of people with intellectual disabilities. The abbreviated version of the Community Living Attitude Scale-Intellectual Disability Form (CLAS-ID; Henry, Keys & Kopp, 1999) was used to assess employers' attitudes towards people with intellectual disabilities, and the Work for people with disability questionnaire was used to assess attitudes towards employment (Nota, Santilli, Ginevra & Soresi, 2013). The sample included 32 respondents of both sexes (owners of hair salons in the territories of the Belgrade municipalities of Zemun, Novi Beograd, Bežanijska Kosa and Vračar). The analysis of the results revealed that employers mostly support the inclusion of people with intellectual disabilities in the life of the community, and also they believe that employees with an intellectual disability will have a good performance at work and will be accepted by their colleagues and superiors.The paper presents the results of the research in more detail, as well as limitations, and recommendations for future researchers are given
Одрастање уз сиблинге са развојним сметњама
No full textПоред родитеља, сиблинзи су најближи чланови породице и њихова веза представља једну од најдубљих и најтрајнијих. Циљ овог истраживања је утврђивање социо- емоционалних карактеристика сиблинга деце са сметњама у развоју. Истраживање је спроведено на узорку од 53 сиблинга деце са сметњама у развоју, током јануара 2023. године, дистрибуцијом онлајн упитника на платформе друштвених мрежа Инстаграм и Фејсбук.
Подаци су прикупљени анкетирањем родитеља деце са сметњама у развоју и њихових сиблинга. Инструмент којим су се подаци прикупљали се састоји из три дела. Први део су чинила питања о социодемографским карактеристикама. За процену социјалних вештина коришћена је Скала за процену социјалних вештина и то је био други део. Трећи део је чинио Упитник снага и тешкоћа.
Према резултатима нашег истраживања, већи број испитиваног узорка има развијене социјалне вештине на нивоу просека или изнад просека. Издваја се само вештина одговорности, где већи број испитаника има низак степен развијености ове вештине. Већи број испитаника према резултатима истраживања показује тешкоће у вршњачким релацијама. Значајан број испитаника има и висок степен тешкоћа на збирној скали тешкоћа.
Имајући у виду идентификоване тешкоће, потреба за подршком, како и целокупној породици, тако и сиблинзима типичног развоја је неопходна. Самим тим, резултати овог истраживања имају значајне практичне импликације, те би се на основу добијених резултата могли планирати евентуално програми подршке или интервенције намењене сиблинзима, у циљу превазилажења тешкоћа.Besides parents, siblings are the closest family members and their relationship is one of the deepest and most lasting. The aim of this research is to determine the socio-emotional characteristics of siblings of children with developmental disabilities. The research was conducted on a sample of 53 siblings of children with developmental disabilities, during January 2023, by distributing an online questionnaire on the social networking platforms Instagram and Facebook.
Data were collected by surveying parents of children with developmental disabilities and their siblings. The instrument used to collect data consists of three parts. The first part consisted of questions about sociodemographic characteristics. The Social Skills Assessment Scale was used to assess social skills and that was the second part. The third part consisted of the Strengths and Difficulties Questionnaire.
According to the results of our research, the majority of the examined sample has developed social skills at the average or above average level. Only the skill of responsibility stands out, where the majority of respondents have a low level of development of this skill. According to the results of the research, a larger number of respondents show difficulties in peer relations. A significant number of respondents also have a high degree of difficulties on the summary scale of difficulties.
Bearing in mind the identified difficulties, the need for support, both for the entire family and for siblings with typical development, is essential. Therefore, the results of this research have significant practical implications, and based on the obtained results, support programs or interventions intended for siblings could be planned, in order to overcome difficulties