Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Poremećaji glasa kod osoba sa Parkinsonovom bolesšću
Get PDFParkinsonova bolest je progresivno neurodegenerativno
oboljenje, koje se primarno manifestuje oštećenjem motorike
i govora. Iako poremećaji glasa karakterišu govor osoba s
Parkinsonovom bolešću, oni još nisu dovoljno razjašnjeni s
kliničkog aspekta. S obzirom na to, cilj ovog rada bio je da
se na osnovu pregleda dostupne literature prikažu
karakteristike glasa kod Parkinsonove bolesti, kao i metode
procene i tretmana. Pretraga relevantne literature izvršena je
na osnovu baza naučnoistraživačkih radova PubMed,
KoBSON, Science Direct, Google Scolar, kao i radova
dostupnih u papirnoj verziji. Analizirani su radovi objavljeni
od 2000. godine do danas posvećeni poremećajima glasa kod
osoba s Parkinsonovom bolešću. Rezultati pokazuju da se
poremećaji glasa javljaju u okviru kliničke slike
Parkinsonove bolesti i da simptomi progrediraju s
napredovanjem bolesti. Osnovne karakteristike glasa jesu
monotonost, hipofoničnost i hrapavost. Zbog velikog uticaja
poremećaja glasa na razumljivost govora, u tretmanu ovih
pacijenata koriste se različite metode govorne terapije. Li
Silvermanov metod je najpoznatiji i najefikasniji metod
rehabilitacije fonacije i respiracije kod osoba s
Parkinsonovom bolešću. Pregledom i analizom dostupne
literature evidentno je da su poremećaji glasa jedan od
značajnih simptoma ove bolesti, te da su logopedska procena
i tretman glasa bitni elementi rehabilitacije ovih osoba
Породичне карактеристике штићеника Завода за васпитање деце и омладине у Нишу
No full textОвај истраживачки рад бави се анализом породичних карактеристика штићеника смештених у Заводу за васпитање деце и омладине у Нишу и њиховим потенцијалним утицајем на развој и понашање младих особа. Фокусирајући се на социо-економски статус породица, породичне структуре, породичне односе и присуство социо-патолошких појава у породицама штићеника, истражује се веза између ових фактора и делинквентног понашања код малолетника. Резултати истраживања указују на важност разумевања утицаја породице на животе младих особа смештених у васпитно-поправну установу. Закључује се да постоји присутност социоекономских потешкоћа у породицама штићеника као што су незапосленост и лоши материјални услови, док подаци о породичној структури штићеника указују на различите породичне динамике и околности у Којима одрастају ови малолетници. Утврђује се да породични односи играју кључну улогу у обликовању понашања младих особа смештених у Завод. Такође, већина штићеника долази из породица које имају присуство социо-патолошких појава. Ово истраживање наглашава потребу за ефикасним програмима подршке и интервенција усмереним на превенцију проблема и ресоцијализацију младих штићеника. Кроз анализу породичних фактора и њихових ефеката на младе особе смештене у Завод за васпитање деце и омладине у Нишу, овај рад доприноси разумевању динамике између породице и понашања младих, наглашава важност породичних фактора, те пружа смернице за даља истраживања.This research paper analyzes the family characteristics of the residents placed in the
Institute for the Education of Children and Youth in Niš and their potential impact on the
development and behavior of young individuals. Focusing on the socio-economic status of
families, family structures, family relationships, and the presence of socio-pathological
phenomena within the families of the residents, we explore the connection between these factors
and problematic behavior in adolescents.
The research results emphasize the importance of understanding the influence of the
family on the lives of young individuals placed in an institutional environment. We concluded
that there is a presence of socio-economic vulnerability within the families of the residents of
the Institute for the Education of Children and Youth in Niš, while data on the family structures
of the residents indicate various family dynamics and circumstances in which these minors are
raised. We have determined that family relationships play a crucial role in shaping the behavior
of young individuals placed in the Institute. Additionally, the majority of residents come from
families with some form of socio-pathology. This research highlights the need for effective
support programs and interventions aimed at preventing issues and rehabilitating young
residents.
Through the analysis of family factors and their effects on young individuals placed in
an institutional environment, this paper contributes to understanding the dynamics between the
family and the behavior of youth, emphasizing the importance of family factors, and provides
guidance for further research
Kоришћење видео-моделовања и видео-подстицања за учење дневних животних вештина код особа са интелектуалном ометеношћу
No full textУчење и практиковање дневних животних вештина је неопходно за укључивање особа са
интелектуалном ометеношћу у активности заједнице. За учење ових вештина често се користе
технике засноване на видео-моделовању. Видео-моделовање се описује као техника при којој особа
посматрањем друге особе на видео-снимку учи одређене вештине тако што имитира модел уз
подршку и подстицаје терапеута.
Циљ рада је да се прегледом и анализом доступне литературе утврди ефикасност коришћења
видео-моделовања и видео-подстицања за учење дневних животних вештина код особа са
интелектуалном ометеношћу, као и да се истакну предности и недостаци ових техника.
Резултати истраживања ефикасности примене метода видео-моделовања и видео-подстицања
који су изнети у овом раду указују на то да се ради о савременим методама којe су нашле своју
примену у учењу дневних животних вештина код особа са интелектуалном ометеношћу, али чије се
могућности и даље истражују и надограђују. Обе методе се одликују процедуралним и техничким
карактеристикама које их чине економичним и поузданим методама чији су резултати и ефикасност
примене мерљиви и дају добре резултате у интервенцијама код особа са интелектуалном ометеношћу.Learning and practicing daily living skills is necessary for the inclusion of people with intellectual
disabilities in community activities. Techniques based on video modeling are often used to teach these skills.
Video modeling is described as a technique in which a person, watching another person on video, learns
certain skills by imitating a model with the support and encouragement of a therapist.
The aim of the paper is to determine the effectiveness of using video-modeling and video-prompting
for learning daily living skills for people with intellectual disabilities, as well as to highlight the advantages
and disadvantages of these techniques by reviewing and analyzing the available literature.
The results of the research on the effectiveness of the application of video-modeling and videoprompting
methods presented in this paper indicate that these are modern methods that have found their
application in learning daily living skills for people with intellectual disabilities, but whose possibilities are
still being explored and they upgrade. Both methods are characterized by procedural and technical
characteristics that indicate that they are economical and reliable methods whose results and application
efficiency are measurable and give good results in interventions for people with intellectual disabilities
Пандемијa Covid-19 и квалитет слободног времена деце и адолесцената са неуроразвојним поремећајима
No full textИстраживање је спроведено са циљем да се испита утицај пандемије COVID-19 на
квалитет слободног времена у односу на тип ометености, пол и календарски узраст деце и
адолесцената са неуроразвојним поремећајима, као и да се утврде потенцијалне разлике у нивоу
партиципације испитаника са неуроразвојним поремећајима и испитаника типичне популације у
слободним и рекреативним активностима током пандемије.
Узорак је формиран од 120 деце и адолесцената, од којих 46 са неуроразвојним
поремећајима (интелектуална ометеност, поремећај из спектра аутизма и вишеструка ометеност)
и 74 типичног развоја, узраста од 7 до 19 година.
Подаци су прикупљени применом две супскале Скале за процену животних навика
(Фитнес и Рекреација) и две супскале Упитника о активностима Вашег детета (Организована
рекреација и Слободне активности).
Добијени резултати указују на статистички значајне разлике у домену фитнеса, при чему
је квалитет живота у овој области бољи код испитаника типичног развоја (АS = 9,94, SD = 0,29),
у односу на испитанике са неуроразвојним поремећајима (AS = 8,45, SD = 3,35) [t (118) = -3,003,
p = 0,004]. У домену рекреације, статистички значајно виши ниво квалитета живота остварују
испитаници типичног развоја (AS = 9,71, SD = 0,78), у односу на испитанике са неуроразвојним
поремећајима (AS = 5,77, SD = 3,34) [t (114) = -7,528, p = 0,000]. У односу на испитанике
типичног развоја (АS = 8,84, SD = 2,94), испитаници са неуроразвојним поремећајима (AS = 6,83,
SD = 3,04) учествовали су у статистички значајно мањем броју слободних активности [t (118) = 3,601,
p = 0,000], које су углавном реализоване са родитељима. Није утврђена статистички
значајна повезаност укупног броја спроведених слободних и рекреативних активности и типа
ометености [
(43) = 0,960, p = 0,619]. Такође, статистички значајне разлике нису утврђене у
односу на пол (Mdnмушки = 6,00, Mdnженски = 8,00, U = 160,00, z = -1,108, p = 0,268) и календарски
узраст (Mdnмлађи = 6,72, Mdnстарији = 6,95, U = 261, z = -0,033, p = 0,973) испитаника. Добијени
резултати потврдили су разлике у квалитету партиципације у активностима слободног времена,
које су регистроване пре пандемије.The aim of this research was to examine the impact of the COVID-19 pandemic on the quality
of leisure time of children and adolescents with neurodevelopmental disorders, in relation to the type of
disability, gender and calendar age, as well as to determine potential differences in the level of
participation of subjects with neurodevelopmental disorders and typical population subjects in leisure
and recreational activities during the pandemic.
The sample was formed by 120 children and adolescents, of which 46 with neurodevelopmental
disorders (intellectual disability, autism spectrum disorder, multiple disabilities) and 74 typically
developed, aged from 7 to 19 years.
Data were collected using two subscales of the Assessment of Life Habits for Children Scale
(Fitness and Recreation) and two subscales of The Activities Questionnaire (Organized Recreational
Activities and Leisure Activities).
The obtained results indicate statistically significant differences in the domain of fitness,
whereby the quality of life in this area is better in subjects with typical development (М = 9.94, SD =
0.29), compared to subjects with neurodevelopmental disorders (М = 8.45, SD = 3.35) [t (118) = 3.003,
p
=
0.004].
In
the
domain
of
recreation,
a
statistically
significantly
higher
level
of
quality
of
life
is
achieved by subjects with typical development (М = 9.71, SD = 0.78), compared to subjects with
neurodevelopmental disorders (М = 5.77, SD = 3.34) [t (114) = -7.528, p = 0.000]. Compared to
subjects with typical development (М = 8.84, SD = 2.94), subjects with neurodevelopmental disorders
(М = 6.83, SD = 3.04) participated in a statistically significantly lower number of free activities [t (118)
= -3.601, p = 0.000], which were mostly realized with parents. There was no statistically significant
correlation between the total number of free and recreational activities and the type of disability [
(43)
= 0.960, p = 0.619]. Also, statistically significant differences were not determined in relation to gender
(Mdnmale = 6.00, Mdnfemale = 8.00, U = 160.00, z = -1.108, p = 0.268), and calendar age (Mdnyounger =
6.72 , Mdnolder = 6.95, U = 261, z = -0.033, p = 0.973) of respondents. The obtained results confirmed
the differences in the quality of participation in leisure activities, which were registered before the
pandemic
Refugees as victims and survivors
No full textАпстракт: Говорећи о рату, не можемо да не споменемо избеглиштво, јер је оно једна
од најозбиљнијих последица које рат производи. Проблеми избеглиштва су и актуелни,
за шта је најбољи пример украјинска избегличка криза, па је значај и нужност његовог
истраживања велика. Предмет рада је теоријска анализа избеглиштва које настаје као
последица ратних сукоба и квалитативно емпиријско истраживање искустава
избеглица као жртава рата и преживелих. Суштина теоријског дела рада своди се на
уочавање разлика између појма избеглица и сличних појмова и преглед података о
распрострањености избеглиштва у сукобима у свету и на нашим просторима. Такође,
у раду се анализирају озбиљне последице које избеглиштво проузрокује, али и потребе
избеглица и помоћ која им се пружа а која, уз њихова лична залагања и ангажовања,
доприноси превазилажењу проблема избеглиштва и коначној инетграцији, као једној од
опција. Предмет емпиријског истраживања су искуства десет људи, који су избегли из
Хрватске у Србију, и то, како искуства у ратом захваћеном подручју тако и њихова
искуства са животом у избеглиштву. Циљ истраживања био је доћи до сазнања о
виктимизацији коју су избеглице трпеле у рату, приликом напуштања ратом захваћеног
подручја и у избеглиштву, о њиховом прилагођавању у новој средини и о утицају
избеглиштва на њихове животе данас. Овај рад, кроз емпиријско истраживање, указује
да људи који су доживели виктимизацију, поред тога што су често окарактерисани као
жртве, могу да буду схваћени и као преживели или као победници.Speaking of war, we can’t fail to mention refugees, because it is one of the most
serious consequences that war produces. Refugee problems are current, the best example of
which is the Ukrainian refugee crisis, so the importance and necessity for it's research is big.
The subject of the paper is a theoretical analysis of refugees that arise as a result of war
conflicts and a qualitative empirical research of the experiences of refugees as war victims and
and survivors. The essence of the theoretical part of the work comes down to noticing the
differences between the concept of refugees and similar concepts and reviewing data on the
prevalence of refugees in conflicts in the world and in our region. Also, the paper analyzes the
serious consequences caused by refugees, as well as the needs of refugees and the help provided
to them, which, with their personal efforts and engagements, contributes to overcoming the
problem of refugees and eventual integration, as one of the options. The subject of empirical
research is the experiences of ten people who escaped from Croatia to Serbia, both their
experiences in the war zone and their experiences with life in exile. The goal of the research
was to find out about the victimization that refugees suffered in the war, when leaving the waraffected
area
and
in
exile,
about
their
adaptation
in
the
new
environment
and
about
the
impact
of
the
refugee
on
their
lives
today.
This
paper,
through
empirical
research,
indicates
that
people
who
have
experienced
victimization,
in
addition
to
being
often
characterized
as
victims,
can
also
be
understood as
survivors
or as
winners
Процена способности разумевања језика и вербалног памћења код старијих особа
No full textПроцес старења код људи узрокује различите промене, како на физичком, тако на когнитивном
плану. Колико озбиљне последице ће узроковати те промене, у многоме зависи од
индивидуалних карактеристика особе, начина живота и многих других фактора. Ипак, показано
је да многе функције прогресивно слабе с годинама. За предмет овог рада одабрано је
испитивање способности аудитивног разумевања језика и вербалног памћења код старијих
особа. У узорак је укључено укупно 30 испитаника, који су према годинама живота подељени у
три групе. Прву групу чинило је 10 испитаника од 30 до 40 година живота, другу групу чинило
је 10 старијих испитаника од 66 до 75 година, а трећу групу 10 испитника старости од 76 до 85
година. За испитивање вербалног памћења и разумевања језика, коришћени су:
Субтест разумевање језика Скрининг теста за афазије (Вуковић, 2010), Токен тест (De Renzi
and Vignolo, 1962) и Рејов тест учења и вербалног памћења (Ray, 1964).
Сви подаци су анализани коришћењем СПСС програма за статистичку обраду података (IBM
Corp., 2011). Резултати су показали значајне разлике у постигнућима између испитаника
старије популације и млађих особа, на сва три теста. Утврђено је да са повећањем година
живота долази до пада способности разумевања језика и вербалног памћења. Испитаници
старије популације су показали значајно лошије резултате, како на тесту вербалног памћења,
тако и на Токен тесту и субскали Разумевања језика Скрининг теста за афазије.The aging process in humans causes various changes, both on the physical and cognitive level.
How severe the consequences will be caused by these changes depends to a large extent on the
individual characteristics of the person, lifestyle and many other factors. However, many functions
have been shown to progressively decline with age. The subject of this work was the examination of
auditory comprehension of language and verbal memory in the elderly.
A total of 30 subjects were included in the sample, that were divided into three groups
according to age. The first group consisted of 10 subjects aged 30 to 40, the second group consisted of
10 elderly subjects aged 66 to 75, and the third group consisted of 10 subjects aged 76 to 85.
For testing verbal memory and language comprehension, the following were used: Language
comprehension subtest of the Aphasia Screening Test (Vuković, 2010), Token Test (De Renzi and
Vignolo, 1962) and Ray's Learning and Verbal Memory Test (Ray, 1964).
All data were analyzed using the SPSS program for statistical data processing (IBM Corp.,
2011). The results showed significant differences in achievements between respondents of the older
population and younger people, on all three tests. It has been established that with increasing years of
life there is a decline in the ability to understand language and verbal memory. The subjects of the
older population showed significantly worse results, both on the verbal memory test, as well as on the
Token test and the Language Comprehension subscale of the Aphasia Screening Test
Adverse childhood experiences as risk factor for the development of substance addiction
No full textResearch indicates that the likelihood of developing addiction increaseswith the number of adverse childhood experiences [ACE]. ACE arecommon precursors to early initiation of psychoactive substance use[PAS], significantly increasing the risk of substance abuse and fasterprogression to substance addiction [SA]. ACE are associated with a moresevere course of addiction, poorer treatmentoutcomes, and higher rates of relapse after treatment completion. The aim of this paper is toelucidate the link between ACE and the development of psychoactive substance dependence during adulthood, through the method of analysisand synthesis of empirical and theoretical research. The theoreticalframework of the paper is based onthe theories of cumulative inequality and trauma, which provide overarching postulates for interpreting the link between childhood adversity and SA, and offer conceptual insights into understanding the detrimental effects of ACE on the biopsychosocial development of individuals. This approach challenges the traditionalnotions of addiction as a “personal choice”,“moral irresponsibility”,“circumstantial coincidence”,or “genetic predisposition”.The paperprovides guidelines that emphasise the need for anintegrative approach in addressing trauma and addiction, as well as a holistic approach toindividuals undergoing addiction treatmen
Social cognition in adults with mild intellectual disability, dual diagnoses, and typical development
Get PDFUvod: Socijalna kognicija je multidimenzionalni konstrukt koji obuhvata kognitivne procese višeg reda koji se koriste za obradu i tumačenje socijalnih informacija i uspješnu komunikaciju sa drugim osobama. Ovi procesi uključuju kognitivnu teoriju uma, afektivnu teoriju uma, razumijevanje socijalnih normi, moralno rasuđivanje i empatiju. Cilj: Cilj našeg istraživanja je da se utvrde razlike u socijalnoj kogniciji kod odraslih osoba sa lakom intelektualnom ometenošću, dualnim dijagnozama i osoba tipičnog razvoja, ujednačenih prema hronološkom uzrastu, te da se utvrdi veza između starosti, pola i sposobnosti socijalne kognicije u sve tri ispitivane grupe. Metode: Našim istraživanjem obuhvaćeno je 122 ispitanika, od kojih 32 ispitanika sa intelektualnom ometenošću, 30 ispitanika sa dualnim dijagnozama i 60 odraslih ispitanika tipičnog razvoja. Za procjenu socijalne kognicije korišćen je Edinburški test socijalne kognicije, dok je za potvrđivanje prisustva psihijatrijskih simptoma korištena Mini skala psihijatrijske procjene odraslih osoba sa razvojnim poremećajima, MINI PAS – ADD. Rezultati: Dobijeni rezultati pokazuju da odrasle osobe sa intelektualnom ometenošću imaju bolje performanse socijalne kognicije od osoba sa dualnim dijagnozama, ali slabije od odraslih osoba tipičnog razvoja. Takođe, istraživanje je pokazalo da u poduzorku ispitanika tipičnog razvoja ove sposobnosti opadaju starenjem, kod osoba sa intelektualnom ometenošću sa godinama opadaju sposobnosti afektivne teorije uma, dok kod osoba sa dualnim dijagnozama nije utvrđena statistički značajna povezanost sa starošću ispitanika. Nije utvrđena značajna veza između pola i socijalne kognicije. Zaključak: Utvrđivanjem razvijenosti socijalne kognicije kod odraslih osoba sa intelektualnom ometenošću i dualnim dijagnozama dobijamo uvid u njihovo adaptivno funkcionisanje u svakodnevnim socijalnim interakcijama.Introduction. Social cognition is a multidimensional construct that encompasses higherorder cognitive processes used to process and interpret social information and successfully communicate with others. These processes include cognitive theory of mind, affective theory of mind, understanding of social norms, moral judgment and empathy. Objective. The aim of our study was to determine the differences in social cognition in adults with mild intellectual disability, dual diagnoses, and typical development paired chronologically, and to determine the relationship between age, gender and socio-cognitive abilities in all three groups. Methods. Our study included 122 participants, of whom 32 were with intellectual disability, 30 had dual diagnoses, and 60 were typically developing adults. The Edinburgh Social Cognition Test - ESCoT was used to assess social cognition, while the Mini Psychiatric Assessment Scale for Adults with Developmental Disorders, MINI PAS - ADD was used to confirm the presence of psychiatric symptoms in adults with developmental disabilities. Results. The obtained results showed that adults with mild intellectual disability had better performance in social cognition than adults with dual diagnoses, but worse than typically developing adults. Also, the research showed that in the subsample of typically developing participants, these abilities decreased with age, the abilities of affective theory of mind decreased with age in persons with intellectual disabilities, while no correlation was found between younger and older respondents in persons with dual diagnoses. Our research has not confirmed the relationship between gender and social cognition. Conclusion. By determining the development of social cognition in adults with intellectual disability and dual diagnoses, we gain insight into their adaptive functioning in everyday social interactions
Физичка активност код предшколске деце с интелектуалном ометеношћу
Get PDFThe aim of this paper is to examine the effect of socio-demographic factors,
children’s motor skills and parents’ physical activity on the physical activity of
preschool children with intellectual disabilities. The research sample included 47
children with intellectual disabilities, as well as 47 parents. For the examination of
socio-demographic variables, a questionnaire was created, which included information
about parents and children. The Vineland Adaptive Behavior Scale was used to assess
adaptive behaviour in the domain of motor skills. For assessing the children’s gross
motor skills, the Test of Gross Motor Development was used, and the Family Lifestyle
Survey was used for the assessment of the physical activity of parents, and children
with intellectual disabilities. The results show that the majority of children with
intellectual disabilities partake in some physical activity for at least 20 minutes, one to
four times a week. Multiple linear regression analysis found that the independent
variables explained 11.2% of the variance in children’s physical activity. Gross motor
skills represented the strongest individual contribution to the physical activity of
children with intellectual disabilities.Циљ овог рада је да испита утицај социо-демографских фактора, моторичких
вештина деце и физичке активности родитеља на физичку активност предшколске деце с интелектуалном ометеношћу. Узорак истраживања укључио је 47-оро
деце с интелектуалном ометеношћу, као и 47 родитеља. За испитивање социодемографских варијабли креиран је упитник који укључује информације о родитељима и деци. За процену адаптивног понашања у домену моторичких вештина коришћенa је Винеландова скала адаптивног понашања, за процену грубомоторичких способности деце коришћен је Тест развоја грубе моторике, док је за процену физичке активности родитеља и деце с интелектуалном ометеношћу коришћенa Анкета о породичном начину живота. Резултати показују да већина деце с интелектуалном ометеношћу учествује у некој физичкој активности, у трајању од најмање 20 минута, једном до четири пута у седмици. Вишеструком линеарном регресионом анализом утврђено је да су независне варијабле објасниле
11,2% варијације физичке активности деце. Груба моторика представља најјачи
појединачни допринос физичкој активности деце с интелектуалном ометеношћу