Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Evaluation of reliability and validity of the Serbian Aphasia Screening Test
No full textPurpose
A rise in strokes worldwide means that the number of people affected by aphasia is increas-
ing. Early and accurate diagnosis of aphasia is crucial for recovery. Presently, there are no
dedicated screening tests tailored for evaluating aphasia in Serbian-speaking individuals.
This paper presents and describes the psychometric properties of the Serbian Aphasia
Screening Test (SAST), a novel aphasia screening tool designed specifically for Serbian
speakers. This initiative fills the gap in aphasia assessment tools for the Serbian population,
providing a comprehensive and culturally sensitive approach to the evaluation of language
disorders.
Method
Data using the SAST were collected from 240 participants: 120 Serbian speakers with apha-
sia after stroke compared to 120 neurotypical individuals. The assessment included the fol-
lowing subtests: conversation, verbal automatized sequences, auditory comprehension,
visual confrontation naming, responsive naming, repetition of words, repetition of sen-
tences, oral word reading, oral sentence reading, reading comprehension, and writing. The
main objectives were to ascertain the psychometric qualities of the SAST, including inter-
rater reliability of scoring, test-retest reliability, reliability of the individual subtests, overall
test reliability, and inter-correlations among subtests. Additionally, the study evaluated the
discriminatory capability of the SAST in distinguishing between individuals with aphasia and
neurotypical controls, as well as between individuals with different types of aphasia.
Results
The findings revealed that the SAST has excellent inter-rater reliability, test-retest reliability,
and internal consistency. There were statistically significant differences between individuals
with aphasia and neurotypical controls on all SAST subtests. Furthermore, the study identi-
fied significant differences in language profiles among participants with different types of
aphasia. The significant correlations between scores on the SAST and on the Boston Diag-
nostic Aphasia Examination (BDAE) suggest good convergent validity of the SAST.
Conclusions
The results underscore the robust psychometric properties of this novel screening assess-
ment (SAST) and its ability to effectively discriminate between diverse linguistic abilities
within different aphasia syndromes in Serbian speaking individuals
atisfaction with the effects of cochlear implantation from the perspective of parents of deaf and hard of hearing children
No full textКохлеарна имплантација, као процес који је од кључног значаја
за целокупно функционисање и напредовање глувог детета, за родитеље
представља једну од најважнијих одлука са којима се сусрећу. Пре самог
доношења одлуке о кохлеарној имплантацији, неопходно је да родитељи
остваре квалитетну сарадњу са стручњацима и добро се информишу, не
би ли њихова очекивања од тог процеса остала реалистична. Значајан
показатељ ефеката кохлеарне имплантације по дететово функционисање
јесте
задовољство
родитеља
истим.
Циљ:
Циљ
овог
истраживања
био
је
утврђивање
задовољства
ефектима
кохлеарне
имплантације
из
перспективе
родитеља
кохлеарно
имплантиране
деце
кроз
различите
области
дететовог
функционисања.
Метод:
Истраживање
је
обављено
на
узорку
од
46
родитеља
глуве
деце.
За
испитивање
задовољства
родитеља
деце
оштећеног
слуха
ефектима
кохлеарне
имплантације
коришћен
је
Упитник о
ставовима
родитеља
кохлеарно
имплантиране
деце
(Parent
Outcome
Questionnaire
From
Pediatric
Cochlear
Implantation).
Резултати:
Добијени резултати указују на присуство неутралних до
благо позитивних ставова родитеља према кохлеарној имплантацији
(AS = 2,68, SD = 0,45) и задовољства које се односи на ефекте тог процеса.
Неутрални ставови највише су запажени на субскалама које се односе на
области комуникације детета (AS = 3,04, SD = 0,48) и ефеката кохлеарне
имплантације
(AS =
3,06,
SD
=
0,60).
Узраст
кохлеарне
имплантације
није
идентификован
као
фактор
који у
статистички
значајној
мери
утиче
на
задовољство
родитеља
ефектима
кохлеарне
имплантације.
Закључак:
Родитељи
имају
позитиван
став
према
кохлеарној
имплантацији.
Међутим,
њихово
задовоство
ефектима
кохлеарне
имплантације
је
делимично, а
узраст
имплантације
се
није
показао
као
статистички
значајан
фактор
за
формирање
родитељских
ставова
према
имплантацији.Cochlear implantation is critical to the functioning and
progress of a deaf child and is one of the most important decisions parents
must make. Before deciding to undergo cochlear implantation, it is important for parents to establish a good working relationship with experts and to be
well informed so that their expectations of the process remain realistic. An
important indicator of the impact of cochlear implantation on the child’s
functioning is the parent’s satisfaction with the procedure. Purpose. The
purpose of this study was to determine the satisfaction with the effects of
cochlear implantation from the point of view of parents of children with
cochlear implants in different areas of the child’s functioning. Methods.
The study was conducted on a sample of 46 parents of deaf children. The
Parent Outcome Questionnaire from Pediatric Cochlear Implantation was
used to investigate the satisfaction of parents of hearing impaired children
with the effects of cochlear implantation. Results. Results indicate parent’s
neutral to slightly positive attitudes toward cochlear implantation (AS =
2.68, SD = 0.45) and satisfaction with the effects of this procedure. Neutral
attitudes were observed primarily in the subscales related to the areas of child
communication (AS = 3.04, SD = 0.48) and the effects of cochlear implantation
(AS = 3.06, SD = 0.60). Age of cochlear implantation was not identified as a
statistically significant factor influencing parental satisfaction with the effects
of cochlear implantation. Conclusion. It is concluded that parents are satisfied
to some extent with the process of cochlear implantation and that the age of
implantation does not influence the formation of their attitude towards it
Cochlear implantation for severe mixed hearing loss caused by Treacher Collins syndrome – a case report
No full textIntroduction. Treacher Collins syndrome (TCS) is rare
genetic condition characterized by typical head and neck
malformations occurring in 1:50,000 newborns. Permanent
conductive or mixed hearing loss of various degrees is diagnosed in 50% of individuals with TCS. A prerequisite for
speech and language development in children with permanent mixed hearing impairment is the application of one of
the bone conduction hearing aids. Choosing an adequate
hearing aid in this case depends primarily on the degree of
hearing impairment and the type of ear malformation. Case
report. We present a female patient with multiple genetic
malformations due to TCS. The patient was, immediately after birth, referred for audiological evaluation because of
considerable ear and face malformations. Using a hearing
test battery, permanent mixed, predominantly conductive,
bilateral hearing loss of severe degree was diagnosed. The
use of bone conduction hearing aids (including the Vibrant®
Soundbridge middle ear implant) in the patient did not give
the expected results – sufficient amplification for adequate
speech and language development. Only after cochlear implantation at the age of nine did the patient’s hearing
thresholds stabilize and her communication and academic
potential develops to full capacity. Conclusion. If a middle
ear implant is not sufficient for adequate amplification,
cochlear implantation should be considered as an appropriate solution for treating severe permanent mixed hearing impairment in patients with TCS.Uvod. Tričer Kolins sindrom (TKS) je retko genetsko
oboljenje koje karakterišu prepoznatljive malformacije u
predelu glave i vrata, a javlja se kod 1:50 000 novorođene
dece. Kod 50% osoba sa TKS dolazi do trajnog mešovitog
oštećenja sluha različitog stepena. Preduslov za pojavu
govora i jezika kod dece sa trajnim mešovitim oštećenjem
sluha je primena nekog od slušnih aparata za koštanu
provodljivost. Odabir adekvatnog slušnog pomagala u
ovom slučaju zavisi pre svega od stepena oštećenja sluha i
tipa malformacije organa čula sluha. Prikaz bolesnika.
Prikazujemo bolesnicu sa mnogobrojnim genetskim
malformacijama nastalim usled TKS. Bolesnica je zbog
značajnih malformacija uva i lica odmah po rođenju
upućena na audiološku procenu. Korišćenjem baterije za
ispitivanje
sluha dijagnostikovan je trajni mešoviti,
obostrani, pretežno provodljivi gubitak sluha teškog
stepena.
Primena aparata za koštanu provodljivost
(uključujući Vibrant® Soundbridge implantat srednjeg uva)
kod bolesnice nije dovela do očekivanih rezultata –
dovoljno pojačanje za odgovarajući razvoj govora i jezika.
Tek nakon kohlearne implantacije na uzrastu od devet
godina, kod bolesnice je došlo do stabilizacije praga sluha i
razvoja komunikacijskih i akademskih potencijala do punog
kapaciteta. Zaključak. Ukoliko implantat srednjeg uva nije
dovoljan za adekvatno pojačanje, treba razmotriti kohlearnu
implantaciju kao odgovarajuće rešenje za lečenje trajnog
mešovitog oštećenja sluha teškog stepena kod bolesnika sa
TKS
Odnos fonološke svesnosti i fine motorike kod dece mlađeg školskog uzrasta
No full textUvod: Iako je povezanost motoričkog i jezičkog razvoja analizirana kroz različita
istraživanja, povezanost fonološkog razvoja i fine motorike kod dece mlađeg školskog
uzrasta nije dovoljno istražena. Cilj: Cilj rada bilo je utvrđivanje povezanosti fonološke
svesnosti i vizuomotorne koordinacije kod dece mlađeg školskog uzrasta. Metod:
Istraživanjem je obuhvaćeno 60 dece trećeg razreda osnovnih škola iz Beograda. Kod
27 dece uočen je razvojni poremećaj koordinacije, dok je 33 dece bilo bez smetnji u
koordinaciji. Za utvrđivanje razvojnog poremećaja koordinacije korišćen je Upitnik za
razvojni poremećaj koordinacije. Fonološka svesnost procenjena je Testom fonološke
svesnosti srpskog jezika, dok su za procenu fine motorike korišćeni Akadija subtestovi
razvojnih sposobnosti – Vizuomotorna koordinacija i mogućnost sleda i Crtanje oblika.
Rezultati: Kod dece sa razvojnim poremećajem koordinacije uočavaju se značajna
ispodprosečna postignuća u vizuomotornoj koordinaciji, crtanju oblika i fonološkoj
obradi u odnosu na decu bez smetnji u koordinaciji. Primenom regresione analize na
celokupnom uzorku dece utvrđeno je da vizuomotorna koordinacija statistički značajno
predviđa sve elemente fonološke obrade, dok u grupi dece sa razvojnim poremećajem
koordinacije crtanje oblika objašnjava 26.3% varijabilnosti fonemske segmentacije i 20.8%
identifikacije početnog fonema. Zaključak: Rezultati studije su pokazali da se kod dece
mlađeg školskog uzrasta vizuomotorna koordinacija izdvaja kao prediktor postignuća
na svim nivoima fonološke obrade. Slabija ovladanost fonološkom svesnošću i finom
motorikom kod dece sa razvojnim poremećajem koordinacije dovodi do ispodprosečnih
postignuća, koja ovu decu prate od najranijeg školovanja. Kako se različite komponente
fine motorike izdvajaju kao značajni prediktori fonološke obrade, može se zaključiti da
nisu svi aspekti fine motorike podjednako značajni za razvoj fonologije
Uticaj različitih uslova slušanja na razumevanje govora kod dece sa specifičnim jezičkim poremećajem
No full textDeca sa specifičnim jezičkim poremećajima pokazuju teškoće u auditivnoj obradi govornih segmenata i izmenjene obrasce auditivnih reakcija na različite akustičke karakteristike. Još uvek nije do kraja objašnjeno zašto deca koja imaju uredan perifeni sluh pokazuju određene neubičajene deficite u ovom domenu. Kod ove populacije vrlo su izražene teškoće u verbalnoj memoriji, auditivnoj pažnji, spacijalnoj orjentaciji, binauralnoj integraciji i drugim sličnim komponentama auditivne sposobnosti. Ove teškoće se značajno pojačavaju u otežanim uslovima slušanja. Cilj: Opšti ciljevi su bili utvrđivanje da li različiti uslovi slušanja utiču na razumevanje govora kod dece sa specifičnim jezičkim poremećajem i da li postoje razlike u odnosu na decu urednog govorno-jezičkog razvoja. Metode: U uzorku je bilo 15 dece sa specifičnim jezičkim poremećajem i 15 dece urednog govorno-jezičkog razvoja uzrasta od 3 do 7 godina. Za potrebe ovog istraživanja osmišljen je upitnik za ispitivanje razumevanja govora u različitim uslovima slušanja a popunjavan je od strane roditelja. Upitnik se sastoji od 15 pitanja koja se odnose na 4 različita uslova slušanja: idealni uslovi slušanja (tišina), slušanje u bučnom okruženju (buka), slušanje na većoj udaljenosti (distanci) i slušanje govora sa TV, radija, kompjutera ili nekog drugog medija. Rezultati: Deca sa specifičnim jezičkim poremećajem su postizala statistički značajno lošija postignuća u odnosu na decu urednog govorno-jezičkog razvoja u svim uslovima slušanja (p<0,001). Za decu sa specifičnim jezičkim poremećajem najteži uslov je bio razumevanje govora u uslovima ambijentalne buke, ali i u drugim uslovima slušanja postignuća nisu bila značajno bolja. Deca tipičnog razvoja pokazivala su veoma slična, visoka postignuća bez obzira na uslove slušanja. Zaključak: Deca sa specifičnim jezičkim poremećajem pokazuju izražene teškoće u razumevanju govora u različiitim uslovima slušanja u odnosu na vršnjake urednog razvoja. Ovakvi rezultati ukazuju na potrebu brižljivog planiranja programa rehabilitacije u domenu auditivne percepcije.Introduction. Children with specific language disorders show difficulties
in auditory processing of auditory segments and changes in the pattern of
auditory reactions to different acoustic characteristics. It is still not fully
explained why children with normal peripheral hearing show certain unusual
deficits in this domain. In this population, difficulties in verbal memory,
auditory attention, spatial orientation, binaural integration and other similar
components of auditory ability are very pronounced. These difficulties occur
significantly in difficult listening conditions. Objective. The general objectives
were to determine whether different listening conditions affect speech
understanding in children with a specific language disorder and whether
there are differences compared to children with normal speech development.
Methods. The sample consisted of 15 children with a specific language
disorder and 15 children with normal speech and language development aged 3 to 7 years. For the purposes of this research, a questionnaire was designed to
examine speech understanding in different listening conditions and it was filled
out by parents. The questionnaire consists of 15 questions related to 4 different
listening conditions: ideal listening conditions (silence); listening in a noisy
environment (noise); long-distance listening; and listening to speech from TV,
radio, computer or other media. Results. Children with a specific language
disorder achieved statistically significantly worse scores compared to children
with normal speech and language development in all listening conditions (p
< 0.001). For children with specific language impairment, the most difficult
condition was speech understanding in ambient noise conditions, but even in
listening conditions, the achievement was not significantly better. Typically
developing children showed very similar, high achievement regardless of
listening conditions. Conclusion. Children with a specific language disorder
show pronounced difficulties in understanding speech in different listening
conditions compared to peers with regular development. These results indicate
the need for careful planning of rehabilitation programs in the domain of
auditory perception
Prihvatanje dijagnoze kod roditelja dece sa smetnjama u razvoju
No full textЦиљ овог рада је да се прикаже процес прихватања дијагнозе код родитеља
деце са сметњама у развоју. У раду се анализирају емоционалне реакције
родитеља након сазнања дијагнозе и приказују кључне фазе прихватања.
Осим тога, рад наглашава важност подршке стручњака и заједнице у
овом процесу, као и дугорочне последице по ментално здравље родитеља.
Кроз преглед релевантне литературе, дискутује се о факторима који
могу убрзати или отежати процес прилагођавања родитеља на новонасталу ситуацију. Резултати показују да адекватна подршка стручњака,
као и јасна и емпатична комуникација, имају пресудну улогу у успешном
прилагођавању родитеља и утичу на будући развој деце са сметњама у
развоју
Specifics od auditory behavior in children with autism spectrum disorder
No full textАудитивно понашање кроз све своје аспекте има развојне фазе и миљоказе. Ово истраживање спроведено је у циљу утврђивања које су специфичности аудитивног понашања код деце са Поремећајем из спектра аутизма (ПСА). У истраживању су учествовала деца (N=30) са различитим степеном ПСА, женског и мушког пола, различитог хронолошког узраста, и различитим моделом комуникације. Истраживање је спроведено у сарадњи са родитељима који су попунили упитник о аудитивном понашању њихове деце, док су стручњаци (дефектолог и логопед) попуњавали скалу процене за ПСА.
Резултати су показали значајне специфичности у свим аспектима аудитивног понашања код деце са ПСА, а поготову у аспекту локализације, аудитивне пажње, рецептивног и експресивног говора. У овом раду продискутоване су теоријске и практичне могућности имплементације пронађених резултата у рад са децом са ПСА.Auditory behavior in all its aspects has developmental stages and milestones. This research was conducted in order to determine the specifics of auditory behavior in children with Autism spectrum disorder (ASD). Children (N=30) with different degrees of ASD, both male and female, of different chronological ages, and different communication models participated in the research. The research was conducted in cooperation with parents who filled out a questionnaire about their children's auditory behavior, while experts (a speech pathologist and a speech therapist) filled out the assessment scale for ASD. The results showed significant specificities in all aspects of auditory behavior in children with ASD, especially in the aspect of localization, auditory attention, receptive and expressive speech. In this paper, the theoretical and practical possibilities of implementing the found results in working with children with ASD were discussed
Analiza stavova zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika prema osobama sa invaliditetom
No full textИспитивање ставова здравствених радника и здравствених сарадника према особама са инвалидитетом важно је због снажне повезаности између ставова и понашања, као и њиховог утицаја на ток и исходе рехабилитације ових особа, успешну интеграцију у друштвену заједницу и активно и равноправно учешће у свим аспектима друштвеног живота. Негативни ставови продубљују сегрегацију и дискриминацију ових особа, а такође имају велики утицај на њихово самопоштовање и узроковање осећања кривице, срама и инфериорности, како код особа са инвалидитетом, тако и код њихових породица.
Основни циљ овог истраживања био је испитивање ставова здравствених радника и здравствених сарадника запослених у примарној и секундарној здравственој заштити према особама са инвалидитетом.
Узорак су чинили лекари, остали здравствени радници и здравствени сарадници оба пола, просечног узраста 44,2 година, запослени у примарном и секундарном нивоу здравствене заштите.
Резултати нашег истраживања указују на статистички значајне разлике у ставовима према особама са инвалидитетом у зависности од професије и нивоа образовања испитаника. Позитивнији ставови према особама са инвалидитетом уочавају се код испитаника факултетског образовања, те код лекара.
Можемо рећи да је поред образовања здравствених радника и здравствених срадника, за разумевање и квалитетан медицински третман ОСИ од велике важности да лекари (као и остали здравствени радници и здравствени сарадници) пажљивије слушају и уважавају информације које добијају од пацијената о сопственом инвалидитету, уз индивидуализацију приступа и сагледавање појединца као таквог, уместо фокусирања искључиво на његов инвалидитет.Examination of the attitudes of health workers and health associates towards individuals with disabilities is important due to the strong connection between attitudes and behavior, as well as their influence on the course and outcomes of rehabilitation of these individuals, successful integration into the social community and active and equal participation in all aspects of social life. Negative attitudes deepen the segregation and discrimination of these individuals, and also have a great impact on their self-esteem and cause feelings of guilt, shame and inferiority, both in persons with disabilities and in their families.
The main goal of this research was to examine the attitudes of health workers and health associates employed in primary and secondary health care towards people with disabilities and possible differences in relation to gender, years of work experience, age, level of health care in which they are employed, profession and level of education. .
The sample consisted of doctors, other health workers (nurses/technicians, physiotherapists, dieticians) and health associates (psychologists, speech therapists, occupational therapists, social workers) of both sexes, mean age 44,2 years, employed in the primary and secondary level of health care.
Тhe results of this research indicate statistically significant differences regarding the profession and level of education of the respondents. More positive attitudes towards persons with disabilities are observed among respondents with university education and a doctor.
According to the researches we mentioned, we conclude that in addition to education, for the understanding and quality medical treatment of PWDs, it is of great importance that doctors (as well as other health workers and health associates) listen more carefully and appreciate the information they receive from patients about their own disability, with individualized access and seeing the individual as such, instead of focusing exclusively on his disability
Efikasnost muzikoterapije kod osoba sa autizmom
No full textМузика се од давнина користи као терапеутско средство, иако је концепт музикотерапије као научне дисциплине коју познајемо данас дефинисан тек средином прошлог века. Од почетка овог века музикотерапија све се чешће примењује у третману деце са поремећајем из спектра аутизма (ПСА). Многи аутори утврдили су позитивне ефекте музикотерапије на различите домене развоја деце са ПСА, а највећа предност примене овог вида терапије у третману деце са ПСА огледа се у томе што не захтева вербалну комуникацију и може да се усмери на подстицање широког распона емоција. Иако су се многи истраживачи у последњих пар деценија посветили испитивању утицаја музикотерапије на децу са ПСА, сваким новим истраживањем сазнајемо више о утицају овог вида терапије на развој различитих способности деце са ПСА, али и о ефикасности одређених стратегија и метода које се примењују, као и могућности комбиновања музикотерапије са принципима других научно заснованих интервенција за децу са ПСА.
Циљ овог рада је да се анализирају и прикажу резултати новијих истраживања ефеката музикотерапије на различите домене развоја и живота особа са ПСА. Анализирано је 12 истраживачких радова објављених у последњих пет година која су се бавила испитивањем ефикасности различитих метода и техника музикотерапије у раду са децом и адолесцентима са ПСА. Резултати упућују на то да музикотерапија има позитивне ефекте на различите домене развоја деце и адолесцената са ПСА: организацију неуралне активности, различите домене пажње, заједничку пажњу, саморегулацију, самоконтролу, социјално ангажовање, социо-комуникационе способности, стереотипне и ригидне обрасце понашања и социјалне односе генерално. Упркос извесним методолошким недостацима истраживања, ови резултати потврђују ефикасност примене музикотерапије у популацији са ПСА и упућују на ефикасне стратегије примене овог вида терапије код деце и адолесцената са ПСА.Music has been used as a therapeutic tool since ancient times, but the concept of music therapy as a scientific discipline that we know today was only defined in the middle of the last century. Since the beginning of this century, music therapy has been increasingly used in the treatment of children with autism spectrum disorder (ASD). Many authors have determined the positive effects of music therapy on various domains of development of children with ASD, and the greatest advantage of applying this type of therapy in the treatment of children with ASD is that it does not require verbal communication and can be aimed at stimulating a wide range of emotions.
Although in the last couple of decades many researchers have devoted themselves to examining the impact of music therapy on people with ASD, with each new study we learn more about the impact of this type of therapy on the development of various abilities of children with ASD, but also about the effectiveness of certain strategies and methods that are applied, as well as the possibilities of combining music therapy with the principles of other science-based interventions for children with ASD.
The aim of this paper is to analyze and present the results of recent research on the effects of music therapy on various domains of development and life of people with ASD. We analyzed 12 research papers published in the last five years that examined the effectiveness of different methods and techniques of music therapy in working with children and adolescents with ASD. The results indicate that music therapy has positive effects on different domains of development of children and adolescents with ASD: organization of neural activity, different domains of attention, joint attention, self-regulation, self-control, social engagement, socio-communicative abilities, stereotyped and rigid patterns of behavior and social relationships in general. Despite certain methodological shortcomings of the research, these results confirm the effectiveness of the use of music therapy in the population with ASD and point to effective strategies for the usage of this type of therapy in children and adolescents with ASD
Predvještine čitanja i pisanja kod djece sa razvojnim jezičkim poremećajem i djece tipičnog jezičkog razvoja
Get PDFIntroduction. In addition to the development of spoken language,
typical intellectual abilities, preservation of the senses of hearing and
sight, phonological awareness and the ability of graphomotor ex-
pression are necessary for mastering the skills of reading and writing.
With this in mind, the aim of this research is to determine the level of
phonological awareness and the ability of graphomotor expression
in children with developmental language disorder (DLD) and chil-
dren with typical language development (TLD).
Methods. The sample consisted of 46 children aged five to seven
years, who were divided into two groups based on the status of
speech and language abilities. The first group consisted of 23 chil-
dren with DLD, and the second of 23 children with TLD. The FONT test
was used to assess phonological awareness, and the Prediction Test
for Dysgraphia was used to assess graphomotor abilities.
Results. The results of the research show that children with DLD per-
formed poorly on phonological awareness tasks compared to TLD
children. Age proved to be a significant factor in differences in the
development of phonological awareness. Achievements on the Pre-
diction Test for Dysgraphia show that children with DLD have almost
twice the weaker ability of graphomotor expression compared to
TLD children. Furthermore, the research results show that there are
significant differences in the level of development of graphomotor
skills between children of different ages. Also, no significant differ-
ence in achievements on the Prediction Test for Dysgraphia or on the
FONT test has been found in relation to gender.
Conclusion. Children with developmental language disorder had
significantly lower achievements on the phonological awareness test
and the Prediction Test for Dysgraphia compared to children with
typical language development.Uvod. Pored razvijenosti govornog jezika, tipičnih intelektualnih sposobnosti, očuvanosti čula sluha
i vida, za savladavanje vještina čitanja i pisanja neophodne su fonološka svjesnost i sposobnost gra-
fomotornog izražavanja. S obzirom na to, cilj ovog istraživanja je utvrđivanje nivoa fonološke svijesti
i sposobnosti grafomotornog izražavanja kod djece sa razvojnim jezičkim poremećajem (RJP) i djece
tipičnog jezičkog razvoja (TJR).
Metode. Uzorak je činilo 46 djece uzrasta od 5 do 7 godina, koja su na osnovu statusa govorno-jezič-
kih sposobnosti podijeljena u dvije grupe. Prvu grupu činilo je 23 djece sa RJP, a drugu 23 djece TJR.
Za procjenu fonološke svjesnosti korišćen je FONT test, a za procjenu grafomotornih sposobnosti
Predikcioni test za disgrafiju.
Rezultati. Rezultati istraživanja su pokazali da su djeca sa RJP bila lošija na zadacima fonološke svje-
snosti u poređenju sa djecom TJR. Uzrast se pokazao kao značajan faktor razlika u razvijenosti fo-
nološke svjesnosti. Postignuća na Predikcionom testu za disgrafiju pokazuju da djeca sa RJP imaju
skoro dvostruko slabiju sposobnost grafomotornog izražavanja u poređenju sa djecom TJR. Nadalje,
rezultati istraživanja su pokazali da postoje značajne razlike u nivou razvijenosti grafomotornih spo-
sobnosti između djece različitog uzrasta. Takođe, nije utvrđena značajna razlika u postignućima na
Predikcionom testu za disgrafiju, ni na FONT testu u odnosu na pol.
Zaključak. Djeca sa razvojnim jezičkim poremećajem imala su znatno slabija postignuća na testu fo-
nološke svjesnosti i predikcionom testu za disgrafiju u poređenju s djecom tipičnog jezičkog razvoja