Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Resources for building resilience in youth
Get PDFKoncept (multi)sistemske rezilijentnosti, koji se intenzivno razvija tokom poslednje decenije, unosi novine u savremenu prevencijsku praksu, te, uz prevencijsku nauku i perspektivu pozitivnog razvoja mladih, zauzima značajno mesto u naporima usmerenim na sprečavanje nastajanja, razvijanja i održavanja raznovrsnih psihosocijalnih problema dece i mladih. Jedna od ključnih okosnica ovog pristupa ogleda se u mapiranju resursa za izgradnju rezilijentnosti i pojašnjenju načinа na koji dostupni resursi omogućavaju sistemima (pojedincu, grupi, zajednici) da, u situaciji nedaće, ostvare uspešnu adaptaciju. Uvažavajući savremeni koncept sistemske rezilijentnosti i njegov značaj za prevenciju problema ponašanja mladih, u radu će biti predstavljeni istraživački talasi u identifikovanju resursa za izgradnju rezilijentnosti kod mladih, te opisani relevantni individualni, relacioni i kontekstualni resursi koji, kroz jačanje rezilijentnosti, mogu doprineti prevenciji problema ponašanja i promociji pozitivnog razvoja dece i omladine.The concept of (multi)systemic resilience, which has been intensively developed during the last decade, introduces novelties into contemporary prevention practice, and, together with prevention science and the perspective of positive youth development, occupies a significant place in efforts aimed at preventing the emergence, development and maintenance of various psychosocial problems of children and young people. One of the key pillars of this approach is reflected in the mapping of resources for building resilience and clarifying how the available resources enable systems (individual, group, community) to achieve successful adaptation in a situation of adversity. Respecting the modern concept of systemic resilience and its importance for the prevention of youth behavioral problems, the paper will present research waves in identifying resources for building resilience in young people, and describe relevant individual, relational and contextual resources that, through strengthening resilience, can contribute to the prevention of behavioral problems and promotion of positive development of children and youth
Ефекти програма превенције насиља у адолесцентским партнерским везама: Приказ резултата систематских прегледа литературе
No full textNasilje u adolescentskim partnerskim vezama (NAPV) predstavlja značajan društveni
problem. Postoji više oblika ispoljavanja ovog vida nasilja, a najčešće su to psihičko, fizičko i
seksualno nasilje. Rezultati savremenih istraživanja ukazuju na visoku prevalenciju ove pojave. U
prethodnih 20. godina primećuje se porast interesovanja za bavljanje prevencijom NAPV. Veoma je
značajno proučavati efekte preventivnih programa NAPV, kako bi se znalo koje su intervencije i pod
kojim okolnostima efektiven, te i implementirati takve intervencije.
Ovaj rad ima za cilj da prikaže i sumira empirijske podatke o efektima preventivnih programa
na osnovu sistematskih pregleda literature. Razmatraće se kakve efekte preventivni programi imaju
na: smanjenje izvršenja nasilja, smanjenje iskustva viktimizacije, unapređenje znanja o nasilju u
partnerskim vezama i promenu stavova i uverenja prema NAPV.
U analizu je uključeno sedam sistematskih pregleda literature, od kojih su neki sadržali metaanalizu.
Sumiranjem rezultata ovih studija može se zaključiti da preventivni programi NAPV
ostvaruju pozitivne efekte na povećanje nivoa znanja vezanih za NAPV, kao i na promenu stavova
koji odobravaju NAPV. Pokazalo se da programi koji ne sadrže komponente za razvijanje neophodnih
veština ne ostvaruju konkretne promene u ponašanju, iako postoje pozitivne promene znanja i
stavova. Takođe, sveobuhvatna analiza uključenih studija ukazuje da su ovi programi efektivni u
smanjenju različitih oblika izvršenja i viktimizacije NAPV.
Međutim, rezultati različitih studija nisu saglasni. Shodno tome, neophodno je unaprediti
evaluaciju programa prevencije NAPV kako bi se mogle proceniti sve komponente programa i kako
bismo imali jasniju sliku koje intervencije i pod kojim uslovima su efektivne.Adolescent dating violence (ADV) is a significant social problem. There are several forms of
manifestation of this type of violence, and the most common are psychological, physical, and sexual
violence. The results of modern research indicate a high prevalence of this phenomenon. In the past
20 years, there has been an increase in interest in the prevention of ADV. It is very important to study
the effects of ADV prevention programs, to know which interventions are effective and under which
circumstances, and to implement such interventions.
This paper aims to present and summarize empirical data on the effects of prevention
programs based on systematic literature reviews. It will be considered what effects preventive
programs have on reducing the perpetration of violence, reducing the experience of victimization,
improving knowledge about violence in partner relationships, and changing attitudes and beliefs
toward ADV.
Seven systematic literature reviews were included in the analysis, some of which contained a
meta-analysis. Summarizing the results of these studies, it can be concluded that ADV preventive
programs have positive effects on increasing the level of knowledge related to NAPV and changing
attitudes that approval of ADV. It has been shown that programs that do not contain components for
developing the necessary skills do not achieve concrete changes in behavior, although there are
positive changes in knowledge and attitudes. Also, a comprehensive analysis of the included studies
indicates that these programs are effective in reducing various forms of ADV perpetration and
victimization.
However, the results of different studies do not align. Consequently, it is necessary to improve
the evaluation of ADV prevention programs to be able to evaluate all components of the program and
to have a clearer picture of which interventions and under which conditions are effective
Интеркултурална осетљивост ученика средње школе
No full textПојам интеркуктуралне осетљивости се све чешће среће у страној литератури док у
домаћој то није случај. Глобалне миграције које обележавају данашње друштво довеле су до
великог броја мултикултурних друштава, које је између осталих и наше. Према подацима
Миграционог профила Републике Србије за 2020. и 2021. годину укупан број имиграната који
је населио простор Републике Србије је 43,049. Како је велики део имигрантске популације
представљају породице са децом, следи да ће се број деце недоминантне културе повећати у
школама. С тим у вези предмет овог рада јесте, интеркултурална осетљивост ученика средње
школе. Такође је, формулисан и основни циљ овог истраживања који се односи на процену
интеркултуралне осетљивости ученика средњих школа.
У теоријском делу рада представљени су појмови значајни за разумевање конструкта
интеркултуралне осетљивости. Најпре је представљен појам културе, затим је представљен
појам миграција са подацима за Републику Србију, а након тога су разграничени појмови
мултиркултуралности и интеркултуралности. Дефинисање интеркултуралне осетљивости
прати кратак осврт на важност развоја културалних компетенција наставника као и
представљање модела интеркултуралне осетљивости Милтона Бенета. За крај је представљен
концепт интеркултуралног образовања.
Истраживачки део рада усменрен је на испитивање нивоа интеркултуралне
осетљивости ученика средњих школа на узорку од 248 ученика узраста од 15 до 19 година. За
испитивање нивоа интеркултуралне осетљивости коришћен је инструмент под називом „Скала
интеркултуралне осетљивости“ (Intercultural Sensitivity Scale – ISS; Chen & Starosta, 2000).
Резултати истраживања показују да ученици средњих школа на територији Београда
остварују високе скорове на скали интеркултуралне осетљивости. Када је у питању повезаност
нивоа интеркултуралне осетљивости са узрастом, нису приметне значајне разлике. Ученице,
чешће него ученици показују више скорове што имплицира постојање разлика у нивоу
интеркултуралне осетљивости у односу на пол, у корист испитаница женског пола.
Анализом постојеће литературе и дискусије добијених резултата, изведени су закључци
и дати су предлози за рад у пракси као и конкретан пример пројекта који за циљ има
превенцију дискриминације и говора мржње код ученика.The concept of intercultural sensitivity is increasingly encountered in foreign literature, while
this is not the case in our domestic literature. Global migrations that have characterized the past few
years in the world have led to a large number of multicultural societies, including our own. According
to the Migration Profile of the Republic of Serbia for 2020 and 2021, the total number of immigrants
who settled in the territory of the Republic of Serbia is 43,049. Since a significant part of the
immigrant population consists of families with children, it follows that the number of children of nondominant
culture
will
increase
in
schools.
In
this
regard,
the
subject
of
this
paper
is
the
intercultural
sensitivity
of
high
school
students.
Also,
the
basic
aim
of
this
research,
which
relates
to
the
assessment
of
the
intercultural
sensitivity of
high
school
students,
has
been
formulated.
In
the theoretical part of the paper, concepts relevant to understanding the construct of
intercultural sensitivity are presented. First, the concept of culture is introduced, followed by the
concept of migration with data for the Republic of Serbia, and then the concepts of multiculturalism
and interculturality are differentiated. The definition of intercultural sensitivity is followed by a brief
overview of the importance of developing cultural competencies for teachers and the presentation of
Milton Bennett's model of intercultural sensitivity. Finally, the concept of intercultural education is
introduced.
The research part of the paper is focused on examining the level of intercultural sensitivity
among high school students in a sample of 248 students aged 15 to 19 years. The instrument used to
measure the level of intercultural sensitivity was the "Intercultural Sensitivity Scale" (ISS; Chen &
Starosta, 2000).
The research results show that high school students in the territory of Belgrade achieve high
scores on the intercultural sensitivity scale. When it comes to the relationship between the level of
intercultural sensitivity and age, no significant differences are observed among students in lower and
higher grades. Female students tend to score higher than male students, implying that there are
differences in the level of intercultural sensitivity in relation to gender.
Through the analysis of existing literature and discussions of the obtained results, conclusions
have been drawn, and practical suggestions have been provided, along with a specific example of a
project aimed at preventing discrimination and hate speech among students
Пренатални, перинатални и постнатални фактори ризика за развој адхд-а код деце
No full textУ последњих неколико деценија, АДХД (Attention Deficit Hyperactivity Disorder)
је постао један од најчешће дијагностикованих неуробихејвиоралних поремећаја код
деце. АДХД је сложен синдром који укључује симптоме као што су поремећај пажње и
хиперактивност и импулсивност. С обзиром на то колико је поремећај распрострањен и
како утиче на квалитет живота појединаца, важно је дубље сагледати факторе који
доприносе његовом настанку. Овај завршни рад детаљно истражује пренаталне,
перинаталне и постнаталне факторе ризика који би могли бити повезани са развојем
АДХД-а код деце.
У теоријском делу рада је дат свеобухватни приказ разумевања АДХД-а кроз
призму његове историје, дефиниција, клиничких манифестација, терапијских приступа
и различитих фактора који могу допринети његовом развоју. Посебно је истражена
генетска предиспозиција, као и фактори животне средине који могу утицати на појаву
овог поремећаја.
Разматрање пренаталних фактора укључује утицај наследне основе, изложеност
мајке токсинима, исхрану током трудноће и емоционални стрес. Када је реч о
перинаталним факторима, фокус је на могућим компликацијама током порођаја, малој
порођајној тежини и другим околностима које могу утицати на неуробихејвиорални
развој детета. Коначно, постнатални фактори укључују теме као што су исхрана
одојчади, могуће повреде главе у раном детињству и излагање токсинима након
рођења.
Приказана истраживања дају нам бољи увид у то како ови фактори могу
допринети настанку АДХД-а, са посебним освртом на њихову међусобну повезаност и
интеракцију. Кроз детаљну дискусију су истакнути кључни налази и размотрене су
потенцијалне превентивне мере које би могле смањити учесталост овог поремећаја.In the last few decades, ADHD (Attention Deficit Hyperactivity Disorder) has
become one of the most frequently diagnosed neurobehavioral disorders in children. ADHD
is a complex syndrome that includes symptoms such as attention deficit hyperactivity
disorder and impulsivity. Considering how widespread it is and how it affects the quality of
life of individuals, it is important to take a deeper look at the factors that contribute to its
occurrence. This final paper examines in detail prenatal, perinatal, and postnatal risk factors
that may be associated with the development of ADHD in children.
In the theoretical part of the work, we devote ourselves to a comprehensive
understanding of ADHD through the prism of its history, definitions, clinical manifestations,
therapeutic approaches and various factors that can contribute to its development. In
particular, we investigate genetic predispositions, as well as environmental factors that can
influence the occurrence of this disorder.
Consideration of prenatal factors includes analysis of genetics, maternal exposure to
toxins, nutrition during pregnancy, and emotional stress. When it comes to perinatal factors,
we focus on possible complications during childbirth, low birth weight and other
circumstances that can affect the child's neurobehavioral development. Finally, postnatal
factors include topics such as infant nutrition, possible head injuries in early childhood, and
exposure to toxins after birth.
The trials and studies we have presented give us a better insight into how these factors
may contribute to the onset of ADHD, with a particular focus on their interrelationship and
interaction. Through a detailed discussion, we highlight key findings and consider potential
preventive measures that could reduce the incidence of this disorder
Quality of life in persons with consequences of traumatic brain injury
No full textPregled savremene literature pokazuje da sa porastom učestalosti traumatskih povreda
glave u novije vreme, raste broj empirijskih studija koje se bave ispitivanjem kvaliteta
života i psihosocijalnih posledica koje ostavljaju traumatska oštećenja mozga u detinjstvu
i odraslom dobu. Rezultati ovih studija pokazuju da moždana trauma može da ostavi
dugotrajne posledice na celokupno funkcionisanje osobe u različitim domenima –
kognitivnom, jezičkom, socijalnom i emocionalnom. Uvreženo je mišljenje da ispoljavanje
deficita u ovim domenima korelira sa težinom povrede, odnosno da teže povrede
uslovljavaju teže i dugotrajnije posledice kod ove populacije. Međutim, noviji empirijski
podaci ukazuju da u dečjoj populaciji čak i blage povrede mogu trajno da poremete razvoj
nekih psihičkih funkcija. Kao rezultat tih nalaza polako se napušta tradicionalno shvatanje
da kod dece dolazi do potpunog oporavka zbog plastičnosti nezrelog mozga. Dodatna
analiza empirijskih nalaza pokazuje da dugoročno ispoljavanje poremećaja različitih
aspekata kognicije i ponašanja značajno narušava kvalitet života osoba koje su pretrpele
traumatsku povredu mozga. Ovakvi nalazi ukazuju na neophodnost kontinuiranog
praćenja i pružanja podrške ovoj populaciji u cilju obezbeđivanja uslova i otklanjanja
potencijalnih barijera u njihovom funkcionisanju u svakodnevnom životu.A study of recent literature reveals that, with the recent increase in the occurrence of
traumatic head injuries, the number of empirical studies investigating the quality of life
and psychosocial implications of traumatic brain injury in childhood and adulthood is increasing. The findings of these studies indicate that brain trauma can have long-term
effects on a person’s overall functioning in a variety of domains, including cognitive,
linguistic, social, and emotional functioning. It is widely held that the manifestation of
deficits in these domains correlates with the severity of the injuries, implying that more
severe injuries result in more severe and long-term consequences in this population.
Recent empirical data, however, show that even mild injuries in the pediatric population
can irreversibly affect the development of some mental functions. As a result of these
findings, the long-held notion that children recover completely due to the plasticity of the
immature brain is gradually being abandoned. Additional empirical findings analysis
reveals that long-term manifestations of impairments in numerous domains of cognition
and behavior significantly reduce the quality of life of people who have suffered a traumatic
brain injury. Such findings highlight the importance of continuous monitoring and
support for this population to provide conditions and remove any potential barriers to
their functioning in daily life
Media Figures as Adolescent Role Models: (Dis)similarities Between the Millennials and Generation Z
No full textIn the process of identity formation and individuation from parents, media personalities can serve as role models for adolescents. This may be the case even more so for today’s adolescents (i.e., Generation Z), since they have been immersed in the new media from birth. This study examines the ways in which two generations of adolescents differ regarding the media figures they identify as role models, as well as the reasons for their admiration. The data were obtained by surveying the
Millennial (n = 1283) and Generation Z (n = 1358) adolescents a decade apart. Public figures served as role models for every other Millennial, compared to three out of four Generation Z adolescents. Crosstabs analysis shows that both generations admire media celebrities most, followed by athletes, with all other types of public figures being far less represented. According to the obtained models of logistic regression, the patterns of admiration reasons are similar in both generations, with celebrities being admired for their cheerfulness, communicativeness, physical
appearance, fame, and popularity. The growing influence of the new media is evident from the rising number of media figures that Generation Z identifies as role models compared to the Millennials (431 public figures named as idols by Generation Z, and 277 by the Millennials) and the emergence of microcelebrities, e.g., YouTubers and influencers. The Generation Z adolescents who admired microcelebrities were found to have professional aspirations in this domain
Архитектонска приступачност школа за ученике са moторичким поремећајима
No full textУвод: Познато је да ученици са моторичким сметњама и поремећајима, поред примарног моторичког дефицита, често имају и проблеме у интелектуалној, комуникацијској и сензорној сфери. Присуство архитектонских баријера у великој мери утиче на ученике ове популације, јер негативно утичу на њихову самосталност, безбедност и социјализацију. За особе са оштећењем локомоторног система, које користе ортопедска помагала, веома је важно да објекат у коме се крећу буде прилагођен. Циљ: Циљ рада је да се, прегледом доступне литературе и истраживања, укаже на значај архитектонске адаптације школа у којима се образују ученици са моторичким сметњама и поремећајима. Методе: За прикупљање података је упитник посебно креиран за потребе овог истраžивања. Резултати: Резултати показују да у специјалним школама постоје значајне архитектонске баријере. То се посебно огледа у неприлагођености тоалета, фискултурних сала и главних улаза у школама. Закључак: Деца са моторичким сметњама и поремећајима суочавају се са различитим изазовима у образовном систему, а један од њих су и архитектонске баријере у школама, на чијем отклањању треба стално радити.Introduction. It is known that students with motor disorders, in addition to the primary motor deficit, often have problems in the intellectual, communication and sensory spheres. The presence of architectural barriers greatly affects the students of this population, as they negatively affect their independence, safety and socialization. For people with impaired locomotor system, who use orthopedic aids, it is very important that the facility in which they move is adapted. Aim. The aim of the paper is to review the available literature and research to point out the importance of architectural adaptation of schools where students with mental disorders are educated. Method. In order to collect data, it has been used questionnary special designed for this research. Result. The results show that there are significant architectural barriers in special schools. This is particularly reflected in the lack of adaptation of toilets, gymnasiums and main entrances in schools. Conclusion. Children with motor disorders face various challenges in the educational system, and one of them is the architectural barriers in schools, the elimination of which should be constantly worked on
Relationship between school achievement and school engagement in students from 5th to 8th grades
No full textПредмет истраживања је ангажовање ученика старијег школског узраста у школи. На школско ангажовање могу утицати различити фактори (индивидуални и контекстуални). Као један од фактора јесте и школско постигнуће (Motti-Stefanidi & Masten, 2013). Евиденција о самопроцени ангажовања ученика може пружити информације о њиховом укључивању и посвећености учењу у школи. Циљ овог истраживања је да се испита однос школског постигнућа и школског ангажовања ученика у школи, узраста од 5 до 8 разреда. Истраживање je спроведено у
основној школи „Нада Матић“ у Ужицу током другог полугодишта школске 2022/2023. године.
Узорак истраживања чини 111 ученика који похађају пети, шести, седми и осми разред основне школе, оба пола. За процену школске ангажованости је коришћена Скала ангажованости ученика (School Engagement Scale – Fredricks et al., 2005), која се састоји из 19 тврдњи које су распоређене у три димензије: бихевиорална (пет тврдњи), емоционална (шест тврдњи) и когнитивна димензија (осам тврдњи). Такође, за потребе истраживања направљен је и упитник за прикупљање општих демографских података. Подаци прикупљени у истраживању су
обрађени у програму СПСС (SPSS – Statistical Package for the Social Sciences). За обраду и
анализу добијених података коришћене су одређене методе дескриптивне и инференцијалне статистике. Резултати истраживања су показали да не постоји статистички значајна корелација између школског ангажовања и школског постигнућа, међутим резултати су показали да постоје разлике у доменима ангажованости између мушких и женских ученика, као и између ученика различитог школског узраста. Ове разлике наглашавају потребу за разматрањем индивидуалних потреба и контекстуалних фактора при дизајнирању образовних програма и интервенција.The subject of the research is the engagement of older students in school. Various factors, including individual and contextual ones, can influence school engagement, and one of these factors is academic achievement (Motti-Stefanidi & Masten, 2013). Self-reported data on students' engagement can provide insights into their involvement and dedication to learning in school. The aim of this research is to examine the relationship between academic achievement and school engagement among students in grades 5 through 8. The study was conducted at the "Nada Matić" elementary school in Užice during the second semester of the 2022/2023 school year. The research sample consists of 111 students from the fifth, sixth, seventh, and eighth grades, representing both genders. To assess school engagement, the School Engagement Scale (Fredricks et al., 2005) was used, comprising 19 statements distributed across three dimensions: behavioral (five statements), emotional (six statements), and cognitive engagement (eight statements). Additionally, a questionnaire was developed to collect general demographic information. Data collected in the research were processed using the SPSS (Statistical Package for the Social Sciences) software.
Descriptive and inferential statistical methods were employed for data analysis. The research results revealed that there is no statistically significant correlation between school engagement and academic achievement. However, the findings indicate differences in engagement domains between male and female students, as well as among students of different school ages. These differences underscore the importance of considering individual needs and contextual factors when designing educational programs and interventions
Повезаност школске климе и образовних постигнућа ученика: Преглед метааналитичких студија и прегледа литературе објављених у периоду 2012–2021
No full textШколска клима је мултидимензионалан и комплексан конструкт који се односи на квалитет и карактер школског живота. Претходна истраживања потврђују да је школска клима повезана с образовним и психосоцијалним исходима код ученика. У овом раду дат је преглед новијих истраживања ове проблематике с циљем да се утврди повезаност између кључних димензија школске климе (академ ска, социјална и физичка) и образовних постигнућа ученика. Преглед и анализа електронски доступне литературе извршена је према одго варајућим критеријумима. Након извршеног прегледа литературе за анализу је издвојено 7 најутицајнијих метааналитичких студија и пре гледа литературе. Најважнији резултати студија обухваћених анали зом су: између школске климе и образовних постигнућа постоји пози тивна веза слабог до умереног интензитета; све три димензије школске климе су значајно повезане с образовним постигнућима ученика; демо графске карактеристике ученика и карактеристике заједнице у којој се налази школа утичу на јачину везе између школске климе и образов них постигнућа. На основу презентованих емпиријских налаза може се закључити да је школска клима значајна за унапређивање образов них постигнућа ученика. У складу с тим, дате су препоруке за будућа истраживања и за праксу
Nastavnici i inkluzivna nastava usmerena na učenika
Get PDFEducational inclusion is a complex process that includes many aspects related to systemic and organizational activities. In implementing inclusion, the complex and demanding role of teachers is cited as one of the most important factors. Primarily, teachers are expected to understand inclusive values and inclusive education, to have positive attitude towards diversity, to support all students and encourage their education; to collaborate with other professionals and be a reflective practitioners ready for continuous improvement. Without qualified, competent and motivated teachers, it is not possible to develop inclusive culture and inclusive education. When it comes to the inclusion of children with developmental disabilities, study results indicate that a significant number of teachers do not feel ready to implement inclusive education and that school communities are slow in developing inclusive educational ethos. The aim of the paper is to present the results of research related to the basic values of teachers' professional development and teaching aimed at students with developmental disabilities