Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
ЗАШТО ФАСПЕР: ШТА МОТИВИШЕ СТУДЕНТЕ ДА ИЗАБЕРУ КАРИЈЕРУ У ОБЛАСТИ СПЕЦИЈАЛНЕ ЕДУКАЦИЈЕ И РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ
No full textЦиљ рада је испитати мотивацију студенткиња и студената за избор студија на Универзитету у Београду – Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР), и евентуалне асоцијације између наведених разлога уписа овог факултета. За потребе испитивања искуства студената у вези са њиховим информисањем о Факултету пре уписа, подршци коју су добијали приликом уписа, припремању пријемног испита, мотивацији за уписивање ФАСПЕР-а и слично креиран је Упитник који на добровољној бази попуњавају студенти прве године. 383 студенткиње и студента прве године су 2021/22, 2022/23. и 2023/24. школске године у оквиру онлајн Упитника одговорили на отворено питање: ,,Зашто сте се одлучили да упишете ФАСПЕР?“. Отворени одговори студената анализирани су индуктивним приступом, коришћењем тематске анализе садржаја, а због испитивања асоцијације између идентификованих разлога за избор факултета, спроведена је тетрахорична корелација у Mplus програму. Резултати указују на то да студенти бирају ФАСПЕР доминантно из алтруистичних мотивација, као и вођени доживљајем да мултидисциплинарност студија на ФАСПЕР-у може да изађе у сусрет њиховим вишеструким интересовањима
USING VIGNETTES TO EXPLORE TEACHERS’ STRATEGIES FOR FOSTERING STUDENTS’ MOTIVATION FOR LEARNING MATH
No full textMathematical knowledge and skills are an essential resource not only for schooling and academic achievement but also for general problem-solving and successful functioning in various areas of everyday life. Schools and teachers play a crucial role in
encouraging and developing students’ abilities and skills in mathematics, with one of the main goals being to foster motivation for learning. However, previous findings indicate that learning mathematics in Serbian schools often entails negative emotions
and a decrease in motivation. The project “Co-constructing Mathematical Motivation in Primary Education - A Longitudinal Study in Six European Countries” examines the development of mathematical motivation and the factors influencing this process. This paper presents part of the project’s results, specifically related to teachers’discourses on student motivation for learning mathematics in elementary school. The research employed vignettes—short descriptions of three students’ profiles based onmotivation, emotions and achievement measures—as prompts for semi-structured interviews about teachers’ attitudes and practices related to students’ motivation to learn mathematics. Key themes from the interviews include how different students can be supported, what experiences help teachers implement practices to encourage and motivate students, the resources they rely on or may lack, and the strategies they
find particularly successful for motivating students of different profiles. The study encompassed a total of 12 teachers from schools participating in the project, including 6 classroom teachers and 6 mathematics teachers. These teachers were selected as examples of good practice regarding student motivation, based on the average scores of students in their classes concerning intrinsic motivation, perceived competence, and enjoyment of learning mathematics. Respondents’ answers were analyzed using inductive-deductive thematic analysis, with some codes defined based on the theory of motivation and others derived from the collected responses. The results indicate that teachers often spontaneously design strategies “on the fly” through trial and error, searching for what will be most successful with individual students. Classroom teachers cite their relationship with students and the enthusiasm they convey as key
motivators. Mathematics teachers frequently apply strategies aimed at the utility of mathematics or enhancing students’ perceived competencies. They recognize highly
motivated and successful students as “talented” in mathematics and strive to keep
them engaged with additional, interesting tasks to prevent boredom in class. Peer interaction is often used as an incentive for both successful and less successful students.
Teacher narratives are fundamental in constructing an evidence-based support tool to
enhance students’ motivation to learn mathematics
(Un)Realistic Educational aspirations and their relationship with socio- emotional characteristics of students
No full textAdolescents have a task of choosing an educational path that suits them, but often lack the knowledge in their abilities, leading to mismatch between aspirations and competencies. Aims of this study are to test how many students are realistic about their future education. Second aim is to describe extracted profiles based on their demographics and socio-emotional skills (SSES). We used data from PISA 2022 which consisted of 6256 Serbian students. Findings reveal that 24% of students are low performers, with 22% realistically aiming for high school (RLP), 36% unrealistically aspiring to tertiary education (ULP), and 42% undecided. Conversely, 19% are high performers, with 8% unrealistically aiming for high school (UHP), 80% realistically aspiring to tertiary education (RHP), and 12% undecided. RLP are more often from vocational schools, males, and have lower ESCS. They exhibit lower perseverance, curiosity, empathy, and assertiveness scores. ULP are more often from vocational schools and have lower ESCS. They show higher curiosity and assertiveness than RLP. RHP, more often from gymnasium, females, and higher ESCS demonstrate the highest SSES scores across all domains. UHP, more often males, show moderate levels of perseverance, empathy, and assertiveness but lower curiosity than RHP. Understanding unrealistic aspirations is crucial for guiding students towards setting achievable educational goals
Znakovni jezik i inkluzija: uloga u obrazovanju i vršnjačkom povezivanju
No full textЗнаковни језик је природан и примаран језик глувих са карактеристичним
речником и граматичком структуром, које омогућавају јасну појмовну
диференцијацију. Представља иконичан, визуелно манифестан језички
модалитет, који је због своје природе и биолошке основе централног
нервног система могуће усвојити раније него вербални језички модали
тет. Наведена својства веома су значана за подстицање ефикасне ране
комуникације, која је основа за каснију изградњу језичких вештина и ког
нитивног развоја. Знаковни језик је од изузетног значаја за комуникацију
глувих особа, а резултати истраживања сведоче о његовом утицају на
когнитивне и језичке способности и код чујуће деце. Циљ рада је да опише
улогу знаковног језика у инклузивном друштву, прецизније у образовању
и вршњачком повезивању. Резултати указују на то да знаковни језик
подстиче инклузију тиме што омогућава комуникацију са глувим и на
глувим особама без обзира на степен слушног оштећења, као и да уко
лико га уче и примењују чујућа деца, осим превазилажења социјално
комуникацијских баријера међу вршњацима различитог слушног ста
туса долази и до обостраног образовног бенефита у смислу побољшања
когнитивних и језичких способности. Закључује се да би увођење праксе у
којој би и чујућа деца учила знаковни језик омогућило операционализацију
принципа инклузије, обострану корист како у образовном, тако и у смис
лу проширивања вршњачке повезаности без обзира на њихов слушни
статус
Stigma determining factors in patients with epilepsy
No full textPurpose: To find factors determining the stigma in people with epilepsy (PWE) living in Belgrade, Serbia.
Method: Consecutive adult patients with a diagnosis of epilepsy able to understand and complete the questionnaires were included in the study. Patients completed the Serbian version of the Stigma Scale of Epilepsy (SSE) (Lalatovic et al. 2023), Neurological Disorders Depression
Inventory for Epilepsy (NDDI-E), Patient Health Questionnaire-9 (PHQ-9), and Generalized Anxiety
Disorder-7 (GAD-7). A two-sample t-test was used to detect the effects of sociodemographic and epilepsy-related variables on stigma, and Pearson's coefficient for correlation between mood-related variables and stigma scores. By stepwise regression analysis, the major factors associated with stigma perception among PWE were identified.
Results: The sample consisted of 108 PWE (60.2% were female, age range: 19–67 years). Adverse effects of antiseizure medications (ASMs) (t(106)=2.07, p=0.04, d=0.48) and driving ability (t(45)=2.90, p=0.006, d=0.85) significantly influenced SSE scores. Other socio-demographic
and clinical variables had no significant effects on epilepsy-related stigma. Depression severity significantly influenced SSE scores (based on the NDDI-E cut-off score), and SSE showed a positive association with PHQ-9 (r=0.42, p<0.001) and GAD-7 scores (r=0.35, p<0.001) as well. All potential predictor variables that showed a significant relationship with SSE (driving ability, adverse
effects of ASMs, depression, and anxiety levels) were included in the stepwise regression analysis. Depression severity measured by PHQ-9 remained the only significant predictor of the SSE total score (F(1,45)=10.01, p=0.003). PHQ-9 accounted for 16.4% of the variance in the SSE total score.
Conclusion: There was a significant association between perceived stigma in PWE and adverse effects of ASMs, driving ability, and mood disorders, but the level of stigma total score could be predicted by the depression symptoms severity
Trust as an indicator of the quality of the parent – preschool teacher relationship in an inclusive kindergarten
No full textDue to the importance of collaboration between families and educational
institutions in fostering children’s development and their positive academic
outcomes, it is necessary to develop a partnership between preschool teachers
and parents from the onset of a child’s enrollment in kindergarten. One of
the most crucial aspects of building a partnership between parents and preschool
teachers is trust. Given the lack of research on this topic in Serbia, the
aim of this study was to examine differences in the level of trust between parents
and preschool teachers, as well as in relation to the developmental status
of children. The sample consisted of 306 preschool teachers and 450 parents of
children with and without developmental difficulties. The Trust Scale was applied,
with separate forms for teachers and parents. The results confirmed that
preschool teachers have a higher level of trust in parents than parents have in
preschool teachers. Additionally, parents of children with disabilities have less
trust in preschool teachers than parents of typically developing children. The
findings indicated that the parents of the children with disabilities should represent
a target group for intervention regarding the development of trust in
preschool teachers. Further research on the correlates of trust as an integrative
element of a quality relationship with preschool teachers is needed to better
understand how parents and teachers collaborate for the benefit of children.
Such understanding is crucial for the development of successful inclusive educational
programs, where parents and children feel a sense of belonging
Maloletnička delinkvencija: pogled kroz prizmu negativnih iskustava u detinjstvu
No full textPredmet rada je odnos između negativnih iskustava u detinjstvu i
maloletničke delinkvencije, kao i faktori koji posreduju u ovoj vezi. Cilj
rada je da se kroz prikaz prevalencije ovih iskustava u životima maloletnika koji čine krivična dela, pojedinih kontekstualnih faktora koji
pojačavaju ovu vezu (kumulativni efekat i uzrast prilikom izloženosti),
kao i faktora koji su česti posrednici ove veze (problemi mentalnog zdravlja i širi problemi u ponašanju), povežu pojedini teorijski pristupi koji
analiziraju posredni uticaj interpersonalne traume na delinkvenciju maloletnika. Istraživanja nad maloletnicima koji su počinili krivična dela
pokazuju visoku učestalost negativnih iskustava u detinjstvu, sa nagoveštajem da su ishodi u domenu delinkvencije nasilniji, ozbiljniji i učestaliji,
ukoliko je prisutan kumulativni efekat. Sa aspekta razvoja maloletničke
delinkvencije, istraživanja pokazuju povezanost negativnih iskustava u
detinjstvu sa nizom problema mentalnog zdravlja, ranijih problema u
ponašanju i zloupotrebom PAS, koji su takođe često deo razvojne istorije
maloletnika koji čine krivična dela, ali i potencijalni posrednici veze negativnih iskustava u detinjstvu i maloletničke delinkvencije. Delinkventno
ponašanje onih maloletnika koji su traumatski viktimizovani, usled
deficita u emocionalnoj regulaciji i procesuiranja informacija, često
može da bude rezultat pokušaja preživljavanja, samozaštite ili reakcija
na okidače aktivacije prethodnog traumatskog događaja, onda kada je
narušen osećaj ličnog integriteta i kontrole. Negativna iskustva proistekla
iz interpersonalne traume kroz neurobiološke efekte toksičnog stresa se
utiskuju u unutrašnji svet deteta i nose rizik da postanu objektiv kroz
koji se svet posmatra kao opasno i nebezbedno mesto, što kroz negativnu
emocionalnost pojačava rizik za agresivne tendencije i antisocijalno ponašanje. Zaključna razmatranja su usmerena na značaj usvajanja perspektive koja je informisana o uticajima traume na razvoj delinkventnog
ponašanja od strane svih sistema koji intereaguju sa decom, a naročito u
kontekstu prevencije maloletničke delinkvencije. Ukazano je i na osnovne elemente programa koji se sprovodi u radu sa maloletnicima koji su počinili krivična dela, a imaju istoriju traume
Devices and applications for overcoming disabilities in mastering reading and writing skills in children with verbal communication disorders
No full textДеца са поремећајима вербалне комуникације спорије развијају вештине које су неопходне за развој писмености, у односу на вршњаке типичног развоја. Уређаји и апликације, који су део асистивне технологије, овој деци могу да пруже алтернативне начине за приступ писаном тексту, као и посредовање у процесу савладавања читања и писања. Циљ овог рада је био да се прегледом и систематизацијом доступне литературе прикажу уређаји и апликације за превазилажење сметњи у савладавању вештина читања и писања код деце са поремећајима вербалне комуникације. Такође, да се опишу њихове карактеристике, утврде предности и начини употребе, као и фактори који утичу на њихову примену у процесу образовања ученика са овим поремећајима. Резултати истраживања показују да уређаји асистивне технологије и апликације пружају неопходне адаптације за стицање вештина писмености. Ови уређаји нису предвиђени да замене самостално читање и писање у популацији деце типичног и атипичног развоја, већ се користе као подршка особама које имају тешкоће у развоју конвенционалне писмености.Verbal communication disorders are heterogeneous disorders that can have a negative impact on the acquisition of reading and writing skills. It is assumed that the presence of verbal communication disorders, regardless of etiology, is a risk factor for the development of deficits in the development of skills necessary for mastering reading and writing. The aim of this research was to review and systematize the available literature in order to present devices and applications that make it possible to overcome obstacles in the mastery of reading and writing skills in children with verbal communication disorders. Also, to describe their characteristics, identify their advantages and possible uses, as well as the factors that influence their use in the education of students with these disorders. The review of the literature was carried out using the database of the Serbian Library Consortium for Coordinated Acquisition and Internet search engines, such as Google Scholar Advanced Search and Research Gate. Research shows that the use of assistive technology to overcome barriers to literacy mastery in children with verbal communication disorders has two basic functions related to stimulating literacy learning and providing an alternative means of accessing written text. Assistive technology used to support this process includes word processing, spell checking, word prediction, speech-to-text or text-to-speech applications. In recent decades, programs and applications to support literacy acquisition have been developed for tablets and cell phones, increasing their availability, portability, user independence and ability to participate equally in social interactions. This improves self-confidence and the development of a positive attitude towards activities that involve reading and writing
When there is a will there is a way: The social teaching practices of primary school teachers during the COVID-19 pandemic
Get PDFThe study aimed to examine the implementation of social teaching practices (STP) in primary schools in Serbia during the COVID-19 pandemic. We explored how the flexibility of STP relates to teachers’ socioemotional competencies (SEC), general teaching difficulties during the pandemic, their satisfaction with the education system, and perception of professional future on a sample of 817 teachers. Research findings suggest that those teachers with higher SEC, less teaching difficulties, and those who are more satisfied with the education system and more optimistic about their professional future implement more STPs. Differences in STPs were also found regarding the teachers’ gender, education cycle, and teaching modality. The study indicated that use of STPs by teachers in times of crisis can be empowered with diverse support opportunities through professional development.Istraživanje je usmereno ka proceni mogućnosti korišćenja socijalnih nastavnih praksi (SNP) u uslovima pandemijskog obrazovanja. Na uzorku od 817 nastavnika osnovnih škola ispitana je fleksibilnost socijalnih nastavnih praksi u vezi sa socioemocionalnim kompetencijama (SEK) nastavnika, generalnim teškoćama izvođenja nastave tokom pandemije, zadovoljstvom nastavnika obrazovanjem u vreme pandemije i percepcijom budućnosti profesije. Rezultati istraživanja upućuju na to da socioemocionalno kompetentniji nastavnici, nastavnici zadovoljniji funkcionisanjem obrazovnog sistema u vreme pandemije, kao i nastavnici optimističniji u vezi sa svojom profesionalnom budućnošću primenjuju više SNP. Otkrivene su razlike u primeni socijalnih nastavnih praksi u odnosu na pol, obrazovni ciklus i modalitet nastave. Rezultati istraživanja upućuju na to da primena socijalnih nastavnih praksi u kriznim vremenima može biti unapređena različitim mogućnostima podrške u sklopu profesionalnog razvoja nastavnika
Roditeljstvo i zatvor
Get PDFRad je posvećen temi koja je relativno zapostavljena u naučnim i stručnim krugovima, bez obzira na njen nesporan društveni značaj. U pitanju su prava i položaj roditelja upućenih na izdržavanje zatvorske kazne, kao i status i zaštita njihove dece. Izlaganja su koncipirana tako da autorke prvo predstavljaju pregled literature koja se odnosi na probleme i izazove sa kojima se susreću roditelji u zatvoru i deca zatvorenih roditelja. Iako o datoj temi postoje izvesna neslaganja, nesporno je da su posledice odvojenosti od roditelja mahom negativne, te da je potreban organizovan i strateški pristup njihovom sprečavanju i saniranju. Potom sledi osvrt na prakse koje su se do sada pokazale kao korisne, kao i sumiranje relevatnih pravnih akata i rukovodnih načela. Autorke zaključuju da na globalnom nivou, kao i u Srbiji, postoji raskorak između prava koja su zagarantovana na normativnom nivou i zaštite i podrške koju faktički uživaju kako zatvorenici, tako i njihova deca. Ovakvo stanje stvari se suštinski suprotstavlja ostvarivanju najboljeg interesa deteta, te iziskuje ulaganje posebnih napora radi upoznavanja sa problemom, a potom i za njegovo plansko rešavanje