Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Тeachers’ perspective on inclusive school culture
No full textШколска култура се најчешће одређује као скуп неписаних пра-
вила и традиција, скуп симбола, митова и легенди, норми и очекивања,
који продиру у све сфере школе. За креирање инклузивне културе школе
од посебног значаја је поштовање људских права и уважавање ученичке
различитости. Циљ: Циљ истраживања је био усмерен на утврђивање
перцепције наставника основних и средњих школа о развоју инклузивне
школске културе. Методе: Узорак је чинило 55 наставника виших разреда
редовне
основне
(54,5%) и
средње
школе
(45,5%),
у
чијем
саставу
су
се
налазила
инклузивна
одељења.
За
потребе
истраживања
коришћен
је
Индекс
за
инклузију,
инструмент
за
самовредновање,
вредновање и
развој
инклузивности
школе.
У
обради
података
коришћене
су
статистичке
мере
дескриптивне
(аритметичка
средина,
стандардна
девијација,
максималне и
минималне
вредности) и
инференцијалне
статистике
(т-тест и
Анова
тест).
Резултати:
Укупан
скор
добијен у
оквиру
скале
има
високу
вредност
(АС=2,76),
што
указује
да
наставници
имају
позитивну
перцепцију
инклузивне
културе.
Највећа
средња
вредност
добијена
је
на
питању
које
се
односило
на
помоћ и
подршку
вршњака
типичног
развоја у
активностима
ван
школе
(АС=3,22),
док
је
најнижи
скор
остварен
на
показатељу
који
се
односи
на
подршку
и
помоћ
ученика
са
бољим,
вршњацима
са
слабијим
школским
успехом
(АС=2,67).
Закључак:
Након
више
од
десет
година
од
увођења
инклузије,
у
многим
школама
недостају
адекватни
услови
који
би
обезбедили
ефикасност
инклузивног
образовања.
Један
такав
услов
је и
висок
ниво
инклузивне
културе
учесника у
образовном
процесу, у
првом
реду
наставника,
јер
се
инклузивна
култура,
поред
осталог,
базира
на
њиховим
ставовима и
вредностима.School culture is most often defined as a set of unwritten rules
and traditions, a set of symbols, myths and legends, norms and expectations,
which permeate all spheres of the school. Respect for human rights and respect
for student diversity is of particular importance for the creation of an inclusive
school culture. The aim of this research was aimed to determine development
of an inclusive school culture perceived by primary and secondary school
teachers. Methods. The sample consisted of 55 teachers of higher grades in
elementary (54.5%) and secondary inclusive schools (45.5%). The Inclusion
Index, an instrument for self-evaluation, evaluation and development of school
inclusiveness was used for the purposes of the research. Statistical measures of
descriptive (arithmetic mean, standard deviation, maximum and minimum
values) and inferential statistics (t-test and Anova test) were used in data
processing. Results. The total score obtained within the scale was high (AS=2.76),
which indicates that teachers had a positive perception of inclusive culture. The
highest mean value was obtained on the question related to the help and support
of peers of typical development in activities outside school (AS=3.22), while the
lowest score was obtained on the indicator related to the support and help of
students with peers with better school performance (AS=2.67). Conclusion.
Still many schools don’t have adequate conditions that would ensure the
effectiveness of inclusive education, in spite of the fact that more than ten years
have passed of inclusion. One such condition is a high level of inclusive culture
of participants in the educational process, primarily teachers, because inclusive
culture, among other things, is based on their attitudes and values
Virtual student internship mobility - building of inclusive and international professional higher education in the countries of the balkan region
Get PDFHere, we present results of student inernship mobility gained through implementation of web-based digital internship model suitable for the professional higher education studies (DIMPS). This model was developed and tested as a part of cooperative work between several professional higher education institutions from three countries of the Balkan region: Serbia, Bulgaria and Greece. Our model of digital internship enables students to gain real-world experience and skills in a remote online setting. Internship methodology integrated into DIMPS platform permits achievement of both disciplinary and technical learning outcomes, as well as the academic-related generic outcomes. We successfully applied this digital platform in the context of international virtual student exchange between Balkan countries, demonstrating its flexibility and suitability for inclusive professional higher education. Importantly, DIMPS platform may contribute to the promotion of the attractiveness of the study
programs, thus growing the internationalization of the higher education in Balkans
Matematička kreativnost studenata Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Get PDFMatematička kreativnost može da se odredi kao sposobnost da se matematički
zadatak analizira iz drugačije perspektive, da se identifikuju obrasci, razlike i sličnosti kako
bi se odabrale odgovarajuće strategije za njegovo rešavanje. S obzirom na važnost
kreativnog potencijala kod učenika sa teškoćama u mentalnom razvoju s jedne strane i
mogućnost razvoja te veštine s druge, pred defektologe se stavlja izazovan zadatak. U
procesu podučavanja matematike, posebno je bitno razvijati sposobnost fleksibilnosti
mišljenja kako bi učenici mogli da sagledaju matematički problem iz različitih uglova, što
je od posebnog značaja za efikasno rešavanje svakodnevnih životnih situacija. Da bi se
prepoznala, podsticala i razvijala kreativnost kod učenika sa teškoćama u mentalnom
razvoju neophodno je i da defektolog bude kreativan. Defektolozi s matematičkom
kreativnošću imaju tendenciju da koriste različite metode i pristupe tokom nastave, čime
prilagođavaju svoj pristup individualnim sposobnostima učenika što dovodi do
podsticanja kreativnosti, efikasnije nastave i boljeg razumevanja sadržaja matematike. Cilj
rada bio je utvrđivanje matematičke kreativnosti studenata studijskog programa
Specijalna edukacija i rehabilitacija osoba sa teškoćama u mentalnom razvoju. Istraživanje
je sprovedeno na prigodnom uzorku od ukupno 37 studenata starosne dobi od 22 do 28
godina (AS=22,81; SD=1,57). Primenjen je Upitnik samoprocene matematičke
kreativnosti koji se sastoji od 13 pitanja. Analizom dobijenih rezultata istraživanja uočava
se da 43,3% ispitanika pokazuje matematičku kreativnost, dok 56,7% ne pokazuje
matematički kreativno ponašanje. Posmatranjem pojedinačnih ajtema iz Upitnika
primećuje se najbolje postignuće na zadatku koji se odnosi na uočavanje matematičke
pravilnosti u okolini, dok su najlošija postignuća zabeležena na zadatku koji se odnosi na
smišljanje matematičkih simbola. Na osnovu dobijenih rezultata sugerišemo da se
studenti ohrabruju da primenjuju matematiku kako bi rešavali svakodnevne probleme
kao i da se insistira da matematičke sadržaje sagledaju kroz slike, pokret, grafikon ili
jednačinu. Predlažemo da se buduća istraživanja fokusiraju na detaljnom sagledavanju
složenosti matematičke kreativnosti kako bi se razumeli pojedinačni oblici opažajnih
matematičkih ponašanja
Potencijali pozorišta za socijalno uključivanje osetljivih grupa: testiranje modela participativnog pozorišnog procesa u međunarodnom kontekstu
Get PDFParticipativni pozorišni modeli, u literaturi često prepoznati pod terminom primenjeno pozorište, decenijama se aktivno koriste u osnaživanju različitih osetljivih
grupa i pokazuju svoje pozitivne efekte kako na same učesnike tako i na socijalnu sredinu
u kojoj se predstave stvaraju i izvode. Međutim, potencijali ovih modela nedovoljno su
istraženi u domenu rada na povezivanju i osnaživanju pripadnika raznovrsnih osetljivih
grupa na međunarodnom nivou. Sa ciljem izvođenja zaključaka o potencijalima
metodologije primenjenog pozorišta u kontekstu aktivnog uključivanja i osnaživanja
pripradnika osetljivih grupa kroz proces pripreme međunarodne inkluzivne pozorišne
predstave, pokrenut je, od strane CEPORA – Centra za pozitivan razvoj dece i omladine,
projekat „T.O.U.C.H - Theatre Outreach: Unravelling Connections in Humans“
(„Pozorište van pozorišta: Otkrivanje povezanosti među ljudima“), koji je podržan kroz
EU program Kreativna Evropa. U periodu od septembra 2022. godine do marta 2023.
godine okupljene su tri grupe učesnika – mladi bez roditeljskog staranja iz Srbije, osobe
sa invaliditetom iz Italije i mladi nezaposleni iz Hrvatske, a proces svake grupe vodio je
po jedan dramski pedagog. Svaki tim učestvovao je u 10 pripremnih radionica, nakon
čega su se okupili na intenzivnom osmodnevnom događaju u Vršcu. Kroz seriju od 28
sesija primenjenog pozorišta učesnici su istraživali teme percepcije sebe i drugih i barijere
sa kojima se pripadnici njihove grupe suočavaju. Predstava „(Ne)vidljivi“, nastala na
osnovu sadržaja koji su učesnici iznedrili, sastoji se iz kolaža od tri priče (prateći
specifične izazove tri ciljne grupe uključene u projekat) i prikazuje položaj pripadnika
ovih osetljivih grupa i prepreke sa kojima se suočavaju zbog prisustva predrasuda i
stereotipa u društvu. Sama predstava je interaktivnog karaktera, te nakon izvođenja sledi
diskusija između publike i glumaca koja simbolično omogućava rušenje barijera.
Predstava je izvedena 6 puta na 3 međunarodne turneje u Srbiji, Italiji i Hrvatskoj, kao i
u 31 školi u Beogradu, Palermu i Zagrebu, gde je svaka grupa radila na povezivanju
učesnika sa mladima iz svoje lokalne sredine. Rezultati evaluacije testiranja modela
potvrdili su pozitivne efekte metodologije primenjenog pozorišta na same učesnike, na
međusobno povezivanje i razumevanje učesnika iz sve tri zemlje, kao i na publiku koja je
prisustvovala izvođenjima
Transcranial brain parenchyma sonographic findings in patients with myotonic dystrophy type 1 and 2
Get PDFIntroductionMyotonic dystrophy type 1 (DM1) and 2 (DM2) are genetically determined progressive muscular disorders with multisystemic affection, including brain involvement. Transcranial sonography (TCS) is a reliable diagnostic tool for the investigation of deep brain structures. We sought to evaluate TCS findings in genetically confirmed DM1 and DM2 patients, and further correlate these results with patients’ clinical features.MethodsThis cross-sectional study included 163 patients (102 DM1, 61 DM2). Echogenicity of the brainstem raphe (BR) and substantia nigra (SN) as well as the diameter of the third ventricle (DTV) were assessed by TCS. Patients were evaluated using the Hamilton Depression Rating Scale, Fatigue Severity Scale and Daytime Sleepiness Scale.ResultsSN hyperechogenicity was observed in 40% of DM1 and 34% of DM2 patients. SN hypoechogenicity was detected in 17% of DM1 and 7% of DM2 patients. BR hypoechogenicity was found in 36% of DM1 and 47% of DM2 subjects. Enlarged DTV was noted in 19% of DM1 and 15% of DM2 patients. Older, weaker, depressive, and fatigued DM1 patients were more likely to have BR hypoechogenicity (p < 0.05). DTV correlated with age and disease duration in DM1 (p < 0.01). In DM2 patients SN hyperechogenicity correlated with fatigue. Excessive daytime sleepiness was associated with hypoechogenic BR (p < 0.05) and enlarged DVT (p < 0.01) in DM2 patients.ConclusionsTCS is an easy applicable and sensitive neuroimaging technique that could offer new information regarding several brainstem structures in DM1 and DM2. This may lead to better understanding of the pathogenesis of the brain involvement in DM with possible clinical implications
Language and executive functions in patients with transcortical motor aphasia and Broca’s aphasia
No full textThis study investigated language and executive functions (EF) in
people with transcortical motor aphasia (TMA) and Broca’s aphasia
(BA). Participants included 19 patients with TMA, 19 patients with BA,
and 25 healthy controls. Verbal Fluency tests, Stroop tests and Trail-
Making tests were administered to all participants, and the Boston
Diagnostic Aphasia Examination (BDAE) was administered to partici-
pants with aphasia. Results showed that (1) both groups of patients
with aphasia had poorer performance on Verbal Fluency tests, Stroop
tests and Trail-Making tests than healthy controls; (2) participants
with BA had superior performance on Stroop tests and Trail-Making
tests, but not on Verbal Fluency tests, than participants with TMA,
and (2) the performance on Verbal Fluency tests, Stroop tests and
Trail-Making was significantly correlated with the performance on
BDAE for participants with TMA, but not for participants with BA.
These results suggest that EF deficits are present in both patients
with TMA and those with BA. They also show that the relationship
between EF deficits and language impairments in people with apha-
sia might depend on the type of aphasia, aspects of language, and
the components of EF measured
Educational status of children and youth with behavioral problems in residential care
No full textUvod: Deca i mladi na hraniteljskom i domskom smeštaju imaju niža obrazovna postignuća
u poređenju sa opštom populacijom. Prethodna istraživanja sugerišu da su teškoće u
obrazovanju posebno učestale kod dece i mladih koji su upućeni na domski smeštaj zbog
problema ponašanja. Cilj: Istraživanje je imalo za cilj da se utvrdi obrazovni status dece
i mladih koji su primljeni na smeštaj u ustanovu za vaspitanje. Metode: Uzorak su činili
korisnici koji su tokom prethodne četiri godine bili smešteni u Zavodu za vaspitanje dece
i omladine Beograd (N = 69). Deca i mladi iz uzorka bili su oba pola (muški 75.4%),
uzrasta 9–18 godina na prijemu u ustanovu (AS = 15.39, SD = 2.01). Podaci o obrazovnom
statusu i drugim relevantnim karakteristikama dece i mladih prikupljeni su iz službene
dokumentacije. Rezultati: U vreme prijema na smeštaj 24.6% korisnika nije pohađalo
školu, a 33.2% završilo je četiri razreda osnovne škole ili manje. Tokom prethodnog
obrazovanja 63.8% ponavljalo je razred, 98.2% učestalo je izostajalo iz škole, prema
26.1% primenjene su vaspitno-disciplinske mere u školi, a 29.0% obrazovalo se prema
individualnom obrazovnom planu. Nađene su značajne veze između prosečnog opšteg
uspeha i demografskih karakteristika korisnika. Zaključak: Deca i mladi u vaspitnim
ustanovama iskusili su ozbiljne teškoće u učestvovanju i napredovanju u obrazovanju.
Ovo istraživanje skreće pažnju na potrebu za sistematskim praćenjem i unapređivanjem
obrazovnih postignuća korisnika na domskom smeštaju u Srbiji.Introduction. Children and youth in foster and residential care have lower educational
attainment compared to the general population. Previous research suggests that difficulties
in education are especially frequent among children and youth who have been admitted
to residential care due to behavioral problems. Objective. The aim of the research was
to determine the educational status of children and youth who were admitted to an
educational institution. Methods. The sample consisted of users placed in the Institute
for the Education of Children and Youth Belgrade in the previous four years (N = 69).
Children and youth from the sample were of both sexes (male 75.4%), aged 9–18 years
at the time of admission (M = 15.39, SD = 2.01). Data on education and other relevant
characteristics of children and youth were collected from official documentation. Results.
At the time of admission, 24.6% did not attend school, and 33.2% had four or fewer
grades of elementary school. During their previous education, 63.8% repeated one grade,
98.2% were often absent from school, 26.1% were subjected to disciplinary measures,
and 29.0% were educated according to an individual educational plan. Significant
relationships were found between average performance and demographic characteristics
of users. Conclusion. Children and youth in educational institutions have experienced
serious difficulties in participating and progressing in education. This research draws
attention to the need for systematic monitoring and improvement of the educational
attainment of children and youth in residential care in Serbia
Using discipline techniques for creating a positive school climate
No full textDiscipline techniques include a variety of teacher approaches to creating
a positive school climate that promotes students’ academic, social, and
emotional development. Although often understood as a method of dealing
with inappropriate behavior, discipline allows students to understand the
impact of their behavior on others and develop self-management skills.
This study aimed to identify the most frequently used discipline techniques
among 62 teachers employed at mainstream schools (n=34) and special
schools (n=28). The majority of the sample was female (93.5%) and 53.2%
percent of participants had up to 10 years of professional experience. The
instruments employed included the Disciplinary Techniques Questionnaire
and a questionnaire designed to gather relevant socio-demographic
characteristics of the teachers. The data were processed using the IBM
SPSS Statistics software and analyzed via descriptive statistics, the Mann-
Whitney U test, and the Independent Samples t-Test. The results revealed
that teachers used positive discipline techniques and socioemotional
learning strategies to a greater extent, while punishments were used
much less frequently. No significant differences in the use of disciplinary
measures were observed between teachers at mainstream and specialschools. However, it was found that the entire subsample of teachers
with up to 10 years of professional experience used positive discipline
techniques significantly more frequently than their more experienced
colleagues. We can conclude that teachers were much more likely to use
positive disciplinary measures such as rewards, praise, and recognition
as well as socioemotional learning techniques that encourage students
to develop responsibility and empathy. These practices are essential to
creating a supportive environment and a positive school climate. Therefore,
teacher training is crucial for a deeper understanding of the importance of
these techniques as well as active collaboration with parents and regular
monitoring and evaluation of the approaches used to identify the most
appropriate practices for students
Теорија ума деце са развојним језичким поремећајем – развојне тенденције
Get PDFTheory of mind (ToM) refers to the complex cognitive ability allowing attribution of mental states to others and understanding that others may have different beliefs, intentions and desires which are different than our own. Developmental language disorder (DLD) is characterized by persistent deficits in the acquisition, comprehension, production or use of language. These children, in addition to language difficulties, may also have a spectrum of cognitive deficits. Research of ToM in DLD children started relatively recently, and the data so far have been quite inconsistent. The aim of our study is to compare ToM abilities and their developmental pattern between DLD and typically developing (TD) children, as well as to investigate potential differences between two main DLD subtypes (expressive and mixed) which differ dominantly regarding to the level of difficulties in language comprehension. The sample consisted of 119 participants aged between five to ten years, divided into two groups, 69 children with DLD and 50 TD children. Sally-Anne false belief task was used as a measure of ToM ability. The results indicate a significant developmental delay of ToM ability in children with DLD with no significant differences between the two DLD types. This indicates that children with DLD have significant difficulties in understanding that actions of others depend on their beliefs rather than simply the real situation itself, as well as that belief and reality often diverge. The results of the research are discussed from two aspects, by comparison with the results of other studies that investigated ToM in DLD children and through the prism of difficulties in social and academic functioning that these children may have. Practical implications are also given, as well as some of the specific techniques that can facilitate the ToM development in children with DLD within the school environment.Теорија ума (ТУ) односи се на сложену социокогнитивну способност, која омогућава закључивање о сопственим менталним стањима, као и менталним стањима других људи. Она омогућава тумачење и предвиђање понашања других на основу разумевања њихових осећања, намера, жеља, ставова, веровања и знања, што имплицира да се веровања, намере и жеље могу разликовати од особе до особе (Preckel et al., 2018). ТУ се постепено развија током детињства, при чему је развој обележен неколиким кључним прекретницама. На раном предшколском узрасту деца почињу да овладавају способношћу заузимања перспективе, што им омогућава да разумеју да друге особе могу видети ствари другачије него они сами. Током раног школског узраста почињу да схватају концепт ума као активног тумача, овладавајући базичним разумевањем менталних процеса (на пример, Barquero et al., 2003). Значајна прекретница у развоју ТУ је разумевање лажних веровања, односно препознавање да веровања других људи могу бити другачија од стварности и различита код појединаца. Типично, до четврте године деца овладавају ТУ првог реда, разумевајући веровања као менталне ентитете одвојене од стварности (Poulin-Dubois, 2020). Око седме године обично овладавају ТУ другог реда, што им омогућава да размишљају о мисаоним процесима других (Miller, 2009). Однос између језика и ТУ током развоја указује на комплексну интеракцију когнитивних и језичких вештина. Сматра се да код деце типичног развоја (ТР) усмереност на намере других људи и интерперсонална преференција, које се јављају веома рано током развоја, претходе и поспешују језички развој (De Villiers, 2007). Узрочна веза између ТУ и језичких способности није у потпуности разјашњена, иако истраживања указују на то да, када је реч о разумевању веровања, развој језика ипак претходи развоју ТУ (на пример, De Villiers & Piers, 2002; Slade & Ruffman, 2005). Овај однос постаје посебно важан када је реч о популацији деце са развојним језичким поремећајем (РЈП), где тешкоће у изражавању или разумевању језика могу утицати на развој ТУ. Код деце са РЈП експресивног типа тешкоће у изражавању могу ометати овладавање вештинама разумевања менталних стања других. С друге стране, деца са РЈП мешовитог типа, који се манифестује тешкоћама у доменима и рецептивних и експресивних језичких способности, могу имати додатне проблеме у разумевању социјалних интеракција и интерпретирању намера других. Стога је разумевање развоја ТУ кључно за свеобухватно сагледавање развојних изазова са којим се срећу деца са РЈП.Циљ овог истраживања је да се упореди ТУ и њен развојни ток између деце са РЈП и деце ТР, као и да се испитају потенцијалне разлике између два главна подтипа РЈП (експресивни и мешовити), који се разликују претежно по нивоу тешкоћа у разумевању језика. У ту сврху одабран је узорак од 119 испитаника узраста од пет до десет година, подељених у две групе, 69 деце са РЈП и 50 деце ТР. За процену ТУ коришћен је задатак лажног веровања „Сања и Ана” (енг. Sally-Anne test, Baron-Cohen et al., 1985). Резултати истраживања указују на то да деца са тешкоћама у језичком развоју постижу значајно нижи резултат на примењеном задатку у односу на децу ТР (F(1,115) =32,487, p=0,000, парцијални η2=0,22). Наредним анализама је утврђено да су ове разлике присутне и на предшколском и на основношколском узрасту, као и да не зависе од типа РЈП. Додатно, утврђено је да је код деце са РЈП присутно развојно кашњење од две године и више, имајући у виду да ова деца и на школском узрасту имају тешкоће у разумевању ТУ првог реда. Изостанак разлика у нивоу развијености ТУ између деце са различитим типовима РЈП указује на то да ниво језичког разумевања није пресудан чинилац у разумевању лажног веровања. Резултати нашег истраживања који указују на недовољно развијену ТУ код деце са РЈП, уз чињеницу да језичке тешкоће код ове деце могу перзистирати и на школском узрасту (нпр. Del Valle et al., 2018; Drljan & Vuković, 2019) и да често доводе до проблема у савладавању академских вештина (нпр. Harrison et al., 2009; Oliveira et al., 2021), указују на присуство двоструког ризика код ове популације – потенцијално лоша академска постигнућа и проблеми у вези са социјалном укључености у школском контексту. Овакав налаз имплицира потребу за применом додатних дидактичких метода у раду са овом децом које би олакшале савладавање градива и поспешиле формирање позитивних односа са вршњацима и наставницима, што је од посебног значаја имајући у виду да се током школског периода даљи језички развој одвија углавном кроз учење и интензивну комуникацију у школи