Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Transdisciplinarnost u proceni i tretmanu motoričkih poremećaja govora
No full textMotorički poremećaji govora nastaju kao rezultat oštećenja centralnog i perifernog nervnog
sistema, ili oba sistema istovremeno. Ova oštećenja narušavaju motoričko planiranje,
programiranje, neuromišićnu kontrolu, kao i kontrolu produkcije govora. Usled složenosti kliničke
slike, pored motoričkih poremećaja govora, mogu se javiti i oštećenja jezičkih, kognitivnih,
perceptivnih sposobnosti, kao i poremećaji komunikacije različitog stepena. Zbog toga postoji
mogućnost da se naruši celokupno psihosocijalno funkcionisanje osobe. U literaturi se ističe značaj
transdisciplinarnog pristupa prilikom procene pacijenta, postavljanja dijagnoze motoričkih
poremećaja govora i tretmana. Ovakav pristup pored logopeda i fonijatara, uključuje i stručnjake iz
oblasti neurologije, neurofiziologije i psihologije.
Transdisciplinarni tim je nastao kao rezultat evolucije timskog pristupa. U njemu se
naglašavaju znanja i veštine članova tima, njihova autonomija, slobodna razmena informacija,
fleksibilnost u izvršavanju zadataka, zajedničko donošenje odluka, kao i podela odgovornosti
zahvaljujući prevazilaženju tradicionalnih granica između disciplina. Ova promena paradigme
predstavlja udaljavanje od tradicionalnih, izolovanih pristupa prilikom planiranja procene i
tretmana. Ovakav vid saradnje dovodi do smanjenja fragmentarnih, repetitivnih i konfuznih
informacija, smanjenja sukoba prilikom odabira pristupa u proceni, kao i do povećanja efikasnosti
tretmana. Integrisan pristup u pružanju usluga omogućava preciznu dijagnozu motoričkih
poremećaja govora i odabir efikasnih metoda i tehnika tretmana. Saradnja sa članovima porodice i
osobama iz prirodnog okruženja predstavlja inherentni deo timskog rada. Uključivanje članova
porodice omogućava njihovu ravnopravnu ulogu u timskoj proceni i tretmanu.
S obzirom na to da motorički poremećaji govora mogu da budu razvojne i stečene prirode i
da se mogu javiti u sklopu različitih bolesti i stanja procena i tretman zahteva angažovanje
stručnjaka iz oblasti logopedije, medicine i psihologije. Važno je da članovi tima razumeju da se
efikasna saradnja ne uspostavlja automatski, već da se mora postepeno razvijati, kao i da zahteva
vreme i posvećenost. Efikasnost tima u velikoj meri zavisi od toga kako stručnjaci međusobno
sarađuju u cilju zadovoljenja potreba osoba sa motoričkim poremećajima govora. Iz tog razloga,
formiranje tima bi trebalo da se konceptualizuje kao razvojni proces koji ima dinamičan karakter.
Razvijanje i promovisanje transdisciplinarne timske strukture u radu sa osobama sa motoričkim
poremećajima je zasnovano na složenosti kliničke slike, kao i na potrebi za uključivanjem
stručnjaka iz različitih disciplina radi postizanja ciljeva tretmana
Аудитивна, фонолошка и семантичка обрада код деце предшколског и раног школског узраста
No full textУвод: Аудитивна, фонолошка и семантичка обрада су кључне, серијске компоненте процеса који омогућује размевање значења одређеног аудити- вног стимулуса. Развијају се од раног узраста, али се динамика развоја и њихов међуоднос мења током предшколског и раног школског узраста. Иако су неке од ових способности значајно истраживане, у литератури постоји мали број радова који се бавио проучавањем њиховог односа у пе- риоду од предшколског до раног школског узраста. Циљ: Због важности способности аудитивне, фонолошке и семантичке обраде за овладавање академским вештинама, циљ овог рада је испитивање тенденција у раз- воју ових способности код деце предшколског и раног школског узраста, као и њихов међусобан однос у овом развојном периоду. Методе: Узорак је чинио 61 испитаник типичног развоја, узраста од пет до осам година, који је подељен у три узрасне групе. У сврху процене аудитивне, фонолошке и семантичке обраде коришћени су суптестови Вудкок-Џонсонове батерије тестова за процену когнитивних способности. Резултати: су показали да се девојчице и дечаци не разликују значајно у погледу постигнућа на плану испитиваних способности (p > 0,05). Анализа узрасних разлика је показа- ла да испитаници из најстарије групе имају значајно боља постигнућа од деце из најмлађе групе, на већини испитиваних суптестова семантичке обраде, као и на плану фонолошке обраде (p 0,05). Анализа корелације је показала да способности ауди- тивне, фонолошке и семантичке обраде значајно позитивно корелирају у посматраном узрасном опсегу (p 0,05; p ≤ 0,01). Закључак: Способности фонолошке и семантичке обраде значајно се развијају у узрасном периоду од пете до седме године, што није случај са способношћу аудитивне обраде. Међутим, у овом развојном периоду, способност аудитивног процесирања је значајно повезана са способношћу језичке обраде, што имплицира значај аудитивне обраде за овладавање академским вештинама на школском узрасту
Developmental coordination disorder – clinical features and treatment options
No full textDevelopmental coordination disorder (DCD) is a neurodevelopmental disorder that is usually recognized after the age of five but may have lifelong motor, coordination, and cognition consequences. The criteria for setting a diagnosis refer to the presence of: performance of coordinated motor skills below that expected for chronological age, a deficit of motor skills that significantly and persistently interferes with activities of daily living, the onset of symptoms in an early developmental period, and a lack of motor skills that cannot be explained by intellectual disability or other neurological conditions that affect movement. This clinical picture is often comorbid with attention deficit hyperactivity disorder, autism spectrum disorder, and some other neurodevelopmental disorders.
Prevailing DCD management includes task-oriented interventions as well as interventions focused on reducing impairment and improving physical function. The aim of the paper is to summarize typical DCD features related to diagnostic criteria, epidemiology, etiology and comorbidities, as well as to present current management options
Задовољство ефектима кохлеарне имплантације из перспективе родитеља глуве и наглуве деце
No full textУвод: Кохлеарна имплантација, као процес који је од кључног значаја
за целокупно функционисање и напредовање глувог детета, за родитеље
представља једну од најважнијих одлука са којима се сусрећу. Пре самог
доношења одлуке о кохлеарној имплантацији, неопходно је да родитељи
остваре квалитетну сарадњу са стручњацима и добро се информишу, не
би ли њихова очекивања од тог процеса остала реалистична. Значајан
показатељ ефеката кохлеарне имплантације по дететово функционисање јесте задовољство родитеља истим. Циљ: Циљ овог истраживања
био је утврђивање задовољства ефектима кохлеарне имплантације из
перспективе родитеља кохлеарно имплантиране деце кроз различите
области дететовог функционисања. Метод: Истраживање је обављено на узорку од 46 родитеља глуве деце. За испитивање задовољства
родитеља деце оштећеног слуха ефектима кохлеарне имплантације
коришћен је Упитник о ставовима родитеља кохлеарно имплантиране
деце (Parent Outcome Questionnaire From Pediatric Cochlear Implantation).
Резултати: Добијени резултати указују на присуство неутралних до
благо позитивних ставова родитеља према кохлеарној имплантацији
(AS = 2,68, SD = 0,45) и задовољства које се односи на ефекте тог процеса.
Неутрални ставови највише су запажени на субскалама које се односе на
области комуникације детета (AS = 3,04, SD = 0,48) и ефеката кохлеарне имплантације (AS = 3,06, SD = 0,60). Узраст кохлеарне имплантације
није идентификован као фактор који у статистички значајној мери
утиче на задовољство родитеља ефектима кохлеарне имплантације.
Закључак: Родитељи имају позитиван став према кохлеарној имплантацији. Међутим, њихово задовоство ефектима кохлеарне имплантације је делимично, а узраст имплантације се није показао као статистички значајан фактор за формирање родитељских ставова према
имплантацији
Characteristics of Sensory Processing in Children with Cochlear Implants and Hearing Aids
No full textSensory processing includes perception, organization, and reaction to sensory stimuli. Research has shown that deaf and hard-of-hearing children have unique sensory processing characteristics. The aim of this study was to identify these characteristics and examine the contributions of factors such as type of amplification, chronological age, hearing age, and frequency of rehabilitation to sensory processing features. Parents of 52 children, aged 3 to 10 years old, completed the Sensory Profile questionnaire. Results showed that most children were within the typical performance range in most subscales, however, children with cochlear implants had better scores in several domains compared to children with hearing aids. Chronological age, hearing age, and frequency of rehabilitation did not contribute to overall sensory processing. These results indicate that children with cochlear implants have a more successful integration of sensory processing abilities. Early intervention and consistent rehabilitation are needed to optimize sensory outcomes in deaf and hard-of-hearing children
The Uncertainty of School in a Time of Uncertainty: Perspectives of Different Coalitions in the Aftermath of the School Mass Shooting in Serbia
No full textOn 3 May 2023, the first mass school shooting occurred in Serbia, positioning children as a particularly vulnerable group in need of further support. Subsequently, the government needed to create policies to help restore a sense of security, stability and trust in the community. The main dilemma was regarding the questions: Should we continue schooling? If so, how? Employing narrative policy analysis, we examine the interplay between education policies, policymakers, parents and teachers to discern the varied interpretations of policies and their impact on students’ roles within the education system. The aim is to understand the different
meanings policymakers and institutional stakeholders find in the same policy and the implications of the policy’s meaning for students in the education system. The analysed documents include 16 official educational documents and 53 newspapers and blog articles featuring stakeholders’ responses. The main findings indicate how different understandings of the same policy, as well as changes in the power dynamics between stakeholders, influenced subsequent decision-making of the government regarding school life. Most importantly, the study demonstrates the potential harmful effects of inconsistency in policies on student wellbeing and academic
life. We conclude that the main question should not be whether schooling should stop or continue, but how to create a line of consistent and stable recommendations aligned with the created policy
Перцепција инклузивности школске праксе
No full textЦиљ овог истраживања био је да се испитају разлике у перцепцији инклу-
зивне школске праксе између наставника и учитеља. Узорком су обухваћена
62 учитеља и наставника из једне основне школе у Александровцу. За по-
требе истраживања коришћена је трећа димензија Индекса за инклузију
(Index for Inclusion, Booth & Ainscow, 2010) - Инклузивна пракса. У поређењу
резултата између две испитиване групе коришћен је Ман-Витнијев
U-тест. Резултати истраживања указују да између учитеља и настав-
ника не постоји статистички значајна разлика на већини одговора на
димензији Инклузивна пракса. Статистички значајна разлика пронађена
је на три испитивана параметра који се тичу узајамног поштовања у
учионици, учешћа у ваннаставним активностима и познавања ресурса у
локалној заједници. Разлике у перцепцији инклузивног образовања у одно-
су на лично искуство и разлике у самој инклузивној пракси између раз-
личитих школа захтевају стална испитивања, како би се стекла што
реалнија слика о стању инклузивног образовања
Historical-pedagogical perspective of intellectual disability across the world and in Serbia
No full textThe perspectives on the conceptualization of intellectual
disability throughout history have been highly variable. There was a long period of
complete neglect of this condition, with the expansion of its study only beginning
in recent history. The need to present a historical-pedagogical perspective of
intellectual disability helps create greater criticality when it comes to creating the
current rehabilitation process. This paper presents an account of events and
personalities that transformed and advanced the concept of intellectual disability,
according to the interpretation of contemporary ideologies, knowledge, and
practices. Dealing with the first recorded structured concept of intellectual
disability is associated with the name of the French psychiatrist Jean Itard and his
extensive work with the “Wild Boy” Victor. Itard’s legacy was dutifully carried
forward by Édouard Séguin, who successfully navigated the challenging
circumstances imposed by educational authorities. Despite numerous distractions
imposed by the state, Séguin managed to create the first written literature that more
precisely defined intellectual disability. He developed a stimulating program for
individuals with intellectual disabilities and actively participated in the creation of
international associations dedicated to intellectual and developmental disorders,
which continue to address these issues today. Teodor Janković Mirijevski was the
first Serbian pedagogist whose school reform legally enabled students categorized
as “weaker learners” to participate in school activities on an equal basis with other
students. Although in Serbia, historically, work on the conceptualization of
intellectual disability was not so expansive, this reform was highly innovative,
particularly considering the absence of similar ideas in the neighboring countries. In conclusion, various historical conceptualizations have led to a shift away from
an approach based solely on deficits in functioning. Today, the favored approach
is based on strengths, grounded in unequivocal research evidence.Перспективе у концептуализацији интелектуалне ометености кроз историју биле су
врло променљиве. Бележи се веома дуг период потпуног занемаривања овог стања,
да би тек у новој историји започела експанзија њеног проучавања. Потреба да се
представи историјско-педагошка перспектива интелектуалне ометености помаже
стварању веће критичности када је у питању креирање актуелног рехабилитационог
процеса. У овом раду дат је приказ догађаја и личности које су трансформисале и
унапредиле концепт интелектуалне ометености, према тумачењу савремених идеологија, знања и пракси. Прво забележено структурисано бављење концептом интелектуалне ометености везује се за име француског психијатра Жана Итара и његов
вишегодишњи рад са „дивљим дечаком” Виктором. Итарово наслеђе одговорно је
преузео Едуар Сеген, који се успешно хватао у коштац са свим отежавајућим околностима које су својевољно наметале просветне власти. Упркос бројним дистракцијама наметнутим од стране државе, Сеген је успео да креира прву писану литературу
која ближе одређује интелектуалну ометеност, направио стимулативни програм
рада са овим особама и активно учествовао у формирању интернационалног удружења за интелектуалне и развојне поремећаје које се бави питањима у овој области
и данас. Теодор Јанковић Миријевски био је први српски педагог чија је реформа
школства законски омогућила ученицима који „слабије уче” да буду укључени у рад
школе, равноправно са осталим ђацима. Иако у Србији, историјски посматрано, рад
на концептуализацији интелектуалне ометености није био тако експанзиван, оваква
реформа је била веома иновативна, ако се узме у обзир изостанак таквих идеја у
околним државама. У раду се закључује да је, кроз различите историјске концептуализације, напуштен приступ који је заснован на дефицитима у функционисању, а
да је данас фаворизован приступ базиран на јаким странама, тј. снагама који је
заснован на недвосмисленим истраживачким доказима
Serum Biomarker Analysis in Pediatric ADHD: Implications of Homocysteine, Vitamin B12, Vitamin D, Ferritin, and Iron Levels
Get PDFThe current diagnosis of attention deficit hyperactivity disorder (ADHD) is based on history, clinical observation, and behavioral tests. There is a high demand to find biomarkers for the diagnosis of ADHD. The aim of this study is to analyze the serum profiles of several biomarkers, including homocysteine (Hcy), vitamin B12, vitamin D, ferritin, and iron, in a cohort of 133 male subjects (6.5–12.5 years), including 67 individuals with an ADHD diagnosis based on DSM-V criteria and 66 age-matched healthy boys (healthy controls, HC). Assessments for ADHD included the Iowa Conners’ Teacher Rating Scale (CPRS) and the ADHDT test, as well as cognitive assessments using the Wechsler Intelligence Scale for Children-Revised (WISC-R) and the TROG-2 language comprehension test. Hcy and iron were quantified using spectrophotometry, while vitamin B12 and total 25-hydroxy vitamin D levels were determined using an electrochemiluminescence immunoassay (ECLIA) and ferritin was measured using a particle-enhanced immunoturbidimetric assay. The results showed significantly increased Hcy levels and decreased vitamin B12 levels in ADHD patients compared to HCs. Multiple logistic regression analysis indicated that Hcy is a potential prognostic indicator for ADHD. These results suggest that elevated homocysteine and decreased vitamin B12 may serve as markers for the diagnosis and prognosis of ADHD
Contribution of the Concept of Criminal Career to the Policy of Institutional Punishment
No full textThe criminal career paradigm, which became accepted in criminology in the mid1980s, significantly improved knowledge about the patterns of criminal activities of individual
delinquents and opened up a number of questions about crime control strategies, especially
institutional punishment of offenders. Objective: The objective of this paper is to indicate,
through a systematic review of literature, the importance of empirical findings on criminal
careers for the policy of institutional punishment of offenders. Methods: Search of electronic
databases within the service of the Serbian Library Consortium for Coordinated Acquisition
(KOBSON) with key words and combinations thereof: criminal career paradigm, policy issues,
crime control strategies, incapacitation, incarceration, law. Results: Data on the individual
frequency and duration of a criminal career proved to be the most important parameters that
need to be taken into account when deciding about the institutional punishment of offenders
and the length of the prison sentence. Conclusion: Prison sentences for active offenders while
taking into account the assessment of the frequency and duration of their criminal career can
maximize the effects of institutional punishment of delinquents