Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Povezanost opažanja efikasnosti vaspitača sa znanjima i stavovima prema potrebama dece sa autističkim spektrom poremećaja
No full textУ контексту предшколског инклузивног образовања, знање, ставови и самоефикасност васпитача у раду са децом са развојним тешкоћама сматрају се за важне детерминанте успешности инклузивног процеса. Истраживање је спроведено са циљем да се испитају знање, ставови и самоефикасност васпитача у раду са децом са поремећајима аутистичког спектра. У истраживању је учествовало 100 испитаника, васпитача, различитих година, радног искуства и образовања (81 са факултетом, 19 са средњом школом). Коришћен је Упитник за процену знања, ставова и перцепције васпитача о ПАС (Knowledge, attitudes and perceptions of autism spectrum disorder; Liu et al.,2016).
Утврђено је да испитаници имају претежно позитивне ставове према инклузији деце са ПАС и процењују своју самоефикасност у раду као умерену. Регистрован је средњи ниво знања о ПАС. Није утврђена повезаност знањa о ПАС са ставовима према потребама деце са аутизмом. Самоефикаснот васпитача је позитивно повезана са ставовима према потребама деце са аутизмом и са знањима о ПАС. Није утврђена повезаност старости васпитача и дужине радног стажа са знањем, ставовима и самоефикасношћу васпитача.Утврђена је повезаност похађања одатне обуке за рад са децом са сметњама у развоју са унапређењем знања о ПАС и са позитивнијим ставовима васпитача. Није утврђена разлика у нивоу знања васпитача о ПАС и процени сопствене самоефикасности у односу на искуство у раду са децом са ПАС, док је са друге стране утврђено да васпитачи са више искуства у раду имају позитивније ставове према потребама деце са ПАС. Највећи дефицити знања о аутизму код васпитача регистровани су по питању непрепознавања аутизма као развојног поремећаја и његовог нетачног сагледавања као психолошког проблема. Резултати нашег истраживања указују на то да постоји потреба за систематском и континуираном едукацијом и припремом васпитача за рад са децом са ПАС.In the context of pre-school inclusive education, the knowledge, attitudes and self-efficacy of educators in working with children with developmental disabilities are considered important determinants of the success of an inclusive process. The research was conducted in order to examine the knowledge, attitudes and self-efficacy of educators in working with children with autism spectrum disorders. The research involved 100 respondents, educators, different years. work experience and education (81 with faculty, 19 with high school). A questionnaire was used to assess the knowledge, attitudes and perceptions of an АSD (Knowledge, attitudes and perceptions of autism spectrum disorder, Liu et al., 2016). It is established that respondents have predominantly positive attitudes towards the inclusion of children with ASD and estimate their self-efficacy in working as moderate. The median level of knowledge about ASD was registered. There is no link between knowledge about ASD with attitudes towards the needs of children with autism. Self-efficacy of educators is positively correlated with attitudes towards the needs of children with autism and with knowledge of ASD. There is no established relationship between the age of the educator and the length of service with the knowledge, attitudes and self-care of the educator. It is established that Attending additional training for work with children with disabilities is important for improving knowledge of ASD and for more positive attitudes of educators. There was no difference in the level of knowledge of teachers about АSD and the assessment of their own self-efficacy in relation to the experience in working with children with ASD, while on the other hand educators with more experience in work have more positive attitudes towards the needs of children with ASD. The greatest deficits of knowledge about АSD in educators are registered with regard to the non-recognition of ASD as a developmental disorder and inadequate recognition as a psychological problem.The results of our study suggest that there is a need for systematic and continuous education and the preparation of educators to work with children with ASD
Fonološka svesnost i sposobnost čitanja kod dece sa disgrafičnim rukopisom
No full textПрема Голубовић (1998, 2000, 2003, 2005, 2011), дисграфија је специфична сметња у развоју, учењу и стицању способности писања и поред постојања нормалне интелигенције, доброг вида и слуха, одговарајуће едукације и социјалних услова.
Циљ овог рада је утврђивање карактеристика фонолошке свесности, брзине читања, броја грешака и разумевања прочитаног код деце са дисграфичним рукописом трећег и четвртог разреда основних школа у Новом Пазару. Истраживањем је обухваћено 187 деце, од тога 79 дечака и 108 девојчица. За процену дисграфичности рукописа коришћен је Тест
за процену дисграфичности рукописа (Ћордић & Бојанин, 1996), Тест за процену квалитета линеације и графомоторног низа (Лилијан Лирс), док је Тродимензионални
тест читања (Kostić, Vladisavljević, & Popović, 1983) коришћен за процену брзине читања, број гешака и разумевања прочитаног.
Добијени резултати показују да је дисграфичан рукопис утврђен код 19 деце (10.2%), од чега је графомоторна дисграфија утврђена код 17 деце (9.1%), а језичка дисграфија код 2 деце (1.1%), као и да се дисграфичан рукопис чешће јавља код дечака (7.5%) у односу на девојчице (2.7%).
Анализом резултата утврђена је статистички значајна негативна корелација између броја грешака у читању деце са дисграфичним рукописом и оцене из српског језика (деца са већим бројем грешака у читању имају и нижу оцену из српског језика), као и статистички значајна позитивна корелација између броја наведених чињеница приликом препричавања деце са дисграфичним рукописом и оцене из српског језика (деца која наводе већи број чињеница приликом препричавања имају и већу оцену из српског језика) (p<0.05).Dysgraphia is, according to Golubović (1998, 2000, 2003, 2005, 2011), specific difficulty in development and acquiring skills of writing in spite of normal intelligence, good eyesight and hearing, systematic training, adequate motivation and other convenient educational, psychological and social conditions.
The purpose of this research was to determine the characteristics of phonological awareness, speed of reading, number of mistakes and reading comprehension in children with dysgraphic handwriting, third and fourth grade in schools in Novi Pazar. Research involved 187 kids, 79 boys and 108 girls. For the evaluation of dysgraphic handwriting we used Test for
dysgraphic handwriting (Ćordić & Bojanin, 1996), Assessment of line quality and evaluation of graphomotor array (Liliam Lirs), while Three-dimensional test of reading (Kostić,
Vladisavljević & Popović, 1983), was used to estimate the speed of reading, number of mistakes and reading comprehension.
The results showеd that the disgraphic manuscript was found in 19 children (10.2%), where graphomotor dysgraphia was found in 17 children (9.1%) and linguistic dysgraphia in 2 children (1.1%), as well as that the dysgraphic manuscript was more common in boys (7.5%) compared to girls (2.7%).
Analysis of the results showed statistically significant negative correlation between the number of errors in reading in children with disgraphic handwriting and serbian language grade (children with a greater number of errors in reading have a lower grade in serbian language) as well as statistically significant positive correlation between the number of facts when retelling the story in children with dysgraphic handwriting and serbian language grade (children who cite more facts when retelling also have higher Serbian language grades) (p <0.05)
Dynamics of Recovery of Speech and Language Functions in Patients with Cerebrovascular infarct
No full textОсобе које су претрпеле цереброваскуларни инсулт имају многобројне неуролошке дефиците.
Уколико је можданим ударом захваћена доминантна хемисфера и језичке области, као последица настају поремећаји говора и језика. Циљ наше студије је испитивање динамике опоравка говорних и језичких функција код болесника са можданим ударом. Приказан је пацијент старости 80 година са акутним исхемијским ударом у пределу фронтотемпоралних области и инсуле. За процену говорно – језичких способности коришћени су Бостонски дијагностички тест за афазије и Бостонски тест именовања. Тестирање је обављено у акутној фази као и три месеца након тога.
Резултати су показали да код старијих особа са масивним лезијама корткалних области леве хемисфере, долази до испољавања тешких језичких поремећаја, као и да је три месеца након можданог удара напредак јако дискретан. Такође је показано да се поремећаји испољавају у свим језичким модлаитетима, како у акутној фази, тако и три месеца након тога.People who have suffered a cerebrovascular infarct have numerous neurological deficit. If a insult affects the dominant hemisphere and lingual areas speech and language disorders result. The aim of our case study is to examine the dynamics of the recovery of speech and language functions in infarct patients.
An 80-year-old patient with acute ischemic stroke frontotemporal and in the insula region was taken as a display.
The Boston Diagnostic Aphasia Test and the Boston Naming Test were used to assess speech and language skills. Testing was performed in the acute phase as well as three months thereafter. The results of a case study showed that in elderly people with massive cerebral lesions of the cortical areas of the left hemisphere, large linguistic deficits occur, and that after three months after stroke, progress is very discrete and linguistic deficits are present in all modalities
Odnos između socijalnih kompetencija gluvih i nagluvih adolescenata i njihovih čujućih vršnjaka
No full textЦиљ овог истраживања је да утврди, анализира и објасни разлике између социјалних компетенција код глувих и наглувих адолесцената с једне стране и чујућих адолесцената с друге стране. Теоријски део је слојевит и он се бави изучавањем свих релевантних категорија и односа међу њима у оквиру основне категорије, а то су социјалне компетенције.
С обзиром да социјалне компетенције захтевају познавање како друштвених норми, тако и самога себе, истраживања из области психологије, нарочито она која се баве интроспекцијом, емоционалним развојем, адолесцентном кризом и когнитивном компетенцијом су врло корисна.
У практичном истраживачком делу је коришћена скала ССБС (скала социјалног понашања у школи) на узорку од 17 глувих и наглувих и 24 чујућа ученика.
Добијени резултати могу да послуже за свеобухватно сагледавање и објашњење ове врло сложене проблематике и као основно полазиште за практичан рад едукатора.The aim of this research is to determine, analyse and explain the distinctions between social competences in the deaf and hard of hearing adolescents on one hand , and the hearing adolescents on the other hand. The theoretical part is manifold and multilayered as it focuses on all relevant constructs and their interrelations within the framework of the major research issue- social competence.
Given that social competence requires both social norms compliance and self-knowledge, a number of studies in psychology, the ones referring to introspection in particular, as well as emotional development, adolescent crisis and cognitive competence, have proven to be of great assistance.
In my practical research work I used SSBS (School Social Behavior Scales) on the sample including 17 deaf and hard of hearing and 24 hearing pupils.
The results obtained can be useful not only for overall comprehension of this rather complex subject, but also for the educators’ professional development
Povezanost dimenzije traženja senzacija sa kockanjem u populaciji studenata
No full textЗа младе људе важи да су склонији ризичним активностима и да су спремнији да се у њих укључе. Разлог за такве поступке може имати упориште у деловању димензије личности тражење сензација, коју карактерише потреба за стимулишућим активностима, каква је коцкање.
Циљеви истраживања су утврђивање разлика у преваленцији и обрасцима коцкања студената у односу на социодемографске карактеристике и карактеристике студирања, потом, утврђивање разлика у нивоу тражења сензација код студената у односу на већ поменуте карактеристике, и напослетку, утврђивање повезаности димензије личности тражење сензација и коцкања у популацији студената. Истраживање је реализовано у мају 2019. године у студентском дому „Студентски град“ у Београду. Узорак је чинило 153 студента, оба пола. За прикупљање података коришћене су две скале: Скала коцкања SOGS (South Oaks Gambling Screen) и Скала тражења сензација AISS (Arnett Inventory of Sensation Seeking).
Резултати истраживања су показали да постоји статистички значајна разлика у скору на скали SOGS у односу на пол, те да студенти мушког пола више коцкају од девојака (t = 6,12; df = 122,16; p < 0,05). Такође, постоји разлика у преваленцији и обрасцима коцкања у односу на остварени академски успех у дотадашњем школовању (r = -0,32, p < 0,05), као и у односу на врсту факултета коју студенти студирају (F = 2,95, df1 = 3, df2 = 149, p = 0,035, η2 = 0,06), где највиши скор на скали SOGS остварују студенти техничко-технолошких факултета. Што се димензије тражење сензација тиче, постоји статистички значајна разлика у скоровима студената на супскали Tрагање за интензивним стимулацијама (t = 4,80; df = 151; p < 0,05) и у укупном скору на AISS скали (t = 2,37; df = 151; p < 0,05) у односу на пол.
Добијени резултати указују на постојање везе између коцкања и нивоа тражења сензација, при чему скорови испитаника на SOGS скали значајно корелирају са скоровима на супскали Трагање за интензивним стимулацијама (r = 0,21, p < 0,05), док није нађена статистички значајна повезаност скале SOGS са супскалом Трагања за новинама и укупним скором на AISS скали. Резултати овог истраживања упућују на закључак да стимулације које су потребне да би се одржао потребан ниво тражења сензација не морају да буду нове у искуству, већ да се ниво одржава интензивирањем постојећих активности, у овом случају, коцкањем.Young people are more likely to be involved in risky activities. The reason for such actions may be based on the action of personality trait sensation seeking, which is characterized by the need for stimulating activities, such as gambling.
Research goals are to determine the differences in the prevalence and patterns of student gambling in relation to sociodemographic and study characteristics, then, to determine the differences in the level of sensation seeking in students population with the previously mentioned characteristics, and finally, to determine the relationship between the personality trait seeking sensation and gambling in the student population. The research was conducted in May 2019 in dormitory „Studentski grad“ in Belgrade. The sample consisted of 153 students, both sexes. Two scales were used for data collection: the South Oaks Gambling Screen (SOGS) scale and the Arnett Inventory of Sensation Seeking (AISS) scale.
Key results of the study showed that there was a statistically significant difference in the score on the SOGS scale with respect to gender, whereby male students were more gambling than females (t = 6.12; df = 122.16; p < 0.05). Also, there is a difference in the prevalence and patterns of gambling in relation to academic success achieved in previous education (r = -0.32, p < 0.05), as well as in the type of faculty students are studying (F = 2.95. df1 = 3, df2 = 149, p = 0.035, η2 = 0.06), where the highest score on the SOGS scale had students of the Faculty of Engineering and Technology. Regarding the dimension of sensation seeking, results showed that there was a statistically significant difference in students scores on the Intensity subscale (t = 4.80; df = 151; p <0. 05) and in the total score on the AISS scale (t = 2.37; df = 151; p <0.05) relative to gender. As well, results shows the existence of a link between gambling and the level of sensation seeking, where the scores on the SOGS scale significantly correlates with the scores on the Intensity subscale (r = 0.21, p <0.05), but there wasn’t found statistically significant association of the SOGS scale with the Novelty subscale and the total score on the AISS scale. Results leads to conclusions that the stimulations that are needed to maintain the required level of sensation seeking don’t have to be new in experience, but that the level is maintained by intensifying existing activities, in this case, by gambling
Sindrom profesionalnog sagorevanja kod defektologa
No full textStres koji se manifestuje u radnom okruženju izaziva sve veće interesovanje te ga čak i Svetska zdravstvena organizacija posmatra kao svetsku epidemiju, a to ne čudi kada se u obzi ruzme činjenica da dugotrajno i bezuspešno suočavanje sa njim dovodi do sindroma profesionalnog sagorevanja. Profesionalni stres se najlakše objašnjava kroz tri dimenzije – emocionalnu iscrpljenost, depersonalizaciju i opadanje osećaja stručnosti i produktivnosti na poslu.
Cilj ovog rada bio je da se pretragom dostupne literature ukaže na poreklo i značaj sindroma profesionalnog sagorevanja kod defektologa. Pregled dostupne literature izvršen je pretragom elektronskih časopisa i zbornika radova sa naučnih skupova. Izdvojeno je deset radova koji su ispunjavali osnovne uslove uključivanja: radovi dostupni u celosti, publikovani na srpskom ili engleskom jeziku u periodu od 2008. do 2019. godine, ispitivanje nastanka, uzroka i značaja sindroma profesionalnog sagorevanja u defektološkoj struci.
Na osnovu analize radova primetno je da se kao vodeći uzroci za pojavu sindroma profesionalnog sagorevanja izdvajaju brojni činioci: od individualnih karakteristika subjekta do samih organizacionih faktora. Takođe, ističu se preventivne mere za ovu sve prisutniju problematiku, te se izdvajaju odgovornost zaposlenog, individualne strategije, veštine za suočavanje sa stresom i organizacija radnog okruženja kao načini da se tretira ova pojava.
Ono što se pokazalo je da su i uzrok i prevencija multifaktorske dimenzije koje sindrom profesionalnog sagorevanja definišu kao problem za koji ne postoji konačno rešenje, pa je jasan zahtev da se kontinuirani rad na ovom problemu uključi u redovan program humanističkih profesija
Okvir i naziv medicinskog tretmana i njihov uticaj na zdravstvene odluke
Get PDFDecisions about one's own health range from everyday easy ones, such as taking a vitamin pill, to those made in the situations of life-threatening diseases. When it comes to choosing treatments, patients have difficulty understanding statistical information about the possible outcomes of alternative treatments, such as probabilities and risks. These challenges are especially important in the context of the shared decision-making. The aim of this study was to examine the influence of the labelling of the treatment in risky choice decision tasks. The risky choice framing effect (FE) pertains to the systematic preference reversal because different aspects of formally identical situations are emphasized. In the present study, the participants made a forced choice between a non-risky and risky treatment presented in terms of gains and losses. In the first condition surgery was the risky option and in the second it was radiation. In the third condition, the treatments' labels were replaced with ' A' and 'B'. Chi-square tests revealed a significant difference in the proportions of risky choices between the three conditions. The FE was registered only in the first and the second condition, and it was moderate and strong, respectively. When choosing between surgery and radiation, participants' choices were indeed influenced by the naming of the treatment, but not exclusively-they generally preferred surgery, and when it was offered in terms of losses, they preferred it even more.Odluke o ličnom zdravlju protežu se od svakodnevnih i lakih, kao što je odluka o uzimanju vitaminskog suplementa, do onih koje se donose u situacijama kada je prisutna životno ugrožavajuća bolest. Pacijenti koji donose odluku o izboru tretmana suočavaju se sa specifičnim izazovima i imaju poteškoća da razumeju statističke podatke o mogućim ishodima alternativnih tretmana, o verovatnoći i o rizicima. Ova problematika je posebno značajna u kontekstu prakse zajedničkog odlučivanja, u kojoj i pacijent, a ne samo lekar, donosi odluku o tome na koji način će se tretirati bolest. Cilj ove studije bio je da se ispita uticaj naziva tretmana u zadacima odlučivanja u uslovima rizika. Efekat okvira rizičnog izbora se odnosi na sistematsku promenu redosleda preferencija koje su različite po rizičnosti. Do toga dolazi usled naglašavanja različitih aspekata identične situacije prilikom prikazivanja opcija donosiocima odluka. U našoj studiji ispitanici su prinudno birali između nerizičnog i rizičnog tretmana, koji su predstavljeni u terminima dobitka i gubitka. U prvoj eksperimentalnoj situaciji, kao rizična opcija predstavljena je operacija, a u drugoj zračenje. U trećem eksperimentu, nazivi tretmana su zamenjeni apstraktnim oznakama A i B. Rezultati pokazuju statistički značajnu razliku u proporcijama rizičnih odgovora između tri eksperimentalne situacije. Efekat okvira je registrovan u prvom i drugom eksperimentu; u prvom umerenog, a u drugom većeg intenziteta. Kada biraju između operacije i zračenja na ispitanike utiče naziv tretmana, ali to ne objašnjava celokupnu varijansu. Po pravilu, preferirali su operaciju, a kada je ona prikazana u terminima gubitka, ta preferencija je bila još jača
Informalno obrazovanje i profesionalni razvoj nastavnika
No full textThe time we live in is characterized by rapid and continuous changes. Knowledge acquired ten years ago is no longer enough for individual, but skills such as critical thinking and the ability to learn throughout entire life are required. Based on the analysis of available literature this paper aims to point out the importance of non-formal education for the further professional development of teachers. In this context, one of the tasks of this paper is to present the concept and characteristics of informal education, as well as the importance given to informal education for lifelong learning. Starting from the premise that changes in society require changes in education and influence the changed role of the teacher, the second part of this paper is focused on the study of the teaching profession. In this context, referred to the competences and new roles of teachers are mentioned with special focus on professional development of teachers, as well as the importance of active learning. In conclusion, the paper highlights the importance of major changes in the education system and the demands that are placed in front of schools and teachers, and they were formed in the context of a paradigm of the knowledge society.Vreme u kojem živimo karakterišu brze i stalne promene. Čoveku više nisu dovoljna znanja koja je stekao pre deset godina, već veštine kao što su kritičko mišljenje i sposobnost da uči tokom celog života. Ovaj rad ima za cilj da na osnovu analize dostupne literature ukaže na važnost informalnog obrazovanja za dalji profesionalni razvoj nastavnika. U tom kontekstu jedan od zadataka rada je predstavljanje pojma i karakteristika informalnog obrazovanja, kao i značaja koji se pridaje informalnom obrazovanju za doživotno učenje. Polazeći od stava da promene u društvu zahtevaju promene u obrazovanju i utiču na izmenjene uloge nastavnika, drugi deo rada usmeren je na proučavanje nastavničke profesije. U tom kontekstu navode se kompetencije i nove uloge nastavnika sa posebnom usmerenošću na profesionalni razvoj nastavnika, kao i značaj aktivnog učenja. U zaključku rada ističe se značaj velikih promena u obrazovnom sistemu i zahtevima koji se postavljaju pred školu i nastavnika, a nastali su u okviru isticanja paradigme društva znanja
Interpretacije odnosa među nacijama - između ekonomske saradnje i konflikta
Get PDFIn the paper, we have presented the results of the qualitative methodological research. The purpose of this research was to obtain a better understanding of the quantitative instrument, that is, the statements used in the research of the value orientations. Our attempt to test the validity of the statements was the primary research goal. We have confined ourselves only to one segment of the issue - the respondents' interpretation of the statements. Our qualitative research was carried out on a relatively small quota sample consisting of 20 respondents. It has been conducted, with some interruptions, over a period of approximately one year. All the respondents were residents of the Belgrade city area. The structure of the sample, according to sex and age, corresponds to the characteristics of Belgrade's general population. After each statement, the respondents gave answers which were offered on the Likert scale, and after answering, each respondent was asked, "How did you understand this question?" Depending on the answers, the respondents were also asked additional questions (which also related to the parts of claims or the answer itself) in order to understand their interpretation of the statements better. The following statement was in focus of our work: "Among nations it is possible to create co-operation, but not full trust." Finding has shown consistency in the respondents' interpretation of the statement. We have discerned certain "matching" between responses on the Likert scale and the subsequent interpretation of the statement. The notion of "cooperation" is almost always associated with an economic relationship between nations. The interpretation of this term has not shown significant variation among respondents. On the other hand, the term "full trust" has been interpreted more widely. Majority of the respondents associated this segment of the statement with events like war and crisis. Also, "full trust" has been interpreted as a relation between individuals and collectives as well. The results of our endeavour shed new light on existing quantitative data obtained through the numerous (international) research.U radu smo posvetili pažnju metodološkom problemu interpretacije kvantitativnih podataka koji se odnose na stavove ispitanika o odnosima među nacijama (narodima). Predočili smo podatke našeg kvalitativnog istraživanja koje je osmišljeno kao izvesna 'dopuna' kvantitativnih podataka. Konkretno, fokusirali smo se na indikator ("Među narodima se može ostvariti saradnja, ali ne i potpuno poverenje") koji je korišćen u relativno velikom broju domaćih i međunarodnih reprezentativnih istraživanja. Rezultati pokazuju značajan broj srodnih tumačenja pojmova saradnje i potpunog poverenja među nacijama. Ipak, veći broj varijacija se javlja u tumačenju potpunog poverenja koje se najčešće dovodi u vezu sa kriznim situacijama i ratovima. Takođe, javljaju se i slojevitije interpretacije koje ukazuju na različito shvatanje nacije (građansko i etničko), kao i samog okvira u kojima se sam odnos tumači (individualni i kolektivni). Istovremeno, nismo uočili interpretacije koje bi dovele u pitanje dalju upotrebu navedene tvrdnje kao indikatora - značajnije kontradiktornosti i nedoslednosti u tumačenju od strane ispitanika
Efekti slušne amplifikacije na subjektivnu procenu slušne onesposobljenosti i anksioznost kod osoba sa presbiakuzijom
Get PDFIntroduction/Objective Presbycusis, elderly hearing loss, is a progressive, bilateral sensoryneural hearing loss characterized by reduced sensitivity of hearing and understanding speech in a noisy environment, thereby impairing communication and inducing anxiety. The objective was to examine the impact of hearing amplification on subjective hearing disability assessment and anxiety in people with presbycusis. Method Sample consisted of 120 respondents aged 47-85 with presbycusis, 60 subjects with and 60 subjects with no auditory amplification. The standardized Hearing Handicap Inventory for the Elderly and the Spielberger State Trait Anxiety Inventory were used in the study. Results In subjects with hearing amplification, test/retest has no statistical significance in the STAI and HHIE scales and subscales, except the HHIE-S (p = 0.004) with a lower score on the retest. Respondents in whom hearing amplification was performed during the year was statistically significant in HHIE (p = 0.016), HHIE-S (p = 0.004) and STAI-S (p = 0.029) which speaks of favorable effect of hearing amplification. In the group with no hearing amplification, statistical significance was observed in relation to the HHIE scores (p = 0.002), HHIE-E (p = 0.000), STAI (p = 0.000), STAI-S (p = 0.001) and STAI-T (p = 0.001) and it was noticed that anxiety, loss of emotional contacts, and more pronounced degree of hearing impairment were the result of unassisted hearing rehabilitation. Conclusion Audiological practice should include tests for assessment of hearing disability and anxiety in order to preserve health in later life.Uvod/Cilj Presbiakuzija, staračka nagluvost, jeste progresivni, bilateralni senzorineuralni gubitak sluha koji karakteriše smanjena osetljivost sluha i razumevanja govora u bučnoj sredini, čime narušava komunikaciju i značajno utiče na ispoljavanje anksioznosti. Cilj rada je bio ispitati uticaj slušne amplifikacije na ispoljavanje slušne onesposobljenosti i anksioznosti kod osoba sa presbiakuzijom. Metode Uzorak su činila 120 ispitanika oba pola, starosti 47-85 godina sa presbiakuzijom, 60 ispitanika sa slušnom amplifikacijom i 60 bez sprovedene amplifikacije. U istraživanju su korišćene standardizovane skale Hearing Handicap Inventory for the Elderly i Spielberger State Trait Anxiety Inventory za procenu prisustva anksioznosti. Rezultati Kod ispitanika sa slušnom amplifikacijom test/retest nema statističke značajnosti u rezultatima skala i podskala STAI i HHIE, sem HHIE-S (p = 0,004) sa manjim rezultatom na retestu. Kod ispitanika kod kojih je tokom godine sprovedena slušna amplifikacija zapažena je statistički značajna razlika u HHIE (p = 0,016), HHIE-S (p = 0,004) i STAI-S (p = 0,029), što govori o povoljnom uticaju slušne amplifikacije. U grupi bez slušne amplifikacije zapažena je statistička značajnost u odnosu na rezultate HHIE (p = 0,002), HHIE-E (p = 0,000), STAI (p = 0,000), STAI-S (p = 0,001) i STAI-T (p = 0,001) i zapaženo je da su anksioznost, gubitak emocionalnih kontakata i izraženiji stepen slušne onesposobljenosti posledica nesprovedene slušne rehabilitacije. Zaključak U audiološku praksu bi trebalo uvesti testove za procenu slušne onesposobljenosti i anksioznosti u cilju očuvanja zdravlja u kasnijem životnom dobu