Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Евалуација циљева индивидуалног образовног плана и академски успех ученика са инвалидитетом у средњој школи
No full textИндивидуални образовни планови се израђују већ више од десет година. Одувођења инклузије и индивидуалног образовног плана правилници и законска акта којасу регулисала њихову израду мењала су се током времена. Евалуација и сама израда сутакође пратиле те промене. Нас су интересовали подаци из праксе како циљеви утичуна академски успех ученика у средњошколском узрасту, као и да ли планирање,индивидуализација и све што наставници и дефектолози раде да би одговорилипотребама ученика са сметњама у развоју доводе до резултата и бољег академскогуспеха ученика.За прикупљање података коришћена су два инструмента. Први је посебнонаправљен за ово истраживање (прикупљање општих података), док је другиинструмент конструисан за мерење циљева ИОП-а. У истраживању је учествовао 48испитаник. Испитаници су били наставни кадар који је био запослен у редовним илиспецијалним средњим школама на територији Аутономне покрајине Војводине.Истраживање је спроведено онлајн, где су испитаници попуњавали анкету. Упитник јебио дистрибуиран у различитима групама на друштвеним мрежама.Основни закључци нам показују да ученици постижу бољи академски успех акоимају више циљева у ИОП-у, и да водећу улогу у изради и имплементацији имајунаставници и дефектолози. Уочава се скромно учествовање самог детета и члановапородице, као и коришћење асистивне технологије. Што се тиче самог академскогуспеха, добили смо податке да деца са сметњама у развоју имају бољи академски успехиз математике и матерњег језика. Интересантан је податак да искуство и компетенцијенаставника не утичу на бољи академски успех, али смо приметили да дефектолозимного боље процењују и ревидирају децу са сметњама у развоју, али имају већи степениплементације у односу на наставнике које су запослени у типичним средњимшколама.Из добијених резултата као и на основу прегледане постојеће литературеуочавају се разлике код нас и у свету. Сматрамо да је важно истражити разлике, као иурадити додатна истраживања која ће потврдити или оповргнути наше резултатеIndividual educational plans have been in use for more than ten years. Since theintroduction of inclusion and the individual educational plans, the rules and legal acts thatregulated the creation have changed over time. The evaluation and the development alsofollowed those changes. We were interested in data from practice on how goals affect theacademic success of students in high school age. Does the planning, individualization, andeverything that teachers and special educators do to meet the needs of students withdisabilities lead to results and better academic success for students.Two instruments were used for data collection. The first one was specifically createdfor this research (collecting general data), while the second instrument was constructed tomeasure IOP goals. 48 respondents participated in the research. The respondents wereteaching staff who were employed in regular or special secondary schools in the territory ofthe Autonomous Province of Vojvodina. The research was conducted online, whererespondents filled out a survey. The questionnaire was distributed in different groups onsocial networks.The main conclusions show us that students achieve better academic success if theyhave more goals in IEP, and that teachers and special education teachers play a leading role inthe development and implementation. Modest participation of the child and family members,as well as the use of assistive technology, can be observed in the data. Regarding theacademic success itself, we received data that children with developmental disabilities havebetter academic success in mathematics and their mother tongue. It is interesting to note thatthe experience and competence of teachers does not affect better academic success, but wenoticed that special education teachers evaluate achived goals much better, but have a higherdegree of implementation compared to teachers employed in typical secondary schools.From the obtained results as well as based on the reviewed existing literature,differences can be seen in our country and in the world. We believe that it is important toobserve the differences, as well as to do additional research that will confirm or refute ourresults
Assessing theory of mind abilities in schizophrenia and bipolar disorder: A psychometric study of the Faux Pas Recognition test in Serbian
Get PDFTheory of Mind (ToM) is a social-cognitive ability to understand the mental states of others. ToM functions are compromised in the case of mental disorders characterized by cognitive impairments. The Faux Pas Recognition test (FPRT) is considered a good measure of verbal aspects of ToM as it measures social adaptation through the adequate interpretation of potentially sensitive and awkward social situations. However, data on FPRT psychometric properties is somewhat limited. The aim of the present study is the psychometric evaluation of the FPRT in Serbian population. The adapted version in Serbian has been administered to 268 healthy participants, 30 patients with schizophrenia and 31 with bipolar affective disorder. The results show a high internal consistencies of Faux Pas stories (α = .954), Control stories (α = .929) and overall test (α = .936). Both Horn’s parallel analysis and confirmatory factor analysis indicated that a single-factor solution is optimal, supporting the premise of a general ToM ability underlying performance across test. The Faux Pas test showed good discriminative power in differentiation between individuals from healthy and clinical populations making it a useful clinical instrument
Утицај слушања музике на подстицање развоја особа са поремећајем из спектра аутизма и/или интелектуалним сметњама: преглед емпиријских налаза
Get PDFПрегледни радови релевантне литературе пружају значајне податке како истраживачима тако и практичарима. Уочава се недостатак прегледних радова који се баве ефектима слушања музике код особа с поремећајем из спектра аутизма и/или интелектуалним сметњама. Циљ рада је да се утврди шта показују постојећи налази о повезаности слушања музике и аспеката развоја и квалитета живота особа с поремећајем из спектра аутизма и/или интелектуалним сметњама. Радови су претраживани кроз обједињену претрагу Google Scholara и сервиса Конзорцијума библиотеке Србије за обједињену набавку – KOBSON (Academic Search Complete, Cambridge University Press, EBSCO, Oxford Academic Journals, Sage, Science Direct, Wiley). Почетном претрагом пронађено је 37, док је коначна анализа обухватила 13 радова у временском опсегу од 1993. до 2022. године. На основу анализе резултата истраживања уочава се да слушање музике код особа с поремећајем из спектра аутизма смањује појаву самостимулативних понашања, утиче на ублажавање сензорних преоптерећења и има снажнији ефекат уколико особа слуша музику коју самостално бира. Музика у позадини побољшава квалитет живота особа с интелектуалним сметњама и особа с поремећајем из спектра аутизма
Articulatory-phonological abilities of cochlear implanted preschool children
No full textРазвој говора подразумева садејство аудитивне перцепције,
фонемске дискриминације, продукције и аутоперцепције, помоћу којих
се гради повезан изговор и конкретна реализација језика, као средства
комуникације и механизма интелектуалне делатности, која омогућава
асптракцију и појмовно мишљење. Циљ: Сагледавајући важност адекватног
развоја
говора
и
језика,
подједнако
за
остваривање
комуникације
и
регулацију
психичких
процеса,
циљ
истраживања
је
био
испитивање
артикулационо-фонолошких
способности,
као
основе
за
њихов
развој,
у
популацији
кохлеарно
имплантиране
деце
код
које
су
присутни
говорно
језички
дефицити; у
предшколском
узрасту
када
је
њихов
развој
најинтензивнији.
Општи
циљ
истраживања
је
био
испитивање
развијености
фонемског
слуха,
артикулације
и
оралне
праксије,
док
су
се
посебни
циљеви
односили
на
испитивање
односа
појединачних
артикулационо-фонолошких
способности,
као
и
испитивање
постојања
ефеката
фактора
хронолошког и
слушног
узраста
на
њихов
развој
код
кохлеарно
имплантиране
деце
предшколског
узраста.
Методе:
Истраживачки узорак је чинило 20
деце узраста од 36 до 77 месеци старости (М = 59,95, SD = 12,54), а развијеност
артикулационо-фонолошких
способности
испитивана
је
применом
Теста
за
испитивање
разликовања
фонема,
Глобалног
артикулационог
теста и
Теста
оралне
праксије.
Резултати:
Добијени
резултати
сугеришу
да
је
од
свих
артикулационо-фонолошких
способности
најразвијенија
фонемска
дискриминација,
затим
орална
праксија,
а
потом
артикулација.
Између
испитиваних
способности
уочена
је
статистички
значајна
повезаност
развијености
фонемског
слуха и
артикулације
(r
=
0,82, p <
0,001)
и
развијености
оралне
праксије
и
артикулације
(rs
=
0,46, p =
0,04).
На
нивоу
испитивања
фактора
уочено
је
да
хронолошки
узраст
утиче
на
развијеност
оралне
праксије
(rs
=
0,75, p <
0,001), а
слушни
узраст
на
развијеност
артикулације
(r
= 0,46, p = 0,04). Закључак: Артикулационо-фонолошке
способности испитиваног узорка развијене су у мери неопходној за даљи
адекватан говорно-језички развој. Развијеност артикулације је још увек
у фази успостављања те захтева подршку, коју испитани квалитет фонемског
слуха и
оралне
праксије
испитиваног
узорка
адекватно
омогућују.Introduction. The development of speech involves the combination
of auditory perception, phonemic discrimination, production, and selfperception,
with
which
is
built
a
connected
pronunciation
and
concrete
realization
of
language,
as a
means
of
communication
and a
mechanism
of
intellectual
activity,
which
enables
abstraction
and
conceptual
thinking.
Objective.
Seeing the importance of adequate development of speech and
language, both for achieving communication and regulating psychological
processes, the aim of the research was to examine articulatory-phonological
abilities, as a basis of speech and language, in the population of cochlear
implanted children with speech and language deficits; in preschool age
when their development is most intense. The general goal of this research
was to examine the development of phonemic hearing, articulation and oral
practice, while the specific objectives were related to the examination of the
relationship between individual articulatory-phonological abilities, as well as
the examination of the effects of chronological and auditory age factors on
their development in cochlear implanted preschool children. Methods. The
research sample consisted of 20 children aged 36 to 77 months (M = 59.95,
SD = 12.54), and the development of articulatory-phonological abilities was
examined using the Phoneme Discrimination Test, the Global Articulation
Test and the Oral Test Practices. Results.The obtained results suggest that of
all articulatory-phonological abilities, phonemic discrimination is the most
developed, followed by oral practice, and then articulation. Between the
tested abilities, a statistically significant correlation was observed between
the development of phonemic hearing and articulation (r = .82, p < .001) and the development of oral practice and articulation (rs = .46, p = .04). At the
factor level, it was observed that chronological age affects the development
of oral practice (rs = .75, p < .001), and that hearing age affects articulation
(r = .46, p = .04). Conclusion. The articulatory-phonological abilities of the
examined sample were developed to the extent necessary for further adequate
speech-language development. The development of articulation is still in the
establishment phase and requires support in adequate acquisition, which the
tested quality of phonemic hearing and oral practice of the examined sample
provide adequately
Наставни приступ деци с визуелним дисфункцијама – практична упутства за усвајање академских вештина
No full textOбразовање деце с тешкоћама у визуелном функционисању које настају као последица лезија или дисфункција у централном нервном систему представља значајан изазов. Ово стање се назива церебрално оштећење вида, а прати га најчешће уредан офталмолошки налаз. Функционални проблеми који се код деце јављају могу се манифестовати као блаже тешкоће код усмеравања визуелне пажње, све до потпуне немогућности ефикасне употребе вида у одређеним ситуацијама. Овакво варијабилно дететово понашање бива (криво) протумачено као неспретност, недостатак разумевања и пажње или се приписује проблемима у социјалном функционисању и комуникацији, при чему у највећем броју случајева није препознато као последица тешкоћа у визуелном функционисању. Проблеми с видом резултирају проблемима у академским активностима, а потребе деце с церебралним оштећењем вида су јединствене.
Циљ рада је да се, кроз преглед литературе, укаже на специфична понашања која одликују децу с церебралним оштећењем вида и дају опште препоруке за наставни приступ у раду с овим ученицима, што би могло да омогући побољшање њихових наставних постигнућа и олакша стицање академских вештина. У раду су дати предлози наставних стратегија, предлози за адаптације наставног материјала, као и препоруке за адаптације у простору. Наведене адаптације могу бити корисне, како ученицима с церебралним оштећењем вида, тако и ученицима с другим тешкоћама у развоју, али и ученицима типичне популације
Engagement in sports and children’s cognitive abilities: an analysis of executive functions
No full textStudies examining the correlation between children’s participation in sports activities and their executive functions (EFs) are relatively scarce, especially those that control the impact of participants’ intelligence. This research aimed to compare the EFs of children engaged in sports with those of their non-athletic peers, while controlling the impact of intelligence. Additionally, it compared the EFs of children participating in open skills sports (OSS) with those practicing closed skills sports (CSS). The sample included 83 participants (53% girls), aged 9-11 years, of whom 40 engaged in sports during their leisure time. Intelligence was evaluated using Raven’s Progressive Matrices, while working memory was assessed using tasks such as Digit Span Backward and Figure Span Backward. Inhibitory control was measured using the Dodrill’s Stroop Test and the Go/No-Go task, while cognitive flexibility was evaluated with the Wisconsin Card Sorting Test. Planning skills were assessed using the Twenty Questions Task and the Tower of London. The results revealed that children engaged in sports achieved better outcomes only in nonverbal working memory compared to the non-athletes. Involvement in OSS, rather than CSS, is associated with superior performance in nonverbal working memory. The findings suggest that engaging in cognitively stimulating physical activities holds potential benefits for the cognitive development of typically developing children. The observed relationship between sports activities and working memory further implies potential benefits for children with neurodevelopmental disorders. This underscores the necessity for additional research aimed at exploring specific mechanisms and adapting interventions to foster cognitive development in this group of children
Potreba za podrškom dece sa smetnjama u razvoju iz perspektive roditelja
No full textCelokupno funkcionisanje dece sa smetnjama u razvoju zavisi od njihovih
mogućnosti, podrške koju dobijaju te očekivanja koja se stavljaju pred njih. Kod roditelja
dece sa smetnjama u razvoju neretko su prisutna očekivanja u vezi sa njihovim
funkcionisanjem, koja vrlo često nisu u skladu sa realnim mogućnostima i kapacitetima
dece. Pred njih se stavljaju skoro pa nemogući ciljevi, prilikom čega deca ne poseduju
dovoljno razvijene sposobnosti koje su neophodne za ostvarenje istih. Cilj: Cilj
sprovedenog istraživanja bio je utvrđivanje vrste podrške koja je, prema mišljenju
roditelja dece sa smetnjama u razvoju, neophodna za njihovo optimalno funkcionisanje
Metod: Uzorak je činilo 49 roditelja dece sa smetnjama u razvoju. Za potrebe ovog
istraživanja korišćen je posebno konstruisan upitnik putem kojeg su prikupljeni podaci u
vezi sa vrstom podrške za koju roditelji smatraju da je potrebna njihovoj deci. Rezultati:
Rezultati istraživanja pokazuju da većina ispitanih roditelja (67,3%) smatra kako je govor
dece oblast u kojoj im je podrška najpotrebnija. Pored toga, 57,1% roditelja ističe kako je
znatna količina podrške neophodna i u oblasti socijalnih veština dece, zatim pažnji i
komunikaciji (51%). Kao izrazitu prepreku roditelji navode manjak znanja te
nemogućnost izdvajanja dovoljne količine vremena za rad sa svojom decom. Zaključak:
Zaključuje se da su, bez obzira na vrstu smetnje, govor i komunikacija oblasti u kojima je
deci neophodno pružiti dodatnu podršku. Roditelji pokazuju želju za rad sa decom, ali
kao prepreku za to navode manjak vremena. Ovaj podatak nam govori u prilog rane
intervencije, posebno u pogledu porodično orijentisane rane intervencije, kao i saradnje
koju je neophodno ostvariti između roditelja i stručnjaka
Review of a questionnaire for elderly hearing aid users
No full textГубитак слуха током живота може имати негативан утицај на
когнитивну функцију, комуникацијске способности, самостално функционисање и
укупан
квалитет
живота
појединца.
Време
које
прође
од
дијагнозе
губитка
слуха
до
почетка
адаптације
на
слушне
апарате
износи
од 5
до
20
година у
зависности
од
хронолошког
узраста,
степена
оштећења
слуха и
мотивације
пацијента.
Наведени
подаци
јасно
указују
на
потребу
за
подизањем
свести о
значају
ране
процене и
интервенције
која
подразумева
амплификацију и
слушну
рехабилитацију
особа
одраслог и
старијег
животног
доба.
Уколико
се
не
предузму
одређене
мере
превенције и
бриге о
слуху,
од
тренутне
глобалне
процене
да
1,2
милијарде
људи
живи
са
неким
степеном
губитка
слуха,
до
2050.
године
овај
број
би
могао
бити
удвостручен.
Рад
је
резултат
критичке
анализе
великог
броја
упитника и
приказани
су
они
који
чији
резултати
потврђују
висок
ниво
поузданости и
валидности.
Циљ
рада
био
је
да
се
прикажу
упитници
намењени
корисницима
амплификације
одрасле и
старије
животне
доби
који
су
адекватан
инструмент
за
прикупљање
података.
Приказана
је
систематизација
више
од
20
упитника
који
су
намењени
корисницима
слушних
помагала
одрасле и
старије
животне
доби а
коришћени
су у
истраживањима
различитих
аутора, а
односе
се
на:
самопроцену
степена
и
учесталости
слушне
сметње,
прихватање
губитка
слуха,
бенефит
од
коришћења
амплификације,
процену
задовољства
коришћењем
амплификације
и
процену
индекса
инвалидитета
услед
губитка
слуха.
На
основу
података о
ниској
учесталости
примене
слушне
амплификације
код
особа
са
оштећењем
слуха
различитог
степена
која у
популацији
одраслог и
старијег
животног
доба
износи
свега
10%,
сматрамо
да
већа
информисаност
научне и
стручне
јавности о
значају
проблема
као и
прикупљање
већег
броја
информација
од
стране
потенцијалних и
активних
корисника
амплификације,
може
освестити
значај
увођења
националне
стратегије
целоживотне
бриге о
слуху у
свакодневну
клиничку
праксу.Hearing loss developing across life span could have negative impact on
cognitive function, communication capacity, independent functioning
and overall quality of life of an individual. Time span between the onset of
hearing impairment and intervention with hearing aids could vary between
5 and 20 years and depends on chronological age, degree of hearing loss and
motivation of the individual. Those data clearly imply the need to improve
the awareness on early detection and intervention for hearing impairment in
adults and elderly. The global burden of hearing loss currently includes 1.2
billion people with some degree of hearing impairment and without active
measures of prevention, detection and intervention, that number could be
doubled by 2050. This review encompasses critical approach to numerous
questionnaires regarding hearing impairment and intervention, with special
emphasis on those with high reliability and validity. The objective of this
review was to assess different questionnaires for adult and elderly hearing
aid users and evaluate their adequacy. More than 20 questionnaires for
adult and elderly hearing aid users, designed by different authors, have been
systematically reviewed. Those questionnaires regard personal evaluation
of hearing handicap, compensating for hearing loss, benefit and satisfaction
with hearing aids and disability index because of hearing impairment.
Considering the fact that only 10% of hearing-impaired adults and elderly use
hearing aids, it is necessary to improve public awareness about this problem
and consequences of untreated hearing loss and obtain feedback from hearing
aid users about the benefits. Sharing this information among the general
population and professionals could initiate development of a national strategy
for hearing healthcare across life span and improve clinical practice
Неуромаркери процесирања аудитивних стимулуса код особа са поремећајем из спектра аутизма
No full textСлушна осетљивост је типична измењеност сензорне обраде код
особа са поремећајем из спектра аутизма (ПСА). Слушна осетљивост
се испољава као повећана осетљивост на звукове из околине и ниска
толеранција на гласне звукове, што може отежати разумевање говора
и дискриминацију одређених звукова од позадинске буке. Истраживања
у овој области указују да особе са ПСА показују измењену кортикалну
активност процесирања једноставних звукова и говора, чему вероватно
доприносе поремећаји у процесу обраде информација.
Циљ рада је да се на основу прегледа литературе и бројних резултата
истраживања која су проучавала кортикалне одговоре на једноставне
звучне стимулусе и једноставне говорне стимулусе, размотре могући
узроци сметњи у обради говормо-језичке информације код особа са ПСА.
Поред тога, размотра се и утицај буке на перцепцију говора. На основу
предочених показатеља, намеће се закључак о неопходности и значају
даљих истраживања у области испитивања неуромаркера процесирања
аудитивних стимулуса код особа са ПСА, која би имала примену не само
у дијагностици већ и рехабилитацији деце са овим све чешће присутним
неуроразвојним поремећајем
Instrument za procenu negovanja različitosti na nivou organizacione kulture, klime i kompetencija osoblja: Ček lista „Revolucija različitosti“
No full textUvažavanje različitosti postavlja se kao visok prioritet pred sve ustanove/organizacije koje su usmerene na rad sa decom i mladima, bez obzira na sektor u kome operišu. Tri konstrukta se izdvajaju kao posebno relevantna i međusobno povezana kada je u pitanju negovanje razičitosti na organizacionom nivou, koji umnogome određuju na koji način će krajnji korisnici doživeti uvažavanje različitosti u praksi. To su kontekst (organizaciona kultura), nivo odnosa (organizaciona klima) i individualni nivo (kompetencije osoblja). U literaturi je dostupan veliki broj raznovrsnih instrumenata kojima se procenjuje neki od segmenata organizacionog funkcionisanja ustanova/organizacija, ali nedostaju instrumenti koji holistički prilaze proceni uvažavanja različitosti na organizaionom nivou. Dodatno, dostupni instrumenti su, po pravilu, krierani specifično samo za jedan kontekst (na primer obrazovanje) i imaju nisku primenjivost van sektora za koji su konstruisani. Sa ciljem omogućavanja rukovodiocima i osoblju raznovrsnih tipova ustanova/organizacija koje sprovode direktan rad sa decom i mladima da realizuju skrining uvažavanja različitosti na organizaionom nivou, te da procene svoju organizacionu kulturu, klimu i kompetencije svog osoblja u domenu uvažavanja različitosti, kreirana je Ček lista „Revolucija različitosti“. U radu je prikazan proces konstrukcije ček liste i izvedene su preporuke za njenu primenu u praksi