Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Sportization of physical education: russian experience
Get PDFIn modern conditions, contrary to the traditional practice of educational institutions focused on educational results in terms of subject, cultural, professional competencies and the creation of a health-saving environment new conceptual approaches and innovative technologies are being formed that allow recognizing students’ health as a fundamental educational object. The need for shifting the emphasis from creating a health-saving environment of educational institutions to building a health-forming educational space, which ensures the development of health-forming values and meanings, has already been recognized. The authors trace the relationship between sportization of physical education and health-forming educational space
Istraživački prioriteti u studijama ometenosti Vezani za covid-19
Get PDFThe novel coronavirus disease (COVID-19) pandemic crisis presents a
considerable challenge to the population of people living with disabilities.
The main purpose of this paper was to identify the emerging research areas
in disability studies related to COVID-19 in order to set out the immediate
priorities and longer-term strategies for science research and evidence-based
practises. Prioritized topics in public health and general health-related
topics were discussed, including cognitive sequelae and various neurological
manifestations in COVID-19 survivors with disabilities, new surveillance or
data collection systems, strategies of improving the health protection measures
for people living with disabilities, and the question of equity in access to medical
care. Service disruptions have highlighted the importance of implementation
of the biopsychosocial model and evidence-based service decisions and that
future research should be directed towards the problems of adaptation and
management of outpatient and inpatient clinical work, pandemic-specific
information needs and standardization of the best-practice rehabilitation
protocols. Geographic information system methods or a spatial analysis was
recommended. Particular attention was called to the research and innovative
approaches to telehealth or telemedicine in therapeutic, rehabilitation,
assessment and follow-up purposes, as well as the raising ethical issues related
to using disability as a factor in denying life-saving treatment. High-quality
research standards, multidisciplinary and intersectoral approach with a global
perspective and international research results comparisons were suggested. The
upcoming findings of disability studies would certainly improve the society’s
ability to adjust and prepare for a re-emergence of COVID-19.Kriza izazvana pandemijom novog korona virusa (COVID-19) predstavlja
veliki izazov za populaciju osoba koje žive sa invaliditetom. Glavni cilj ovog
rada je bio da se identifikuju novonastala istraživačka područja u studijama
ometenosti koja se odnose na COVID-19 kako bi se odredili neposredni prioriteti
i dugoročne strategije za naučno istraživanje i praksu zasnovanu na dokazima.
Razmotrene su prioritetne teme u javnom zdravstvu i opšte zdravstvene
teme, uključujući kognitivne posledice i različite neurološke manifestacije kod
osoba sa ometenošću koje su se oporavile od oboljenja COVID-19, nove sisteme
nadzora ili prikupljanja podataka, strategije poboljšanja mera zdravstvene
zaštite za osobe sa ometenošću, kao i pitanje jednakosti u pristupu medicinskoj
nezi. Prekidi u pruženju servisnih usluga ukazali su na važnost primene
biopsihosocijalnog modela i odluka o uslugama zasnovanih na dokazima, ali
i da bi buduća istraživanja trebalo da budu usmerena na probleme adaptiranja
i upravljanja ambulantnim i bolničkim kliničkim radom, na probleme vezane
za potrebe za specifičnim informacijama o pandemiji i na standardizaciju najboljih
protokola vezanih za rehabilitaciju. Preporučene su metode geografskog
informacionog sistema ili prostorne analize. Posebna pažnja je posvećena istraživanjima
i inovativnim pristupima telezdravlju ili telemedicini primenjenoj u
terapeutske i rehabilitacione svrhe, u svrhe procene i praćenja, kao i sve važnijim
etičkim pitanjima koja se odnose na navođenje invaliditeta kao faktora opravdavanja
uskraćivanja lečenja koje bi moglo da osobi spasi život. Predloženi
su visokokvalitetni istraživački standardi, multidisciplinarni i međusektorski
pristup sa globalnom perspektivom i međunarodnim upoređivanjima rezultata
istraživanja. Predstojeći nalazi studija ometenosti bi sigurno mogli da poboljšaju
spremnost društva da se prilagodi i pripremi za ponovno pojavljivanje
COVID-19
Uticaj Montesori didaktičkog metoda i metoda direktnog podučavanja na samopoštovanje učenika sa Oštećenjem sluha u državi lagos
Get PDFThis study investigated the impact of Montessori didactic method and direct
instruction method on the self-esteem of pupils with hearing impairment in
Lagos State, Nigeria. The employed pre- and post-tests quasi-experimental
research design. A total of 29 pupils with hearing impairment were purposively
selected and participated in the study with 9, 10, 10 participants in treatment
and control groups through non-bias randomisation. Index of Self-Esteem
(ISE) developed by Hudson (1982) was adapted and revalidated with the
reliability of 0.77 and 0.76, respectively using concurrent validity and testretest
reliability. The treatment lasted nine weeks. The study revealed that
self-esteem significantly differs among pupils with hearing impairment
across the experimental groups. The Montessori didactic group had a higher
mean score than the direct instruction method, but both were better when
compared to the control group. In addition, the experimental group did not
significantly differ due to gender. It was recommended that teachers of pupils
with hearing impairment should use both Montessori Didactic and Direct
Instructions to reduce children’s social and emotional impairment and
increase their social functioning.U ovoj studiji ispitivan je uticaj Montesori didaktičkog metoda i metoda
direktnog podučavanja na samopoštovanje učenika sa oštećenjem sluha u
državi Lagos u Nigeriji. Primenjen je kvazi ekperimentalni istraživački dizajn
sa procenama pre i posle primene ovih metoda. U uzorak je namenski odabrano
29 učenika sa oštećenjem sluha. Oni su zatim nasumično i nepristrasno
podeljeni u grupe od devet, 10 i 10 ispitanika u dve eksperimentalne i jednu
kontrolnu grupu. Instrument korišćen u ovom istraživanju je Hadsonov
Indeks samopoštovanja (ISE) (Hudson, 1982), koji je prilagođen za potrebe
ove studije, a njegov koeficijent pouzdanosti i valjanosti u ovom istraživanju je
iznosio 0,77 na početnom, odnosno 0,76 na ponovljenom testiranju. Tretman
je trajao devet nedelja. Studija je pokazala da se samopoštovanje značajno
razlikovalo među učenicima sa oštećenjem sluha u eksperimentalnim grupama.
Grupa u kojoj je primenjivan Montesori didaktički metod imala je višu srednju
vrednost samopoštovanja od grupe u kojoj je primenjivan metod direktnog
podučavanja, ali su obe grupe bile bolje u poređenju sa kontrolnom. Dodatno, u
eksperimentalnoj grupi nije bilo značajnih razlika u odnosu na pol. Preporuka
je da nastavnici učenika sa oštećenjem sluha koriste i Montesori didaktički
metod i metod direktnog podučavanja kako bi smanjili socijalne i emocionalne
teškoće kod učenika i povećali nivo njihovog socijalnog funkcionisnaja
Parkinson’s disease - rehabilitation options
Get PDFParkinsonova bolest je često neurodegenerativno oboljenje koje se karakteriše
kompleksnom simptomatologijom i izrazitim oštećenjima motorike.
Cilj ovog rada bio je da se pregledom i analizom dosadašnjih istraživanja
sagledaju rehabilitacione mogućnosti u okviru različitih terapeutskih modaliteta
u tretmanu osoba sa Parkinsonovom bolešću i prikažu upečatljivi
istraživački nalazi koji svedoče o efektivnosti korišćenih rehabilitacionih
postupaka i njihovoj primenjivosti u kliničkim i vankliničkim uslovima.
Analiza literature je pokazala da se u rehabilitaciji osoba sa Parkinsonovom
bolešću učestalo koristi čitav spektar različitih terapeutskih modaliteta sa
ciljem unapređenja funkcionalnih sposobnosti, usporavanja razvoja sekundarnih
teškoća i invaliditeta i poboljšanja kvaliteta života ovih osoba.
Međutim, prema nalazima istraživačkih studija, efikasnost predstavljenih
rehabilitacionih postupaka je veoma varijabilna a efekti se vrlo često beleže
samo u pojedinim funkcionalnim sferama, uglavnom su kratkotrajni i ne
perzistiraju u dužem vremenskom periodu. Ipak, brojni parcijalni benefiti
za osobe sa Parkinsonovom bolešću koje nalazimo u studijama ukazuju na
perspektivnost korišćenja različitih terapeutskih modaliteta u rehabilitaciji
i na značaj kreiranja adekvatnih programa koji bi omogućili da se pozitivni
rehabilitacioni ishodi zadrže tokom dužeg vremenskog perioda. Pored toga,
evidentirana vremenska limitiranost efekata primenjenih postupaka nedvosmisleno
svedoči o potrebi za kontinuiranom i doživotnom rehabilitacijom
osoba sa Parkinsonovom bolešću.Parkinson’s disease is often a neurodegenerative disease characterized
by complex symptomatology and severe motor impairment. The aim of this
work was to consider the rehabilitation options within different therapeutic
modalities in the treatment of people with Parkinson’s disease through the
review and analysis of previous research and to present impressive research
findings that testify to the effectiveness of rehabilitation procedures used and
their applicability in clinical and outpatient settings. Analysis of the literature
has shown that a whole range of different therapeutic modalities with the
aim of improving functional abilities, slowing the development of secondary
difficulties and disabilities and improving the quality of life of these people is
being used frequently in the rehabilitation of people with Parkinson’s disease.
However, according to the findings of research studies, the efficiency of the
presented rehabilitation procedures is very variable and the effects are very
often recorded only in certain functional spheres, they are mostly short-lived
and do not persist for a long period of time. Nevertheless, the numerous partial
benefits for people with Parkinson’s disease found in the studies indicate the
prospectiveness of using different therapeutic modalities in rehabilitation
and the importance of creating adequate programs that would allow positive
rehabilitation outcomes to be maintained over a longer period of time. In
addition, the recorded time limitation of the effects of the applied procedures
unequivocally testifies to the need for continuous and lifelong rehabilitation of
persons with Parkinson’s disease
Neke karakteristike čitanja i pisanja kod dece mlađeg školskog uzrasta
Get PDFРазвој и стицање способности читања и писања одвијају се синхроно, заснивајући се на препознавању графема и њиховој конверзији у фонеме. Читање и писање имају велики значај у процесу учењa, стицању академских способности, језичком развоју и социјализацији. Основи циљ истраживања је био утврђивање неких карактеристика писања, као и неких карактеристика читања деце млађег школског узраста. С обзиром да се деца на млађем школском узрасту приликом читања и писања првенствено ослањају на визуелне информације, посебни циљ је био утврдити повезаност постигнућа на задацима читања и писања са визуелним способностима.
Узорак је чинило 61 дете (30 дечака и 31 девојчица), трећег разреда Основне школе „Краљ Петар Први“ у Нишу.
За процену писања и читања коришћени су Скала за процену зрелости рукописа, Скала за процену дисграфичности рукописа (Ajuriaguerra & Auzias, 1971) и Тродимензионални тест читања (Костић, Владисављевић и Поповић, 1983), док су суптестови АКАДИА теста развојних способности (Atkinson, Johnston & Lindsay, 1972) коришћени за процену визуелних способности (визуелне дискриминације и визуелне меморије) и способности цртања. Примењеним тестовима је утврђено да: зрелост рукописа није у складу са нормама код 19,3% девојчица и 30% дечака, као и да је графомоторна дисграфија присутна код 9,84% деце, са већом учесталошћу код дечака (13,3%) у односу на девојчице (6,5%); просечна брзина читања (АЅ=62, SD=44), број грешака приликом читања (АЅ=4,79, SD=1,88) и способност разумевања текста (АЅ=5,72, SD=1,81) су у складу са узрасним нормама Хелене Сакс, док способности визулене меморије (4,9%) и цртања (11,5%) одступају две стандардне девијације од узрасних норми.
Статистичком анализом утврђена је статистичка значајност између: дисграфичности и зрелости рукописа, графомоторне дисграфије и свих процењених карактеристика читања, графомоторне дисграфије и оцене из српског језика, као и графомоторне дисграфије и постигнућа на примењеним АКАДИА суптестовима.
Анализом података је утврђена статистички значајна повезаност између свих параметара читања и визуелних способности, карактеристика читања и оцене из српског језика, као и статистички значајна разлика између дечака и девојчица у броју грешака и броју наведених чињеница приликом читања. Такође, број грешака приликом читања показује статистичи значајну повезаност са брзином читања и разумевањем текста.Development of reading and writing does happen simultaneously and is based on recognising graphemes and their conversion into phonemes. Reading and writing are of great importance in the process of learning, developing academic skills, language development and socialization. The primary goal of the research was establishing certain characteristics of reading and writing of children in primary school. Considering that these children during reading and writing primarily rely on visual information a particular aim was to establish the correlation of reading and writing abilities to visual abilities. Sixty one children were involved in the study, 30 boys and 31 girls attending 3rd grade of “King Petar the First” primary school in Nis.
In order to assess the writing following tests were used: Scale for assessing the maturity of handwriting and Scale for assessment of dysgraphic handwriting (Ajuriaguerra & Auzias, 1971), Three-dimentional reading test (Kostić, Vladisavljević & Popović, 1983) was used for establishing some characteristics of reading and lastly subtests of ACADIA developmental abilities test (Atkinson, Johnston & Lindsay, 1972) were used for evaluating visual abilities (visual discrimination and visual memory) and drawing capabilities. Test resultat show that the maturity of handwriting is not in accordance with the norms in 19,3% of girls and 30% of the boys, also graphomotor dysgraphia is present in 9,84% of children with higher incidence in boys (13,3%) than girls (6,5%); average reading speed (АЅ=62, SD=44), number of reading errors (АЅ=4,79, SD=1,88) and text comperhension ability (АЅ=5,72, SD=1,81) are in concurrence with the age norms of Helena Sax. Furthermore visual memory abilities (4,9%) and drawing abilities (11,5%) vary in two standard deviations from age norms.
Statistical analysis showed that there is a statistical significance between: dysgraphia and the maturity of handwriting, graphomotor dysgraphia and all of the assessed reading characteristics, graphomotor dysgraphia and grade in Serbian (mother tongue) language, graphomotor dysgraphia and achievements on ACADIA subtests that were applied. Data analysis revealed a statistically significant correlation between all aforementioned parameters.
Furthermore the number of errors during reading shows statistical correlation with the speed of reading and comperhension of the text
Kompetentnost nastavnika i upotreba asistivne tehnologije u nastavi za učenike sa smetnjama u razvoju
Get PDFАсистивнa технологије је значајна јер омогућава ученицима већу самосталност у свакодневном животу, али и већу контролу над искуством учења. Да би асистивна технологија могла да се користи у школама, у раду са ученицима, неопходно је да наставници буду компетентни за њену употребу.
Компетентан наставник је онај који има висок ниво знања, вештина и познавања употребе асистивне технологије. Од његове компетенције зависи колико ће се користити у настави и колики ће значај имати за ученике. Уколико је наставник компетентан и сматра да је значајна у раду уложиће напоре на интегрисању технологије у процес учења.
Циљ рада је да на основу прегледа литературе и објављених истраживања сумирамo научна сазнања о кометентности наставника за примену асистивне технологије и значај употребе асистивних уређаја у образовању ученика са сметњама у развоју у инклузивним условима као и могуће изазове на које наилазе наставници при одабиру потребних помагала, као и описати мишљење и компетентност наставника који су у свакодневном контакту са децом за коришћење асистивне технологије у редовној настави.
Основна истраживачка питања била су: Какви су ставови наставника о значају употребе асистивне технологије у образовању ученика са сметњама у развоју? Каква је компетентност наставника за коришћење асистивне технологије? Како наставници процењују своја знања за употребу асистивне технологије? Да ли су наставници и учитељи редовне наставе заинтересовани за професионално усавршавање које се односи на асистивну технологију?
Претраживањем су обухваћени радови објављени у електронским базама података Web of Science, Google Academic i Pub Med, са кључним речима „асистивна технологија“, „употреба“, „компетенција“, „сметње у развоју“, „ученици“, „инклузивно образовање“. У обзир су узети радови публиковани на српском и енглеском језику у периоду од 1994. до 2019. године.
Резултати анализираних истраживања су показали да наставници имају позитивне ставове о асистивној технологији, али им недостаје знања и компетенција, међутим сви наставници су спремни на професионално усавршавање.
Може се закључити да се асистивна технологија недовољно користи у образовању ученика, јер без обзира на позитивне ставове, наставници своје знање процењују углавном као лоше, јер им недостају компетенције за њену употребу па је потребно посветити већу пажњу професионалном усавршавању учитеља и наставника, за шта су и сами заинтересовани.Assistive technology is important because it allows students greater independence in everyday life, but also greater control over the learning experience. In order for assistive technology to be used in schools, in working with students, it is necessary for teachers to be competent in its use. A competent teacher is one who has a high level of knowledge, skills and knowledge of the use of assistive technology.
It depends on his competence how much it will be used in teaching and how important it will be for students. If the teacher is competent and believes that it is important in the work, he will make efforts to integrate technology into the learning process.
The aim of this paper is to summarize the scientific knowledge of teachers' competence for the application of assistive technology and the importance of using assistive devices in the education of students with disabilities in inclusive conditions, as well as possible challenges faced by teachers in selecting the necessary aids. and describe the opinion and competence of teachers who are in daily contact with children to use assistive technology in regular classes.
The basic research questions were: What are the attitudes of teachers about the importance of using assistive technology in the education of students with disabilities? What is the competence of teachers to use assistive technology? How do teachers assess their knowledge of the use of assistive technology?
Are regular teachers interested in professional development related to assistive technology?
The search included papers published in electronic databases Web of Science, Google Academic and Pub Med, with the key words "assistive technology", "use", "competence", "developmental disabilities", "students", "inclusive education". Papers published in Serbian and English in the period from 1994 to 2019 were taken into account.
The results of the analyzed research showed that teachers have positive attitudes about assistive technology, but they lack knowledge and competencies, but all teachers are ready for professional development.
It can be concluded that assistive technology is insufficiently used in student education, because regardless of positive attitudes, teachers assess their knowledge mostly as bad, because they lack competencies for its use, so it is necessary to pay more attention to professional development of teachers. and interested themselve
Multidimenzionalna analiza glasa kod vaspitača
Get PDFПредмет овог рада је био да се испита акустичка структура вокала код васпитача као и утицај информисаности о вокалној хигијени на вредности акустичких параметара.
Истраживање је спроведено на узорку од 30 испитаница. Испитанице су имале задатак да смирено и спонтано продукују вокал „А“у трајању од пет секунди. Фонација вокала А анализирана је помоћу програма за акустичку анализу гласа MDVP (Kay Elemetrics).
Циљ овог истраживања се односио на утврђивање вредности анализираних параметара гласа васпитача у односу на старосну доб и дужину радног искуства, утврђивање постојања разлика у акустичким параметрима гласа у односу на пушачки статус као и повезаност акустичких параметара гласа и информисаности васпитача о вокалној хигијени.
Анализирано је укупно 10 параметара мултидимензионалне анализе гласа: параметри краткотрајних и дуготрајних поремећаја фреквенције - Fo, Jitt, PPQ, RAP; параметри краткотрајних и дугорајних поремећаја амплитуде - Shim, APQ, vAm; параметри процене шума и тремора- NHR, VTI, SPI. Прикупљени подаци обрађени су применом статистичког пакета SPSS. Приликом обраде података коришћене су методе дескриптивне статистике, статистичке методе т-тест и jеднофакторска анализа варијансе, једнострука регресиона анализа, Пирсонов коефицијент корелације.
Резулати су показали је веза између средње вредности фреквенције (Fo) и старосне доби васпитача присутна. Као и то да веза између Fo и дужине радног стажа постоји. Можемо је окарактерисати као везу осредњег интензитета ,негативног смера. Што је већа старосна доб и дужина радног стажа испитаница, то су ниже средње вредности фреквенције и обрнуто.
Примена једнофакторске анализе варијансе (ANOVA) указује на то да нема статистички значајних разлика у погледу опште информисаности васпитачица о
вокалној хигијени гласа у односу на старосну доб и дужину радног стажа испитаница као и то да не постоји значајна повезаност између опште информисаности испитаница и акустичких параметара мултидимензионалног теста гласа.
Резултати су такође показали да постоје статистички значајне разлике у погледу средње вредности фреквенције (Fo) између пушача и непушача. Статистички значајне ралике су уочене и на димензијама Jitter i RAP, параметру варијација врха амплитуде vAm као и на једној од три параметара процене шума и тремора ,шум/хармоник (NHR) између подузорака пушача и непушача.
Регресионом анализом смо дошли до сазнања о постојању предикције дужине пушачког стажа на средњу вредност фреквенције Fo, који указују на то да постоји статистички значајна предикција као и да са повећањем пушачког стажа варијација врха аплитуде такође повећава (vAm). Статистичка значајност примећена је и на једној од три испитивана параметра процене шума – однос шум/хармоник(NHR).
Овај податак сугерише да се професионална употрба гласа у комбинацији са навиком пушења може повезати са променама акустичких параметара
Kvalitet života porodica dece sa teškoćama u razvoju
Get PDFЦиљ овог мастер рада је да се прегледом литературе издвоје и анализирају студије које су се бавиле упоређивањем квалитета живота породица деце са тешкоћама у развоју, и породица деце типичне популације.
За потребе рада искоришћено је двадесетједно истраживање које је објављено у временском размаку од 2009. године која се сматра годином увођења инклузивног образовања и васпитања, па до 2020. године. Прегледом и проучавањем доступне литературе може се закључити како родитељство детета с потешкоћама у развоју доноси бројне изазове.
Резултати показују да постоји статистички значајна разлика ниског интензитета између родитеља деце с тешкоћама у развоју и родитеља деце типичне популације у погледу субјективне процене квалитета живота, при чему је лошији квалитет живота родитеља деце с тешкоћама у развоју. Родитељи деце са тешкоћама у развоју имају нижи квалитет живота и лошије здравствено стање, и присуство посебно менталних болести, од родитеља деце типичне популације.
Сензибилизација и образовање друштва и родитеља о специфичностима и проблемима који се јављају код деце са тешкоћама у развоју као и побољшање образовног система и интеграција деце са развојним поремећајима у друштво су неки од предлога за постизање циљева унапређења квалитета живота. Побољшање квалитета живота, посебно побољшање менталног здравља и социјалних интеракција родитеља требало би бити један од кључних циљева интервенција намењених породицама деце с тешкоћама у развоју.The aim of this master thesis is to review and analyze studies that have compared the quality of life of families of children with disabilities, and families of children of the typical population.
For the needs of the work, twenty-one research was used, which was published in the period from 2009, which is considered the year of the introduction of inclusive education, until 2020. By reviewing and studying the available literature, it can be concluded that parenting a child with developmental difficulties brings numerous challenges.
The results show that there is a statistically significant difference in low intensity between parents of children with disabilities and parents of children of the typical population in terms of subjective assessment of quality of life, with poorer quality of life of parents of children with disabilities. Parents of children with disabilities have a lower quality of life and poorer health, and the presence of especially mental illnesses, than parents of children of the typical population.
Sensitization and education of society and parents about the specifics and problems that occur in children with disabilities, as well as improving the education system and integration of children with developmental disorders into society are some of the proposals for achieving the goals of improving quality of life. Improving the quality of life, especially improving the mental health and social interactions of parents, should be one of the key objectives of interventions aimed at the families of children with disabilities
Inclusive education of children with disabilities in the online environment
Get PDFThe study aims to determine the circumstances and usefulness of online learning and
teaching that have been organized for students with disabilities during the COVID 19
virus pandemic and the closure of schools in Serbia and Montenegro. Online teaching in
this case includes all measures taken with the aim of education and upbringing of children
and students with disabilities, which were applied in the online environment, through the
Internet. Education regulations mention distance education but education systems do not
have elaborate procedures for implementing this form of education. During the pandemic,
states have organized classes in two segments: the transmission of video lessons on
national TV stations, and the preparation, production, distribution, and evaluation of
assignments for students, have done by their teachers. There have been no special
procedures and methods implemented for educating students with disabilities. The
research on the education of children with disabilities in the online environment included
parents and teachers of students with disabilities (N = 286) from Serbia and Montenegro.
The respondents were surveyed electronically, using specially created questionnaires for
both groups of respondents. The data were systematized and analyzed. The results show
that the majority of respondents, with a significant difference between groups of teachers
and parents (p = .05), think that online learning was not a good replacement for real
learning but that in some sense it was useful for children with disabilities; also, most
respondents claim that children with disabilities cannot learn online or cannot learn in that
way without significant support. The level in organizing online learning for children with
disabilities is visible from the results which show that teachers were in contact with
students mostly indirectly, through parents to whom they sent materials for learning and
practicing. Online learning for children with disabilities has yet to be developed and
established as an additional form of real learning and teaching (p= .008). Such learning in
special conditions (such as the one brought by the COVID 19 virus pandemic) can be a
temporary substitution for real teaching, but with the application of specially adapted
approaches and procedures that are suitable for children with disabilities. States should
develop appropriate guidelines and establish the necessary conditions to implement the
learning of children and students with disabilities in the online environment