Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Effects of Treatment Using the Semantic Feature Analysis Method on the Improvement of Narrative Discourse in Persons with Fluent Aphasias
No full textIntroduction. Patients with a fluent type of aphasia have semantically poor discourse, which is often
uninformative for the interlocutor, having consequences for their daily life. One of the treatment methods
used in clinical practice is the semantic feature analysis (SFA). The aim of this study was to determine the
impact of this treatment method on the content of discourse in patients with fluent aphasia.
Material and methods. The sample consisted of 30 subjects with fluent aphasia, namely: Wernicke's
aphasia (9 subjects), conductive aphasia (6 subjects), transcortical sensory aphasia (8 subjects), and anomic
aphasia (7 subjects). To assess the formation of narrative discourse, the picture subtest "Cake theft" from
the Boston diagnostic test for aphasia was used. The content of the discourse was assessed by two
experienced speech therapists - aphasiologists.
Results. After the treatment using the semantic feature analysis, an increase in the number of content
words was observed in all patients (H = 22.53, df = 3, p < .001; H = 23.42, df = 3, p < .001; H = 23.10, df = 3, p <
.001). Patients with Wernicke's and transcortical sensory aphasia had most impairment in the
content/informativeness of discourse. Uninformative discourse was observed in 5 (33.33%) patients with
Wernicke's and 4 (26.67%) patients with transcortical sensory aphasia. The type and severity of aphasia
were shown to affect the informativeness of discourse.
Conclusion. The semantic feature analysis treatment method leads to a significant improvement of
narrative discourse in patients with milder forms of aphasia, such as anomic and conductive aphasia
The role of cognitive biases in shaping irrational beliefs: a multi-study investigation
No full textIrrational beliefs encompass a broad set of beliefs that lack verifiable empirical evidence and contradict scientific principles, often grouped into conspiratorial, pseudoscientific, and paranormal domains. This paper investigated whether these beliefs are rooted in a set of cognitive biases. Across four studies, low socioeconomic status, right-wing political orientation, and religiousness accounted for a substantial portion of irrational beliefs variance. However, cognitive biases consistently contributed incrementally to their prediction, with naturalness bias, omission bias, commitment bias, and the overconfidence effect emerging as the most robust predictors. Our findings indicate the nuanced nature of these relationships, as the predictive power of cognitive biases was consistently higher for conspiracist and pseudoscientific beliefs in comparison to paranormal ones
Lifetime prevalence of questionable health behaviors and their psychological roots: A preregistered nationally representative survey
No full textA growing body of evidence suggests that questionable health behaviors- not following medical
recommendations and resorting to non-evidence based treatments—are more frequent
than previously thought, and that they seem to have strong psychological roots. We thus
aimed to: 1) document the lifetime prevalence of intentional non-adherence to medical recommendations
(iNAR) and use of traditional, complementary and alternative medicine
(TCAM) in Serbia and 2) understand how they relate to ‘distal’ psychological factors—personality
traits and thinking dispositions, and ‘proximal’ factors—a set of beliefs and cognitive
biases under the term ‘irrational mindset’. In this preregistered cross-sectional study on a
nationally representative sample (N = 1003), we observed high lifetime prevalence of iNAR
(91.3%) and TCAM (99.2%). Irrational beliefs, especially magical health beliefs and medical
conspiracy theories, were the strongest predictors of TCAM. They also mediated the relation
between Disintegration/lower cognitive reflectiveness and TCAM. High Disintegration, and
low Conscientiousness predicted iNAR directly, whilst negative experiences with the healthcare
system facilitated both types of questionable health practices. The established psychological
profile of people prone to questionable health behaviors and the fact they can be
tracked to negative experiences with the system can be used to tailor public health
communications
Заступљеност сметњи у читању код ученика трећег и четвртог разреда – прелиминарно истраживање
No full textВећина истраживања о сметњи у читању је била усмерена на децу раног школског узраста (до трећег разреда), али доступни подаци из мањег броја студија указују на одређен проценат деце може испољавати тешкоће и на старијем узрасту (четврти и старији разреди). Циљ истраживања је био утврђивање процента деце која одступају од просечних норми у појединачним доменима читања на нестандардизованом тесту процене доступном у нашем говорном подручју. Узорак је чинило 100 деце трећег и четвртог разреда основне школе без дијагнозе дислексије. За процену способности читања примењен је Тродимензионални тест читања, намењен евалуацији брзине и тачности читања, као и разумевања прочитаног. Резултати су показали да 88% деце остварује просечна постигнућа у домену брзине читања, 86% на плану тачности читања, док 58% деце има просечна постгнућа на плану разумевања прочитаног. Са друге стране, 10% деце која има изражене тешкоће на плану брзине читања, 14% има теже сметње на плану тачности читања, док 17% деце има умерене тешкоће на плану разумевања прочитаног, у односу на утврђена просечна постигнућа деце у узорку. Добијени резултати указују на то да учесталост присуства тешкоћи у читању оквирно одговара по- дацима из наше и стране литературе. Наведено имплицира потребу за стандардизацијом мерних инструмената за процену читања деце у на- шем говорном подручју, а која би омогућила прецизнију идентификацију тешкоћа у читању
Cultural correlates of gender gap trends in pisa mathematics performance across countries and time
No full textThe gender gap in mathematics-related outcomes favoring boys varies across countries and has been narrowing over
the last few decades. These temporal and geographical variations present solid evidence that the gap is not biologically rooted and is instead tied to different socialized values. This study explores the relationship between
changes in the mathematics gender gap across countries and culture. We utilized Hofstede’s model of cultural
dimensions, which describes six dimensions on which different countries and cultures differ. Previous studies have shown different types of relationships between these dimensions and the gender gap in mathematics. In the present study, we used the average decennial trend in gender difference in mathematics performance over the last ten years of PISA cycles. After controlling for the initial difference, only Collectivism vs. Individualism was a significant predictor of the change. The findings suggest that the boys-girls gap is closing more successfully in collectivistic cultures. One possible explanation is that girls in collectivistic cultures receive more support for learning mathematics since STEM is a lucrative field, and individuals in collectivistic cultures equally distribute responsibility for the group’s financial security, which strong mathematics skills and a job in a STEM field can provide. Another explanation relates to the value placed on collective well-being in collectivistic cultures and the greater educational support that all students, including girls, receive compared to individualistic cultures. Future studies should examine the specific mechanisms, processes, and values of collectivistic cultures to inform the design of intervention programs
Дигитална инклузија: улога е-учења у рехабилитацији осуђених
No full textОбразовање заузима посебно место у процесу пеналне рехабилитације, јер су код осуђених присутне образовне потребе и нижи ниво образовања од незатворске популације. Образовни програми нису новина у пеналном систему, а у актуелном времену се апострофира значај примене иноватив
них облика наставе, што сличнијим образовању ван затвора. Циљ овог
рада је да се прикажу предности е-учења у затворима, али и да се укаже на изазове и препреке које стоје на путу његове имплементације. За потребе увида у релевантне научне изворе коришћена је претрага електронских библиографских база: KоBSON, Google Scholar и ResearchGate. Резултати истраживања показују да е-учење у затворима има многобројне предности, те да се његовом применом могу превазићи најразличитије баријере које стоје на путу успешне реинтеграције осуђених у друштвену заједницу. С друге стране, иако поједине државе успешно примењују ову форму образовања, безбедносни аспекти затворског живота имају важну улогу и у одређеној мери стоје на путу његове имплементације. У будућности је важно створити безбедно окружење за примену е-учења у затворима, како би се повећале могућности за реинтеграцију осуђених у заједницу и смањио ризик од рецидивизма
Female convicts and imprisonment in Serbia, In: Ćopić, S., Batrićević, A. (eds.) Prison Environment: A Female Perspective. Belgrade: Institute for Criminological and Sociological Research: 221- 242
No full textFor quite a long time, issues related to female crime, and the position of women in the criminal
justice system and in prisons have been neglected and marginalized. This was justified by the low
crime rate among women, and consequently, their smaller share in the overall structure of
convicted and imprisoned persons. Position of female offenders in general and in prison facilities
in particular came to the fore in the 1980s thanks to feminist-oriented criminologists who
criticized ‘traditional criminology theories’ as male-oriented and insufficient to explain female
crime. They shed light on the unique pathways women take to crime, rooting them in a broader
social context, which, on the other hand, shape the specific needs and requirements of
imprisoned women. Women in prison constitute a particularly vulnerable group of convicted
individuals, whose vulnerability derives from the overall position of women in the society and the
attitudes toward them, which are still significantly burdened by gender stereotypes and
prejudices. However, as pointed out in the United Nations Rules for the Treatment of Women
Prisoners and Non-custodial Measures for Women Offenders, prison facilities are designed
primarily for male prisoners, leaving women’s specific needs and requirements unmet, which
negatively effects women’s mental and physical health, well-being, and welfare. Taking this as a
starting point, this chapter aims to highlight the specificities of female crime and the pathways
that lead women into crime, which also determines the specific needs and requirements regarding
their status and treatment in prison facilities. In order to better illustrate these issues, the chapter
focuses on the structure of female crime and the status of women in prison in Serbia, shedding
light on the past, present, and future of women’s imprisonment
(НЕ)ОДОБРАВАЊЕ РОДИТЕЉА И ИЗБОР СТУДИЈА СПЕЦИЈАЛНЕ ЕДУКАЦИЈЕ И РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ: ПЕРСПЕКТИВА СТУДЕНАТА
No full textЦиљ рада је испитати како студенти Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР) виде подршку својих родитеља у контексту њиховог избора студија, који су аргументи родитеља који не подржавају њихов избор, и да ли је мотивација студената за упис на ове студије повезана са перципираном родитељском подршком. У оквиру онлајн Упитника, 383 студенткиње и студента прве године су 2021/22, 2022/23. и 2023/24. школске године одговарали на на отворена питања: ,,Да ли су вас родитељи подржавали у одлуци да упишете ФАСПЕР?”, „Зашто су родитељи желели да упишете неки други факултет“, „Зашто сте се одлучили да упишете ФАСПЕР?“. Одговори су анализирани и категорисани тематском анализом садржаја. Удео студената чији упис ФАСПЕР-а нису подржавали родитељи чини скоро 20% (n = 70). Аргументи неодобравајућих родитеља заснивају се на уверењу да постоје алтернативна, адекватнија и перспективнија занимања, мање исцрпљујућа и стресна. Део родитеља показује сумње у компетенције своје деце, а у најређем броју случајева родитељи изражавају бојазан и неповерење у саму професију. Спроведеном хи квадрат анализом није утврђена разлика у мотивацији студената за упис на студије у зависности од тога да ли имају или немају доживљај родитељске подршке
Perspektive roditelja i vaspitača o uzajamnom poverenju u inkluzivnom vrtiću
No full textКада родитељи и васпитачи успоставе и одржавају партнерски однос како би подржали
развој деце, резултати инклузивне предшколске праксе се повећавају не само за децу, већ
и за родитеље и васпитаче. Полазећи од тога да је поверење неопходан услов за изграђивање партнерских односа и да у нашој средини недостају истраживања о овој теми, циљеви овог рада су да испитамо сагласност у вези са нивоом поверења родитеља и васпитача, као и у вези са разликама у нивоу поверења родитеља и васпитача у односу на развојни статус деце (са сметњама и без сметњи у развоју). Узорак је чинило 306 васпитача и 450 родитеља деце са сметњама и без сметњи у развоју. Примењена је Скала поверења, форма за васпитаче и форма за родитеље. Резултати су показали да је поверење васпитача на вишем нивоу него поверење родитеља. Такође, родитељи деце са сметњама у развоју значајније мање верују васпитачима него родитељи деце без сметњи у развоју, посебно када су у питању аспекти подршке развоју детета и начин комуникације васпитача са родитељима. Недостатак поверења између васпитача и родитеља деце са сметњама у развоју је фактор ризика за успостављање њихових партнерских односа, а тиме и јединственог деловања на развој и учење деце. Кроз иницијално образовање и стручно усавршавање потребно је оснажити васпитаче у домену начина њихове комуникације са родитељима, као и у вези са стратегијама за рад са децом са различитим потребама и њиховим родитељима. Указано је на правац даљих истраживања у функцији развијања успешних инклузивних образовних програма који би допринели да родитељи и деца осећају да припадају образовном контексту
Instrumenti za procenu rizika i potreba maloletnih učinilaca krivičnih dela
No full textTokom prethodne tri decenije, procena rizika i potreba maloletnih
učinilaca krivičnih dela je napredovala od nestrukturiranog stručnog
mišljenja do empirijski zasnovane strukturirane procene. Instrumenti
za procenu rizika i potreba pomažu stručnjacima iz prakse da utvrde
nivo rizika od recidivizma i identifikuju faktore na koje treba delovati da
bi se rizik smanjio. Cilj ovog rada je analiza savremenih trendova u ra
zvoju instrumenata za procenu u kontekstu principa RNR modela. Kroz
prikaz istorijata procene rizika i potreba, opisana je uloga RNR modela
u razvoju instrumenata treće i četvrte generacije. Prodiskutovane su ka
rakteristike instrumenata za maloletne učinioce krivičnih dela i ključne
razlike u odnosu na instrumente za odrasle prestupnike. Objašnjenja
su ilustrovana primerima instrumenata za generalnu predikciju rizika,
kao i specijalizovanih instrumenata za procenu rizika od određene vrste
krivičnih dela. Saznanja o efektima instrumenata za procenu rizika i
potreba predstavljena su kroz kratak pregled rezultata meta-analitičkih
studija. Na osnovu kritičkog osvrta na stanje u našoj praksi, date su
preporuke za unapređenje procedura i instrumenata za procenu rizika i
potreba maloletnih učinilaca krivičnih dela