Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Procena interpersonalne anksioznosti kod osoba koje mucaju
Mucanje se definiše kao govorni poremećaj koga karakterišu nehotična ponavljanja i produžavanja govornih elemenata tj. glasova, slogova ili reči. Evaluacija interpersonalne anksioznosti u patologiji mucanja treba da ukaže i podstakne novu
perspektivu, da pruži konceptualni pristup koji ima potencijal za bolje razumevanje afektovnog polja osobe koja muca upotpunjujući vodič za rehabilitaciju mucanja. Cilj ovog istraživanja je da se uporedi stepen interpersonalne anksioznosti
ispitanika koji mucaju i tipične populacije i potencijalni efekat starosnih razlika
i različitih formi mucanja na stepen interpersonalne anksioznosti. Uzorkom je
obuhvaćeno 48 ispitanika, 24 ispitanika koji mucaju i 24 ispitanika koji ne mucaju.
Procena interpersonalne anksioznosti izvršena je uz pomoć WILLOUGHBY upitnika za procenu stepena interpersonalne anksioznosti. Dobijeni rezultati pokazuju
da su ispitanici koji mucaju anksiozniji od ispitanika tipične populacije [F(1, 44)
= 13.66, p <.01]. Ispitanici koji mucaju, starije starosne grupe pokazali su viši stepen interpersonalne anksioznosti u poređenju sa mlađim ispitanicima [F(1, 22)
=8.544, p <.01]. Postoje razlike u stepenu interpersonalne anksioznosti kod osoba
koje mucaju u odnosu na formu mucanja [F(2, 21) = 80.83, p <.01], osobe koje
imaju tešku formu mucanja anksioznije su od osoba koje imaju laku i umerenu
formu mucanja. Istraživanje odnosa ovih poremećaja je od suštinskog značaja za
osnaživanje i dopunjavanje postojećih mera prevencije, ali i podsticanje razvoja
novih programa prevencije kako bi se pojava anksioznosti predupredila sticanjem sposobnosti za uspešno prevazilaženje emocionalnih nelagoda povezanih sa
govorom. Ova otkrića podvlače važnost procene i terapije mucanja kod odraslih
osoba i sugerišu da bi integracija intervencija logopeda i kliničkih psihologa mogla biti korisna za ovu populaciju
Primena dvojezičnog pristupa kod gluve i nagluve dece predškolskog uzrasta
Популација глуве и наглуве деце је врло хетерогена,
због тога је потребно постојање различитих приступа у едукацији како би
се успешно задовољиле њихове комуникацијске и образовне потребе. Не-
опходно је усавршавање постојећег образовног система у правцу развијања
таквог приступа који ће да одговори на њихове специфичности и ограни-
чења узрокована њиховим примарним оштећењем.
Двојезичност глувог детета подразумева познавање и редовну упо-
требу знаковног језика, који користи заједница глувих и говорног језика који
користи чујућа већина. Двојезичност чујућих се разликује од двојезичности
глувих. Двојезична чујућа деца, уче два језика као и глуви. Разлика је у томе
што други језик уче аудитивним путем, у истом модалитету као и први је-
зик. Глува деца уче два језика, у два модалитета, што је знатно сложеније.
На предшколском узрасту, задатак вртића је да омогући деци да наставе да
усвајају језик који су почела да усвајају у породици.
Глува деца глувих родитеља свакодневно су у ситуацијама окружена
својим првим (примарним) језиком у породици, за разлику од глуве деце,
чујућих родитеља. Код глуве деце, чујућих родитеља, васпитно-образовна
установа је одговорна за афирмацију знаковног језика, културе и идентитета
глувих и важна је за повезивање породице са заједницом глувих.
Oсновни циљ рада је да се прегледом доступне литературе укаже на
карактеристике двојезичног приступа у раду са глувом и наглувом децом
предшколског узраста. Двојезични приступ у васпитно-образовном раду
са глувoм и наглувом децом предшколског узраста, могуће је успешно им-
плементирати и у редовним условима васпитања и образовања, кроз дво-
језичне програме едукације глуве и наглуве деце и присуство знаковних
интерпретатор
Trening socijalnih veština kod dece i mladih sa intelektualnom ometenošću
Социјалне вештине један су од главних фактора који утичу на квалитет живота сваке особе. Ове вештине се стичу кроз искуства у различитим социјалним ситуацијама. Деца са интелектуалном ометеношћу представљају посебно ризичну групу када су у питању социјалне вештине.
Циљ овог рада је да се на основу увида у доступну литературу прикаже тренинг социјалних вештина као једнa од интервенција за унапређивање социјалног функционисања деце и младих са интелектуалном ометеношћу.
Резултати истраживања указују на то да тренинг социјалних вештина може довести до значајног побољшања социјалних вештина у популацији деце и младих са интелектуалном ометеношћу коришћењем комбинације различитих техника (објашњавања, моделовања, подстицања, играња улога, пружања могућности да се вештина употреби, поткрепљења...).
Тренинг се може применити код деце и младих са различитим ниовима интелектуалне ометености и на различитим узрастима, али и у различитим окружењима, при чему је у одређеним случајевима описане уобичајене технике потребно додатно прилагодити деци и младима са ИО. Која ће вештина бити обухваћена зависиће од карактеристика сваког појединачног испитаника (нивоа интелектуалне ометености, хронолошког узраста, постојања евентуалних коморбидних стања) и његових индивидуалних потреба односно могућности примене дате вештине у социјалном окружењу.Social skills are one of the main factors that affect the quality of life of every person. These skills are acquired through experiences in different social situations. Children with intellectual disabilities are a particularly risky group when it comes to social skills.
The aim of this paper is to present the training of social skills as one of the interventions for improving the social functioning of children and youth with intellectual disabilities, based on the insight into the available literature.
The results of the research indicate that the training of social skills can lead to a significant improvement of social skills in the population of children and youth with intellectual disabilities using a combination of different techniques (explaining, modeling, prompting, role playing, providing opportunities to use skills, reinforcement ...).
The training can be applied to children and young people with different levels of intellectual disabilities and at different ages, but also in different environments, whereby in certain cases the described common techniques need to be further adapted to children and young people with ID. Which skill will be covered will depend on the characteristics of each individual respondent (level of intellectual disability, chronological age, existence of possible comorbid conditions) and his individual needs, in other words, the possibility of applying the given skill in the social environment
Komparativna analiza intervencija i programa namenjenih tratmanu mladih sa poremećajima u ponašanju
У овоме раду биће анализирана и мећусобно упоређена следећа три програма намењена младима са проблемима и поремећајима у понашању и њиховим породицама: Приступ јачању
адолесцентске заједнице - (АКРА) програм, Кратка стратешка породична терапија - (КСПТ) програм и Функционална породична терапија - (ФПТ) програм. С обзиром на чињеницу да одбрани програми спадају у групу програма који су се вишеструким евалуацијама показали делотворним, као и на популарност и ширину њихове употребе, али и јединствене карактеристике које ће детаљније бити анализиране и објашњене у раду, сматрам да изабрани програми могу послужити стручњацима из
области менталног здравља, специјалне педагогије, психологије и социјалног рада у тестирању и побољшању техника саветодавног рада и психотерапије. Рад би такође могао послужити и креаторима политике којима су потребни одређени подаци и информације ради доношења одлука о подршци нових правних регулатива и закона. Рад може бити и од користи и родитељима и другим стручњацима који се баве проучавањем проблема у понашању код деце и адолосцената.
Континуирано изучавање различитих програма, инструмената процене, интервенција и активности намењених деци и младима са проблемима и поремећајима у понашању је важна димензија неопходна за креирање и унапређивање успешне стручне праксе. Aнализа информација о интервенцијама, активностима, карактеристикама и исходима поменутих програма има потенцијал у томе што може бити корисна за унапређивање праксе поступања према младима са проблемима и поремећајима у понашању на територији републике Србије. Стога је глави циљ овога рада допринос побољшаванју клиничких приступа у условима различитих животних ситуација, културних и суб- културних миљеа. Интеграција разноврсних интервенција, техника и активности анализираних у поменутим програмима могла би довести до спречавања и-или успешнијег третмана проблема и поремећаја у понашању, јачања заштитних фактора у оквирима породице, јачање појединаца али и финансијских уштеда с обзиром на позитивне оцене финансијске евалуације програма.
Значајни докази показали су да се учесталост многих поремећаја и проблематичног понашања може значајно смањити, што оправдава потребу за повећаним напорима за усавршавањем ових приступа и њиховом применом у нашој праски. Предлог се односи на усклађивање домаћих ресурса програма и иницијатива са овим стратешким приступом, а оправданост је идеја о моделу ванинституционалне превенције којом се на најранијем ступњу идентификују проблеми и поремећаји у понашању и помаже спречавање и-или умањење истих на нивоу породице. У сва три програма проблеми и поремећаји понашања се идентификују од стране школа, здравствених установа, суда, центара за социјални рад. Пракса је одступање од традиционалног модела у оквиру којега су сеансе психотерапије биле организоване у канцеларијама поменутих институција. Терапеути у овим програмима спроводе психотерапију на ”лицу места” тј. у месту становања породице (кућама, становима) чиме се постиже значајна уштеда ресурса, али и повећава прогуктивност програма.
Терапеут на неки начин постаје ”члан породице”, чиме стиче бољи увид у проблеме породице.
Рад ће се позабавити детаљном анализом три поменута програма са циљем увида у то како се могу унапредити саветодавни приступ и тртман али и интервенције које се користе за смањење проблема у понашањеу, социјалну адаптацију и функционисанје породице. На крају ће бити детаљно приказано шта истраживања показују о ефективности програма. Овим путем ће бити објашњени адекватани приступи у раду са децом и адолесцентима са проблемима и поремећајима у понашању.
Рад се састоји из шетири дела: уводног разматрања, теоројског дела, емпиријског дела и закључних разматрања. Уоквиру теоријског дела рад је подењен на две целине: Проблеме који се односе на дефинисање и дијагностиковање поремећаја у понашању код деце и малдих и проблеме који се односе на програме и процес реализације третмана поремећаја у понашању. И коначно у овом
одељку биће анализирани проблеми и препреке у процесу развоја третмана и психотерапија за децу и адолесценте као и етичке дилеме и проблеми који се односе на истраживаеа и психо-социјални третман деце и адолесцената.
Емпиријски део садржи детаљан опис три различита програма која се спроводе на територији Сједињених Држава: Приступ јачању адолесцентске заједнице - (АКРА) програм, Кратка стратешка породична терапија - (КСПТ) програм и Функционална породична терапија - (ФПТ) програм. Уовом делу програми су детањно представњени и анализирани. Објашњена је њихов историјски развој, основе, трајање, карактеристике, учесници, улога правосудног система у спровођењу програма, сеансе, карактеристике терапеутских активности, цињеви и задаци и евалуација програма.
Емприријски део садржи предлоге који се односе на могућност имплементације ових програма на територији републике Србије.
Закључак: Имплементирање програма поменутиху раду, или делова поменутих програма на територији републике Србије може бити корисно из вишеструких разлога. Један од важних разлога је повећење могућности за ширењем ефикасних пракси. У раду се дискутуе употреба програма на нивоу појединачних сеанси и активности као и остали ресурси неопходни за спровоћење третмана који могу бити од велике користи за домаћу стручну праксу и послжити као основе модела који могу наћи успешну примену у остваривању превенције и третмана поремећаја у понашању.This paper will present, analyze and compare three different programs: Adolescent Community Reinforcement Approach – ACRA, Brief Strategic Family Therapy BSFT, and Functional Family Therapy FFT.
Programs are created for children and adolescents with behavioral problems and mental health disorders and their families. All presented programs are evidence-based and have proven effective through multiple evaluations. Programs can be used as a guide for experts in the mental health field, special pedagogy, psychology, social work, and other related fields. Analyzing and comparing those programs is important for improving counseling practice and psychotherapy techniques. This paper could also be useful for policymakers who need certain data and information to make decisions to support new legal regulations and laws. The paper can also be beneficial to parents and other mental health professionals ( counselors, therapists, social workers, psychologists, etc.) Continued studying of various youth programs, assessment scales, interventions and program activities is necessary for creating and improving successful professional practice. The analysis of interventions, activities, characteristics, and outcomes of the mentioned programs has the potential in improving the treatment of children and adolescents with behavioral, emotional and social problems and mental health disorders on the territory of the Republic of Serbia. Therefore, the main aim of this paper is to contribute to the improvement of clinical practice in different cultural and sub-cultural regions. The integration of the various interventions, techniques, and activities analyzed in those programs could help in creating the successful strategy treatments and prevention programs. An integrated approach that will include all tree presented programs can help the development of new treatment practices, strengthen prevention strategies, benefit financially policymakers and help program consumers. Research data indicates that many mental health disorders and behavioral problems among youth have been significantly reduced in presented programs. Therefore, analyzing the mentioned programs in-depth and combining their techniques and activities can be a useful strategy and improve overall outcomes. All three programs are outpatient practices. This paper will propose the idea of aligning domestic program resources and initiatives with this strategic approach, and the idea of an outpatient prevention model that identifies early childhood problems and disorders and helps the prevention process and reduces problems at the family level. Program consumers are referred to those programs by schools, hospitals, courts, department of children and family, juvenile justice department, foster care, and other organizations.
The present trend is giving up the traditional inpatient model where psychotherapy sessions were organized in the offices, hospitals, agencies, and institutions, and it's moving toward outpatient programs. Therapists are providing home visits to consumers and their families which resulted in significant financial savings and supported a better therapeutic alliance where the therapist is seen as a "family member". On-site, psychotherapy home visits help the therapist to asses family better and gain more information about family dynamics.
The paper will address a detailed analysis of the three programs mentioned above to understand how different counseling techniques, treatment options, and interventions can improve family functioning. Finally, it will outline in detail what research shows about the effectiveness of those programs. Paper will discuss appropriate approaches to working with children and adolescents with problems and mental health disorders.
The paper has consisted of four parts: an introductory, a theoretical part, an empirical part, and conclusions. Within the theoretical part, the paper is divided into two parts: Problems related to defining and diagnosing mental disorders in children and adolescents and problems related to programs and treatment process. Finally, this section will analyze problems and obstacles in the process of developing treatments and psychotherapies for children and adolescents, as well as ethical dilemmas and problems related to the research and psycho-social treatment of children and adolescents.
The empirical section provides a detailed description of three different programs implemented in the United States: Adolescent Community Empowerment - (AKRA) Program, Strategic Family Therapy Brief (KSPT), and Functional Family Therapy - (FPT) Program. In this section, the programs are presented and analyzed in detail. This section presents program historical development, duration, characteristics, participants, the role of the court system, sessions, characteristics, therapeutic activities, goals and objectives, and program evaluation are explained.
The empirical part is discussing the implementation of these programs on the territory of the Republic of Serbia.
Conclusion: Implementation of the programs mentioned above, or parts of the mentioned programs on the territory of the Republic of Serbia, can be useful for various reasons. One important reason is to increase the ability to help the development of new effective practices. The paper discusses the use of programs at the level of individual sessions and activities, as well as other resources necessary for the implementation of treatments that can be of great use for domestic professional practice and serve as the basis for models that can be successfully applied in the implementation of prevention and treatment of behavioral disorders
Vizuelno funkcionisanje kod dece sa intelektualnom i višestrukom ometenošću
Вид има значајну улогу у пријему и обради информација о свету који нас окружује. Тешкоће у визуелном функционисању могу бити присутне код деце са сметњама у развоју.
Циљ истраживања: је утврђивање визуелног функционисања код деце са интелектуалном и вишеструком ометеношћу.
Узорак: Узорак је чинило 30 испитаника, од којих је 18 било са интелектуалном ометеношћу и 12 са вишеструком ометеношћу.
Метод и материјал: За прикупљање података коришћена је кратка верзија Црвене форме Протокола за процену едукативних потенцијала (тифлолошка процена).
Резултати: У овом истраживању на основу добијених резлтата може се видети да деца са вишеструком ометеношћу имају више тешкоћа у визуелном функцинисању у односу на децу са интелектуалном ометеношћу.
Дискусија: На основу добијених резултата примећено је да на визуелно функционисање знатно утиче када дете има више од једне сметње (оштећење слуха, моторике...), односно када постоји вишеструка ометеност.Introduction: Sight plays very important role in receiving and processing information about the world around us. The visual system is responsible for receiving and processing visual information. Difficutties with visual functioning are often present among the children with disabilities.
The aim of the research: is to determine the visual functioning among the children with intellectual and multiple disabilities.
Sample: The sample consisted of 30 respondents, 18 of them with intellectual disabilities and 12 with multiple disabilities.
Methods and material: A short version of red form of Educational Potential Assessment Protocol was used for collecting the data.
Results: Based on the results obtained, it can be seen that children with multiple disabilities have a greater problem in visual functioning than children with intellectual disabilities.
Discussion: It is observed according to the obtained results, that visual functioning is significantly more affected when child has more than one impairment (hearing impairment, motor impairment…) that is, when it has multiple disabilities
Characteristics of language impairments in Parkinson’s disease
Паркинсонова болест је прогресивно, неуродегенеративно обољење које се испољава низом моторних и немоторних симптома, од којих је за постављање дијагнозе неопходно присуство најмање два од четири кључна симптома. Кључни симптоми Паркинсонове болести су брадикинезија, ригидитет, тремор и постурални поремећаји. Деменција се јавља код око трећине пацијената са Паркинсоновом болешћу и карактерише се низом симптома на когнитивном плану, међу којима је и селективно оштећење језичке функције. Међутим, језички поремећаји се могу развити и пре појаве деменције. Пацијенти са Паркинсоновом болешћу показују благе до умерене потешкоће и у производњи и у разумевању језика. Поремећаји разумевања углавном захватају сложеније аспекте језичке структуре, уз добру перформансу на основнијим задацима разумевања. Пацијенти користе поједностављене граматичке структуре, чији је садржај редуковане информативности. Такође, присутни су и дефицити на плану именовања, нарочито глагола, редукована вербална флуентност и способност читања.Parkinson’s disease is progressive, neurodegenerative disorder that manifests through a series of motor and non-motor symptoms, from which at least two of four key symtoms are necessary for diagnosis.
The key symptoms of Parkinson's disease are bradykinesia, rigidity, tremor and postural disorders.
Dementia occurs in about a third of patients with Parkinson's disease and is characterized by a number of cognitive symptoms, including selective impairment of language function. However, language disorders can develop even before the onset of dementia. Patients with Parkinson's disease show mild to moderate difficulties in both production and language comprehension. Comprehension disorders mainly affect more complex aspects of language structure, with good performance on more basic comprehension tasks. Patients use simplified grammatical structures, the content of which is reduced informativeness. There are also deficits in naming abillity, especially actions, reduced verbal fluency and reading skills
Svakodnevne životne veštine dece sa ambliopijom i razrokošću predškolskog uzrasta
Визуелне информације имају водећу улогу у усвајању свакодневних животних вештина, планирању и извођењу активности и због тога омогућавају сазнавање и схватање света око себе. Слабовида деца за разлику од деце типичног развоја имају тешкоће приликом усвајања свакодневних животних вештина због немогућности посматрања и имитације, јер нису адекватно визуелно мотивисана на истраживање простора и света око себе. Оштећење вида може негативно да утичу на све сегменте дечијег развоја и да представља значајну препреку за оптимално и самостално функционисање у свакодневном животу, често их чини у мањој или већој мери зависним од родитеља и околине, што истовремено може утицати на усвајање адаптивних вештина. Потребно је детектовати визуелне проблеме и познавати специфичне потенцијале и ограничења деце са оштећењем вида приликом обављања свакодневних животних вештина, а затим обезбедити правовремену интервенцију и адаптацију материјала и метода које стручњаци користе у раду са децом са оштећењем вида, што представља основ за креирање едукативних и рехабилитационих мера.
Циљ истраживања је да се утврди ниво усвојености свакодневних животних вештина и функционисања слабовиде деце и деце типичне популације предшколског узраста у кућним условима.
Преглед истраживања: Узорак je чинилo 100 испитаника предшколског узраста, 50 деце са оштећењем вида и 50 деце без оштећења вида. Деца са оштећењем вида су била укључена у третман на Милош клиници у Београду, на одељењу за дечију офталмологију и разрокост. Деца без оштећења вида су за време истраживања похађала предшколску установу „Петар Пан” у Крагујевцу. Критеријуми за формирање узорка су били: оштећење вида на нивоу слабовидости са страболошким сметњама, просечне интелектуалне способности и узраст од 1 до 6 година.
Инструменти: За прикупљање података је коришћена Бејлијева скала за процену развоја деце и новорођенчади (Bayley Scales of Infant and Toddler Development), намењена је процени адаптивног понашања деце од 1 до 6 година.
Резултати: Утврђена је статистички значајна разлика између деце са оштећењем вида и деце без оштећења вида у свим испитиваним свакодневним животним вештинама, деца типичног развоја имају боље развијене свакодневне животне вештине и самосталнија су при њиховом извршавању.Visual informations plays a leading role in the acquisition of daily life skills, in the planning and execution of activities, and therefore enables them to learn about and understand the world around them. Visually impaired children, unlike typical developmental children, have difficulties in acquiring everyday life skills due to their inability to observe and imitate, such children are usually not visually motivated to explore the space and the world around them. Vision impairment can negatively affect on all segments of children’s development and pose a significant obstacle to optimal and independent functioning in daily life, often making them less or greater dependent on parents and the environment, which can simultaneously affect the adoption of adaptive skills.
It is necessary to detect visual problems and to know the specific potentials and limitations of children with vision impairment when performing everyday life skills, and then to provide timely intervention and adaptation of materials and methods used by experts in working with children with visual impairment, which is the basis for creating educational and rehabilitation measure.
The purpose of this work is to research and investigate the acquisition of living skills in preschool children with visual impairment and children of typical development.
Research review: The sample consisted of 100 preschool-age respondents, 50 children with visual disability and 50 children without visual disability. Children with visual impairment were included in the treatment at the Milos Clinic in Belgrade, at the Department of Pediatric Ophthalmology and Strabismus. Children without visual impairment attended the Petar Pan preschool in Kragujevac during the research. The criteria for forming the sample were: visual impairment at the level of low vision with strabological disorders, average intellectual abilities and age from 1 to 6 years.
Instruments: The Bayley Scales of Infant and Toddler Development was used to collect data, intended to assess the adaptive behavior of children aged 1 to 6 years.
Results: A statistically significant difference have been found between children with visual impairment and children without visual impairment in all everyday life skills we examined, children of typical development have better developed everyday life skills and they are more independent their execution
Nasilje u porodici i vršnjačko nasilje na teritoriji opštine Ćuprija
Насиље у породици и вршњачко насиље представљају један од основних друштвених проблема сваког друштва, посебно због сазнања да је тамна бројка ових појава и по неколико пута већа од пријављених случајева. Насиље у породици често може бити фактор ризика који ће утицати на појаву вршњачког насиља код деце која су жртве насиља у породици. Посебно ако узмемо у обзир да се насилно понашање учи у оквиру породице и да деца и млади у интеракцији са вршњацима могу преузети улогу ,,насилника“ која им је доступна у породичном окружењу. Вршњачко насиље подразумева несразмеру моћи, при чему је насилник тај који је у тренутку насиља „моћнији“ у односу на жртву, а нешто слично се дешава и када је у питању породично насиље, где је насилник углавном ,,моћнији“ и ,,снажнији“ од жртве. Циљ овог рада је да утврдимо заступљеност насиља у породици и вршњачког насиља, карактеристике насиља у породици према деци и вршњачко насиља, као и утицај који насиље у породици има на појаву вршњачког насиља.
У оквиру уводних разматрања су описани проблем и предмет рада, уз истицање важности и оправданости теоријског и емпиријског изучавања насиља у породици вршњачког насиља у основним школама.
Теоријски део рада обухвата две целине. Први део везан је за проблем насиља у породици и пружа нам увид у појмовно одређење насиља у породици, врсте насиља у пордици, облике испољавања насиља у породици, као и учеталост насиља у породици у Србији и свету. У првом делу приказано је и како је насиље у породици дефинисано и одређено у законодавству Србије, а на крају приче о породичном насиљу представљен је утицај насиља у породици на децу. У другом делу настојим објаснити појам и облике вршњачког насиља, као и карактеристике учесника вршњачког насиља. Затим кроз увид у домаћу и страну литературу приказаћу заступљеност вршњачког насиља у нашој земљи, али и у свету. У наставку рада описујемо који су то ризични фактори који могу да погодују настанку или одржавању вршњачког насиљ, као и који су то фактори који умањују могућност појаве вршњачког насиља. Такође, у овом делу описујем и нивое насиља у школи и интервенције усмерене на насиље у школи који су дефинисани у нашем образовном систему. У наставку овог дела описујем последице које настају као резултат деловања вршњачког насиља, али и програм медијације као реакције на вршњачко насиље, који може помоћи у смањењу насиља у школама.
Истраживање је спроведено током јануара месеца 2020.године у две основне школе на територији општине Ћуприја, О.Ш. ,,Вук Караџић“ и О.Ш.,,Ђура Јакшић“.
Такође, за потребне истраживања, коришћена је и документација Центра за социјални рад у Ћуприји. Узорак су чинили ученици седмог и осмог разреда наведених основних школа. У обе школе изабрани су ученици користећи методу случајног избора. На тај начин, укупан узорак, пригодан по свом карактеру, чинило је 100 ученика.Domestic violence and peer violence are one of the main social problems of every society, especially because they are aware that the dark number of these phenomena is several times higher than the reported cases. Domestic violence can often be a risk factor that will affect the occurrence of peer violence in children who are victims of domestic violence. Especially when we consider that bullying is learned within the family and that children and young people, when interacting with their peers, can take on the role of “bully” available to them in the family environment. Peer violence involves a disproportionate power, with the abuser being the one who is "more powerful" than the victim at the time of violence, and something similar is happening when it comes to domestic violence, where the abuser is generally "more powerful" from the victim. The aim of this work is to determine the representation of domestic violence and peer violence, the characteristics of domestic violence against children and peer violence, as well as the impact that domestic violence has on the occurrence of peer violence.
The introductory considerations describe the problem and the subject of the paper, emphasizing the importance and justification of theoretical and empirical study of domestic violence in peer schools in primary schools.
The theoretical part of the paper covers two parts. The first part deals with the problem of domestic violence and gives us insight into the conceptual definition of domestic violence, the types of violence in the red, the forms of manifestation of domestic violence, as well as the frequency of domestic violence in Serbia and the world. The first part shows how domestic violence is defined Serbian legislation, and the impact of domestic violence on children is presented at the end of the story about domestic violence. In the second part, I try to explain the concept and forms of peer violence, as well as the characteristics of participants in peer violence. Then, through an insight into domestic foreign literature, I will show the representation of peer violence in our country as well as in the world. Below, we describe what are the risk factors that may be conducive to the occurrence or perpetuation of peer violence, and what are the factors that reduce the likelihood of peer violence. Also, in this section, I describe the levels of school violence and school violence interventions that are defined in our education system. In the continuation of this section, I describe the consequences that result from the effects of peer violence, as well as the mediation program as a reaction to peer violence, which can help reduce school violence. The survey was conducted during January 2020 in two primary schools in the territory of the municipality of Cuprija, elementary school "Vuk Karadzic" and elementary school "Djura Jaksic". Also, for the necessary research, the documentation of the Center for Social Work in Cuprija was used. The sample consisted of seventh and eighth grade students of the aforementioned elementary schools. In both schools, students were selected using the random selection method. In this way, the total sample, suited to its character, consisted of 100 students
Socijalna inkluzija osoba sa intelektualnom ometenošću
Промене у приступу друштвене заједнице према особама са интелектуалном ометеношћу, условиле су да концепти попут квалитета живота и социјалне партиципације дођу у фокус стручњака из различитих научних дисциплина, па тако и оних из области специјалне едукације и рехабилитације. Различите тешкоће и дефицити који су присутни код ових особа, могу ограничити њихово функционисање у заједници, што указује на важност развоја и унапређења претходно наведених концепата.
Примарни циљ рада је преглед релевантних истраживања о Социјалној инклузији као домену квалитета живота особа саинтелектуалном ометеношћу (ИО). Секундарни циљ рада је да се на основу доступне литературе анализира однос три домена квалитета живота особа са ИО: Социјалне инклузије, Личног развоја и Права.
Увид у литературу извршен је прегледом електронских база података: SCIndeks, DOI Srbija, Google Scholar, ResearchGate i KOBSON. Прегледом литературе обухваћени су научни радови на тему социјалне инклузије, који су публиковани у временском опсегу од 1992. године до 2020. године.
Резултати доступних истраживања указују да социјална инклузија особа са ИО може бити ограничена. Деца и млади са ИО имају сиромашнију мрежу социјалних контаката. Њихов ниво учешћа у социјалним, рекреативним и слободним активностима, значајно је нижи у односу на њихове вршњаке типичне популације (ТП). Разлози описаних разлика се могу тражити у личним и срединским факторима, њиховој интеракцији, као и у квалитету различитих индикатора у доменима: социјалне инклузије, личног развоја и права.
Потреба за даљим истраживањима у овој области огледа се у приметном ризику да деца и особе са ИО буду социјно изоловане и да имају лошији квалитет живота у односу на ТП.
Акценат треба да буде на пружању адекватне подршке како би сви имали једнаке могућности да искористе ресурсе заједнице, развијају своје потенцијале, доприносе развоју друштва и остваре законом загарантована права, као и на узимању у обзир перспективе особа са ИО у односу на њихову социјалну инклузију.Changes in societal approach towards people with intellectual disabilities (ID) have provided an opportunity for new research. Concepts such as quality of life and social participation have increasingly become a focus for research and application in the various scientific fields, including the field of special education and rehabilitation. Deficits in intellectual and adaptive functioning can limit their community life, which indicates the importance of developing and improving the aforementioned concepts.
The main aim of this paper is to review relevant literature on Social inclusion as a domain of quality of life of people with ID. The secondary aim of this paper is to analyze the relationship between the three domains of quality of life (QOL) of persons with ID: Social inclusion, Personal development and Rights.
The insight into the accessible literature has been gained by researching the electronic databases: SCIndeks, DOISerbia, GoogleScholar, ResearchGate and COBSON. The literature review includes scientific papers on the topic of social inclusion, which were published between the years 1992 and 2020.
The results of these studies indicate that social inclusion of people with ID may be limited. Not only that children and young people with intellectual disabilities have fewer social networks, but also that their level of participation in social, recreational and leisure activities is significantly lower compared to typically developing (TD) peers.The reasons for described differences can be found in personal and environmental factors, their interaction, as well as in the quality of various indicators, in the domains: social inclusion, personal development and rights.
Further research is needed, in this area, because of perceived risk that children and people with ID may be socially isolated and experience lower QOL compared to TD population. The emphasis should be put on providing adequate support so that everyone has equal opportunities to use community resources, develop their potentials, contribute to the progress of society and realize legally guaranteed rights, as well as to focus on social inclusion from the perspective of people with ID