Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Proces osnivanja registra osoba sa Invaliditetom – metodološki izazovi i strategije Prevazilaženja
Get PDFThe benefits of having a database or registry of people with disabilities, methodological
obstacles and their overcoming strategies are identified in this
current topic. Benefits include a summarization of the clinical and demographic
profile of disabilities at a particular geographic region, providing
support for overcoming systemic barriers, improvement of health policy, special
services recognition and rendering, customized programs and regulated
management of available resources. Methodological barriers refer to the lack
of standardization in case-by-case assessments and the consequently questionable
accuracy of diagnostic and anamnestic data. Attention should be
paid to the use of various definitions, classifications and coding algorithms.
The quality of data obtained from systems that were primarily founded for
administrative and financial purposes may differ significantly from the data
collected by analysing internal databases of health and educational or social
welfare institutions. As a conclusion, important steps for the initiation process
of founding a national or regional database or registry of people with disabilities are introduced and listed. They should incorporate an analysis
of the implementation of various founding models, appropriate strategies selection,
an examination of available data sources and information systems,
verification of data standards, and methodology of collecting data, including
an electronic exchange of health-related data.Prednosti baze podataka ili registra osoba sa invaliditetom, metodološke
prepreke i strategije njihovog prevazilaženja su izdvojene u ovoj aktuelnoj temi.
Prednosti uključuju rezimiranje kliničkog i demografskog profila ometenosti
na određenom geografskom području, pružanje podrške za prevazilaženje sistemskih
barijera, poboljšanje zdravstvene politike, prepoznavanje i pružanje
posebnih usluga, prilagođenih programa, kao i regulisanje upravljanja raspoloživim
resursima. Metodološke prepreke se odnose na nedostatak standardizacije
u procenama pojedinačnih slučajeva i posledično upitnu tačnost dijagnostičkih
i anamnestičkih podataka. Treba obratiti pažnju i na upotrebu različitih
definicija, klasifikacija i algoritama kodiranja. Kvalitet podataka dobijenih iz
sistema koji su primarno osnovani u administrativne i finansijske svrhe može
se značajno razlikovati od podataka prikupljenih analizom internih baza podataka
zdravstvenih i obrazovnih ustanova i ustanova socijalne zaštite. Kao zaključak,
predstavljeni su i navedeni ključni koraci za proces inicijacije osnivanj
nacionalne ili regionalne baze podataka ili registra osoba sa invaliditetom. Oni
bi trebalo da uključe analizu primene različitih modela osnivanja, izbor odgovarajućih
strategija, ispitivanje dostupnih izvora podataka i informacionih sistema,
verifikaciju standarda podataka i metodologije prikupljanja podataka,
uključujući elektronsku razmenu podataka povezanih sa zdravljem
Maladaptivno ponašanje i prepoznavanje emocija kod učenika sa umerenom intelektualnom ometenošću
Get PDFТумачење емоционалних израза лица значајно је за идентификацију, као и за разумевање потреба и намера других људи. Нетачност у тумачењу невербалних знакова током комуникације може да доведе до непримереног понашања односно тешкоћа у социјалном функционисању. С обзиром на то да особе са интелектуалном ометеношћу (ИО) карактеришу успорен и ограничен когнитивни развој и дефицити у области адаптивног понашања, у овој популацији у поређењу са општом популацијом ризик од поремећаја понашања је повећан.
Примарни циљ истраживања је утврђивање повезаности маладаптивног понашања и вештине препознавања емоција на основу израза лица код ученика са умереном ИО.
Секундарни циљ истраживања је утврђивање односа демографских карактеристика (пола и узраста) и вештина препознавања емоција на основу израза лица. Терцијерни циљ је утврђивање односа демографских карактеристика (пола и узраста) и нивоа маладаптивног понашања код испитаника.
Истраживањем је обухваћено 70 испитаника, оба пола, календарског узраста од 9 до 21 године. Узорак су чинили ученици са умереном ИО, са територије Кикинде и Зрењанина.
За процену маладаптивних облика понашања употребљен је други део ААМР скале (Adaptive Behaviour Scale-School, Second Edition, ABS-S:2, Lambert, Nihira, & Leland, 1993), којег чине субскале Социјално понашање, Прилагодљивост, Поузданост, Стереотипно и хиперактивно понашање, Присилно понашање, Социјално ангажовање и Узнемирујуће интерперсонално понашање. Ниво испољавања импулсивног понашања утврђен је применом Упитника о активностима (The Activity Questionnaire, TAQ, Burbidge & Oliver, 2008). KDEF – Каролинском базом фотографија емоционалних израза лица (Karolinska Directed Emotional Faces, KDEF, Lundqvist, Flykt & Öhman, 1998) утврђена је успешност испитаника у препознавању емоција на основу израза лица.
Испитивањем односа маладативног понашања и препознавања емоција код испитаника са умереном ИО, утврђена је статистички значајна негативна корелација резултата добијених употребом KDEF и субскала ABS-S:2 Присилно понашање (r= -0,441; p=0,000 ) и Социјално ангажовање (r= -0,418; p=0,000). На основу укупног резултата, код испитаника није утврђена повезаност између пола и узраста са успехом у препознавању емоција на основу израза лица, ни са испољавањем маладаптивних облика понашања.
У оквиру васпитно образовног система, код деце и адолесцената са ИО неопходно је подстицати вештине диференцирања и именовања емоција, као и развој способности препознавања емоција на основу израза лица, како би се смањио ризик од испољавања маладаптивних облика понашања.The interpretation of emotional facial expressions is significant not only for the identification, but for the comprehension of other people’s necessities and intentions as well.
Inaccuracy in the interpretation of the nonverbal signs during the communication might lead to inappropriate behavior, i.e. difficulties in the social functioning. Given the fact that people with moderate intellectual disability are characterized by the delayed and limited cognitive development and certain deficits in the field of adaptive behavior, in this population the risk of behavioral disorder is increased compared to common population.
The primary goal of the research is to determine the connection between maladaptive behavior and emotion recognition skills based on facial expressions in students with moderate intellectual disabilities. The secondary goal of the research is to determine the relationship between demographic characteristics (gender and age) and the skills of recognizing emotions based on facial expressions. The tertiary goal is to determine the relationship between demographic characteristics (gander and age) and the level of maladaptive behavior in respondents.
This research includes 70 respondents, both male and female, between 9 and 21 years old.
The sample consisted of the students with the moderate intellectual disability, from the territory of Kikinda and Zrenjanin.
For the evaluation of the maladaptive behavior, the other part of the AAMR scale was used (Adaptive Behaviour Scale-School, Second Edition, ABS-S:2, Lambert, Nihira, & Leland, 1993), made of subscales Social functioning, Adaptability, Liability, Stereotypical and hyperactive behavior, Coercive behavior, Social engagement and the Disturbing interpersonal behavior. The level of the impulsive behavior is determined by the application of the Activity questionnaire (The Activity Questionnaire, TAQ, Burbidge & Oliver, 2008). The success of the respondents in the recognition of emotions based on facial expressions was determined by the KDEF – Karolinska Directed Emotional Faces (Karolinska Directed Emotional Faces, KDEF, Lundqvist, Flykt & Öhman, 1998).
Statistically significant negative correlation of the results obtained by the usage of KDEF and the subscales ABS-S:2 Coercive behavior (r= -0,441; p=0,000 ) and Social functioning (r= -0,418; p=0,000) was determined by examining malicious forms of behavior and the recognition of the emotions of the respondents with the moderate intellectual disability. Based on the total score, the connection between the gender and age and the success in emotional recognition based on facial expressions and the success in the manifestation of the malicious forms of behavior wasn’t determined.
Within the educational system, when it comes to children and teenagers with the intellectual disability it is necessary to encourage skills in the field of differentiating and naming emotions, along with the development of emotional recognition based on facial expressions, all to decrease the risk of manifestation of the malicious forms of behavior
Povezanost vizuelnih sposobnosti i veštine čitanja kod učenika tipičnog razvoja
Get PDFЧитање је сложена активност која захтева учешће низа когнитивних способности.
Ова вештина, осим за образовни процес и усвајање школског градива, веома је важна за функционисање у свакодневном животу. Уопштено, она је пут усвајања знања, сналажења у новим ситуацијама и средство комуникације међу људима. Визуелне способности, значајне за адекватно овладавање и разумевање садржаја који долазе визуелним путем, а као једне од интегративних способности укључене у процес читања, такође сматрамо врло значајним за сналажење у свакодневним захтевима окружења. Према томе, овим радом смо желели да утврдимо однос између визуелних способности, односно визуелне дискриминације и визуоспацијалних способности и вештине читања код деце основношколског узраста.
Уколико претпоставимо да постоји повезаност између визуелних способности и вештине читања, такав податак би био веома користан у сврху организовања наставе и планирања активности примерених деци која показују сметње у области читања, а самим тим и поменутих компоненти визуелних способности укључених у процес читања.
Циљ рада јесте да се увидом у доступну литературу издвоје релевантни показатељи односа између визуелне дискриминације и визуоспацијалних способности и вештине читања код деце типичних интелектуалних способности.
Увид у доступну литературу извршен је претраживањем електронских база података: Scholar, KoBSON, Academia.edu и Sci Index.
На основу прегледа низа истраживања која су се бавила односом визуелне дискриминације и визуоспацијалних способности и вештине читања, дошли смо до закључка о постојању повезаности међу њима, иако су ставови истраживача, и даље, поприлично подељени. Када су у питању визуоспацијалне способности дилеме које сусрећемо односе се на постојање дефицита, односо потенцијала у области визуоспацијалних способности код деце са тешкоћама у читању. У случају способности визуелне дискриминације неки аутори налазе значајне корелације са постигнућима у читању, док други не. Значај способности визуелне дскриминације и визуоспацијалних способности увиђа се још у предшколском периоду. Стога, овим радом истичемо значај потребе за даљим радом на овом пољу и детаљнијим испитивањима односа између поменутих способности и вештине читања.Reading is a complex activity that requires the participation of several cognitive abilities.
This skill, except for the educational process and school learning, is very important for functioning in everyday life. In general, it is a way of acquiring knowledge, coping in new situations, and a means of communication between people. Visual abilities, important for adequate mastery and understanding of the content that comes through visual input, and as one of the integrative abilities included in the reading process, we also consider very important for coping with the everyday requirements of the environment. Therefore, with this paper, we wanted to determine the relationship between visual abilities, respectively visual discrimination, visuospatial abilities and reading skills in primary school children. Assuming that there is a connection between visual abilities and reading skills, such information would be very useful for the purpose of organizing classes and planning activities suitable for children who show reading difficulties, and thus the mentioned components of visual abilities involved in the reading process.
This paper aims is to review the available literature to identify relevant indicators of the relationship between visual discrimination and visuospatial abilities and reading skills in children with typical intellectual abilities.
Insight into the available literature was performed by searching electronic databases: Scholar, KoBSON, Academia.edu and Sci Index.
Based on a review of a series of studies that dealt with the relationship between visual discrimination and visuospatial abilities and reading skills, we have concluded that there is a connection between them, although the views of researchers are still quite divided. When it comes to visuospatial abilities, the dilemmas we encounter are related to the existence of deficits, respectively strengths in the field of visuospatial abilities in children with reading difficulties, and in the case of visual discrimination abilities, some authors find significant correlations with reading achievements, while others do not find those connections. Despite the obtained results on the connection, the importance of the ability of visual discrimination and visuospatial abilities is realized even in the preschool period. Therefore, in this paper we emphasize the importance of the need for further work in this field and more detailed examinations of the relationship between the mentioned abilities and reading skills
Korelacija vizuomotorne integracije i veština čitanja i pisanja kod učenika sa smetnjama u razvoju osnovnoškolskog uzrasta
Get PDFVizuomotorna integracija predstavlja sposobnost usaglašavanja motoričkih pokreta sa vizuelnim nadražajima, neophodna je za kvalitetno i tačno izvođenje grafomotornih aktivnosti. Grafomotorna aktivnost predstavlja organizovanost praksije, zatim finih motoričkih pokreta prstiju i pokretljivost zglobova šake. Razvoj ovih sposobnosti počinje veoma rano, a problemi u ovim aktivnostima utiču na razvoj veštine pisanja, disgrafiju. Disgrafija je često povezana sa disleksijom, koja predstavlja nesposobnost ovladavanja deteta u procesu spajanja slova u slogove i slogove u reči. Problemi sa čitanjem i pisanjem najčešće se otkrivaju u periodu kada dete krene u školu. Deca sa smetnjama u razvoju čine veoma heterogenu grupu. Smetnje u razvoju mogu biti različitog porekla, što utiče na sposobnosti ove dece, te su problemi u vizuomotornoj integraciji, čitanju i pisanju kod njih učestaliji i duže traju u odnosu na decu tipičnog razvoja.
Cilj ovog rada je bio da se utvrdi da li postoji korelacija između vizuomotorne integracije i veština čitanja i pisanja kod učenika sa smetnjama u razvoju osnovnoškolskog uzrasta.
Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 34 učenika, oba pola, od I do VIII razreda. Instrumenti korišćeni prilikom procene su: Beery-Buktenica test vizuomotorne integracije, procena leksičke sposobnosti i disleksičnog čitanja i skala za procenu zrelosti rukopisa. Istraživanje je sprovedeno u martu 2020. godine.
Rezultati istraživanja ukazuju na postojanje pozitivne korelacije između VMI i veštine pisanja (r = 0,89) i negativne korelacije između VMI i veštine čitanja (r = - 0,79). Međutim, dobro razvijena vizuomotorna integracija prati dobru veštinu čitanja. Rezultati dalje ukazuju na to da su ispitanici muškog pola ostvarili bolje rezultate na sva tri korišćena instrumenta, zatim da je razred ispitanika značajan faktor i da utiče na sve tri veštine. Na postignuće ispitanika imaju uticaj i vrsta ometenosti, kao i školski uspeh ispitanika. Rezultati pokazuju da su ispitanici sa lakom intelektualnom ometenošću ostvarili najbolje rezultate, dok su najlošije rezultate na sva tri instrumenta ostvarili ispitanici iz grupe ostalo, u kojoj je ujedno bilo i najviše ispitanika koji ne pišu.
Zaključak, donešen na osnovu rezultata istraživanja, je da vizuomotorna integracija utiče na razvoj veštine pisanja i prati razvijenost veštine čitanja. Ove veštine su slabije razvijene kod učenika nižih razreda, kao i kod ispitanika koji ostvaruju dobar školski uspeh. Ovi podaci ukazuju na to da se razvoju ovih veština treba posvetiti posebna pažnja jer ostavljaju posledice na celokupan uspeh ispitanika
Primena programa za unapređenje posture i balansa kod dece sa poremećajem iz spektra autizma
Get PDFПостура представља посебну особину сваког људског бића, према томе, не постоје две идентичне особе, које на исти начин ходају или стоје, трче и окрећу се, седе или леже. Постура је веома значајна за изглед и функционисање човека, она указује на индивидуалну специфичност, односе и понашање у средини у којој особа живи и ради.
Постура представља усправни став при стајању и ходу при чему се увек тежи одржавању физиолошких кривина кичменог стуба.
Интеграција информација из више различитих чула, о положају и кретању тела у простору, укључујући соматосензорни, вестибуларни и визуелни систем, представља основу складно развијеног баланса. Оптимално развијена равнотежа тела, пружа деци могућност да испитују окружење у којем живе, да уче, истражују и социјално партиципирају.
Циљ овог рада је да се, прегледом доступне литературе, прикажу карактеристике постуре и баланса деце са поремећајем из спектра аутизма (у даљем тексту ПСА), као и програма за унапређење ових аспеката код деце и особа са ПСА, могућности примене ових програма и да се прикажу њиихови ефекти. Увид у доступну литературу извршен је претраживањем електронских база података које су доступне преко сервиса Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку – КОБСОН, као и претрагама преко претраживача Google Scholar. Прегледан је 31 апстракт, од којих је приказано 13 истраживања објављених у периоду од 1978. до 2020. године, поштујући искључујуће критеријуме који се односе на прегледне радове, радове који се односе уопштено на моторичке способности, као и радове који нису доступни у целини.
Анализом радова уочена је смањена постурална контрола код деце и особа са ПСА, нарочито у случају модификације визуелних и соматосензорних информација.
Представљени су програми за унапређење баланса, којим су обухваћене различите вежбе, са циљем да се унапреди баланс код деце и особа са ПСА.
Истраживачи истичу позитивне ефекте спроведених програма, и сугеришу, да овој још увек недовољно истраженој теми, треба посветити више пажње.Posture represents a special trait for every human being, thus, there are no two identical persons who walk, stand, run, turn around, sit or lie down in the same way. Posture is very significant for the appearance and functioning of a human since it indicates to the individual specificity, relationships and behaviour from the environment in which the person lives or works. Posture represents the upright position when standing or walking, while always striving to maintain the physiological curves of the spine.
The integration of information from several different senses, about the position and movement of the body in space, including the somatosensory, vestibular and visual system, represent the foundation of a harmonically developed balance. The optimally developed balance of the body provides children with the possibility of examining the environment in which they live, as well as, learning, exploring and socially participating.
The aim of this paper was to review the available literature and present the characteristics of posture and balance of children with autism spectrum disorder (hereinafter referred to as ASD), as well as, programs for improving these aspects in children and adults with ASD, the possibilities of implementing these programs and showing their effects. The insight into the available literature was performed by researching the electronic databases which are available through the Serbian Library Consortium for Coordinated Acquisition – KoBSON, as well as, searching through the Google Scholar search engine. In this paper, 31 abstracts have been reviewed while following the exclusion criteria related to review papers, papers related to motor skills in general, as well as, papers which are not available in full, and 13 of the researches have been published in the period between 1978, and 2020.
By analyzing the articles, a reduced postural control of children and adults with ASD is noticed, especially in the case of the modification of visual and somatosensory information.
Programs for improving balance, which include different exercises, are presented, with the aim of improving balance of children and adults with ASD.
The researchers point out the positive effects of the conducted programs and suggest that more attention should be paid to this, still insufficiently researched topic
Samoregulacija i agresivno ponašanje osoba sa intelektualnom ometenošću
Get PDFСтратегије саморегулације су важне за спровођење свакодневних активности и остваривање дугорочних циљева. Особе са интелектуалном ометеношћу имају мање развијене вештине саморегулације у односу на особе типичног развоја. Нижи ниво саморегулације може да утиче на остварење академског успеха и социјалних односа.
Хетероагресивно понашање подразумева свако понашање којим се другој особи наноси штета, и такво понашање може да омета особу да постигне академски успех и буде социјално прихваћена.
Циљ овог рада је да се увидом у доступну литературу издвоје и прикажу истраживања односа вештина саморегулације и појаве маладаптивних облика понашања код особа са интелектуалном ометеношћу.
За увид у доступну литературу коришћене су електронске базе података: КОБСОН, Scholar, Hrčak и Scindex.
Прегледом литературе уочена је негативна корелација између саморегулације и проблема у понашању код особа са ИО. Деца код које је присутан дефицит у развоју вештина саморегулације, нису у могућности да контролишу своје понашање, што може да доведе до испољавања маладаптивног понашања. Такође, уочена је повезаност саморегулације и социјалне компетенције. Ограничења у усвајању социјалних вештина и нижи ниво социјалне компетенције особа са ИО, утичу на тешкоће развоја саморегулације, инхибиторне контроле и повећање учесталости и интензитета манифестација агресивног понашања.Self regulation strategies are important for everydey activities and long term goals. People with intellectual disabilities have less developed self regulation skills than tipycal population. Lower level of self regulation skills can impact on academical and social achivements.
Hetero-aggressive behavior means any behavior that harms another person, and such behavior can hinder a person from achieving academic success and being socially accepted.
The aim of this paper is to use the insight into the available literature to single out and present research on the relationship between the skills of self-regulation and the occurrence of maladaptive behaviors in people with intellectual disabilities.
Electronic databases were used to view the available literature: КОБСОН, Scholar, Hrčak and Scindex.
A review of the literature revealed a negative correlation between self-regulation and behavioral problems in people with intellectual disabilities. Children who have a deficit in the development of self- regulation skills are not able to control their behavior, which can lead to the manifestation of maladaptive behavior. Also, the connection between self-regulation and social competence was noticed. Restrictions in the acquisition of social skills and a lower level of social competence of persons with intellectual disabilities affect the difficulties of developing self-regulation, inhibitory control and increasing the frequency and intensity of manifestations of aggressive behavior
Sposobnost prepoznavanja lica kod odraslih osoba tipične populacije
Get PDFПоуздано препознавање лица подразумева откривање суптилних разлика између делова лица и њихову просторну међусобну повезаност. Способност препознавања лица има прилично дуготрајан развојни пут. Одређена подручја мозга важна за обраду друштвених информација, укључујући подручја окципиталног и темпоралног кортекса, амигдале, орбитофронталног кортекса и антериорног цингуларног кортекса, добила су термин „друштвени мозак‖.
Дуга форма Бентон теста препознавања лица (енгл. Benton Facial Recognition Test, скраћено BFRT) се састоји од 22 ставке и захтева да се циљно лице одабере од шест понуђених лица. Постоје три дела теста: 1. препознавање идентичне фотографије; 2. препознавање фронталног приказа лица на фотографијама са промењеном оријентацијом главе; 3. препознавање фронталног приказа лица на фотографијама у различитим условима осветљења. BFRT се ретко користио за утврђивање односа способности препознавања лица са полом, узрастом и нивоом образовања код одраслих особа типичне популације, што је уједно и циљ нашег истраживања.
Пригодан узорак је обухватао 110 испитаника типичне популације, узраста од 20 до 69 година, 60 жена (54,5%) и 50 мушкараца (45,5%), од којих 54 има завршену средњу школу (49,1%), а 56 више нивое образовања (50,9%). Испитаници су били подељени у пет узрасних категорија: узрасна категорија од 20 до 29 година обухватила је 22 испитаника (20%), од 30 до 39 година – 20 испитаника (18,2%), од 40 до 49 година – 27 испитаника (24,5%), од 50 до 59 година – 21 испитаника (19,1%), и од 60 до 69 – 20 испитаника (18,2%). За обраду прикупљених података примењене су мере пребројавања (фреквенца и проценат), мере централне тенденције (аритметичка средина), мере варијабилности (стандардна девијација) и распон (минимум и максимум), док су за испитивање односа варијабли примењени Пирсонов коефицијент корелације, χ2 тест, t-тест и једнофакторска анализа варијансе (ANOVA).
Утврђено је да постоји статистички значајна повезаност укупног резултата добијеног проценом способности препознавања лица са варијаблом узраста (F=2,64; df=4; df2=105; p=0,04); код варијабли пола и узраста проналази се статистичка значајност на појединим деловима теста. У делу теста где се очекује препознавање циљног лица на фотографијама где му је промењена оријентација, испитаници узрасних категорија од 20 до 29 година и од 30 до 39 година били су значајно бољи од испитаника узраста од 60 до 69 година (F=4,22; df=4; df2=105; p=0,003); слична предност ове две категорије млађих испитаника у односу на најстарије примећена је и на задацима где се очекује препознавање циљног лица на фотографијама у различитим условима осветљења (F=5,81; df=4; df2=105; p=0,00). На тим задацима, односно трећем делу теста, утврђено је да су жене значајно боље у просечном постигнућу (t=-2,55; df=108; p=0,01). Пронађена је значајна повезаност између првог и другог дела теста (r=0,36; p<0,001), првог и трећег дела теста (r=0,28; p<0,01), другог и трећег дела теста (r=0,42; p<0,001), првог дела и комплетног теста (r=0,42; p<0,001), другог дела и комплетног теста (r=0,75; p<0,001), и трећег дела и комплетног теста (r=0,82; p<0,001).
Ипак, да би истраживање способности препознавања лица било прецизније и валидније, потребно је узети у обзир већи број испитаника и факторе попут времена одговарања, занимања, памћења, пажње, и друго.Reliable facial recognition involves the detection of subtle differences between parts of the face and their spatial interconnectedness. The ability to recognize faces has a rather long developmental path. Certain areas of the brain important for processing social information, including areas of the occipital and temporal cortex, amygdala, orbitofrontal cortex, and anterior cingulate cortex, have been given the term ―social brain‖.
The long form of the Benton Facial Recognition Test (BFRT) consists of 22 items and requires that the target person be selected from the six persons offered. There are three parts to the test: 1. recognizing an identical photograph; 2. recognizing the frontal view of the face in photographs with a changed orientation of the head; 3. recognition of the frontal view of the face in photographs in different lighting conditions. BFRT was rarely used to determine the relationship between the ability to recognize persons with gender, age and level of education in adults of the typical population, which is also the goal of our research.
The appropriate sample included 110 respondents from the typical population, aged 20 to 69 years, 60 women (54.5%) and 50 men (45.5%), of whom 54 had completed high school (49.1%) and 56 had higher levels of education (50.9%). Respondents were divided into five age categories: the age category from 20 to 29 years included 22 respondents (20%), from 30 to 39 years - 20 respondents (18.2%), from 40 to 49 years - 27 respondents (24.5%), from 50 to 59 years - 21 respondents (19.1%), and from 60 to 69 - 20 respondents (18.2%). Counting measures (frequency and percentage), central tendency measures (mean), variability measures (standard deviation) and range (minimum and maximum) were used to process the collected data, while Pearson's correlation coefficient, χ2 test, t-test and one-way analysis of variance (ANOVA) were used to examine the relationship of variables.
It was found that there is a statistically significant correlation between the overall result obtained by assessing the ability to recognize faces with the age variable (F = 2.64; df = 4; df2 = 105; p = 0.04); for gender and age variables, statistical significance is found on individual parts of the test. In the part of the test where the target face is expected to be recognized in photographs where his orientation has changed, respondents aged 20 to 29 and 30 to 39 were significantly better than respondents aged 60 to 69 (F = 4.22; df = 4; df2 = 105; p = 0.003); a similar advantage of these two categories of younger respondents in relation to the oldest was observed on the tasks where the target face is expected to be recognized in photographs in different lighting conditions (F = 5.81; df = 4; df2 = 105; p = 0.00). On these tasks, i.e. the third part of the test, it was determined that women are generally better in average achievement (t = -2.55; df = 108; p = 0.01). A significant correlation was found between the first and second part of the test (r = 0.36; p <0.001), the first and third part of the test (r = 0.28; p <0.01), the second and third part of the test (r = 0,42; p <0.001), the first part and the complete test (r = 0.42; p <0.001), the second part and the complete test (r = 0.75; p <0.001), and the third part and the complete test (r = 0.82; p <0.001).
However, in order for the research of the ability to recognize faces be more precise and valid, it is necessary to take into account a larger number of respondents and factors such as response time, occupation, memory, attention, and other
Leksičko - semantičke sposobnosti kod dece mlađeg školskog uzrasta
Get PDFЈезик је хијерархијски организован систем у оквиру којег се разликује неколико нивоа. Развој језика обухвата две способности: способност спонтане производње говора и способност да се разуме говор других људи. Од тренутка када се идентификује прва дечја реч очекује се равномеран лексички развој како у разумевању тако и у произвођењу језика.
Језички развој у школском периду подразумева да се већ постојећим језичким формама придодају неке нове функције, а савладане језичке функције се исказују неким другим језичким средствима. Поред успостављања значењских односа међу речима (синоними, антоними, хомоними, хипоними и др.), у школском периоду се развија и способност коришћења фигуративних израза, као што су метафора и поређења, који су значајни за развој и богаћење лексике. Рани школски узраст представља период наглог проширивања језичке компетенције у оквиру синтаксичког и семантичког нивоа језичке структуре. Сматра се да је језички капацитет важан чинилац који утиче како на развој лексичко-семантичких способности у школи тако и на успех у учењу.
Циљ рада је преглед литературе и систематски приказ лексичко-семантичких способности код деце млађег школског узраста.Language is a hierarchically organized system within which several levels are distinguished.
Language development encompasses two abilities: the ability to produce speech spontaneously and the ability to understand other people's speech. From the moment the child's first word is identified, a balanced lexical development is expected both in understanding and in the production of language. Language development in the school period implies that some new functions are added to the already existing language forms, and the mastered language functions are expressed by some other language means. In addition to establishing semantic relations between words (synonyms, antonyms, homonyms, hyponyms, etc.), the school period also develops the ability to use figurative expressions, such as metaphors and comparisons, which are important for the development and enrichment of vocabulary. Early school age is a period of rapid expansion of language competence within the syntactic and semantic level of language structure. It is considered that language capacity is an important factor that influences both the development of lexical and semantic abilities in school and success to learn.
The aim of this paper is to review the literature and systematically present lexical-semantic abilities in children of younger school age
Nivo razvoja grube motorike kod dece sa umerenom intelektualnom ometenošću
Get PDFМоторички систем служи за кретање у простору, покрете појединих делова тела, одржавање положаја насупрот дејству спољних сила и гравитације и он је тај који омогућава све аспекте нашег понашања у окружењу. Складан развој моторике доприноси способности деце да учествују у активностима код куће, у школи, заједници. Адекватан ниво моторичких способности може позитивно допринети свакодневним активностима, уживању у физичкој активности и бављењу спортом али и могућности професионалног оспособљавања. С' тога је главни циљ истраживања утврдити ниво развоја грубе моторике ученика са умереном интелектуалном ометеношћу. Поред тога, биће анализиран његов однос са одређеним сициодемографским карактеристикама испитаника. За утврђивање нивоа развоја грубе моторике коришћен је тест за процену развоја грубе моторике (The test of gross motor development – second edition TGMD – 2, Ulrich, 2000). Узорком је обухваћено 30 испитаника са умереном интелектуалном ометеношћу, оба пола, од четвртог до осмог разреда, који похађају школу за основно и средње образовање Младост у Пироту. Анализом резултата је утврђено да деца са умереном интелектуалном ометеношћу имају низак коефицијент грубе моторике и да су њихове грубе моторичке способности означене као слабе на дескриптивном плану. Такође, утврђено је да постоје статистички значајне разлике између испитаника осмог и четвртог разреда, осмог и петог разреда као и између ученика седмог и четвртог разреда у оквиру коефицијента грубе моторике а у корист ученика седмог и осмог разреда. У раду су детаљније представљени резултати истраживања, као и ограничења, а дате су и препоруке будућим истраживачима.The motor system is used for movement in space, movements of individual parts of the body, maintaining a position against the action of external forces and gravity, and it's the one who enables all aspects of our behavior in the environment. The harmonious development of motor skills contributes to the ability of children to participate in activities at home, at school, in the community. An adequate level of motor skills can positively contribute to everyday activities, enjoying physical activity and playing sports, but also opportunities for professional training.
Therefore, the main goal of the research is to determine the level of development of gross motor skills of students with moderate intellectual disabilities. In addition, its relationship with certain sociodemographic characteristics of the respondents will be analyzed. The test of gross motor development was used to determine the level of development of gross motor skills (The Test of Gross Motor Development - second edition – TGMD – 2, Ulrich, 2000). The sample included 30 examinees with moderate intellectual disabilities, both sexes, from the fourth to the eighth grade, who attend the school for Basic and High education „Mladost“ in Pirot. The analysis of the results showed that children with moderate intellectual disabilities have a low coefficient of gross motor skills and that their gross motor abilities are marked as weak on a descriptive level.
Also, it was determined that there are statistically significant differences between the subjects of the eighth and fourth grade, eighth and fifth grade, as well as between the students of the seventh and fourth grade within the coefficient of gross motor skills and in favor of the students of the seventh and eighth grade. The results of the research as well as limitations are presented in more detail in a paper and the recommendations for the future researchers are also given there