Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Percepcija školske klime gluvih i nagluvih učenika u inkluzivnom okruženju
Get PDFСврха рада била је испитати перцепцију школске климе глувих и наглувих ученика у инклузивном окружењу. Примена инклузивног васпитања и образовања у школи претпоставља развој свести код деце о њиховом прихватању, као и уважавању различитости. Развијање свести о прихватању различитости, као и мењање ставова према деци с посебним потребама чини темељ и предуслов за успешно спровођење инклузије.
Инклузивно образовање не може у потпуности задовољити потребе глувих и наглувих ученика у редовним школама без прилагођавања наставе према њиховим индивидуалним способностима и треба испитати да ли је наставни план и програм школе доступан овим ученицима (Knoors & Marschark, 2015; Sari, 2005). Циљ инклузивног окружења није само да помогне глувим и наглувим ученицима да се интегришу на академски начин, већ и да побољшају свој говор и друштвену интеракцију што и те како утиче на школску климу.
У раду је примењен метод теоријске анализе. Прегледом ранијих истраживања утврђено је да ученици са оштећењем слуха суочени су са бројним изазовима у редовној школи, у интеракцији са наставницима и вршњацима главни проблем представља комуникација. Развој социјалних вештина и позитивног понашања је најважније у инклузивном окружењу и довољан је разлог за промене у педагошком раду унапређењем сарадње дефектолога, наставника, стручних сарадника и породице. Планирање квалитетне индивидуалне подршке у подстицајном и позитивном школском окружењу ствара услове за свеукупни развој глувих и наглувих ученика, као и њихове успешне социјалне интеграције
Domestic violence and partner relationships
Get PDFKriminalitet sa elementima nasilja, izvršen u okviru porodice i partnerskih odnosa, izaziva
znatno zanimanje javnosti, što se reflektuje i na intenzivniju aktivnost zakonodavca. U Republici Srbiji,
pored krivičnopravne zaštite, donošenjem Porodičnog zakona 2005. godine, sistem mera zaštite od nasilja
u porodici i partnerskim odnosima je proširen i na porodičnopravnu zaštitu. Dodatno, Srbija je 2013.
godine ratifikovala i Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja
u porodici iz 2011. godine (Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against
Women and Domestic violence, CETS No. 10). Poslednji set mera iz ove oblasti je usvojen 2016. godine,
kada je Skupština izglasala Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je stupio na snagu juna 2017.
godine. Usvajanjem, izmenama i dopunama zakonodavne materije, predviđene su mere koje se baziraju
na multisektorskoj saradnji nadležnih institucija. Ipak, i dalje postoje značajni problemi u njihovoj
primeni. Posledice kažnjavanja i segregacije za ovu vrstu delikata, odražavaju se na ukupnost porodičnih
odnosa, kažnjenu osobu, ali i na decu, kao direktne ili indirektne žrtve, kako kriminalnog akta, tako i
posledica krivičnopravne reakcije. Ciljevi rada su usmereni na eksploraciju diskutabilnih zakonodavnih
rešenja, kaznene politike, problema u izvršenju kazne zatvora u Srbiji, koji se dodatno multiplikuju kada je
reč o ovoj grupi počinilaca krivičnih dela. Cilj je takođe da se ukaže na nepovezanost državnih sistema,
što za posledicu nekada ima neblagovremeno i neadekvatno reagovanje. S druge strane, nastojaćemo
ukazati i na primere dobre inostrane prakse, posebno u domenu saradnje institucija, načina reagovanja i
primene specijalizovanih tretmana prema počiniocima.Crime with elements of violence committed within a family or romantic relationship attracts
significant amount of public interest which is further reflected in more intense legislative actions. Beside
criminal justice protection in the Republic of Serbia, the system of measurements of protection against
domestic violence and violence in relationships was expanded to family law protection with passing of
Family Law in 2005. Additionally, in 2013 Serbia ratified the Council of Europe Convention on
Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence from 2011 (Council of
Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence, CETS
No. 10). The latest set of measurements in this field was adopted in 2016, when the Parliament passed the
Law on Prevention of Domestic Violence which took an effect in June 2017. Passing, amendments and
supplements to the legislative matter introduced measurements based on multi-sector cooperation of
appropriate institutions. None the less, significant issues in their application persist. The consequences of
punishment and segregation for this sort of crime reflect the entire family relationships, the punished
person but also the children, as well as the direct and indirect victims of the criminal act, but also of the
criminal law reaction itself. The aims of this paper are directed towards exploration of the controversial
legislative solutions, penal policies, issues in prison sentence serving in Serbia which are additionally
multiplied when it comes to this group of convicts. The goal is also to stress the lack of communication
within the state’s systems which, at times, results in untimely and inadequate reactions. On the other
hand, we shall endeavour to point out some examples of a good application in foreign practice, especially
in the domain of cooperation between institutions, their manner of reaction as well as the application of
specialized treatments towards the offenders.Društvene devijacije, Porodica i savremeno društvo - izazovi i perspektiv
The development of inclusive education with regard to teacher competencies: Current situation, problems and perspectives
Get PDFThis paper aims to point out the importance of acquiring and developing teacher competencies for work with children with disabilities in an inclusive educational environment. After providing an overview of educational inclusion as the goal and content of current reform processes both in Serbia and around the world, the paper examines this process from the standpoint of teachers and their inclusion competencies. An insight into different studies and research results on teachers' roles, attitudes and competencies indicates that educational inclusion in our country has not taken hold to a sufficient extent, and that teachers express serious doubts regarding their competencies to work with children from sensitive social groups. In practice, teachers, as well as students of teacher education faculties are not sufficiently familiar with the fundamental principles of the inclusive approach to education, and emphasize that they are more ready to work with children with mild disabilities. On the other hand, they are of the opinion that children with multiple disabilities should be educated in specialized institutions. In conclusion, the development of the concept and practice of inclusive education will require serious interventions, both in terms of initial teacher education, and in terms of promoting their role in the contemporary education system for children with disabilities.Cilj rada je da se ukaže na značaj razvoja i sticanja nastavničkih kompetencija za rad sa decom sa smetnjama i teškoćama u razvoju u inkluzivnom obrazovnom okruženju. U radu se, nakon osvrta na inkluziju u obrazovanju kao cilju i sadržaju aktuelnih reformskih procesa kod nas i u svetu, taj proces razmatra iz ugla nastavnika i njegovih kompetencija za inkluziju. Uvid u studije i rezultate istraživanja o ulogama, stavovima i kompetencijama nastavnika ukazuje da proces inkluzije u našoj zemlji još nije dovoljno zaživeo i da nastavnici ispoljavaju ozbiljne sumnje u svoje kompetencije za rad sa decom iz osetljivih društvenih grupa. Nastavnici u praksi, kao i studenti nastavničkih fakulteta, nemaju jasan doživljaj suštine inkluzivnog pristupa u obrazovanju i ističu da su spremniji za rad sa decom sa lakšim oblicima smetnji, dok obrazovanje dece sa višestrukim smetnjama treba da se odvija u specijalizovanim ustanovama. U cilju razvoja ideje i prakse inkluzivnog obrazovanja, neophodno je uraditi ozbiljne intervencije kako na planu inicijalnog obrazovanja nastavnika tako i na planu promovisanja njihove uloge u savremenom sistemu obrazovanja dece sa smetnjama i teškoćama u razvoju
Humor in Deaf culture
Get PDFVisual experience and visually based linguistic communication are two key aspects of Deaf culture. When incorporated into humor, its members share specific experience. This paper aims to review the available literature in order to determine whether the humor of the deaf differs from the humor of hearing population, and if so, how and to what extent. Richness of humor in deaf culture is reflected in the variety, creativity and complexity of expression, using different strategies. The first strategy is reflected in using sign language to tell stories which are witty and have a comic point. The second strategy consists of imitating animals and humans (caricature). The third strategy refers to using sign language to create invented, fanciful, absurd images that do not exist in reality. The fourth type of humor is in sign language which is difficult to translate. It is a type of humor that has to be seen, and where people enjoy its visual logic and the redundancy of silent film images. The attempt to translate the humorous content of Deaf culture and share it with the hearing population should be seen not only as interlingual, but also as intercultural operation. Hence the lack of understanding between these two social groups.Vizuelno iskustvo i lingvistička komunikacija bazirana na vizuelnom su dva ključna aspekta kulture Gluvih. Kada se inkorporiraju u humor, njeni članovi dele specifično iskustvo. Rad ima za cilj da pregledom dostupne literature utvrdi da li se humor pripadnika kulture Gluvih razlikuje od humora čujuće populacije i, ako se razlikuje, po čemu i u kojoj meri. Bogatstvo humora kulture Gluvih ogleda se u raznovrsnosti, kreativnosti i složenosti izražavanja putem različitih strategija. Prva strategija odnosi se na pričanje priča na znakovnom jeziku koje na kraju imaju duhovitu, komičnu poentu. Druga strategija se sastoji u imitaciji životinja i ljudi (karikature). Treća strategija ogleda se u stvaranju, putem znakovnog jezika, izmišljenih, maštovitih, apsurdnih slika koje ne postoje u stvarnosti. Četvrta vrsta humora je na znakovnom jeziku koji se teško može prevesti. To je humor koji se mora videti, uživati u njegovoj vizuelnoj logici i redudantnosti slika nemih flmova. Pokušaj da se humor kulture Gluvih prevede i podeli sa čujućom populacijom treba videti ne samo kao interlingvalnu, već i kao interkulturalnu operaciju. Otuda se javlja i nerazumevanje između ove dve socijalne grupe
Early identification of children with developmental delay and behavioural problems according to parents concerns in the Republic of Serbia
No full textThe main goal of this research was to describe the type and level of parents' concerns about child development and behaviour according to the PEDS test (Parents' Evaluation of Developmental Status). The sample included 289 parents of children from three to seven years of age, from two preschool institutions in Serbia. A significantly high correlation was determined between parents' general concerns and expressed concerns with regard to behaviour ((2)=17.86, df=2, p lt .001) and getting along with others ((2)=22.57, df=2, p lt .000). A marginally significant correlation was determined between parents' general concerns and manifested concerns with regard to fine motor skills ((2)=5.90, df=2, p=.052), as well as expressive language ((2)=5.858, df=2, p=.053). According to the criteria of PEDS test, this research identified 56.4% of children whose development needed to be monitored, 27.7% of children who needed to be referred for detailed diagnostic procedures, and 1.7% who needed to be included in treatment or special education support.peer‐reviewed version of the article:[http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/3512
Social behavior of kindergarten children in inclusive environment
Get PDFUnadjusted social behavior is a frequent companion to many neurodevelopmental disorders. The aim of the paper was to determine differences in manifestation of social behavior problems between different groups of respondents who are in kindergarten inclusive conditions (mild intellectual disability, moderate intellectual disability, autism spectrum disorder, attention deficit hyperactivity disorder and neurotypical development). The study sample included 148 respondents age four years to six years and eleven months. Out of the total number of respondents, eighty-two had neurotypical development, while sixty-six respondents belonged to a group of children with neurodevelopmental disorders. Children's Social Behavior Questionnaire was used in the research (Hartman et al., 2006). Research findings showed that the largest number of problems had group of children with autism spectrum disorder, except in the assessment of subscales Not optimally tuned to the social situation and Orientation problems in time, place or activity, in which the prevalence of manifesting social behavior problems had the group of children with attention deficit hyperactivity disorder. The results obtained in this research can help creating better pedagogical profile and individualization measures that would be applied in an inclusive kindergarten within an individualized education plan.Neprilagođeno socijalno ponašanje čest je pratilac brojnih neurorazvojnih poremećaja. Cilj rada odnosio se na utvrđivanje razlika u ispoljavanju problema socijalnog ponašanja između različitih grupa ispitanika koji borave u vrtićkim inkluzivnim uslovima (laka intelektualna ometenost, umerena intelektualna ometenost, poremećaj iz spektra autizma, poremećaj pažnje sa hiperaktivnošćui neurotipičan razvoj). Uzorak istraživanja uključivao je 148 ispitanika uzrasta od četiri godine do šest godina i 11 meseci. Od ukupnog broja ispitanika, 82 imalo je neurotipičan razvoj, dok je 66 ispitanika pripadalo grupi dece s neurorazvojnim poremećajima. U istraživanju je korišćena revidirana verzija Upitnika socijalnog ponašanja za decu (Children's Social Behavior Questionnaire; Hartman et al., 2006). Rezultatima je utvrđeno da najveći broj problema pokazuje grupa dece s poremećajem iz spektra autizma, osim pri proceni ajtema na supskalama Neprilagođenost situaciji i Problemi orijentacije, u kojoj prevalentnost u ispoljavanju problema socijalnog ponašanja preuzima grupa dece s poremećajem pažnje sa hiperaktivnošću. Rezultati dobijeni ovim istraživanjem mogu da pomognu kvalitetnijoj izradi pedagoškog profla i mera individualizacije koji bi se primenjivali u inkluzivnom vrtiću u okviru individualnog obrazovnog plana
Povezanost pristupa usmerenog na porodicu i zadovoljstva roditelja participacijom dece sa cerebralnom paralizom u kućnom okruženju i u okruženju zajednice
Get PDFThis descriptive and exploratory study aimed to examine the relationship between family-centeredness of service delivery and home and community participation of children with cerebral palsy. It was hypothesized that there would be a significant association between family-centeredness of service delivery and parental satisfaction with home and community participation in the group of school-aged children with cerebral palsy. A convenience sample included 110 children with cerebral palsy, aged 7-18 years (55% males; M age = 12.7 years, SD = 3.41). The Measure of Processes of Care (MPOC-20) was used to assess the extent to which parents of children with cerebral palsy perceived health and rehabilitation services they had been receiving as being family-centered. Overall parental satisfaction with their child's home and community participation was evaluated by the Participation and Environment Measure for Children and Youth (PEM-CY). Analyses were performed using Spearman's rank correlation test. Only two out of 10 tested correlations reached the level of statistical significance, both in home environment. Parents who had higher overall satisfaction with their child's current home and community participation perceived certain aspects of health and rehabilitation services as being family-centered to a greater extent (general and specific information). The fulfilment of parents' needs by presenting them general and child-related information could have a positive effect on their satisfaction with their child's home participation. The findings suggest insufficient representation of the concept of participation and family-centered work principles in service planning and the evaluation of outcomes of the applied programs.Cilj ove deskriptivne i eksplorativne studije je bio da se ispita odnos između usmerenosti na porodicu u pružanju usluga i participacije dece s cerebralnom paralizom u kućnom okruženju i okruženju zajednice. Postavljena je hipoteza prema kojoj postoji statistički značajna povezanost između usmerenosti na porodicu u pružanju usluga i roditeljskog zadovoljstva participacijom u kućnom okruženju i okruženju zajednice u grupi dece s cerebralnom paralizom školskog uzrasta. Prigodan uzorak je obuhvatio 110 dece s cerebralnom paralizom starosti 7-18 godina (55% muškog pola; prosečnog uzrasta 12,7 godina, SD = 3.41). Za procenu obima u kojem roditelji dece sa cerebralnom paralizom doživljavaju dobijene zdravstvene i rehabilitacione usluge kao usmerene na porodicu korišćena je skala Merenje procesa nege (Measure of Processes of Care - MPOC-20). Sveukupno roditeljsko zadovoljstvo participacijom deteta u kućnom okruženju i okruženju zajednice procenjeno je primenom Testa za procenu participacije i okruženja - Deca i mladi (Participation and Environment Measure for Children and Youth - PEM-CY). Analize su izvršene pomoću koefcijenata Spirmanove korelacije ranga. Samo dve od 10 testiranih korelacija dostigle su nivo statističke značajnosti, obe u kućnom okruženju. Roditelji koji su izrazili veće sveukupno zadovoljstvo trenutnom participacijom svog deteta u kućnom okruženju i okruženju zajednice doživljavali su određene aspekte zdravstvenih i rehabilitacionih usluga kao usmerene na porodicu u većem obimu (opšte i posebne informacije). Pružanjem opštih informacija i informacija o detetu ispunjavaju se roditeljske potrebe što može imati pozitivan uticaj na njihovo zadovoljstvo participacijom dece u kući. Nalazi ukazuju na nedovoljnu zastupljenost koncepta participacije i principa rada usmerenog na porodicu u planiranju usluga i evaluaciji rezultata primenjenih programa
Carski rez kao kompromitujući faktor u psihomotornom razvoju dece
Get PDFсихомоторни равој подразумева синхронизовани тријас сазревања тј. моторно, интелектуално и емоционално сазревање, и све те димензије се међусобно условљавају у функцији и развоју, а у укупном сазревању су нераздвојива целина! Често се ипак поставља питање која димензија у развоју је примарнија односно базична у односу на остале. Ми стојимо на становишту да је КРЕТАЊЕ основа сваког функционисања живог бића, па је и развој МОТОРИКЕ основа целокупног психомоторног развоја. У том смислу су и емоционални и интелектуални (когнитивни) развој условљени базичним моторним развојем, али је и сам моторни развој директно завистан од степена емоционалне зрелости и квалитета когнитивног функционисања (Иланковић и Иланковић, 2012).
Циљ рада био је да се утврди: Ток психомоторног развоја деце рођене царским резом.
Методологија истраживања: Узорак је чинио 30 деце рођене царским резом која похађају предшколску установу "Кућа Малих Стопала" у Београду. Однос пола је био 17 (57%) деце женског пола и 13 (43%) деце мушког пола.
Резултати истраживања: Деца рођена царским резом на рођењу имала су просечну оцену апгар скора 9,3. Резултати су нам показали да je највећи проценат деце рођене царским резом био са апгар скором 9 и износио је 56,6 (N=17), а најмањи проценат деце рођене царским резом са апгар скором 8 и износио је 6,7% (N=2). Код деце рођене царским резом највећи је био проценат оне деце која су рођена пре термина и износио је 43,3% (N=13), док је најмањи био проценат оне која су рођена после термина 16,7% (N=5). Највећи проценат био је деце рођене царским резом која нису имала кашњење у успостављању контроли главе и износио је 83,3% (N=25). Највећи проценат био деце рођене царским резом која нису имала кашњење у успостављању седења и износио је 83,3% (N=25). Највећи проценат је био деце рођене царским резом која нису имала кашњење у успостављању пузања и износио је 83,3% (N=25). Највећи проценат био је деце рођене царским резом која нису имала кашњење у успостављању проходавања и стајања и износио је 76,7% (N=23). Највећи проценат је био деце рођене царским резом која нису имала кашњење у успостављању палмарно-улнарног хвата и износио је 90,0% (N=27). Највећи проценат је био деце рођене царским резом која нису имала кашњење у успостављању палмарно-медијалног хвата и износио је 100,0% (N=30). Највећи проценат је био деце рођене царским резом која нису имала кашњење у успостављању палмарно-радијалног хвата и износио је 100,0% (N=30). Највећи проценат је био деце рођене царским резом која нису имала кашњење у успостављању три-пинцетног хвата и износио је 100,0% (N=30). Највећи проценат је био деце рођене царским резом која нису имала кашњење у успостављању пинцетног хвата и износио је 100,0% (N=30). Највећи проценат је био деце рођене царским резом која нису имала кашњење у успостављању полу-кљешта хвата и износио је 63,3% (N=19).
Највећи проценат је био деце рођене царским резом која нису имала кашњење у успостављању кљешта хвата и износио је 73,3% (N=22).
Закључци: На основу анализираних резултата испитивања тока психомоторног развоја деце рођене царским резом није се показало да има значајнијих података, осим тих да је највећи проценат био деце рођене царским резом која су рођена пре термина и износио је 43,3% (N=13).
Такви резултати су нам показатељ да су испитана деца рођена заказаним медицинским интервенцијама, царским резом и хитним медицинским интервенцијама, такође царским резом.
Деца рођена царским резом се сврставају у групу деце са високим, вишеструким ризицима и имају предиспозиције да се у будућности на многим пољима дисхармонично развијају. С обзиром да се суочавамо са резултатима добијеним субјективном проценом родитеља тестиране деце неопходно је да родитеље упутимо у развојна саветовалишта како би се више упознали и информисали о ризицима који носи порођај царски рез, због тога што родитељи тестиране деце немају увид о развојном стању, имају нереална очекивања и није присутна потреба за стимулацијом и адекватним развојем, не траже помоћ од одговарајућих стручних лица за развојне потребе свог детета
Odnos socijalnog statusa, akademskog uspeha i slike o sebi učenika sa intelektualnom ometenošću
Get PDFКод особа са интелектуалном ометеношћу (ИО) услед дефицита у области социјалних вештина могућности остваривања пријатељских односа са вршњацима су ограничене. Последње три деценије повећава се број истраживања чији је циљ идентификовање чинилаца социометријског статуса особа са ИО, јер се на основу резултата ових истраживања могу креирати интервенциони програми и други облици подршке који представљају један од предуслова успешне друштвене инклузије особа које припадају овој популацији.
Примарни циљ овог истраживања је утврђивање односа социометријског статуса и нивоа усвојености социјалних вештина, квалитета слике о себи и академског успеха ученика са лаком интелектуалном ометеношћу и ученика типичног развоја. Секундарни циљ је утврђивање утицаја пола на социометријски статус, ниво усвојености социјалних вештина и слику о себи особа са интелектуалном ометеношћу.
Истраживањем је обухваћено 85 испитаника узраста од 12 до 24 године (АS=14,86, SD=2,35). Узорак су чинили ученици са лаком ИО и испитаници типичног развоја са територије Кикинде, Зрењанина и Мокрина.
За потребе прикупљања података о социјалним вештинама, примењене су две
супскале Социјализација и Слободно време које чине домен Социјализација у оквиру другог издања Система за процену адаптивног понашања (Adaptive Behavior Assessment
System II, ABAS, Harrison & Oakland, 2003). За процену социометријског статуса коришћена је модификација социометријског упитника за употребу код особа са интелектуалном ометеношћу (Moore & Updegraff, 1964). Примењена је и Скала перципиране компетенције и прихватања код деце млађег узраста, форма намењена дечацима, као и форма намењена девојчицама (Harter, Pike, 1984).
Утврђено је да на целом узорку и на узорку који чине ученици са ИО, ученици из групе Oдбачени имају статистички значајно нижи ниво социјалних вештина у односу на ученике из групе Kонтроверзни. На узорку који су чинили испитаници ТР нису утврђене статистички значајне разлике између нивоа усвојености социјалних вештина и социометријског статуса исптианика.
На целом узорку код ученика из групе Одбачени слика о себи је статистички значајно неповољнија у односу на ученике из групе Контроверзни и у поређењу са ученицима из групе Прихваћени. Ученици са ИО су имали статистички значајно неповољнију слику о себи у односу на ученике ТР који припадају истој социометријској групи.
Статистички значајне позитивне корелације између позитивних номинација и академског успеха утврђене су само на узорку који су чинили ученици ТР.
У узорку који чине ученици са ИО, иако најбољи школкси успех имају ученици који припадају социометријској категорији Прихваћени, а најслабији успех остварују ученици који припадају социометријској категорији Одбачени, разлике у академском успеху одбачених, контроверзних и прихваћених нису статистички значајне.
На целом узорку није утврђено да девојчице имају статистички значајно повољнији социометријски статус, али регистровано је да имају статистички значајно виши ниво усвојености социјалних вештина и бољу слику о себи у односу на дечаке.In addition to cognitive abilities, social skills are also very important for the functioning of individuals with intellectual disabilities, both in special schools and in an inclusive environment.
Examining sociometric status has been addressed by many authors in the last few decades. It is interesting to compare students with intellectual disabilities and students with typical development, in order to determine how much a lower level of cognitive abilities affects the development of social competence.
The aim of this research is to determine the relationship between sociometric status and the level of adoption of social skills, the quality of self-image and academic success of students with mild intellectual disabilities and students of typical development. The aim is also to determine the influence of gender on sociometric status, the level of adoption of social skills and the self-image of students with intellectual disabilities.
The study included 85 respondents aged 12 to 24 years (AS = 14.86, SD = 2.35). The sample consisted of students with mild intellectual disabilities and respondents of typical development from the territory of Kikinda, Zrenjanin and Mokrin.
For the purposes of collecting data on social skills, two subscales were applied, Socialization and Leisure, which form the domain of Socialization within the second edition of the Adaptive Behavior Assessment System II, ABAS, (Harrison & Oakland, 2003). To assess sociometric status, a modification of the sociometric questionnaire for use in people with intellectual disabilities was used (Moore & Updegraff, 1964). The Scale of perceived competence and acceptance in young children, the form intended for boys, as well as the form intended for girls were also applied.
It was found that in the entire sample and in the sample consisting of students from the ID, students from the group Rejected have a statistically significantly lower level of social skills compared to students from the group Controversial. No statistically significant differences between the level of acquisition of social skills and the sociometric status of the respondents were found on the sample of TD respondents.
In the whole sample, the self-image of students from the group Rejected is statistically significantly less favorable in relation to the students from the group Controversial and in comparison with the students from the group Accepted. Students with ID had a statistically significantly less favorable self-image compared to TD students who belong to the same sociometric group.
Statistically significant positive correlations between positive nominations and academic success were found only on a sample of TD students.
In the sample of students with ID, although the best school success is achieved by students who belong to the sociometric category Accepted, and the weakest success is achieved by students who belong to the sociometric category Rejected, the differences in academic success of rejected, controversial and accepted are not statistically significant.
In the whole sample, it was not determined that girls have a statistically significantly more favorable sociometric status, but it was registered that they have a statistically significantly higher level of adoption of social skills and a better self-image compared to boys