Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Etiopahtogentetic aspects and treatment of peripheral facial nerve paralysis in children
Get PDFFacial nerve palsy occur at all ages. When they appear in childhood, they cause significant concerns among parents of children and doctors because of aesthetic and functional outcomes. The peripheral paralysis and paresis of the facial nerve are characterized by weakness or complete deprivation of the muscules of one side of the
face, which affect verbal communication and social interaction. Depending on the location of the lesion hyperacusis, reduced salivary
and tears production, or excessive tearing of hte eye, altered taste, pain or numbness in the external auditory canal can also occur. The consequences of paresis or paralysis of the facial nerve can lead to aesthetic, functional and psychological disorders, so early diagnosis is very important, so that appropriate therapy can be started as soon as possible. The diagnosis is made on the basis history evaluation, clinical examination, audiological, neurological, pediatric examination, inspection of the parotid
gland, laboratory analyzes, serological and radiographic findings and if necessary other examinations. Treatment is carried out in accordance with etiology. The aim of this study was to review the etiopathogenesis and treatment of peripheral facial paralysis in children by reviewing the contemporary
literature.Paralize sedmog kranijalnog nerva se javljaju u svim starosnim dobima. Kada se pojave u dečijem uzrastu izazivaju ozbiljnu zabrinutost kod roditelja dece i lekara, zbog estetskog i funkcionalnog ishoda. Periferne paralize i pareze facijalnog živca klinički se manifestuju kao slabost ili potpuna oduzetost mišića jedne strane lica, što utiče na ver- balnu komunikaciju i socijalnu interakciju. U zavisnosti od mesta lezije javlja se i hiperakuzija, smanjena sekrecija pljuvačke i suza ili ekscesivno suzenje oka, izmenjen ukus, bol ili utrnutost u spoljašnjem slušnom hodniku. Posledice pareze ili paralize facijalnog živca mogu dovesti do estetskih, funkcio- nalnih i psihičkih poremećaja, te je rana dijagnostika veoma važna, kako bi se što pre mogla započeti odgovarajuća terapija. Dijagnoza se postavlja na osno- vu anamneze/heteroanamneze, kliničkog pregleda, audiološkog, neurološkog, pedijatrijskog pregleda, pregleda parotidne žlezde, laboratorijskih anali- za, seroloških i radiografskih pretraga, a po potrebi i drugih ispitivanja. Lečenje se sprovodi u skladu sa etiologijom. Cilj ovoga rada je bio da se pregle- dom savremene literature sagledaju etiopatogeneza i lečenje periferih para- liza facijalisa kod dece
Using of inertial measurement unit (imu) in movement analysis in persons with parkinson’s disease
Get PDFParkinson’s disease (PD) is a second commonest neurodegenerative disorder, followed by the presence of motor symptoms that affect the functioning of a person in the community Technology development and implementation of various diagnostic and assessment procedures can improve the rehabilitation process of this population. IMU sensors have the potential to identify and provide valuable information about motor performances and behavior, as well as the quality of movements. The aim of this paper is to present the possibilities of using Inertial Measurement Units sensors in movement analysis in persons with Parkinson’s disease. Analyzed papers were selected by researching electronic databases: PubMed/MEDLINE, Science Direct, Scindeks, and Google Scholar and published between 2014 and 2020. The analyzed researches have shown that the IMU can be used in the evaluation of motion range and amplitude, repetitive finger taping parameters, characteristics of movements and activities important for everyday living, gait characteristics and parameters, as well as PD related symptoms, such as bradykinesia, tremor, festination, freezing of gait. Sensors, consisted in IMU, also can befused together to provide a 3D picture ofhuman motion
Receptivni i ekspresivni govor dece sa razvojnom disfazijom
Get PDFРазвојна дисфазија је развојни језички поремећај, који представља центар истраживања за многе научнике из различитих научних области. Кроз спроведена истраживања са децом са развојном дисфазијом, научници су пронашли на који начин ова деца развијају говор, језик и когнитивне способности, али су уочили и у којим језичким и когнитивним областима се јављају дефицити. Области у којима је уочен дефицит су: фонологија, граматика, лексика, семантика, прагматика, аудитивна и визуелна перцепција, просторна оријентација, пажња, као и разумевање говора и језика. Наведена истраживања су такође помогла да се добијени подаци о развоју и дефицитима деце са развојном дисфазијом, упореде са подацима о развоју деце типичног развоја, као и деце која имају друге сметње, развојне и первазивне поремећаје. Студије су доказале да логопедски третман има велики утицај на ову врсту развојног поремећаја. Тим у вези, може се навести да рана процена, хабилитација, правилна организација третмана и међусобно добра сарадња логопеда и родитеља, може допринети брзом когнитивном и језичком напредовању детета и његовом лакшем укључивању у социјалну средину.Developmental dysphasia is developmental language disorder, which is the center of researches for many scientists in different scient fields. Through researches conducted with children with developmental dysphasia scientists found how this children develop speech, language and cognitive skills, but they also found in which language and cognitive areas deficit occur. Areas in which the deficit was observed are: phonology, grammar, vocabulary, semantics, pragmatics, auditory and visual perception, spatial orientation, attention, as well as understanding of speech and language. These studies also helped to compare the data on the development and deficits of children with developmental dysphasia, with data on the development of children with typical development, as well as children with other disorders, developmental and pervasive disorders. Studies have been proved that speech therapy has a great influence on this type of developmental disorder. In this regard, it can be stated that early assessment, habilitation, proper organization of treatment and good cooperation between speech therapists and parents, can contribute to the rapid cognitive and linguistic progress of the child and his easier inclusion in the social environment
Receptivni i ekspresivni govor dece sa autističnim spektrom poremećaja predškolskog i mlađeg školskog uzrasta
Get PDFАутистични поремећај је первазивни развојни поремећај који се манифестује дефицитима у областима социјалне интеракције, карактеристичним облицима патолошког функционисања и поремећајима вербалних и невербалних способности комуницирања. Преваленца аутистичног спектра поремећаја је у читавом свету у порасту и подаци показују да се креће између 0,9-1,5%. Један од доминантних симптома аутистичног спектра поремећаја јесу поремећаји експресивног и рецептивног говора и процењује се да 60% деце предшколског и млађег школског узраста има неки степен поремећаја говора и језика, а да чак 25% деце са аутистичним спектром поремећаја има неразвијен говор. Поремећаји говора код ове деце се крећу од мутизма до развијеног говора. Циљ рада је да се претраживањем научне и стручне интернационалне литературе, сумирањем и приказивањем резултата различитих истраживања прикажу карактеристике аутистичног спектра поремећаја, као и карактеристике експресивног и рецептивног говора како високо-функционалне тако и ниско-функционалне деце ове популације. Рано дијагностиковање и рана интервенција су од пресудног значаја за дуготрајнији исход и прогнозу говора и језика код ове деце.
Из тог разлога су приказани и описани инструменти за процену експресивног и рецептивног говора, као и технике терапије које дају најбоље резултате. У последњем поглављу приказано је неколико научних радова који су се бавили проценом и описивањем језичких карактеристика (прагматике, семантике, синтаксе и фонологије) код ове деце.Today, the autistic spectrum disorder is defined as a pervasive disorder that is manifested by deficits in the areas of social interaction, characteristic forms of pathological functioning, and impairments in nonverbal and verbal communication skills. The prevalence of the autistic spectrum disorder is increasing worldwide and the data show that it ranges between 0.9-1.5%.
One of the dominant symptoms of the autistic spectrum disorder is expressive and receptive speech disorders, and it is estimated that 60% of preschool and younger school-age children have some degree of speech and language impairment, and that as many as 25% of children with autistic spectrum disorders remain minimally verbal. Speech disorders range from mutism to highly functionally developed speech. The aim of this paper is to search the scientific and professional international literature, summarize and present the results of various studies to show the characteristics of the autistic spectrum disorder, as well as the characteristics of expressive and receptive speech in both highly functional and low functional children of this population.
Early diagnosis and early intervention are crucial for a longer-term outcome and prognosis of speech and language in these children. For this reason, instruments for the assessment of expressive and receptive speech are presented and described, as well as the therapeutic techniques that give the best results. The last chapter presents several scientific papers that have dealt with the assessment and description of pragmatics, semantics, syntax and phonology
Uticaj motoričkih i kogitivnih deficita na aktivnosti svakodnevnog života osoba sa multiplom sklerozom
Get PDFМултипла склероза је хронична аутоимуна болест централног нервног система код које долази до демијелинизације аксона. Ова болест утиче и на физичке и когнитивне карактеристике особа које од ње болују што може довести до неповoљног утицаја на активности свакодневног живота.
У овом раду представљена је анализа 9 радова који су приказивали како моторички и когнитивни статус особа са мултиплом склерозом утиче на активности свакодневног живота. Радови су били објављени у научним часописима у PDF и HTML формату и били су доступни у целини.
Резултати до којих се анализом дошло показали су да моторички и функционални статус у великој мери утиче на активности свакодневног живота. Особе са лакшим облицима мултипле склерозе биле су боље у обављању активности свакодневног живота у односу на особе са тежим.Multiple sclerosis is a chronic autoimmune disease of the central nervous system in which axioms demyelinate. This disease also affects the physical and cognitive characteristics of people who suffer from this desease which can lead to an adverse effect of the activity of everyday life.
This paper presents an analysis of 9 papers that showed how the physical and cognitive status of people with multiple sclerosis affects the activities of everyday life. Papers were published in scientific journals in PDF and HTML format and were available in full.
The results obtained by analysis showed that somatic status greatly influences the activities of everyday life. People with milder forms of multiple sclerosis were better at performing activities of daily living compared to people with more severe ones
Socijalna kompetencija i antisocijalno ponašanje kod učenika osnovnoškolskog uzrasta
Get PDFСоцијална компетенција је сложен, интерактивни процес. Сажима интерперсоналне вештине, просоцијално понашање, саморегулацију, разумевање других, али и самопоуздање особе. Њен значај је вишеструк. Социјална компетенција је важна како бисмо разумели и изразили социјалне релевантности, а у циљу достизања бољег успеха, успостављања блиских односа и решавања свакодневних проблема. Када је особа социјално компетентна, она је спрема да се изложи захтевима даљег напретка и развоја. Супротно, уколико особа није развила адекватне односе и стекла довољна искуства, њена социјална компетенција се не развија адекватно, што даље може водити појави антисоцијалног понашања. Појава антисоцијалног понашања не подразумева присуство поремећаја у понашању, али може водити ка њиховој појави.
Циљ овог истраживања је утврђивање повезаности квалитета социјалне компетенције и начина манифестовања антисоцијалног понашања код ученика типичног развоја и ученика с тешкоћама у менталном развоју. Секундарни циљ истраживања односи се на утврђивање разлике у односу на пол и школски узраст код наведених група ученика у оквиру квалитета социјалне компетенције и испољавања антисоцијалног понашања.
Узорак је чинило 60 испитаника оба пола. Једну групу испитаника чинило је 30 ученика типичног развоја, а другу групу испитаника је чинило 30 ученика са тешкоћама у менталном развоју (лака интелектуална ометеност уз коморбидитет и без присуства коморбидитета). Свих 60 испитаника су ученици основне школе. Као мерни инструмент
процене примењена је Скала социјалног понашања у школи, друго издање.
Резултати показују да постоје разлике између две групе испитаника. Испитаници типичног развоја показују боље резултате у односу на квалитет социјалне компетенције.
Самим тим они у мањој мери манифестују антисоцијално понашање у односу на испитанике са тешкоћама у менталном развоју.
Утврдили смо да постоји разлика у односу на пол. Девојчице поседују бољи квалитет социјалне компетенције, самим тим и у мањој мери манифестују антисоцијално понашање.
Резултати су показали да испитаници не показују разлику у погледу узраста.Social competence is a complex and interactive process. Interpersonal skills, prosocial behaviour, self-regulation, understanding of others, as well as self-esteem are all contained in it.
The significance of social competence is multifaceted. Social competence is important for both understanding and expressing socially relevant concepts, all with the aim of achieving greater success, building personal relationships, and solving everyday problems. If a person is socially competent, they are ready to prepare themselves for further progress and development. Contrary to this, if a person has not developed appropriate relationships and gained enough experience, their social competence is not developed in a proper way either, which can ultimately lead to antisocial behaviour. Antisocial behaviour does not mean the presence of a behavior disorder per se, but it can lead to their emergence.
The aim of the research is to establish the connection between the level of social competence and the way of expressing antisocial behaviour in students of typical population and those with difficulties in mental development. Another aim of the research is tо establish the difference within the aforementioned groups of students regarding gender and school level, while taking into consideration and the manifestation of antisocial behavior.
Respondents of the research were 60 children of both genders. One group consisted of 30 students of typical population and the other group consisted of 30 students with difficulties in mental development (mild intellectual disability with comorbidity or without one). All 60 participants were students who attend primary school. Measuring instrument of the assessment was the Scale of social behaviour in school, second edition.
The results show that there are differences among these two groups of respondents. The participants who belong to the typical population group showed better results regarding the level of social competence. Accordingly, they express antisocial behaviour less than those participants who were in the group with difficulties in mental development.
The results also portray that there are differences regarding gender. Girls possess higher levels of social competence and therefore they express antisocial behaviour in lesser amount. The results have shown that there are no differences when it comes to age
Specifičnost upotrebe znakovnog jezika u nastavi u školama za gluvu i nagluvu decu
Get PDFЉудска потреба за споразумевањем и комуникацијом створила је разна средства општења која су се усавршавала све до нивоа на коме се налазе данас. Говорни језик је најсложеније, најприкладније и најфиније средство изражавања које има акустичку и писану форму. Од његовог развоја зависи и целокупан развој детета.
Чуло слуха је веома значајно за омогућавање говора и остваривање комуникације, што је услов за интелектуални, емоционални и социјални развој личности.
Знаковни језик је језик који глува деца спонтано усвајају и уче, као што чујућа деца усвајају говорни језик своје околине. Знаковни језик има неизоставну улогу у развоју језика и личности глуве и наглуве деце школског узраста.
Знаковни језик је подстицајан за развој и усавршавање вербалне језичке способности и има велику улогу у усвајању школских знања.
Српски знаковни језик (СЗЈ) глувим особама у Србији служи као средство за свакодневну комуникацију, за исказивање жеља, потреба, ставова и емоција. У Србији постоји висок степен разумевања међу глувим особама у оквиру СЗЈ, иако постоји и могућност регионалних варијација појединих гестова и начина изражавања Предмет овог рада је специфичност знаковног језика у настави у школама за глуву и наглуву децу. Циљ овог рада је да се укаже на значај знаковног језика у школском учењу и на његов утицај на целокупан развој личности глувог детета.
У овом раду је коришћена десктиптивна метода која је заснована на литератури стручњака специјализованих у домену оштећења слуха и образовања глуве и наглуве деце.The human need for understanding and conversation has created various means of communication that have been perfected throughout time to the level they are at today. Spoken language is the most complex, the most appropriate and the finest vehicle for expression that has an acoustic and written form. The overall progress of the child also depends on the language development.
The sense of hearing is very important for enabling speech and communication, which is a necessary condition for the intellectual, emotional and social development of a person.
Sign language is a language that deaf children spontaneously learn, just as hearing children absorb the spoken language of their environment. Sign language has an indispensable role in the development of the language and personality of deaf and hard of hearing children of school age.
Sign language is a stimulus for the development and improvement of verbal language ability and plays a major role in the acquisition of school knowledge.
Serbian Sign Language (SZJ) serves deaf people in Serbia as a instrument of everyday communication, for expressing wishes, needs, attitudes and emotions. In Serbia, there is a high degree of understanding among deaf people within the SZJ, although there is also the possibility of regional variations of certain gestures and ways of expression.
The subject of this paper is the particular features of sign language in teaching in schools for deaf and hard of hearing children. The aim of this paper is to point out the importance of sign language in school learning and its influence on the overall personality development of a deaf child.
In this paper, a descriptive method was used, which is based on the literature of experts specialized in the field of hearing impairment and education of deaf and hard of hearing children
Funkcija daktilologije u razvoju jezika kod gluvih i nagluvih učenika
Get PDFГовор представља најважније средство комуникације и од његовог развоја зависи целокупан развој детета. Развој говора представља дуг и сложен процес, који има своје специфичне фазе развоја.
Фактори који директно утичу на развој говора и који представљају предуслов за његов правилан развој су бројни. Један од значајних фактора у развоју говора јесте слух, те његово оштећење повлачи са собом и низ проблема који се јављају код деце са слушним оштећењима. Важност у раду са децом са слушним оштећењима, огледа се у специфичном развоју говора, који ће им касније омогућити да стекну школске и друге вештине значајне за свакодневено животно функционисање. Важно је напоменути да поред тежине слушног оштећења, интелектуалних и других способности детета, као и приступ рада наставника- сурдолога, индивидуални приступ у раду са сваким дететом представља велику значајност у оспособљавању и учењу деце са оштећењем слуха. У циљу што бољег оспособљавања глуве и наглуве деце важно је истаћи и постојеће методе и средства која се користе у настави како би комуникација била олакшана.
Дактилологија или прстна азбука представља једно од основних средстава у комуникацији особа са оштећењима слуха. Основни задатак је да се олакша читање говора са уста и лица, као и да се побољша артикулација у развоју говора. Важно је напоменути да сваки језик има своју прстну азбуку.
Када је реч о српском знаковном језику, користи се дворучна азбука, док код неких других знаковних језика употребљава се и једноручни алфабет. Српски знаковни језик је веома богат и сложен језик, те захтева и велику посвећеност при учењу овог језика.
Предмет овог рада је функција дактилологије у развоју језика код глувих и наглувих ученика. Циљ рада је да се укаже на значај дактилологије као средства за равој говора код глуве и наглуве деце. У раду ће бити примењена дескриптивна метода заснована на пређашњој литератури која се бавила овом темом.Speech is the most important means of communication and the overall development of a child depends on its development. Speech development is a long and complex process, which has its own specific stages of development.
Factors that directly affect speech development and that are a prerequisite for proper speech development are numerous. One of the important factors in the development of speech is hearing, and its damage entails a number of problems that occur in children with hearing impairments. The importance of working with children with hearing impairments is reflected in the specific development of speech, which will later enable them to acquire school and other skills important for everyday life functioning. It is important to note that in addition to the severity of hearing impairment, intellectual and other abilities of the child, as well as the approach of the deaf teacher, an individual approach to working with each child is of great importance in the training and learning of children with hearing impairments. In order to better train deaf and hard of hearing children, it is important to point out the existing methods and tools used in teaching in order to facilitate communication.
Typing or chest alphabet is one of the basic means of communication for people with hearing impairments. The basic task is to facilitate the reading of speech from the mouth and face, as well as to improve the articulation in the development of speech. It is important to note that each language has its own chest alphabet.
When it comes to Serbian sign language, the two-handed alphabet is used, while in some other sign languages the one-handed alphabet is also used. Serbian sign language is a very rich and complex language, and it requires great dedication in learning this language.
The subject of this paper is the function of dactylology in language development in deaf and hard of hearing students. The aim of this paper is to point out the importance of dactylology as a means for speech development in deaf and hard of hearing children. The paper will use a descriptive method based on previous literature that has dealt with this topic
Programi penalnog tretmana osuđenih za seksualni kriminalitet
Get PDFАпстракт: Сексуално насиље, током људске историје, али и у савременом друштву, представља сложен друштвени, криминолошки и безбедносни проблем, јер насиље које чине сексуални преступници не погађа само жртву, већ доводи до осећаја страха код грађана. Сексуалне преступнике карактерише манипулативно понашање, присуство антисоцијалних ставова, као и ниско самопоуздање. Научници и практичари, широм света, дошли су до охрабрујућих података о смањењу стопе рецидивизма код сексуалних преступника након завршених програма третмана. Третман према сексуалним преступницима првенствено је усмерен на редуковање криминогених фактора, који доприносе поновном вршењу кривичних дела. У свету су се мултимодални третмани показали ефикаснијим у редуковању рецидивизма код сексуалних преступника. Неки од најефективнијих програма третмана јесу когнитивно-бихејвиорална терапија, модел ризика, потреба и респонзивности, модел доброг живота, Минесота програм за лечење сексуалних преступника и програм „Киа Марама“.Abstract: Sexual violence throughout human history, but also in modern society, represent a complex social, criminological and security problem. Precisely because the violence perpetrated by sex offenders not only affects the victim, but also leads to a feeling of fear among the other people. Sex offenders are characterized by manipulative behavior, the presence of antisocial attitudes, as well as low self-esteem. Scientists and practitioners around the world have come up with encouraging data on reducing the rate of recidivism in sex offenders after completing treatment programs. Treatment of sex offenders is primarily aimed at reducing criminogenic factors, which contribute to re-offending. Worldwide, multimodal treatments have proven to be more effective in reducing recidivism in sex offenders. Some of the most effective treatment programs are cognitive-behavioral therapy, the model of risk, need and responsiveness, the model of the good life, as well as the Minnesota program for the treatment of sex offenders and the "Kia Marama" program
Analiza povezanosti socio – demografskih i nekih faktora vezanih za dijabetes i kvaliteta života obolelih osoba
Get PDFДијабетес мелитус је једна од најзаступљенијих хроничних болести у свету и код нас.
Поред тога што је са дијабетесом мелитусом здравље особе значајно нарушено, ова болест има велики утицај на квалитет живота оболелих уопште.
Основни циљ овог истраживања био је да се утврде разлике у квалитету живота особа са дијабетесом које користе инсулинске инјекције и оних које ниво шећера регулишу таблетама и исхраном и утврдити да ли постојe разлике у субјективној перцепцији квалитета живота у односу на врсту терапије, пол, животну доб, образовни статус, брачни статус, као и у односу на присуство касних компликација дијабетеса, а основно истраживачко питање: Да ли постоје значајне разлике у квалитету живота оболелих особа и у којој мери разлике у социодемографским карактеристикама и неким факторима везаних за дијабетес, као што су компликације ове болести и врста третмана коју особа примењује у њеном лечењу, утичу на квалитет живота оболелих особа?
Узорком је обухваћено 100 испитаника са дијабетесом мелитусом типа 1 и типа 2.
Истраживање је спроведено коришћењем упитника који је посебно креиран за потребе овог истраживања и Специфичне скале процене квалитета живота особа са дијабетесом.
Резултати овог истраживања показују да не постоји статистички значајна разлика у квалитету живота особа оболелих од дијабетеса у односу на пол, старосну доб, образовни статус, брачни статус/емотивну везу, присуство компликација повезаних са дијабетесом и учесталост контроле нивоа шећера у крви, али да постоји статистички значајна разлика у квалитету живота оболелих када је у питању врста третмана и степен самосталности у свакодневним активностима.Diabetes Mellitus is one of the most common chronic disease in the world and in our country.
In addition to the fact that a persons health is significantly impaired with diabetes mellitus, this disease has a great impact on the quality of life of patients in general. The main goal of this study was to determine the differences in the quality of life of people with diabetes who use insulin injections and those who regulate sugar levels with tablets and diet and to determine whether there are differences in the subjective perception of quality of life in relation to the type of therapy, gender, age, educational status, marital status, as well as in relation to the presence of late complications of diabetes, and the basic research question is: Are there significant differences in the quality of life of patients and to what extent do differences in sociodemographic characteristics and some factors related to diabetes, such as possible complications of this disease and the type of treatment that person uses, affect the quality of life of patients?
The sample included 100 respondents with type 1 and type 2 diabetes mellitus. The research was conducted using a questionnaire that was specially created for the needs of this research and Diabetes specific quality of life scale.
The results of this study show that there is no statistically significant difference in the quality of life of people with diabetes in relation to gender, age, educational status, marital status/emotional relationship, the presence of complications associated with diabetes and the frequency of blood sugar control, but that there is a statistically significant difference in the quality of life of patients when it comes to the type of treatment and the degree of independence in daily activities