Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
User and family members' satisfaction with assistive technology devices and means
No full textАсистивна технологија обухвата различите производе и уређаје који се
користе за одржавање, повећање или побољшање функционалних способ
ности корисника. У овој области, задовољство корисника је идентифи
ковано као један од најважнијих фактора који утичу на исход примене
асистивне технологије. Циљ овог пилот истраживања је био да се про
цени ниво задовољства корисника и чланова породице различитим аспек
тима уређаја. Такође, да се утврди које демографске карактеристике ис
питаника, као и особине уређаја утичу на процењени ниво задовољства.
Узорак је чинило 20 испитаника међу којима је било 10 чланова породице
и 10 корисника. Примењени су упитници који су посебно конструисани за
потребе овог истраживања. Анализа резултата показује да су чланови
породице (AS = 5,35, SD = 0,70) и корисници (AS = 5,70, SD = 0,82) умерено
позитивно задовољни уређајима и средствима асистивне технологије.
Социодемографске варијабле, врста уређаја, учесталост и дужина
његовог коришћења нису били статистички значајно повезани са просеч
ним нивоом задовољства испитаника. Фактори који су утицали на ниво
задовољства обухватају спољашњи изглед уређаја, лакоћу одржавања и
сервисирања, психосоцијални аспект употребе уређаја, безбедност прили
ком употребе, као и његову ефикасност. Ниво задовољства представља
најбољи предиктор прихватања асистивне технологије. С обзиром на то,
анализа аспеката уређаја и услуга којима испитаници нису задовољни би
требало да има приоритет у даљим истраживањима.Assistive technology encompasses various products and devices that are used
to maintain, increase or improve the user’s functional abilities. In this area, user
satisfaction has been identified as one of the most important factors influencing
the outcome of implementation. The aim of this research was to assess the level
of satisfaction of users and family members with different aspects of the device.
Also, to determine which demographic characteristics of the respondents, as
well as the characteristics of the device, affect the estimated level of satisfaction.
The sample consisted of 20 respondents, among whom were 10 family members
and 10 users. Questionnaires specially designed for the purpose of this research
was applied. Analysis of the results showed that family members (M = 5.35, SD = 0.70) and users (M = 5.70, SD = 0.82) are generally satisfied with devices
and means of assistive technology. Sociodemographic variables, type of device,
frequency and length of its use were not statistically significantly related to
the average level of satisfaction of the respondents. Factors that influenced
the level of satisfaction include the external appearance of the device, ease
of maintenance and servicing, psychosocial aspect of using the device, safety
during use, as well as its efficiency. Level of satisfaction is the best predictor of
acceptance of assistive technology. Considering that, the analysis of the aspects
of devices and services that the respondents are not satisfied with should have
priority in further research
Parental involvement in the educational process of children/uključenost roditelja u vaspitno-obrazovni proces dece
No full textCilj sprovedenog istraživanja bio je utvrđivanje nivoa uključenosti roditelja u različite aspekte
vaspitanja i obrazovanja njihove dece. Poseban fokus istraživanja bio je ispitivanje kvaliteta
saradnje koja se ostvaruje između roditelja i prosvetnih radnika, kao i roditeljske uključenosti
u školske aktivnosti i vaspitanje kod kuće. U istraživanju su učestvovala 33 roditelja dece
uzrasta od jedne do jedanaest godina, od kojih su većina bile majke (90,9%). Za ispitivanje
problemske tematike, korišćen je Upitnik uključenosti roditelja (Family Involvement
Questionnaire – FIQ), kao i posebno konstruisan upitnik koji je obuhvatao relevantne
sociodemografske karakteristike roditelja i dece. Dobijeni rezultati ukazuju na prisustvo
povišenog nivoa uključenosti roditelja u vaspitno-obrazovani proces njihove dece.
Najveći nivo uključenosti roditelja primećen je na subskalama koje se odnose na vaspitanje
kod kuće te njihovu saradnju sa prosvetnim radnicima, dok je najmanja uključenost roditelja
zapažena u školskim aktivnostima dece. Utvrđeno je kako u roditeljskoj saradnji sa prosvetnim
radnicima ne postoji statistički značajna razlika u odnosu na to da li je u pitanju saradnja sa
vaspitačima ili učiteljima. Stepen obrazovanja majke takođe nije identifikovan kao faktor koji
u statistički značajnoj meri utiče na njihovu uključenost u vaspitno-obrazovni proces.
Zaključeno je kako roditelji pokazuju određen nivo uključenosti u različite aspekte vaspitno-obrazovnog procesa njihovog deteta. Praktične implikacije sprovedenog istraživanja ogledaju se u potrebi za organizovanjem neformalnih edukacija putem kojih bi se istakao značaj
roditeljskog angažovanja u celokupnom vaspitno-obrazovnom procesu dece.
The aim of this research was to determine the level of parental involvement in various aspects
of their children's upbringing and education. A special focus of the study was on examining the
quality of collaboration between parents and educators, as well as parental involvement in
school activities and at-home upbringing. The research included 33 parents of children aged
one to eleven, the majority of whom were mothers (90.9%). The Family Involvement
Questionnaire (FIQ) and a specially constructed questionnaire covering relevant
sociodemographic characteristics of the parents and children were used to examine the issues.
The results indicate a high level of parental involvement in their children's educational process
(M=3.56, SD=0.62). The highest level of involvement was observed in the subscales related to
at-home upbringing (M=3.95, SD=0.61) and collaboration with educators (M=3.88, SD=0.90),
while the lowest involvement was noted in school activities (M=3.00, SD=0.73). No
statistically significant difference was found in parental collaboration with teachers versus
caregivers. The mother's education level was also not identified as a statistically significant
factor influencing parental involvement. It was concluded that parents demonstrate a certain
level of involvement in various aspects of their child's educational process. The practical
implications of the research highlight the need for organizing informal education to emphasize
the importance of parental engagement in the overall educational process
Tactile sign language of people with deaf-blindness
No full textSlepogluvoća je dvostruko senzorno oštećenje koje nepovoljno utiče na različite domene funkcionisanja osobe. Zahteva individualizovan pristup u edukaciji i rehabilitaciji i specifične usluge koje osobi olakšavaju učenje, participaciju i integraciju u društvo. Istraživanja ovog fenomena praćena su teškoćama koje su posledica nepostojanja konsenzusa o definiciji slepogluvoće, heterogenosti populacije, nedostatka pouzdanih testova i alata za procenu, kao i korišćenja tradicionalnih postupaka koji se često baziraju samo na utvrđivanju senzornog funkcionisanja, nedovoljno efikasnih i neproverenih metoda rada, barijera u uspostavljanju i održavanju komunikacije sa slepogluvom osobom. Cilj: Cilj ovog rada je pregled načina komunikacije slepogluvih, sa posebnim osvrtom na analizu i opis taktilnog znakovnog jezika. Metode: Za pretragu i analizu relevantnih studija korišćeni su servis Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku-KOBSON i Google Scholar Advanced Search. Pretraga je izvršena preko sledećih servisa/agregatora: Ebscohost, ScienceDirect i WileyInterScience. Rezultati: Komunikacija sa slepogluvim osobama odvija se na različite načine i u tu svrhu koriste se: govor, znakovni jezik, prstna azbuka/abeceda, ručna azbuka / ručna abeceda, Lormova abeceda, pisanje na dlanu, Tadoma metod, pisani govor, Brajevo pismo, uvećana štampa, taktilni znakovni jezik. U studijama novijeg datuma autori ističu potrebu za jedinstvenim taktilnim znakovnim jezikom, kao prirodnim jezikom kongenitalno slepogluvih osoba.Introduction. Deaf-blindness is a dual sensory impairment and adversely affects different areas of a person’s functioning. Thus, there is a need for an individualized approach to education and rehabilitation, as well as specific services that facilitate learning, participation, and social inclusion. The study of this phenomenon is accompanied by challenges arising from the lack of consensus on the definition of deaf-blindness, the heterogeneity of the population, and the lack of reliable tests and tools for assessment. Furthermore, the use of traditional procedures that are often based only on the determination of sensory functioning, as well as insufficiently efficient and untested working methods, hinder the development of communication with a person who is deafblind. Objectives. The aim of this paper was to analyze the specific communication methods of people with deaf-blindness and, in particular, to analyze and describe tactile sign language. Methodes. The service of the Consortium of Libraries of Serbia for unified acquisition – KOBSON and Google Scholar Advanced Search were used for the search and analysis of relevant studies. Searches were performed using the following services/ aggregators: Ebscohost, ScienceDirect, and WileyInterScience. Results. Communication of people with deaf-blindness can occur through a variety of modalities: speech, sign language, finger alphabet/alphabet, manual alphabet/manual alphabet, Lorm’s alphabet, palm writing, Tadoma method, written language, Braille, enlarged print, tactile sign language. In recent studies, authors emphasize the need to develop a unique tactile sign language as a natural language of persons who are deafblind from birth
Short Form of Mental Health Literacy Questionnaire for Adults: Psychometric Properties of Serbian Version
No full textMental health literacy (MHL) has been widely explored by researchers who focus on youth mental health. However, there is little data related to the validity and reliability of the tools for the assessment of MHL constructs. The present study aimed to adapt the short version of Mental Health Literacy Questionnaire for young adults in Serbian sample and examine its psychometric properties. Translation and adaptation of items were performed using the following procedures: item are translated from English or Serbian by a bilingual translator and using a think-aloud procedure, back-translation, semantic comparison of the translation, and analysis of the translated version by the original version of the manuscript. The sample consisted of 344 participants aged 17 to 25 years, which is in accordance with the recommended number of participants needed for quantitative instrument validation studies. Confirmatory factor, internal consistency, and external validity analyses were performed. The results supported the validity of a shorter version of the questionnaire (MHLq-SVa), composed of 16 items that fit with four previously defined MHL dimensions (knowledge, beliefs, help-seeking intentions, and self-help strategies). Internal consistency, between-factor correlations, and correlations with other relevant mental health constructs further supported the adequacy of the instrument’s psychometric properties. We recommend the MHLq-SVa as valid and reliable measure for assessing MHL in young adults and encourage further exploration at more diverse and representative samples
Uticaj amplifikacije na doživljaj slušnog hendikepa kod osoba sa prezbiakuzijom
No full textUvod: Prezbiakuzija značajno narušava kvalitet života usled brojnih posledica, poput subjektivnog doživljaja slušne ometenosti i izražene socijalne izolacije. Subjektivni doživljaj stepena slušne ometenosti zavisi od mnogobrojnih faktora, kako onih vezanih za samo oštećenje sluha (vreme i stepen nastanka oštećenja), tako i širokog spektra sociodemografskih i drugih faktora. U skladu sa prethodnim istraživanjima na ovu temu, postavlja se pitanje o postojanju razlika među amplifikovanim i neamplifikovanim osobama u pogledu doživljaja slušne ometenosti. Cilj: Upotrebom adekvatnih instrumenata utvrditi da li postoji razlika u individualnom doživljaju stepena slušne ometenosti kod osoba sa prezbiakuzijom koje koriste slušne aparate i ispitanika koji nisu amplifikovani. Metode: Uzorak je činilo 56 ispitanika sa potvrđenom prezbiakuzijom. U istraživanju je korišćen upitnik opštih demografskih podataka, Upitnik za utvrđivanje stepena auditivne ometenosti kod odraslih-skrining verzija i Međunarodna skala ishoda za korisnike slušnih aparata. Rezultati: Osobe koje ne koriste slušne aparate svoju ometenost procenile su značajno višim stepenom i svi ispitanici u ovoj grupi potvrdili su nivo slušnog hendikepa, dok je u grupi osoba koje koriste amplifikaciju njih 62.1% potvrdilo prisustvo slušnog hendikepa. Na osnovu visokih prosečnih rezultata na Međunarodnoj skali ishoda za korisnike slušnih aparata može se zaključiti da osobe sa prezbiakuzijom koje koriste amplifikaciju osećaju i veliku korisnost slušnih aparata u svakodnevnom funkcionisanju, sa čak 90% ispitanika koji se izjašnjavaju optimistično prema ovoj vrsti pomagala. Zaključak: Dobijeni podaci ističu značaj korišćenja amplifikacije bez obzira na stepen oštećenja sluha i godine života korisnika
Dependent clauses in the texts of seven-year-olds and tren-year-olds: a lingitudinal approach
No full textОсновни циљ рада је да се испитају постојеће разлике у степену синтаксичке
зрелости текстова које су продуковала иста деца у првом разреду и на крају
првог обавезног образовног циклуса. Kорпус за ово истраживање сачињавају
текстови 42 ученика првог разреда на задату тему, и текстови истих ученика, на
исту тему, у поновљеном узимању података након 3 године, тако да је урађена
анализа варијансе са поновљеним мерењем. Добијени резултати омогућују
увид у то које врсте зависних клауза продукују седмогодишњаци, којим се
језичким средствима служе, али и шта им је на том узрасту још увек недоступно,
односно како се у квантитативном и квалитативном смислу мења структура
зависносложених и вишеструко сложених реченица током раног школског
узраста. Резултати овог истраживања показују да су код деце и у млађем
и у старијем узрасту најфреквентије изричне, временске и узрочне клаузе, као
и да се продукција односних клауза, која представља један од најпоузданијих
и најрелевантнијих параметара за мерење степена синтаксичке зрелости текста,
стабилно повећава с узрастом, што је показатељ да се синтаксички развој одвија
правилно и одговарајућим темпом
The influence of fairytales on the development of preschool children
No full textFairytales are crucial for children’s psychological, moral, social, emotional,
and cognitive development. Preschool children encounter numerous problems and their solutions through fairytales. By listening to, reading, and watching fairytales, children build their
views of the world, shape their moral values, and become familiar with positive behavior models. Fairytales point to ethical problems and teach children to differentiate between good and
evil in an age-appropriate way. This paper discusses the influence of fairytales on the development of preschool children. The concept of a fairytale, its structure and characteristics are
described. The paper lists the most common fairytale motifs and points out the therapeutic
aspect of fairytales. The significance of telling fairytales to chronically ill hospitalized children
is also emphasized, as well as their identification with the main characters and expressing their
fairytale experience through play, dramatization, and drawings. By their length, dynamic plot,
and the speed at which realistic and fantastic images interchange, fairytales improve the attention, imagination, communication, and creativity of preschool children
Primena i značaj inkluzije dece sa smetnjama i poremećajima u razvoju predškolskog uzrasta
No full textИнклузивно васпитање и образовање подразумева креирање васпитнообразовног система по мери детата, у коме се негује индивидуалност
и подстиче самосталност, стварањем подстицајног окружења. Рана
искуства и учења стечена у периоду предшколског узраста постављају
темељ за развој сазнајних и функционалних способности детета, који
ће обликовати личност детета и утицати на касније токове учења
и функционисања детета у свим аспектима живота. Циљ рада је био
да се прикажу основна обележја адекватне примене и истакне значај
инклузије деце са сметњама и поремећајима у развоју предшколског узраста. Прегледом литературе стиче се увид у проблематику примене
инклузивног програма у систему предшколског васпитања и образовања,
као и значај ране инклузије. Закључује се да је, упркос бројним предностима, у нашем окружењу неопходно извршити одређене промене и остварити услове који ће унапредити успешност остваривања инклузивне праксе
и омогућити да се искористе максимални потенцијали које она са собом
носи.Inclusive education implies the creation of an educational system tailored to
the child, in which individuality is nurtured and independence is encouraged, by
creating a stimulating environment. Early experiences and learning acquired
during the preschool period lay the foundation for the development of the child’s
cognitive and functional abilities, which will shape the child’s personality and
influence the child’s later learning and functioning in all aspects of life. The
aim of this paper was to show the basic features of adequate application and
highlight the importance of inclusion of children with disabilities of preschool
age. By reviewing the literature, an insight is gained into the problems of
implementing the inclusive program in the system of preschool education, as
well as the importance of early inclusion. It is concluded that in spite of numerous
advantages, in our environment it is necessary to make certain changes and
achieve conditions that will improve the success of inclusive practice and enable
the maximum potential that it brings with it to be used
Delinkvencija dece i maloletnika: prevencija i društvena reakcija
No full textPoslednjih godina je u javnom diskursu, ne samo u Srbiji, već i u svetu,
prisutno uverenje da je kriminalitet dece (koja nisu krivično odgovorna) i
maloletnika (koji podležu krivičnoj odgovornosti) u stalnom porastu, da su
posledice njihovog kriminalnog ponašanja sve teže, da su deca i maloletnici
sve brutalniji, te da je udeo nasilničkog kriminaliteta maloletnika, ali i dece
sve veći. Nakon pojedinačnih događaja koji uznemire javnost iznova se
javljaju zahtevi za snižavanjem starosne granice maloletstva i pooštavanjem
državne rekacije na kriminalitet maloletnika i dece. Takvoj slici u velikoj
meri doprinose mediji, ali ona je u skladu i sa savremenim kaznenim populizmom, modelom kontrole kriminaliteta i konceptom moralne panike, koji
podstiču širenje državne intervencije i jačanje represije u ime zaštite žrtava i
zadovoljavanja javnosti.
Polazeći od toga, zbornik radova pod nazivom Delinkvencija dece i maloletnika: prevencija i društvena reakcija ima za cilj da analizira faktore koji
dovode do kriminaliteta ali i drugih vidova delinkventnog i devijantnog
ponašanja dece i maloletnika, da sagleda strukturu i katakteristike delinkvencije dece i maloletnika, preispita efikasnost postojećih oblika društvenog reagovanja na kriminalitet i druga delinkventna i devijantna ponašanja
dece i maloletnika i ukaže na moguće pravce efikasnije reakcije i prevencije
delinkvencije. Ove teme su analizirane sa različitih aspekata: kriminološkog, penološkog, edukativnog, sociološkog, psihološkog i pravnog. Na taj
način, kroz multidisciplinarni pristup ovaj zbornik daje doprinos celovitom
sagledavanju fenomena delinkvencije, uz ukazivanje na moguće pravce unapređenja prakse i pozitivnopravnog okvira.
Zbornik sadrži 15 originalnih i preglednih radova autorki i autora iz
Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koji su podeljeni u tri tematske celine. Prva celina pod nazivom Prevencija delinkvencije dece i maloletnika bavi
se temama iz domena šire shvaćene prevencije delinkvencije dece i maloletnika, uz fokus na uticaj medija, značaj porodice i zadovoljstva porodičnim
životom, razvojne prednosti i kapacitete lokalne zajednice. Druga celina –
Fenomenološke i etiološke karakteristike delinkvencije dece i maloletnika – kako
i sam naziv govori, fokusirana je na analizu fenomenoloških i etioloških karakteristika delinkvencije dece i maloletnika. Posebna pažnja je posvećena
analizi maloletničkih ubistava u Beogradu, nestabilnosti smeštaja kao faktora rizika za maloletničku delinkvenciju, vezu između negativnih iskustva u
8
detinjstvu i maloletničke delinkvencije i etiologiju antisocijalnog ponašanja.
Treća celina – Društveni odgovori na delinkvenciju dece i maloletnika – donosi
radove koji se bave analizom normativnog okvira i javnih politika u nekoliko
segmenata: postupanje sudova u postupku prema maloletnicima, suzbijanje
vršnjačkog nasilja i dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponapašanju. Pored toga, radovi u ovoj celini se fokusiraju na značaj primene
načela oportuniteta u postupku prema maloletnicima, različita pitanja u vezi
sa tretmanom i resocijalizacijom maloletnih prestupnika i instrumentima za
procenu rizika i potreba maloletnih učinilaca krivičnih dela.
Verujemo da će ova publikacija raznolikošću tema i interdisciplinarnim
pristupom biti korisna kako naučnoj i stručnoj javnosti, tako i studentima
ali i široj čitalačkoj publici.
Ova publikacija je rezultat rada na projektu Fakulteta za specijalnu
edukaciju i rehabilitaciju koji nosi naziv Delinkvencija dece i maloletnika:
prevencija i društvena reakcija