Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
The relationship between poor school performance and conflict with the law in adolescence
Get PDFU značajnom broju istraživanja potvrđuje se povezanost između školskog neuspeha, sjedne strane i delinkventnog ponašanja mladih koje dovodi do sukoba sa zakonom, sa drugestrane. Pri tome se školski neuspeh uzima kao značajan korelat delinkventnog ponašanja.Cilj ovog istraživanja je da se utvrdi priroda, smer i intenzitet uticaja latentnihvarijabli školskog neuspeha na pojedine dimenzije sukoba sa zakonom.Uzorak istraživanja obuhvatio je 665 ispitanika, oba pola, uzrasta od 14 do 22 godine,podeljenih u dva stratuma. Prvi stratum činilo je 217 ispitanika kojima su zbog sukoba sazakonom izrečene krivične sankcije. Drugi stratum činilo je 448 učenika srednjih škola odprvog do četvrtog razreda. Podaci u istraživanju prikupljeni su posebno konstruisanimupitnikom. Obrada podataka urađena je Analizom glavnih komponenti, regresijom ikanoničkom diskriminativnom analizom.Rezultati istraživanja pokazuju da u strukturi školskog neuspeha egzistira desetlatentnih dimenzija, od kojih većina ima prediktorsku ulogu u delinkventnom ponašanju,kao i da njihova uloga varira zavisno od prirode varijabli kojima je operacionalizovanodelinkventno ponašanje. Posebno važan rezultat je da postoje značajne polne razlike uuticaju školskog neuspeha na delinkventno ponašanje.Dobijeni rezultati potvrđuju da školski neuspeh kao višedimenzionalni fenomenima značajnog uticaja na sukobe sa zakonom. Ova saznanja omogućavaju da se organizuju isprovode efektivnije preventivne intervencijeA significant number of studies confirm links between poor school performance, on the onehand, and adolescent delinquent behaviour that leads to conflict with the law, on the other. Moreover,poor school performance is understood to be a significant correlate of delinquent behaviour. The aimof this study is to determine how the nature, direction of dependence and intensity of latent variablespertaining to poor school performance impact certain aspects of conflict with the law.The sample for this study comprised 665 subjects, of both sexes, aged 14 to 22 and dividedinto two strata. The first stratum consisted of 217 subjects who had experienced conflict with the lawresulting in criminal convictions. The second stratum consisted of 448 high school students fromgrades one through four. The research data were gathered by means of a questionnaire speciallydesigned for the study. Data processing was conducted using principal component analysis,regression analysis and canonical discriminant analysis.The findings show that the structure of poor school performance contains ten latentdimensions, of which the majority have a predictive role in delinquent behaviour and that their rolevaries in a manner that is dependent on the nature of the variables through which delinquent behaviouris operationalised. A particularly important finding is that there are significant gender differences inthe impact of poor school performance on delinquent behaviour.The findings of the study confirm that poor school performance, as a multidimensionalphenomenon, significantly impacts the likelihood of conflict with the law, making it possible toorganise and implement effective preventative measure
Razvoj fonološke svesnosti kod dece predškolskog uzrasta
Get PDFРазвој фонолошке свесности се одвија интензивно током предшколског периода и део је говорно-језичког развоја. Развој почиње свешћу о већим језичким јединицама (слогови, риме) и иде ка свести о мањим језичким јединицама – фонемама. Развој фонолошке свесности представља основу за развој способности читања и писања, а самим тим утиче и на школска постигнућа.
За процену фонолошке свесности у студијама домаћих аутора коришћени су: Тест гласовне анализе и синтезе у речима (Радичевић и Маринковић, 1993), Тест за процену фонолошке свесности ‒ ФОНТ тест (Суботић, 2011) и ајтеми из трећег дела VI суптеста- Aудио-визуелна асоцијација АКАДИА теста развојних способности (Atkinson, Johnston & Lindsay, 1972).
У студијама страних аутора за процену фонолошке свесности коришћени су: The Phonological Awareness Test-Second Edition (PAT-2; Robertson & Salter, 2007), The Comprehensive Test of Phonological Processing – Second Edition (CTOPP-2; Wagner, Torgesen, Rashotte, & Pearson, 2012), Test of Phonological Awareness“ (TOPA; Torgesen & Bryant, 1994), Lindamood Auditory Conceptualization Test (Lindamood & Lindamood, 1979), Nursery Rhyme Completion Statements (Harper, 2008) и Phonological Awareness Literacy Screening for Preschool (PALS) (University of Virginia, 2004).
Потврђује се утицај фреквентности, дужине и апстрактности речи, сложености захтева, узраста, социо-економског статуса на постигнућа на тестовима за процену развоја фонолошке свесности. Још увек не постоје јасни докази о постојању полних разлика у погледу равоја фонолошке свесности. Бројни програми за подстицање и подржавање развоја фонолошке свесности на предшколском узрасту су развијени и успешно се примењују.Phonological awareness develops intensively during the preschool period, and it is a part of speech and language development. Development begins with the awareness of larger linguistic units (syllables, rhymes) and goes towards to the awareness of smaller linguistic units – phonemes. The development of phonological awareness is the base for the development of reading and writing skills, and it also affects school achievement.
Authors in our country for assessment of phonological awareness used: Test of voice analysis and synthesis (Radičević and Marinković, 1993), Phonological awareness assessment test (Subotić, 2011), VI subtest- audio-visual association of ACADIA developmental abilities test (Atkinson, Johnston & Lindsay, 1972).
For assessment of phonological awareness foreign authors used: The Phonological Awareness Test-Second Edition (PAT-2; Robertson & Salter, 2007), The Comprehensive Test of Phonological Processing – Second Edition (CTOPP-2; Wagner, Torgesen, Rashotte, & Pearson, 2012), Test of Phonological Awareness“ (TOPA; Torgesen & Bryant, 1994), Lindamood Auditory Conceptualization Test (Lindamood & Lindamood, 1979), Nursery Rhyme Completion Statements (Harper, 2008) and Phonological Awareness Literacy Screening for Preschool (PALS) (University of Virginia, 2004).
The influence of frequency, length and abstractness of words, complexity of requirements, age, socio-economic status on achievements on tests for assessing the development of phonological awareness is confirmed. There is still no clear evidence of gender differences in the development of phonological awareness. Numerous programs to encourage and support the development of phonological awareness in preschool have been developed and successfully implemented
Problematična upotreba mobilnih telefona kod adolescenata sa intelektualnom ometenošću
Get PDFСвакодневно се повећава број корисника мобилних телефона, како у популацији особа типичног развоја, тако и у популацији особа са интелектуалном ометеношћу. Мобилни телефони пружају разне погодности као што су позивање других корисника и контактирање путем порука, додатни програми и забавни садржаји. У одређеним случајевима долази до проблематичне употребе мобилних телефона која се манифестује њиховом прекомерном и неадекватном употребом.
Основни циљ истраживања је утврђивање разлике у коришћењу мобилних телефона и нивоу испољености проблематичне употребе мобилних телефона код адолесцената са интелектуалном ометеношћу и адолесцената типичног развоја. Додатни циљ истраживања је да се утврди однос проблематичне употребе мобилних телефона и фактора који могу допринети већој склоности ка проблематичној употреби мобилних телефона код адолесцената са интелектуалном ометеношћу и адолесцената типичног развоја – социодемографски фактори ризика (пол и ниво образовања родитеља) и психолошки фактори ризика (самопоштовање, везаност за родитеље и вршњаке и осећај усамљености).
Узорком је обухваћено 105 испитаника оба пола, узраста од 12 до 18 година, подељених у две групе. Прву групу чини 50 адолесцената са интелектуалном ометеношћу (47,6%) просечног узраста 14,64 године, док другу групу чини 55 адолесцената типичног развоја (52,4%) просечног узраста 15,04 године. Разлике у коришћењу мобилних телефона испитане су Упитником о коришћењу мобилног телефона и интернета, из којег је за потребе истраживања издвојено 11 питања.
Проблематична употреба мобилиних телефона процењена је адаптираном Скалом проблематичне употребе мобилног телефона (Мobile Phone Problematic Use Scale – MPPUS). Розенберговом скалом самопоштовања (Rosenberg Self-Esteem Scale – RSЕS) процењен је ниво самопоштовања испитаника.
Ниво везаности за родитеље и вршњаке испитан је Инвентаром везаности за родитеље и вршњаке (The Inventory of Parent and Peer Attachment – IPPA). Скалом усамљености и социјалног незадовољства (Loneliness and Social Dissatisfaction Scale – LSDS) процењен је ниво усамљености испитаника.
Резултати нашег истраживања су установили разлике у коришћењу мобилних телефона између адолесцената са интелектуалном ометеношћу и адолесцената типичног развоја.
Адолесценти са интелектуалном ометеношћу испољавају виши ниво проблематичне употребе мобилних телефона у односу на адолесценте типичног развоја, иако адолесценти типичног развоја проводе више времена користећи мобилни телефон. Повезаност проблематичне употребе мобилних телефона са нижим нивоом самопоштовања и вишим нивоом осећаја усамљености установљена је код адолесцената са интелектуалном ометеношћу. Разлике у проблематичној употреби мобилних телефона у односу на пол и у односу на ниво образовања родитеља адолесцената са интелектуалном ометеношћу нису установљене, као ни повезаност проблематичне употребе мобилних телефона са нивоом везаности за родитеље и вршњаке. Разлике у проблематичној употреби мобилних телефона у односу на пол установљене су код адолесцената типичног развоја, као и повезаност проблематичне употребе мобилних телефона са нижим нивоом везаности за родитеље. Код адолесцената типичног развоја нису установљене разлике у проблематичној употреби мобилних телефона у односу на ниво образовања родитеља, као ни повезаност проблематичне употребе мобилних телефона са нивоом самопоштовања, са нивоом везаности за вршњаке и са нивоом осећаја усамљености.
На основу добијених резултата може се претпоставити да психолошки фактори детерминишу разлике у проблематичној употреби мобилних телефона између адолесцената са ИО и адолесцената типичног развоја.There is an increasing number of cell phone users on a daily basis, both within population of people with typical development as well as within population of people with intellectual disability. Cell phones enable us with many benefits such are calling of other users and communicating via messages, additional apps and fun content. However, in certain cases there can be problematic uses of cell phones which manifest as excessive and inadequate use of cell phones.
The main goal of the research is to determine differences in the use of mobile phones and in the level of problematic use of mobile phones by adolescents with intellectual disabilities and by typically developing adolescents. An additional goal of the research is to determine the relationship between problematic use of mobile phones and factors that may contribute to greater propensity to the problematic use of mobile phones by adolescents with intellectual disabilities and by typically developing adolescents – sociodemographic risk factors (gender and the level of parental education) and psychological risk factors (self-esteem, attachment to parents and peers and loneliness).
The sample in our study consisted of 105 respondents of both sexes, aged from 12 to 18, divided into two groups. The first group consists of 50 adolescents with intellectual disabilities (47.6%) with an average age of 14.64 years, while the second group consists of 55 typically developing adolescents (52.4%) with an average age of 15.04 years. Differences in the use of mobile phones were examined by the Questionnaire on the use of mobile phones and the Internet, from which 11 questions were extricated for the purposes of the research. Problematic use of mobile phones was assessed by the adapted Mobile Phone Problematic Use Scale (MPPUS). The Rosenberg Self-Esteem Scale (RSES) was used to assess the level of self-esteem of the respondents. The level of attachment to parents and peers was examined by The Inventory of Parent and Peer Attachment (IPPA). The Loneliness and Social Dissatisfaction Scale (LSDS) was used to assess the level of loneliness of the respondents.
The results indicate differences in mobile phone use between adolescents with intellectual disabilities and typically developing adolescents. Adolescents with intellectual disabilities exhibit a higher level of problematic use of mobile phones compared to typically developing adolescents, although typically developing adolescents spend more time using a mobile phone. The corelation of a higher level of problematic use of mobile phones with a lower level of self-esteem and with a higher level of feelings of loneliness has been confirmed in adolescents with intellectual disabilities. Adolescents with intellectual disabilities did not differ at the level of problematic use of mobile phones by gender and by the level of parental education. The corelation of problematic use of mobile phones with the level of attachment to parents and peers has not been confirmed in adolescents with intellectual disabilities. Differences at the level of problematic use of mobile phones by gender were found in typically developing adolescents, as well as the corelation of a higher level of problematic use of mobile phones with a lower level of attachment to parents.
Typically developing adolescents did not differ at the level of problematic use of mobile phones by the level of parental education. The corelation of problematic use of mobile phones with the level of self-esteem, with the level of peer attachment, and with the level of feelings of loneliness has not been confirmed in typically developing adolescents.
Based on the obtained results, it can be assumed that psychological factors determine the differences in the level of problematic use of mobile phones between adolescents with intellectual disabilities and typically developing adolescents
Analysis of Inclusion in Elementary Schools
Get PDFПитање инклузивног образовања је питање које је присутно у образовном систему наше земље нешто више од једне деценије. Могуће је рећи да је на глобалном нивоу проналажење адекватног начина за образовање, али и укључивање у друштвене токове деце и младих са посебним потребама трајало више деценија, а да је образовна инклузија резултат напора у овом домену. Бројни су фактори који утичу на ток, смер и крајњи успех образовне инклузије, а у овом домену се пажња најчешће усмерава на стручњаке укључене у процес образовне инклузије, на првом месту наставнике и учитеље, али и стручне сараднике и директоре.
Основни циљ овог рада односи се на испитивање перцепције наставника, стручних сарадника и директора о инклузивности основних школа у Републици Србији.
Добијени резултати показују да испитаници у овом истраживању себе процењују као углавном исподпросечно или просечно компетентне када је реч о раду са ученицима са тешкоћама у развоју и/или неким обликом инвалидитета У оквиру овог истраживања утврђено је да је самопроцена компетенција испитаника када је реч о раду са децом са тешкоћама у развоју и/или инвалидитетом једини фактор од оних који су узети у обзир у истраживању који је довео до јављања статистички значајних разлика међу испитаницима када је реч о њиховој перцепцији инклузивности основних школа у којима су запослени.The question of inclusive education is a question that is present in our educational system for a little over a decade. It is possible to say that on a global level finding the adequate form of educating, as well as including children and the young into the social processes has lasted for many decades and that educational inclusion is the result of the hard work in this domain.
Several factors influence the flow, direction, and end results of educational inclusion, and in this domain, the main focus is most often put on the experts in the process of educational inclusion, primarily professors and teachers, as well as expert associates and principals. The main goal of this paper is to examine the perception of teachers, expert associates, and principles about the inclusion of the elementary schools in the Republic of Serbia. The results show that the questionees in this research estimate themselves as mostly below averagely or averagely competent when it comes to working with students with difficulties in development and/or some form of disability. Within this paper, it has been established that the self- evaluation of the questionees' competencies when it comes to working with children with difficulties and/or disabilities, is the only factor from those taken into account in the research, that has led to significant statistical differences between the questionees when it comes to their perception of inclusion in the elementary schools they work at
Pregled istraživanja rečnika kod gluve i nagluve dece
Get PDFОтежан и успорен развој језика и говора код глуве и наглуве деце доводи до великих тешкоћа у свакодневној комуникацији. Најважнији чиниоци у учењу језика и говора су развијање, формирање, поседовање, богаћење и изградња речника. Развијеност дечје говорне активности се огледа у разноликости речника.
Дечји речник се најчешће дефинише као збир речи које деца употребљавају.
Речник је промељив и зависи од многих чинилаца као што су узраст, средина, искуство, интелектуална способност, па чак и ситуација контекста у којој се дете налази. Речник се развија, усавршава, употпуњава, богати и мења до краја живота.
Рaд нa рaзвojу речника и фoрмирaњу пojмoвa прeдстaвљa вaжaн сeгмeнт у рaду сa глувoм и нaглувoм дeцoм. Дeтe je усвojилo пojaм кaдa je схвaтилo дa je рeч сaмo знaк зa прeдмeт, пojaву и дoгaђaj и дa сaoпштaвajући ту рeч прeнoси нa другoгa свoje мисли и oсeћaњa.Пojмoви које усвајају глува и нaглува дeца, треба да буду oбjaшњeни и знaкoм (гeстoм). Глувo дeтe истoврeмeнo учи дa изгoвaрa рeчи и сaмo знaчeњe тe рeчи, oднoснo и рeч и пojaм кojи je тoм рeчjу oзнaчeн.
Основни циљ овог рада је да се прегледом доступне литературе укаже на развој и карактеристике речника глуве и наглуве деце. Прегледом истраживања речника глуве и наглуве деце, закључује се да је њихов речник квaнтитaтивнo смaњeн у пoрeђeњу сa чуjућим вршњaцимa. Глувa и нaглувa дeца кaсниje фoрмирajу вoкaбулaр и учe нoвe рeчи спoриje. Глувo дeтe учeћи свaку нoву рeч учи и њeн гeстoвни знaк, кojим сe oзнaчaвa тaj пojaм, чимe бoгaти свoj знaкoвни вoкaбулaр. Пoзнaвaњe дeчjeг вoкaбулaрa (знaкoвнoг, гoвoрнoг и писаног) je oд изузeтнoг знaчaja. Нeoпхoднo je пoзнaвaти њeгoвe глaвнe oсoбeнoсти и кaрaктeристикe нa свaкoм пojeдинoм узрaсту.
Узраст укључења и време проведено на рехабилитацији слушања и говора директно утиче на развој речника деце која су амлификована слушним апаратима или кохлерним имплантом. Квантитет и квалитет дечјег вокабулара показаје тенденцију раста у односу на узраст.
Рад на развијању и богаћењу речника код деце, као битан сегмент у језичкој култури, мора се спроводити стрпљиво, континуирано и систематски од предшколског доба до краја школовања.Hampered and delayed development of language and speech of deaf and hard of hearing children brings about great difficulties in everyday communication. The most important factors in language and speech learning are the development, formation, possession, enrichment and building of vocabulary. The development of speech activity in children is reflected in the vocabulary diversity.
Children’s vocabulary is usually defined as a sum of words children use. The vocabulary is variable and it depends on a lot of factors such as the age, the surroundings, the experience, intellectual capacities and even the contextual situation in which a child is to be found. The vocabulary develops, improves, perfects, widens and changes till the end of one’s life.
Vocabulary development and formation of concepts is an important aspect of working with deaf and hard of hearing children. A child has adopted a concept when it has come to understand that a word is only a sign for an object, occurence or event and that in communicating that word it transmits its thoughts and feelings to another.Concepts presented to deaf and hard of hearing children at school by way of speech, must be explained by using sign language (gestures).The deaf child learns to pronounce words and their factual meaning, meaning both the word and notion signified by that word.
The main goal of this study is to point to the development and the characteristics of the vocabulary of deaf and hard of hearing children through the review of the available literature.
The review of the research into the vocabulary of deaf and hard of hearing children leads to the conclusion that their vocabulary is quantitatively narrower in comparison to their hearing peers.
Deaf and hard of hearing children form their vocabulary at a later stage and they acquire new words more slowly. When learning a new word, a deaf child also learns its gestural sign, which denotes that term, and thus enriches his/her sign vocabulary. The knowledge of children’s vocabulary (sign, spoken and written) is of utmost importance. It is essential to know their main distinctive features and characteristics at each single age.
The inclusion age and the time spent in the hearing and speech rehabilitation has a direct effect on the development of the vocabulary of children who are amplified with hearing aids or cochlear implants. The quantity and quality of children’s vocabulary indicates the tendency to increase in relation to the age.
The work on the development and the enrichment of vocabulary in children, as an important segment in the linguistic culture, has to be carried out patiently, continuously and systemically from preschool age till the end of schooling
Savetovanje za izbor zanimanja i uspešnost učenika sa smetnjama u razvoju posle srednje škole
Get PDFЗбог економских, технолошких и других промена које су присутне у модерном добу, ученицима са сметњама у развоју потребна је подршка при избору занимања или наставку школовања. У том процесу значајно место заузима саветовање за избор занимања.
Циљ рада је био да на основу прегледа литературе и доступних истраживања сумирамо научна сазнања о утицају саветовања за избор занимања на успешност ученика након завршене средње школе у смислу запошљавања или наставка школовања.
Истраживачка питања била су: да ли каријерно саветовање ученика са сметњама у развоју доприноси успешности у запошљавању; да ли каријерно саветовање ученика са сметњама у развоју доприноси успешности у школовању након завршетка средње школе; које стратегије саветовања за избор занимања се најчешће користе у процесу каријерног усмеравања ученика са сметњама у развоју; које су најуспешније стратегије сарадње у саветовању за избор занимања ученика са сметњама у развоју.
Преглед литературе извршен је преко електронских база Google Scholar, SCIndeks, Кobson и Research Gate. Прегледом су обухваћени радови објављени у периоду од 2000. до 2020. године.
Кроз преглед радова и анализу ставова различитих аутора могуће је потврдити постављена истраживачка питања и закључити да каријерно саветовање ученика са сметњама у развоју доприноси успешности у запошљавању, као и успешности у школовању ученика након завршене средње школе. Стратегије које младе са сметњама у развоју најбоље усмеравају ка избору занимања јесу каријерно информисање, образовање и практично стицање вештина.Due to economic, technological and other changes that are present in the modern age, students with disabilities need support in career choice or continuing their education. In that process, career counseling occupies an important place.
Based on literature reviews and available research, the aim of this paper was to summarize the scientific knowledge of the impact of career counseling on student success after graduating from high school in terms of employment or continuing education.
The research questions were: whether career counseling of students with disabilities contributes to employment success; whether career counseling of students with disabilities contributes to post-secondary school success; which career counseling strategies are the most frequently used in the process of career guidance of students with disabilities; what are the most successful strategies of cooperation in career counseling of students with disabilities.
The literature review was performed through the electronic databases Google Scholar, SCIndeks, Kobson and Research Gate. The review includes scientific articles published in the period from 2000 until 2020.
Through review papers and analysis of the views of various authors, it is possible to confirm the research questions and conclude that career counseling of students with disabilities contributes to employment success, as well as success in educating students after high school.
Strategic solutions that best guide young people with disabilities towards the career choice are career information, education and practical acquisition of skills
Receptivne funkcije jezika kod dece sa specifičnim jezičkim poremećajem i promenama elektroencefalografskih aktivnosti
Get PDFPhysical activities of people with visual impairment and their determining factors
Get PDFIntroduction. Physical activities are very important for physical and mental health and for the quality of life itself. Engaging in them leads to a higher level of participation in community life at any age. However, regardless of their beneficial effects, people with disabilities most often do not meet the minimum physical engagement recommended for a healthy lifestyle. Objective. The aim of the paper was to detect factors related to physical activity of young people with visual impairments. Methods. The sample included 45 adults of both genders (53% of females), ages 18 to 39 (M = 28.78, SD = 7.22), with no additional difficulties that could limit exercising. Physical activity barrier scale for persons who are blind and visually impaired was used. Results. The results showed that visually impaired participants most often faced unfavorable environmental factors when engaging in physical activity, as well as barriers arising from the physical environment. This is followed by personal factors, where psychological barriers were expressed. Factors related to visual impairment were in the third place. The variables important for participation of young adults in physical activities were gender and independent movement, while the degree of visual impairment and working status were not important. Compared to males, females experienced four out of eight examined barriers significantly more often, while persons with impaired vision who do not move independently experienced a significantly higher frequency of the three types of tested barriers. Conclusion. The research findings imply that in order to increase the level of participation of people with visual impairments in physical activities, society must first strive for greater adaptation to the physical and social environment.Uvod: Fizičke aktivnosti su veoma značajne za fizičko i psihičko zdravlje i za sam kvalitet života. Nevezano za uzrast, one vode višem stepenu participacije u životu zajednice. Bez obzira na blagotvorne efekte, osobe sa invaliditetom najčešće ne ispunjavaju minimum fizičkog angažovanja preporučljiv za ostvarivanje zdravog stila života. Cilj: Cilj rada je detektovanje faktora koji su u vezi s fizičkim aktivnostima mlađih osoba sa oštećenjem vida. Metode: U istraživanju je učestvovalo 45 ispitanika oba pola (53% žena), uzrasta od 18 do 39 godina (AS = 28.78, SD = 7.22), bez dodatnih teškoća koje ograničavaju vežbanje. Korišćena je Skala za ispitivanje barijera u upražnjavanju fizičkih aktivnosti osoba sa oštećenjem vida (Physical Activity Barrier Scale for Persons Who are Blind or Visually Impaired). Rezultati: Rezultati su pokazali da se ispitanici sa oštećenjem vida u upražnjavanju fizičkih aktivnosti najčešće suočavaju s nepovoljnim sredinskim faktorima, a u okviru njih s barijerama koje proizilaze iz fizičkog okruženja. Slede lični faktori, gde su izražene barijere psihološke prirode. Na trećem mestu su faktori u vezi s vizuelnom ometenošću. Varijable od značaja za participiranje u fizičkim aktivnostima mlađih odraslih jesu pol i samostalnost u kretanju, dok stepen oštećenja vida i radni status to nisu. Ispitanice, u odnosu na ispitanike, značajno češće doživljavaju četiri od osam ispitivanih barijera, dok osobe sa oštećenjem vida koje se ne kreću samostalno doživljavaju značajno veću učestalost tri vrste ispitivanih barijera. Zaključak: Nalazi istraživanja impliciraju da za povećanje stepena učešća osoba sa oštećenjem vida u fizičkim aktivnostima najpre treba nastojati na većem prilagođavanju fizičkog i socijalnog okruženja
Omega 3 fatty acids in psychiatry: Myth and reality
Get PDFOmega 3 fatty acids are long-chain polyunsaturated fatty acids (LC-PUFAs). The basic molecule is the Alpha-linolenic acid (ALA) from which LC-PUFAs are formed: eicosapentaenoic acid (EPA) and docosahexaenoic acid (DHA). DHA is the predominant fatty acid in the brain especially in synaptic membranes, astrocytes, myelin and organelle membranes. LC-PUFAs lead to increased membrane fluidity and permeability, and most of the positive effects depend on immunomodulatory activities, via mechanisms of gene expression, cell signaling, and membrane organization. Previous studies in animal models have shown that LC-PUFAs are essential for normal dopaminergic, glutamatergic and serotonergic neurotransmission. Preclinical and clinical studies have demonstrated the role of PUFAs as an effective adjuvant therapy for unipolar and bipolar depression. Lack of omega 3 fatty acids plays a role in the onset of anxiety and aggression. Low omega 3 fatty acids in the prefrontal cortex of people with schizophrenia reduce dopaminergic neurotransmission, contributing to negative and neurocognitive symptoms, while subsequent disinhibition in the limbic system causes positive symptoms. Some evidence suggests that LC-PUFA may delay or even prevent the progression of particular psychotic disorders in high-risk children and adolescents. Epidemiological studies have shown a positive correlation between the relatively high intake of DHA and EPA and the lower relative risk of mild cognitive impairment and dementia or their progression. The recommended daily intake of EPA and DHA varies significantly: 300-500 mg/day as recommended by the World Health Organization (WHO), up to 1-2 grams/day in Norway. Daily intakes of EPA and DHA up to 3 grams are generally recognized as safe. EPA and DHA at doses greater than 3 grams per day can have side effects: an increase in bleeding frequency, oxidation of n-3PUFAs with the formation of biologically active oxidation products, and more.Omega 3 masne kiseline su polinezasićene masne kiseline dugih lanaca (LC-PUFAs). Osnovni molekul je alfa-linolenska kiselina (ALA) od koje nastaju LC-PUFA: eikosapentaenoična kiselina (EPA) i dokosaheksaenoička kiselina (DHA). DHA je dominantna masna kiselina u mozgu naročito u sinaptičkim membranama, astrocitima, mijelinu i membranama organela. LC-PUFAs dovode do povećane fluidnosti i permeabilnosti membrana, a većina pozitivnih efekata zavisi od imunomodulacionih aktivnosti, preko mehanizama ekspresije gena, ćelijske signalizacije i organizacije membrane. Dosadašnjim istrazivanjima na animalnim modelima pokazano je da su LC-PUFAs neophodne za normalnu dopaminergičku, glutamatergičku i serotonergičku neurotransmisiju. Prekliničke i kliničke studije su pokazale ulogu PUFAs kao efikasne adjuvantne terapije unipolarne i bipolarne depresije. Nedostatak omega 3 masnih kiselina ima ulogu u nastanku anksioznosti i agresivnosti. Niske omega 3 masne kiseline u prefrontalnoj kori mozga u osoba sa shizofrenijom smanjuju dopaminergičku neurotransmisiju, doprinoseći negativnim i neurokognitivnim simptomima dok posledična dezinhibicija u limbičkom sistemu izaziva pozitivne simptome. Neki dokazi ukazuju da LC-PUFA može da odloži ili čak spreči napredovanje pojedinih psihotičnih poremećaja u visoko rizične dece i adolescenata. Epidemiološke studije su pokazale pozitivnu korelaciju između relativno visokog unosa DHA i EPA i nižeg relativnog rizika od pojave blagog kognitivnog poremećaja i demencije ili njihovog napredovanja. Preporučeni dnevni unos EPA i DHA značajno varira: 300-500 mg/dan kako Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje, pa sve do 1-2 grama/dan u Norveškoj. Dnevni unos EPA i DHA do 3 grama je generalno priznat kao siguran. EPA i DHA u dozama većim od 3 grama dnevno može da da neželjene efekte: povećanje učestalosti krvarenja, oksidaciju n-3PUFAs sa nastankom biološki aktivnih oksidacionih produkata i drugo
Outcomes of Early Correction of Congenital Myogenic Ptosis Using Transconjunctival Levator Plication
No full textIntroduction: Early correction of congenital ptosis may be indicated due to a risk of amblyopia or because of an abnormal head tilt. One of the main problems, of planning ptosis surgery in very young children, is the inability to measure the levator function. Aim: The aim of the article was to analyze the early correction of congenital myogenic ptosis. Methods: This was a retrospective, interventional, case series study, conducted on 12 eyes of 12 patients with unilateral, mild to moderate, congenital myogenic ptosis. Surgical correction of ptosis was performed by transconjunctival levator muscle plication. Pre- and postoperative measurements of the upper lid margin to central corneal reflex (MRD1) and upper lid skin crease height (UEC) were obtained, as well as the presence or absence of a reaction to topically applied phenylephrine 2.5% solution. Results: The mean age of the patients was 29.83 months (range 14-45 months). A negative phenylephrine test was noted in only 3 (25%) of cases. Equalization of upper lid height was achieved in 6 (50%), and a hypocorrection of up to 1 mm was noted in 4 (33%) of patients. There was only 1 hypercorrection of 1 mm, noted in the first postoperative month. In one case of hypocorrection of 2 mm, the height of the lid dropped between the 1 and 3 months follow up. Subsequent revision surgery was performed, with a good outcome. With regard to the upper lid skin crease height (UEC), the mean preoperative difference in relation to the contralateral (non-operated) lid, was 2.16 mm, whereas the average postoperative or final difference was 0.41 mm. Conclusion: Correction of myogenic ptosis in small children, using transconjunctival levator plication, in whom levator function cannot be measured, may have a satisfactory postoperative outcome