Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Risk factors for congenital and early onset hearing Impairment in children
Get PDFCongenital or early postnatal hearing impairment could be caused by
various etiology factors, but it always significantly affects speech-language and
cognitive development of a child. Prevention, early detection and intervention
for permanent childhood hearing loss (PCHL) are top priorities for pediatric
surdology and audiology professionals. It is necessary to select and follow
up pediatric population at risk for the development of significant hearing
impairment. Definition of a list of risk factors that could cause congenital or
delayed-onset hearing loss in children is mandatory. Widely used Risk factors
list declared by Joint Committee of Infant Hearing (JCIH) has been criticized
by numerous authors and considered insufficient, especially regarding
perinatal and postnatal risk factors. Despite the several revisions, the JCIH
list is still not comprehensive and congruent with contemporary studies and
needs further improvement. The objective of our study was critical review of
risk factors which are frequently linked to considerable PCHL. More than
40 studies regarding this topic have been critically reviewed and analyzed.
This analysis have shown high variability and incongruencies regarding
findings and recommendations of those studies, due to insufficient sample or
inadequate assessment criteria. The authors usually have pointed out following
risk factors responsible for PCHL: long stay in neonatal intensive care unit
(NICU for more than 5 days), low birth weight (<1500g), low APGAR score
(0-3), hyperbilirubinemia, mechanical ventilation (MV), ototoxic medication,
intrauterine infections (particularly cytomegalovirus), postnatal infections
(bacterial meningitis), craniofacial malformations, various syndromes and
family history of deafness. Further studies on larger cohorts of children
should be conducted through programs for early detection of congenital and
early acquired hearing loss in children in order to define evidence-based risk
factors for PCHL and improve intervention practice.Kongenitalno ili postnatalno stečeno oštećenje sluha može biti veoma heterogene etiologije i usko povezano sa značajnim posledi- cama po govorno-jezički i kognitivni razvoj deteta. Zbog toga priori- tet pedijatrijske surdologije i audiologije prestavlja prevencija, rana detekcija, intervencija, kao i selekcija dece koja su pod povišenim ri- zikom za nastanak značajnih oštećenja sluha tokom ranog detinjstva. Prvi korak ka ostvarenju tog cilja je definisanje liste najčešćih rizi- ko faktora koji mogu dovesti do urođenih ili rano stečenih oštećenja. Važeća lista Zajedničkog komiteta za dečji sluh poslednjih godina čes- to je kritikovana od strane mnogih autora, koji navode da nije u pot- punosti u skladu sa savremenim nalazima istraživača, posebno kada je reč o faktorima koji se dovode u vezu sa postnatalnim oštećenji- ma sluha. Cilj rada bila je kritička analiza riziko faktora koji se najčešće dovode u vezu sa nastankom trajnih oštećenja sluha značajnog stepena kod dece. Sprovedena je kritička analiza više od 40 radova koji su zadovoljili sve kriterijume. Rezultati analize pokazali su nedo- slednost u nalazima i preporukama ovih istraživanja, što najčešće predstavlja posledicu nedovoljno velikih uzoraka i neujednačenih kri- terijuma procene. Imajući to u vidu, autori najčešće navode sledeće etiološke faktore oštećenja sluha: boravak u jedinicama intenzivne neonatalne nege duži od pet dana, mala telesna masa, nizak APGAR skor, hiperbilirubinemija, mehanička ventilacija, ototoksična te- rapija, intrauterine infekcije (naročito citomegalovirus), postna- talne infekcije (bakterijski meningitis), kraniofacijalne malfor- macije, sindromi i pozitivna porodična anamneza. Neophodno je spro- vesti obimnija istraživanja kroz postojeće programe detekcije urođe- nih i rano stečenih oštećenja sluha. Takva istraživanja imala bi za cilj unapređenje trenutne prakse, ali i formiranje smernica za buduće delovanje koje je zasnovano na dokazima
Specific features of auditory behavior of children With developmental language disorder
Get PDFAuditory behavior is a system of dependent actions dedicated to certain
functions (speech, communication, consciousness about environment,
independent functioning), demanding interaction of a subject with the
environment. Auditory behavior is a social skill representing specific response
to stimulation by sound, speech or other. Specific language impairment
(SLI) now often referred to as Developmental Language Disorder (DLD)
is diagnosed when a child’s language does not develop normally and the
difficulties cannot be accounted for by generally slow development, physical
abnormality of the speech apparatus, autism spectrum disorder, apraxia,
acquired brain damage or hearing loss. The subject of the research was to
examine the auditory behavior and reactions of children with Developmental
Language Disorder (DLD) from the perspective of parents. Auditory behavior
was estimated in a noisy environment and in quiet surroundings using
P.E.A.C.H. questionnaire. We investigated whether the chronological age of
the child, age of diagnosis, length and intensity of rehabilitation influence the
frequency of auditory behavior. The sample consisted of 35 subjects aged 3.3
to 9.11 years, average intellectual abilities, with DLD, of which 23 were boys
and 12 girls. Our results have shown that there is no statistically significant
difference in the frequency of auditory behavior between boys and girls. We
did not get a statistically significant difference in the frequency of auditory
behavior in silence and in noise environment in relation to chronological
age, age of diagnosis, the length and intensity of rehabilitation. We compared
the answers on P.E.A.C.H. questionnaire for children with different speech
and language disorders and did not get a significant difference. There is a
significant effect of noisy environment on auditory behavior in the overall
sample.Auditivno ponašanje se definiše kao sistem međusobno povezanih radnji, koje se vrše radi obavljanja neke funkcije (govor, komunikacija, svest o okruženju, funkcionalna nezavisnost) a zahtevaju interak- ciju subjekta sa okruženjem. Auditivno ponašanje podrazumeva speci- fičan odgovor na stimulaciju zvukom, govorom ili nekim drugim zvuč- nim stimulusom i predstavlja socijalnu veštinu. Specifičan jezički poremećaj, u savremenoj literaturi nazvan razvojni jezički poremećaj, predstavlja stanje u kome se detetov govor ne razvija u skladu sa hrono- loškim uzrastom, a teškoće se ne mogu objasniti usporenim razvojem, fizičkom abnormalnošću govornog aparata, poremećajem iz spektra autizma, apraksijom, oštećenjem mozga ili smetnjama i poremećajima sluha. Predmet istraživanja je bio da se ispitaju karakteristike au- ditivnog ponašanja kod dece sa razvojnim jezičkim poremećajima iz perspektive roditelja. Jedan od ciljeva istraživanja bio je ispitati validnosti primenjenog instrumenta na uzorku ispitanika sa razvoj- nim jezičkim poremećajem ali bez sniženog praga sluha. Auditivno po- našanje se procenjivalo u tihom i bučnom okruženju korišćenjem Parents Evaluation of Aural/oral performance of Children ( P.E.A.C.H.) upitnika. Uzorak je činilo 35 ispitanika, uzrasta 3 godine do 10 godina, proseč- nih intelektualnih sposobnosti sa razvojnim jezičkim poremećajima. Naši rezultati pokazuju da ne postoji statistički značajna razlika u nivou auditivnog ponašanja između dečaka i devojčica, između mlađih i starijih ispitanika u odnosu na hronološki uzrast, u odnosu na uz- rast dijagnostike, u odnosu na dužinu i intenzitet rehabilitacije. Prisustvo buke značajno utiče na auditivno ponašanje dece u ukupnom uzorku
Self-efficacy of primary school teachers in Inclusive education
Get PDFOne of the key factors for the success of inclusive practice is a sense of
self-efficacy of teachers. Teachers need to believe that they are sufficiently
prepared, well equipped and able to efficiently implement curricula in
inclusive education. The aims of this paper were to determine how teachers
perceive their own efficiency in inclusive practice, in the field of teaching, in
cooperation and management behavior. The sample included 97 respondents
who teach in primary schools in Belgrade, Sabac, Sremska Mitrovica,
Kraljevo and Kragujevac, school 2016/2017. years. The respondents were of
both genders, aged between 26 and 62 years (M=42,68, SD=8,97). The Teacher
Efficacy for Inclusive Practices (Sharma, Loreman & Forlin, 2012) was used in
the research. The scale consists of three subscales that examine: a) self-efficacy
of teachers in inclusive teaching, b) self-efficacy in cooperation and in) selfefficacy
in managing behavior. The results showed that teachers have low selfefficacy
for work in inclusive education. They believe that they are significantly
more competent in managing behavior in an inclusive classroom, than in
cooperation with other members of inclusive processes (p = 0.001), and they
are able to teach in these classes, than to cooperate with other colleagues and
parents (p = 0.010).Jedan od ključnih faktora uspešnosti inkluzivne prakse je osećanje samoefikasnosti nastavnika. Nastavnici treba da veruju da su do- voljno pripremljeni, dobro opremljeni i sposobni da mogu efikasno re- alizovati nastavne planove i programe u inkluzivnom obrazovanju. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi kako nastavnici percipiraju sopstvenu efikasnost u inkluzivnoj praksi, i to u oblasti izvođenja nastave, u saradnji i upravljanju ponašanjem. Uzorkom je obuhvaćeno 97 ispitanika koji predaju u osnovnim školama na području Beograda, Šapca, Sremske Mitrovice, Kraljeva i Kragujevca, školske 2016/2017. godine. Obuhvaćeni su ispitanici oba pola, starosne dobi od 26 do 62 godine (AS=42,68; SD=8,97). U istraživanju je korišćena Skala za pro- cenu efikasnosti nastavnika u inkluzivnoj praksi (The Teacher Efficacy for Inclusive Practices, Sharma, Loreman & Forlin, 2012). Skala se sastoji od tri subskale koje ispituju: a) samoefikasnost nastavnika u izvođenju inkluzivne nastave, b) samoefikasnost u saradnji i v) samoefikasnost u upravljanju ponašanjem. Rezultati su pokazali da nastavnici imaju nisku samoefikasnost za rad u inkluzivnom obrazovanju. Oni veruju da su značajno kompetentniji u upravljanju ponašanjem u inkluzivnom raz- redu, nego u saradnji s drugim učesnicima inkluzivnog procesa (p=0,001), kao i da su sposobniji da izvode nastavu u ovakvim razredima, nego da sarađuju sa drugim kolegama i roditeljima (p=0,010)
Study on the bmi status of secondary school children in the south-eastern part of Romania
Get PDFThe study is based on the body mass index of students between the ages of 10 and 14. The body mass index of5043 students was tested in order to bring out the fact that the degree of obesity is not as high as health representatives claim. By means of this research we found that a percentage of 49% of the tested children were normal weight and only 2.31% were obese. The causes of obesity in these subjects may be metabolic disorders. The existence of obesity cannot be attributed only to eating habits, lack of physical activity or a sedentary lifestyle
Interventions for return to work of persons with spinal cord injury
Get PDFThe return to work of persons with spinal cord injuries is very important for their mental and physical health, economic status, social integration and quality of life. The process of return to work or employment is complex and involves considering many personal factors, injury-related and contextual factors that can make predicting return to work success difficult. On the other hand, there are factors that can contribute to the success of this process. The purpose of this paper is summarizing scientific knowledge on return to work of persons who experienced spinal cord injury based on literature review. Analyzing of the recent research, it was discussed of the effectiveness of interventions for return to work in persons with spinal cord injury Consideration was focused on vocational rehabilitation intervention as general and on early vocational rehabilitation, multidisciplinary team approach, coordination return to work and workplace intervention as specific intervention in frame of vocational rehabilitation. It can be concluded that all the mentioned interventions have a positive impact on the return to work of persons after spinal cord injury directly by shortening the time of return to work, and on indirectly way leading to better mental health, social integration, self-confidence and motivation
Mucanje: kliničke manifestacije, dijagnostika i tretman
Get PDFМуцање је поремећај флуентности говора у којем је нормалан ритам и темпо говора поремећен честим паузама, блокадама, оклевањима, поремећеним говорним дисањем, продужавањем гласова, понављањем гласова, слогова, речи и фраза. Наведени симптоми муцања обично су праћени спазмом говорних органа (клоничним или тоничним грчевима, као и њиховом комбинацијом) уз појаву пратећих контракција различитих група мишића, посебно у регији лица (тикови). Муцање као најчешћи поремећај флуентности говора се утврђује код проближно 5% деце и 1% одраслих. Сметње у флуентности говора се најчешће јављају већ на узрасту око три године. На овом узрасту долази до убрзаног развоја језичких функција, које је праћено комбиновањем речи у циљу изражавања језичког мишљења. Због сложене природе говорне продукције јасна етиологија муцања још увек није у потпуности разјашњена, па се стога може сматрати да је муцање мултифакторски условљен говорни поремећај. Приликом процене неопходно је утврдити степен дисфлуентности као и тип говорних прекида. Комплетна процена такође укључује процену моторичких и аудитивних способности као и скрининг тест за процену језичких спосоности деце/одраслих особа које муцају. С обзиром да је третман муцања дуготрајан и континуиран, мотивација је често важан предуслов за успешну говорну терапију деце/одраслих који муцају.Stuttering is a fluency disorder in which the normal rhythm and tempo of speech is disrupted by frequent pauses, blockages, hesitations, impaired speech breathing, prolongation of sounds, repetition of sound, syllables, words and phrases, etc. These symptoms are usually accompanied by spasm of the speech organs (clones or tones, as well as their combination) with the appearance of accompanying contractions of different muscle groups, especially in the facial region (tics).
Stuttering, as the most common speech fluency disorder, affects approximately 5% of children and 1% of adults. Fluency disorder most often occurs before the age of three. At this age, there is an accelerated development of language functions, which is accompanied by grammatical combination of words in order to express linguistic opinion. Due to the complex nature of speech production, the clear etiology of stuttering has not yet been fully elucidated and therefore stuttering can be considered a multifactorial disorder. When assessing, it is first necessary to determine the degree of disfluency as well as the type of speech interruptions in order to have an insight into how advanced the disorder is. The complete assessment also includes an assessment of motor and auditory abilities as well as a screening test to assess the language abilities of children / adults.
Since the treatment process itself is long and continuous, motivation is often an important prerequisite for successful speech therapy so that it can be treated and controlled
Vizuelni aspekti kreativnog potencijala učenika s lakom intelektualnom ometenošću
Get PDFКреативни потенцијал ученика с лаком интелектуалном ометеношћу условљен је различитим развојним и срединским факторима. За подстицање креативног потенцијала важно је успостављање сарадње родитеља, наставника, школе и ученика који, заједничким активностима, обликују подстицајно окружење за развој и напредак. Циљ овог рада је да се анализира утицај полa, узрастa, нивоа интелектуалнoг функционисања, васпитног стила и образовног нивоа родитеља, социо-економског статуса породице, потпуности породице, као и стила наставниковог вођења одељења на креативни потенцијал ученика с лаком интелектуалном ометеношћу. Током претраге литературе на српском и енглеском језику
користили су се сервиси: Cobbis, Doiserbia, Google Scholar, Google Academic, ResearchGate
и KOBSON - Kонзорцијум библиотеке Србије за обједињену набавку. Кључне речи за претрагу су биле: креативност, креативни потенцијал, лака интелектуална ометеност, наставник, наставник и креативност ученика, родитељ и креативност ученика, intellectual
disability, creativity, parents and the creativity of the child, и различите комбинације наведених
кључних речи. У оквиру теоријског истраживања, утврђено је да, на развој креативног потенцијала, утиче неколико фактора: пол ученика, узраст ученика, васпитни стил родитеља, социо- економски статус породице, образовни ниво родитеља, потпуност породичног окружења, као и наставников стил вођења одељења. Добијени резултати могу послужити као научнa основа за даље истраживање и употпуњавање базе стручних налаза о развоју креативног потенцијала ученика с лаком интелектуалном ометеношћу.The creative potential of students with mild intellectual disabilities is conditioned by various developmental and environmental factors. To encourage creative potential, it is important to establish cooperation between parents, teachers, schools, and students who, through joint activities, create a stimulating environment for development and progress. This study aimed to analyze the impact of different research variables (gender, age, level of intellectual disability, parenting style, educational level of parents, socio-economic status of the family, completeness of the family, teacher leadership style) on the creative potential of students with ease. intellectual disability. During the literature search in Serbian and English language, the following services were used: Cobbis, Doiserbia, Google Scholar, Google Academic, ResearchGate, KOBSON - Consortium of the Library of Serbia for Unified Procurement. The search keywords were: creativity, creative potential, mild intellectual disability, teacher, teacher and student creativity, parent and student creativity, intellectual disability, creativity, parents and the creativity of the child, and various combinations of these keywords. Within the theoretical research of this master's thesis, it was found that the development of creative potential is influenced by several factors: gender, age of parents, educational style of parents, socio-economic status of parents, educational level of parents, completeness of family environment and teacher leadership style. departments.
The obtained results can serve as a scientific basis for further research and completion of the base of expert findings on the development of the creative potential of children with mild intellectual disabilities
Kvalitet života studenata sa invaliditetom u Republici Srbiji
Get PDFОсврт на квалитет живота студената пружа важне информације о субјективној процени задовољства личном социјалном, физичком и менталном животном перспективом.
Циљ истраживања био је процена квалитета живота студената на Универзитету у Републици Србији, повезаност социодемографских и академских карактеристика студената са квалитетом живота. Узорак је чинило 1385 студената Универзитета у Србији, од тога 1356 студената опште популације и 29 студената са инвалидитетом. Коришћен је упитник о социодемографским подацима и DASS - 21 скала за процену нивоа депресије, анксиозности и стреса, којом су прикупљени подаци о субјективној процени квалитета живота, кроз наведене 3 категорије. За статистичку обраду података коришћен је статистички пакет SPSS 20.0.
Резултати истраживања показали су да постоје разлике у испољавању анксиозности, депресије и стреса између студената са инвалидитетом и студената опште популације.A review of students' quality of life provides important information on the subjective assessment of satisfaction with a personal social, physical, and mental life perspective.
The research aimed to assess the quality of life of students at the University of the Republic of Serbia, the relationship between sociodemographic and academic characteristics of students and their quality of life. The sample consisted of 1385 students from the University of Serbia, of which 1356 students from the general population and 29 students with disabilities. A questionnaire on sociodemographic data and a DASS - 21 scale were used to assess the levels of depression, anxiety, and stress, which collected data on the subjective assessment of the quality of life, through these 3 categories. The statistical package SPSS 20.0 was used for statistical data processing.
The results of the research showed that there are differences in the manifestation of anxiety, depression, and stress between students with disabilities and students in the general population
Kognitivna fleksibilnost i uspešnost na praktičnoj nastavi kod adolescenata sa lakom intelektualnom ometenošću
Get PDFМоже се претпоставити да је когнитивна флексибилност, као базична егзекутивна функција, која подразумева стварање и флексибилну измену концепта, веома важна за услове професионалног оспособљавања и извршавања радних обавеза на практичној настави особа са интелектуалном ометеношћу. Она омогућава ефикаснији прелазак са задатка на задатак, као и бољу продуктивност у оквиру сложенијих задатака и прилагођавање на нерутинске услове извршавања задатка. Когнитивна флексибилност омогућава да се флексибилно и на различите начине решавају проблеми, да се увиде грешке у раду и да се оне исправе, као и да се настави даље са радним активностима.
Уколико принцип решавања није одговарајући, омогућава смањење отпора према примени нове и другачије стратегије, смањује се персеверативност у раду. Циљ овог истраживања јесте утврђивање односа између успешности на практичној настави и когнитивне флексибилности код адолесцената са лаком интелектуалном ометеношћу (ЛИО).
Истраживањем је обухваћено 30–оро адолесцената са ЛИО, који похађају Средњу занатску школу у Београду. Узорак обухвата испитанике узраста 16–19 година. У овом
истраживању користили смо: Скалу процене успешности и понашања ученика на практичној настави, Тест поништавања слова, тест категоријалног именовања, Тест контролисаних усмених асоцијација, Наизменично продуковање речи и Тест маркирања трага.
Резултати су показали да на Скали процене успешности и понашања ученика на практичној настави испитаници овог узорка остварују од 21 до 67 поена (AS=50,47; SD=10,65) на укупном скору. Високе стандардне девијације указују на велике разлике у укупном скору међу испитаницима овог узорка. Највећи просечни скор остварују на ајтему однос према инструктору, док је најнижи на ајтему квалитет рада. Укупан скор на практичној настави статистички значајно умерено и негативно корелира са бројем секунди на Тесту поништавања слова (задатак Б), што указује да је испитаницима који остварују виши укупан скор потребно мање времена да реше овај задатак