Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Značaj ranog usvajanja znakovnog jezika
Get PDFDanas su mnoga istraživanja posvećena procesu usvajanja i razvoja jezika. Nama
su značajna ona, koja se bave načinima na koji deca koja ne čuju, usvajaju svoj jezik. Ovde
se misli na gluvu decu gluvih roditelja koja znakovni jezik usvajaju kao maternji, odnosno
prvi jezik. Međutim, najveći procenat gluve dece čine deca roditelja urednog sluha koja
su od rođenja izložena specifičnim uslovima i razvijaju svoj govor i jezik na drugačiji,
znatno teži način.
Cilj ovog rada je da ukaže na značaj i prednosti ranog usvajanja znakovnog jezika.
U radu će biti prikazana istraživanja koja se odnose na rano usvajanje znakovnog
jezika kod gluve dece gluvih roditelja, ali i gluve dece koja odrastaju u porodicama koje
čuju. Gluva deca gluvih roditelja su od prvog dana izložena pokretu, baš kao deca koja
čuju zvuku i govoru. Oni rano počinju da imitiraju pokrete svojih roditelja i uspostavljaju
komunikaciju. Prvi pokreti mogu se javiti već oko osmog meseca života. Sa druge strane,
gluva deca koja se rađaju u porodicama u kojima roditelji čuju u velikoj meri ostaju
uskraćena za prvu, najraniju komunikaciju, jer se roditelji uglavnom odlučuju da sa
svojom decom komuniciraju isključivo putem govora. Ukoliko porodica gluvih roditelja
dobije dete urednog sluha, ono će paralelno, veoma lako savladavati oba jezika. Znakovni
u komunikaciji sa roditeljima, govorni u kontaktu sa sredinom. Takva deca najčešće
postaju bilingvalna - potpuno jezički kompetentna u oba jezika. Ukazaće se i na značaj
dečjih (bebi) znakova koji predstavljaju prve podsticaje za razvoj osnovne – rane
komunikacije.
Rani pristup i interakcija putem jezika utiče na nivo jezičke kompetencije u
odraslom dobu, a samim tim i na edukativna postignuća. Ovo važi za oba jezika - govorni
i znakovni. Gluvi odrasli koji nisu imali pristup znakovnoj interakciji pre četvrte godine
života poseduju značajno manje jezičke veštine od gluvih koji su od najranijeg uzrasta bili
izloženi znakovnom jeziku i odraslih kasnije ogluvelih osoba, koje su prethodno usvojile
govorni jezik.Dani defektologa Srbij
Dealing with conflicts in post-conflict society: a restorative initiative in Serbia
No full textSocieties in transition: The Caucasus and the Balkans between conflict and reconciliatio
Saradnja škole i organizacija civilnog društva u promociji pozitivnog razvoja učenika – iskustva u primeni programa 'Škola mašte'
Get PDFPolazeći od aktuelnih zakonskih okvira uspostavljanja saradnje
između škola i civilnog sektora, a uvažavajući značaj sprovođenja aktivnosti usmerenih
na promociju pozitivnog razvoja učenika, kreiran je u organizaciji CEPORA
– Centra za pozitivan razvoj dece i omladine i Osnovne škole „Veselin Masleša“
u Beogradu, razvojnopreventivni program „Škola mašte“, namenjen učenicima
četvrtog razreda osnovne škole. Program je baziran na principima savremene
nauke o prevenciji i realizuje se u formi školske sekcije kroz posebno osmišljen
edukativni kurikulum koji sadrži 12 radionica. Radionice kurikuluma primarno
su zasnovane na tehnikama primenjene drame i ciljno su usmerene na unapređivanje
ličnih kvaliteta i socijalnih veština učenika (kreativnost, komunikacija,
kritičko mišljenje, saradnja). Sprovode se tokom jednog polugodišta, svake sedmice,
u trajanju od jednog školskog časa, na nivou grupe zainteresovanih učenika, a
uz vođenje od strane obučenih edukatora-radioničara. U radu će, pored prikaza
strukture, sadržaja i načina primene programa, a na osnovu rezultata ocene zadovoljstva
učesnika tokom četiri do sada realizovana ciklusa programa (u kojima
je u proseku učestvovalo po 20 učenika), biti ukazano na potencijale primene
programa ove vrste, ali i moguće načine saradnje civilnog i obrazovnog sektora u
domenu promocije pozitivnog razvoja i prevencije problema ponašanja učenika.
Ključne reči: pozitivan razvoj, prevencija, škola, organizacije civilnog društvaStarting from the current legal framework for establishing cooperation
between schools and the civil sector, with respecting the importance of implementation of activities aimed at promoting positive development of students,
CEPORA – Center for Positive Youth Development and primary school “Veselin
Masleša” from Belgrade created a developmental prevention program “School of
Imagination” for students of the fourth grade of primary school. The program is
based on the principles of current prevention science and is implemented in the
form of a school section through a specially designed educational curriculum that
includes 12 workshops. Curriculum workshops are primarily based on applied
drama techniques and are targeted at enhancing student’s personal qualities and
social skills (creativity, communication, critical thinking, cooperation). They are
conducted during one semester, every week, for one school class, in a group of
students (selected by their interest in the program), with the guidance of trained
educators. In this paper, in addition to presenting the structure, content and methods
of the program implementation and based on the results of evaluation of
participants’ satisfaction over the four cycles of the program implemented so far
(with an average of 20 students per cycle), the potentials of the implementation of
this kind of programs will be indicated, but the focus will also be put on the possible
models of cooperation between the civil and educational sectors in the field
of promoting positive development and prevention of students’ problem behavior.I naučno-stručna konferencija sa međunarodnim učešćem Integrisani pristup u radu sa predškolskom decom, učenicima i korisnicima u vrtićima, školama i u ustanovama socijalne zaštit
Relationship between restrictive strategies of parental control and digital violence in adolescence
Get PDFModern studies show that children and adolescents represent the population of users who spend the most time online and that are significantly more exposed to risk behaviors, mostly in cyberbullying. Therefore, the aim of this paper is to determine the effectiveness and frequency of using restrictive strategies in parental control over a child's online activities. The survey sample contains 183 first and fourth grade high school students answering questions about parental monitoring and cyberbullying. Parental monitoring was examined by a short questionnaire consisted of several categorical questions, while the Cyber Victim and Bullying Scale was used to examine cyberbullying. The results of this study show that parents infrequently use restrictive strategies in monitoring child's internet use. Parents use their strategies mostly to avoid child's chatting with strangers (51.9%) and leaving personal information on the Internet (35.5%), while certain parents have a password of the devices that child uses to access the Internet (37.2%). Only one in five parents limit access to certain websites, while one in ten limit amount of time their teen can go online. The final analysis showed that there is no statistically significant association of restrictive strategies in parental control and digital violence. Parental control can become a significant role in preventing and reducing digital violence in adolescents, but it is necessary to direct parents to make decisions about online rules of conduct in agreement with children and in accordance with their activities and encourage them to use other, adequate parental control strategies.Savremene studije pokazuju da deca i adolescenti predstavljaju populaciju korisnika koja najviše vremena provodi na internetu, te su znatno više izloženi rizičnim ponašanjima, a najviše digitalnom nasilju. Stoga je cilj u ovom radu utvrđivanje razlika u učestalosti digitalnog nasilja kod adolescenata u zavisnosti od primene restriktivnih strategija roditeljskog nadzora. Uzorak istraživanja čini 183 učenika prvog i četvrtog razreda gimnazije koji su odgovarali na pitanja o roditeljskom nadzoru i digitalnom nasilju. Roditeljski nadzor ispitivan je kratkim upitnikom, koji se sastojao iz niza kategoričkih pitanja, dok je za ispitivanje digitalnog nasilja korišćena Skala sajber žrtve i nasilnog ponašanja (Cyber Victim and Bullying Scale). Rezultati ovog istraživanja pokazuju da roditelji neredovno koriste restriktivne strategije u vršenju roditeljskog nadzora nad aktivnostima deteta na internetu. Roditeljski nadzor se najčešće svodi na zabranu dopisivanja sa nepoznatim ljudima (51,9%) i nešto manje na zabranu ostavljanja ličnih podataka (35,5%) i posedovanje šifre od uređaja preko kog dete pristupa internetu (37,2%). Završna analiza pokazala je da ne postoji statistički značajna povezanost restriktivnih strategija roditeljskog nadzora sa učinjenim nasiljem na internetu, niti sa doživljenim nasiljem. Kako bi roditeljski nadzor imao značajnu ulogu u prevenciji i redukovanju digitalnog nasilja kod dece adolescentnog uzrasta neophodno je usmeriti roditelje da odluke o pravilima ponašanja na internetu donose u dogovoru sa decom i u skadu sa njihovim aktivnostima i podstaći ih na korišćenje drugih, adekvatnih strategija roditeljskog nadzora
Social skills in adults with visual impairment
Get PDFThe research aim is to establish the level of acquisition of social skills in persons with visual impairment in relation to age, sex, category and time of visual impairment occurrence. The research included 131 participants with visual impairment (62.6% blind and 37.4% with low vision), both male and female, between 19 and 60 years old. In the assessment of social skills the subtest "Social Skills", which belongs to the Adaptive Behavior Assessment System, was applied. The result analysis has established that the achievements of the majority of the participants with visual impairment belong to the category of the average. No significant relation was established between social skills and the age of the participants and the time of visual impairment occurrence, whereas the relation with the category of visual impairment and sex is statistically significant. Future research should be directed at the level of social support to persons with visual impairment for the purpose of creating more efficient support programs in the community.Cilj istraživanja je da se utvrdi nivo usvojenosti socijalnih veština kod osoba s oštećenjem vida u odnosu na starost, pol, kategoriju i vreme nastanka oštećenja vida. U istraživanju je učestvovao 131 ispitanik s oštećenjem vida (62.6% slepih i 37.4% slabovidih), oba pola, starosti od 19 do 60 godina. Za procenu socijalnih veština primenjen je suptest "Socijalne veštine" koji pripada Sistemu za procenu adaptivnog ponašanja. Analizom rezultata utvrđeno je da postignuća većine ispitanika s oštećenjem vida spadaju u kategoriju prosečnih. Nije utvrđena značajna povezanost socijalnih veština sa starošću ispitanika i vremenom nastanka oštećenja, dok je odnos sa kategorijom oštećenja vida i polom statistički značajan. Buduća istraživanja bi trebalo usmeriti na nivo društvene podrške osobama sa oštećenjem vida u cilju kreiranja efikasnijih programa podrške u zajednici
Profil jezičkih i kognitivnih deficita kod osoba sa semantičkom varijantom primarne progresivne afazije
Get PDFPrimary progressive aphasia (PPA) includes a group of neurodegenerative disorders that are characterized by progressive deterioration of language functions, while other cognitive functions, at least at the onset of the disease, are relatively spared. There are three basic subtypes of PPA: the nonfluent progressive aphasia (nvPPA), the semantic variant of a primary progressive aphasia (svPPA), and the logopenic progressive aphasia (lvPPA). The semantic variant of a PPA can also be found in the literature under the term of semantic dementia. It is clinically manifested by progressive deterioration of semantic knowledge, fluent aphasia, impaired naming and comprehension, prosopagnosia and surface dyslexia and dysgraphia (in languages with irregular orthography). As the disease progresses, other cognitive changes can be observed. The main cause of the disorder is progressive bilateral atrophy of the anterior temporal lobes, which is more manifested in the left hemisphere. The literature is modest in terms of the use of specific treatment methods in the rehabilitation of these patients. Since speech and language disorders are the most conspicuous symptom, at least at the beginning of the disease, the role of speech therapists in the assessment and restitution of speechlanguage and communication skills is also indisputable.Primarna progresivna afazija (PPA) obuhvata grupu neurodegenerativnih poremećaja, koje karakteriše progresivno propadanje jezičkih funkcija, dok su druge kognitivne funkcije, barem na početku bolesti, relativno pošteđene. Izdvojene su tri osnovne varijante PPA: nefluentna progresivna afazija (nvPPA), semantička varijanta primarne progresivne afazije (svPPA) i logopenična progresivna afazija (lvPPA). Semantička varijanta PPA može se pronaći u literaturi i pod nazivom semantička demencija. Klinički se ispoljava progresivnim propadanjem semantičkog znanja, fluentnom afazijom, oštećenim imenovanjem i razumevanjem, prozopagnozijom i površinskom disleksijom i disgrafijom (u jezicima s nepravilnom ortografijom). S progresijom bolesti, uočavaju se i druge promene na kognitivnom planu. Osnovni uzrok ove bolesti je progresivna obostrana atrofija prednjih temporalnih režnjeva, koja je izraženija u levoj hemisferi. Nema dovoljno podataka u literaturi o korišćenju specifičnih metoda tretmana u rehabilitaciji ovih bolesnika. S obzirom na to da su govorno-jezički poremećaji najupadljiviji simptom, bar na početku bolesti, nesporna je i uloga logopeda u proceni i restituciji govorno-jezičkih i komunikativnih sposobnosti
Povezanost samopoštovanja sa upotrebom cigareta kod srednjoškolaca
Get PDFСамопоштовање је значајно за развој зреле и задовољне личности, али и за превенцију ризичних понашања. Циљ рада је утврђивање повезаности самопоштовања са употребом цигарета средњошколаца. Ова популација је специфична јер адолесценти у периоду средње школе имају нестабилну слику о себи, ниже самопоштовање и чешће се укључују у ризична понашања међу којима је употреба цигарета.
У нашем раду заступамо Розенбергову идеју самопоштовања као самооцену и део слике о себи, односно као позитивне и негативне ставове о себи. Самопоштовање је релативно трајна карактеристика појединца, која има своје спољашње и унутрашње изворе.
Условљена је бројним факторима, а најутицајнији потичу од ,,значајних других“.
Самопоштовање, осим на употребу цигартеа, утиче и на школски успех, доживљај стреса, девијантно понашање, емоционално реаговање, решавање проблема и партнерске односе.
Употреба цигарета се односи на употребу дуванских производа који се могу пушити. У Србији, адолесценти најчешће започињу употребу цигарета са 14 или 15 година.
Најзначајнији ризични фактори су доступност, позитивни лични ставови и ставови родитеља о употреби цигарета, неадекватан родитељски надзор и контрола, вршњаци који пуше, ниско самопоштовање и неструктурирано слободно време. Последице употребе цигарета су бројне: здравствене, друштвене, психолошке и економске.
Повезаност самопоштовања и употребе цигарета углавном је негативна и корелира са другим факторима као што су пол, узраст, породичне карактеристике, индивидуални ставови о пушењу и утицај вршњака. У адолесцентном периоду употреба цигарета расте са узрастом. Не постоји сагласност истраживања што се тиче повезаности пола и самопоштовања, па у некима девојчице имају ниже, а у некима пак дечаци. Такође, налази о полним разликама у погледу употребе цигарета нису конзистентни. Психолошка контрола родитеља и утицај вршњака негативно су повезани са самопоштовањем, а позитивно са употребом цигарета, док је родитељска респонзивност позитивно повезана са самопоштовањем а негативно са употребом цигарета.
У средњошколском периоду глобално самопоштовање је значајно за развој и негативно је повезано са употребом цигарета.Self-esteem is important for the development of a mature and satisfied personality, but also for the prevention of risky behaviors. The aim of this paper is to determine the connection between self-esteem and the use of cigarettes among secondary school students. This population is specific because adolescents in secondary school have an unstable self-image, lower self-esteem, and are more likely to engage in risky behaviors including cigarette use.
In our paper, we represent Rosenberg's idea of self-esteem as self-assesment and part of the image of oneself, that is, as positive and negative attitudes about oneself. Self-esteem is a relatively permanent characteristic of an individual, which has its external and internal sources. It is conditioned by numerous factors, and the most influential come from "significant others".
Self-esteem, in addition to the use of cigarettes, also affects school success, the experience of stress, deviant behavior, emotional reaction, problem solving and partnerships.
Cigarette use refers to the use of tobacco products that can be smoked. In Serbia, adolescents usually start using cigarettes at the age of 14 or 15. The most significant risk factors are availability, positive personal and parental attitudes about cigarette use, inadequate parental supervision and control, smoking peers, low self-esteem and unstructured leisure time. The consequences of cigarette use are numerous: health, social, psychological and economic.
The association between self-esteem and cigarette use is generally negative and correlates with other factors such as gender, age, family characteristics, individual attitudes about smoking, and peer influence. In adolescence, cigarette use increases with age. There is no consensus of research regarding the connection between gender and self-esteem, so in some girls have lower, and in some boys. Also, the findings in gender differences regarding cigarette use are not consistent. Parental psychological control and peer influence are negatively associated with self- esteem and positively with cigarette use, while parental responsiveness is positively associated with self-esteem and negatively with cigarette use.
In secondary school, global self-esteem is important for development and is negatively associated with cigarette use
Razlike u stavovima nastavnika seoskih i gradskih osnovnih škola prema inkluzivnom obrazovanju
Get PDFИнклузија као савремена образовна тенденција изазива велику пажњу истраживача и постоји велики број студија које се баве испитивањем различитих аспеката овог процеса, између осталог и испитивањем разлика у ставовима наставника сеоских и градских основних школа према инклузивном образовању. Резултати многих истраживања указују да разлике у ставовима наставника према инклузији, а у односу на место рада значајно утичу на успешну реализацију инклузивног процеса.
Општи циљ истраживања је утврдити разлике у ставовима наставника сеоских и градских основних школа према инклузивном образовању и деци са сметњама у развоју, као и анализирати разлике у ставовима у односу на социодемографске карактеристике наставника.
У истраживању је учествовало 60 наставника разредне и предметне наставе из шест основних школа на територији града Сомбора, тачније из три градске и три сеоске основне школе. За прикупљање података о независним варијаблама коришћен је Упитник за прикупљање социодемографских података конструисан за потребе овог истраживања. Разлике у ставовима наставника сеоских и градских основних школа смо испитивали Упитником ставова о инклузији (Упитник ставова о инклузији - SINKL 2.0, Суботић & Анђић, 2016), док смо разлике у ставовима наставника сеоских и градских основних школа према деци са сметњама у развоју испитивали помоћу Мишљења о интеграцији (Мишљење о интеграцији - МOI, Киш Главаш, 1998).
Резултати истраживања указују на то да наставници из сеоских основних школа имају нешто позитивније ставове према инклузивном образовању у односу на наставнике из градских основних школа. Наставници из сеоских школа су испољили позитивније ставове на субскали Морална исправност инклузије, док су наставници из градских основних школа испољили негативније ставове према инклузији на субскали Парцијална инклузија - мејнстриминг, јер се у већој мери залажу за парцијалну инклузију, што значи да су и у оквиру ове субскале наставници из сеоских школа испољили позитивније ставове према инклузији него наставници из градских школа.
На субскали Проблеми у инклузивној настави, утврђена је и статистички значајна разлика између испитаника из сеоске и градске средине у односу на претходно искуство у раду са децом са сметњама у развоју. Нису уочене статистички значајне разлике у ставовима наставника према инклузивном образовању у односу на њихове социодемографске карактеристике. Такође, нису утврђене статистички значајне разлике у ставовима наставника према деци са сметњама у развоју у односу на место рада и у односу на социодемографске карактеристике. Резултати истраживања указују да постоје статистички значајне разлике између ставова наставника из сеоских и наставника из градских основних школа према деци са сметњама у развоју само у односу на искуство у раду са децом.Inclusion as a contemporary educational tendency has attracted a great deal of research attention and there are а number of different studies examining different aspects of this process, for example examing differences in attitudes of rural and urban primary school teachers towards inclusive education. The results of many studies indicate that differences in teacher’s attitudes towards inclusion in relation to place of work significantly influence the successful implementation of an inclusive process.
The main objective of the research is to identify differences in attitudes of rural and urban primary school teachers towards inclusive education and children with disabilities, as well as to analyze differences in attitudes with respect to the sociodemographic characteristics of teachers.
The survey involved 60 teachers of subject and classroom teaching from six primary schools in the territory of Sombor, namely from three urban and three rural primary schools.
The Sociodemographic Questionnaire constructed for the purposes of this research was used to collect data on independent variables. Differences in attitudes of rural and urban primary school teachers were examined by the Inclusion Attitudes Questionnaire (Inclusion Attitudes Questionnaire-SINKL 2.0, Subotić & Anđić, 2016), while differences in rural and urban primary school teachers’ attitudes toward children with disabilities were examined using Opinions on Integration (Opinions on Integration - MOI, Kiš Glavaš, 1998).
Survey results indicate that rural elementary school teachers have somewhat more positive attitudes towards inclusive education that urban primary school teachers. Teachers from rural schools expressed more positive attitudes on the subscale Moral correctness of inclusion, while teachers from urban primary schools expressed more negative attitudes towards inclusion on the subscale Partial inclusion - mainstreaming, because they are more in favor of partial inclusion, which means that they are also within these subscales of rural school teachers expressed more positive attitudes towards inclusion than urban school teachers. On the Problems in inclusive teaching subscale, a statistically significant difference was found between respondents from rural and urban areas who have/have no experience in working with children with disabilities. No statistically significant differences were found in teachers’ attitudes with respect to their sociodemographic characteristics. Also, no statistically significant differences were found in the attitudes of teachers towards children with disabilities in relation to the place of work and the sociodemographic characteristics. The results of the research indicate that there are statistically significant differences between attitudes of rural and urban primary school teachers towards children with disabilities only in relation to experience in working with children
Leksičko-semantičke sposobnosti dece sa razvojnom disfazijom i disleksijom
Get PDFТема овог мастер рада су лексичко-семантичке способности код деце са развојном дисфазијом и дислексијом. Да би се говорило о овим способностима, најпре је потребно објаснити основне појмове. Уопштено гледајући, лексичко-семантички развој деце током школског периода огледа се кроз пораст обима вокабулара, развој писмености, развој концептуалног мишљења, повећање комплексности у организацији семантичких мрежа, брзом евоцирању речи и повећаном употребом деривационих морфема. Лексичка семантика се бави лексичким јединицама, стога одговара на питање шта све одређена лексема значи и може да значи. Она обухвата унутар језичке чиниоце, односно кодну компетенцију знања о језику. Развојна дислексија представља специфичну сметњу у овладавању способношћу читања код деце без сензорних поремећаја, видљиве церебралне патологије и сметњи у интелектуалном развоју (Голубовић, 2000, 2011). Рад се састоји из уводног дела и прегледа истраживања. У првом делу, на основу релеванте литературе, биће приказана теоријска објашњења развоја лексичко-семантичких способности код деце са овим сметњама. У другом делу биће приказани резултати више истраживања којa су се бавилa развијеношћу лексичко-семантичких способности деце са развојном дисфазијом и дислексијом.The aim of this master's thesis is lexical-semantic abilities in children with developmental dysphasia and dyslexia. In order to talk about these abilities, it is first necessary to explain the basic concepts. In general, the lexical-semantic development of children during the school period is reflected in the growth of vocabulary, improved literacy, development of conceptual thinking, increased complexity in the organization of semantic networks, rapid word evocation and increased use of derivational morphemes. Lexical semantics deals with lexical units, deprived of context, therefore it answers the question of what a certain lexeme means and can mean. It includes intralingual factors, ie code competence of language knowledge.
Developmental dyslexia is a specific disorder in mastering the skill of reading in children without sensory impairments, visible cerebral pathology and difficulties in intellectual development. The paper consists of theoretical and research work. In the first part, based on the relevant literature, there will be as many presentations and explanations of the development of lexical-semantic abilities in children with these disorders. The second part will present the results of several studies that have addressed this issue
Ispitivanje stavova mladih prema ženama sa invaliditetom
Get PDFСтавови су важне детерминанте наших живота, понајвише због тога што су нам готово сви аспекти живота прожети ставовима. Помоћу њих изражавамо своја мишљења, тражимо од других да се изјасне, покушавамо да променимо наше, али и туђе ставове. У првом делу овог рада ближе ће се одредити појам става, навешће се његове главне компоненте и одреднице и објасниће се процеси формирања и мањања ставова.
Циљ овог рада је да сагледа ставове младих према женама са инвалидитетом и њихов специфичан положај првенствено у образовању, запошљавању и приликом рађања и одгајања деце. Али и да испита појам двоструке дискриминације жена са инвалидитетом, у погледу пола и инвалидитета.
Истраживањем је обухваћено 120 студената који студирсју од прве до четврте године на факултетима Техничко-технолошке, друштвено-хуманистичке, Медицинске и Природно-математичке групације. Истраживање је спроведено у току 2018. године.
За прикупљање потребних података коришћена је скала "Ставови према особама са инвалидитетом", форма 0 (Attitudes Toward Disabled Persons – Form 0 (ATDP), Juker, Block & Young, 1970).
Резултати показују да већина испитаника има позитивне ставове према особама са инвалидитетом, као и да сви испитаници показују позитиван став према женама са инвалидитетом, у области образовања, запошљавања и родитељства.
На основу резултата свих ставова испитаника смо дошли до закључка да су младе особе носиоци позитивних ставова у друштву према особама са инвалидитетом, посебно студенти који се образују за рад са овим особама.Viewpoints are important determiners of our life, majorly because all the aspects of our lives are pervaded by viewpoints. Using viewpoints we are expressing our own opinion or ask others or someone else`s views. The first section of this thesis will cover the definition of the term viewpoints, its components and determinants as well as the process of forming and changing the viewpoint.
The objective of this thesis is to provide insight into the viewpoints women with disability, their specific place in education, employment, giving birth and raising children.
Besides that, the thesis will examine the term of double discrimination of women with disability, with regards to gender and disability.
This research included 120 students attending the faculties of Technical-technological, Social-humanistic, Medical and Natural-Mathematical groups from the first to the fourth year.
The research was couducted during 2018.
The `Attitude Toward Disabled Persons – Form 0 (ATDP)scale,Juker,Block&Young, 1970 was used to collect the required data.
The results show that the majority of respondents have a positive attitude towards persons with disabilities, as well as that all respondents show a positive attitude towards women with disabilities, in the field of education, employment and perenting.
Based on the results of all the respondents` attitudes, we came to the conclusion that young people have positive attitudes towards persons with disabilities, especially students who are educated to work with these persons