Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Ispitivanje karakteristika vršnjačkog nasilja u OISŠ „Žarko Zrenjanin“ u Subotici
Get PDFSvakodnevna tendencija rasta problema vršnjačkog nasilja u školama ukazuje nam da ovom problemu treba ozbiljnije pristupiti kako bi se pronašle adekvatne metode i tehnike koje će doprineti njegovom suzbijanju. Radi boljeg razumevanja samog problema vršnjačkog nasilja u radu smo se bavili njegovim pojavnim oblicima, faktorima rizika koji doprinose njegovoj pojavi, ispitivali smo koliko je vršnjačko nasilje zastupljeno u školama, koje su karakteristike aktera vršnjačkog nasilja kao i koje se interventne i preventivne mere koriste za njegovo suzbijanje.
Cilj ovog master rada bio je utvrđivanje karakteristika evidentiranih slučajeva vršnjačkog nasilja u OISŠ „Žarko Zrenjanin“ u Subotici putem kvalitativnih metoda istraživanja. Metodom teorijske analize došli smo do obrade problema vršnjačkog nasilja sa teorijskog i praktičnog aspekta, dok je deskriptivna metoda korišćena za prikaz oblika nasilja sa kojima se deca u OISŠ „Žarko Zrenjanin“ susreću kao i za prikaz interventnih i preventivnih mera koje se primenjuju u slučaju vršnjačkog nasilja. Tehnika koja je primenjena u istraživanju je intervju, a kao instrument korišćen je obrazac sa unapred definisanim redosledom pitanja koji je predstavljao osnovu za razgovor. Uzorak istraživanjaje obuhvatio sve učenike koji su bili akteri vršnjačkog nasilja u OISŠ „Žarko Zrenjanin“ u 2018. i 2019. godini.
Rezultati istraživanja su nam pokazali da je u ovoj školi tokom 2019. godine zabeležen veći broj slučajeva vršnjačkog nasilja u odnosu na 2018. godinu, da su dečaci češće akteri vršnjačkog nasilja, da je fizičko nasilje dominantan oblik u zabeleženim slučajevima vršnjačkog nasilja u pomenutoj školi kao i da su pojačan vaspitni rad, individualni plan zaštite i vođenje evidencije nasilnog ponašanja interventne i preventivne mere koje se sprovode u ovoj školi kada govorimo o problemu vršnjačkog nasilja.Peer violence is showing growth every day, which tells us that we need to take this problem more seriously in order to find adequate methods and techniques that will contribute to its suppression. In order to better understand the problem of peer violence, we dealt with the manifestations of peer violence, risk factors, we examined how much peer violence is present in school, what are the characteristics of actors of peer violence, what intervention and preventive measures are used to combat it.
The aim of this master thesis was to examine the characteristics of recorded cases of peer violence at school „Žarko Zrenjanin“ in Subotica through qualitative research methods. Using the method of theoretical analysis, we examined the problem of peer violence from a theoretical and practical aspect, while we used the descriptive method to show the form of violence that children encounter in school „Žarko Zrenjanin“, as well as to show interventional and preventive measures applied in cases of peer violence. The technique used in the research was an interview, and a form with a predefined sequence of questions was used as an instrument, which was the basis for the conversation. The research sample included all students who were involved in peer violence at school „Žarko Zrenjanin“ in 2018. and 2019.
The results of the research showed us that in 2019 there was an increase in peer violence in this school compared to 2018, that boys are more often actors of peer violence, that physical violence is the dominant form in recorded cases of peer violence in the school and that the intensified educational work, individual protection plan and keeping records of violent behavior are intervention and preventive measures that are implemented in this school when we talk about the problem of peer violence
Mortalitet osuđenih tokom izvršenja kazne zatvora
Get PDFПраво на живот представља једно од основних људских и природних права, које је признато бројним декларацијама и документима, а његови најважнији облици заштите су међународноправни, уставни и кривичноправни. Међутим ово право није усмерено само на слободне људе, већ и на особе лишене слободе. Како се у затвору често говори као о установи у којој су присутни недовољно добри санитарни услови, болести, депривације, лоше одржавање установе, пренасељеност, која може довести и до смањења контроле од стране особља, може доћи и до повећања насилних инцидената који за последицу могу имати смрт. Морталитет особа лишених слободе најчешће настаје као последица природних болести, самоубистава, убистава али и поступања страже. Предмет овог рада је морталитет осуђених и отпуштених током и након извршења казне затвора, док су циљеви и задаци рада упознавање са етиолошким и феноменолошким карактеристикама морталитета осуђених у затвору али и бивших осуђених које могу да укажу на правац осмишљавања и примене превентивних мера, ради редукције и елиминације предметног проблема.The right to life is one of the fundamental human and natural rights, recognized by numerous declarations and documents and its most important form of protection is the criminal law. However, this right is not limited solely to free people, but also those deprived of their liberty. As the prison is often referred to as an institution with insufficient sanitary conditions, presence of illness, deprivation, poor maintenance of the institution, overcrowding, which can lead to a decrease in control by staff, there may be an increase in violent incidents that can result in death. The mortality rate in people deprived of liberty most often occurs as a consequence of natural diseases, suicides, murders, but also the actions of guards. The subject of this paper is the mortality rate of convicts and the released during and after serving a prison sentence, while the objectives and tasks of the paper comprise recognition of the etiological and phenomenological characteristics of the mortality rate of convicts in prison and former convicts, which may indicate the direction of the design and implementation of preventive measures to reduce and eliminate the subject in question
Fenomen vršnjačkog zlostavljanja kod dece i mladih sa adhd sindromom
Get PDFПроблематика вршњачког злостављања је широко распрострањена проблематика данашњице. Постојање различитих облика вршњачког злостављања, од којих су неки тешко препознатљиви од стране одраслих чини ову тему додатно комплексном, а превенцију, како на примарном, тако и на секундарном и терцијалном нивоу отежаном. Иако су различитим врстама вршњачког злостављања подложна готово сва деца и млади, постоје одређене групе њих које се чине вулнерабилнијим за учешће у разичитим облицима вршњачког злостављања, како у улози жртве, тако и у улози насилника, односно починилаца. Деца и млади који живе са АДХД-ом су често недовољно прихваћени у оквиру својих вршњачких група, услед различитих особености које могу бити повезане са АДХД-ом као скупом симптома, те често јесу како жртве, тако и починиоци вршњачког злостављања. Кључан предмет овог рада односи се на научно објашњење феномена вршњачког злостављања, код деце и младих са АДХД-ом, односно у раду су сагледане одлике АДХД-а које чине децу и младе који живе са њим вулнерабилним за учешће у вршњачком злостављању, најчешћи облици вршњачког злостављања у којима учествују деца и млади са АДХД-ом, као и превентивни програми намењени сузбијању и превенцији овог социјалног проблема. Кључне импликације продискутоване су у самом раду.The issue of peer abuse is a widely spread issue of modern society. The existence of different forms of peer abuse, many of which the adults find hard to recognize, is what makes this topic even more complex, and its prevention, on the primary, secondary, and tertiary level even more difficult.
Even though almost all children and young people are the subjects of some form of peer abuse, there are certain groups that appear to be more vulnerable to participate in different forms of peer abuse, both as the victim and as the bully or the perpetrator. Children and the young who live with ADHD often aren't accepted in their peer groups, due to different characteristics that can be related to ADHD as a group of symptoms, which is why they are often in the roles of both the victims and the perpetrators of peer abuse. The key subject matter of this paper is the scientific explanation of the phenomenon of peer abuse with children and the young with ADHD, that is, the paper analyses different characteristics of ADHD which make the children and the young who have it more vulnerable to participate in peer abuse, the most common forms of peer abuse that involve children and the young with ADHD, as well as prevention programs aimed at suppressing and preventing this social problem. The key implications are discussed in the paper
The relationship between stigma, personality, and quality of life of parents of children with autism spectrum disorder and physical
No full textОсновни циљ студије је утврдити значај повезаности и предиктивног утицаја различитих типова стигме и црта личности родитеља деце са поремећајем из спектра аутизма и деце са моторичким поремећајима на квалитет њиховог живота, као и испитати ове концепте у односу на дијагнозу детета.Пригодан узорак обухватио је 152 родитеља са територије Републике Србије; 42 родитеља детета са моторичким поремећајима, 40 детета са поремећајем из спектра аутизма и 70 детета типичног развоја. У истраживању је коришћено једанаест инструмената.Резултати истраживања показали су да су родитељи деце са поремећајем из спектра аутизма саопштили виши степен самостигме, опажене стигме и доживљене стигме у односу на родитеље деце са моторичким поремећајима. Надаље, родитељи деце са развојном ометеношћу били су мање задовољни квалитетом живота него родитељи деце типичног развоја. Утврђено је да интернализација стигме не зависи само од опажене стигме, већ да су у овај процес укључени доживљена стигма и неуротицизам. Додатно, показано је да је самопоштовање медијатор између самостигме и оснаживања. Последње, квалитет живота је био негативно погођен самостигмом, доживљеном и опаженом стигмом, дечјим проблематичним понашањем као и неуротицизмом, док су позитиван ефекат имали самопоштовање и оснаживање.Резултати ове дисертације указују да је неопходно применити холистички приступ не би ли се побољшао квалитет живота, односно, укључити у третман и дете и родитеље. Последње, већина родитеља је истакла позитивне промене као последицу родитељства и бриге о детету са развојном ометеношћу, што указује на то да је њихово родитељство испуњено љубављуThe main aim of the present study was to examine the association and the predictive effects of different types of stigma and personality traits of parents of children with autism spectrum disorder and children with physical disabilities on their quality of life, and explore these concepts in relation to the child’s diagnosis.The convenience sample consisted of 152 parents from the Republic of Serbia; 42 parents had a child with physical disabilities, 40 had a child with autism spectrum disorder, and 70 had a typically developing child. Eleven instruments were used in the study.The results of this study showed that parents of children with autism spectrum disorders reported higher levels of self-stigma, experienced stigma and perceived stigma than parents of children with physical disabilities. Parents of children with developmental disabilities were less satisfied with the quality of life compared to parents of typically developing children. Furthermore, internalization of stigma depended not only on perceived stigma, but that experienced stigma and neuroticism were involved in this process. Additionally, self-esteem was found to be a mediator between self-stigma and empowerment. Lastly, the quality of life of parents of children with disabilities was negatively affected by self-stigma, experienced and perceived stigma, children's problem behavior as well as neuroticism, while self-esteem and empowerment had a positive effect.The results of present dissertation imply that in order to improve parental quality of life, we need to apply a holistic approach and include both child and parents into therapy. Finally, the majority of parents highlighted the positive changes they experienced as a consequence of caring for a child with developmental disabilities, indicating that their parenting experiences are filled with lov
The role of educators in the personal, working and social benefits of children with visual impairment
Get PDFИнформације, откривање и упознавање света око себе код деце се везује примарно за чуло вида и способност оријентације у просторној димензији. Како би се дете оспособило и припремило за самостално функци-онисање и кретање неопходна му је подршка од најранијег детињства. Поред родитеља, значајно место у успешном оспособљавању за оријентацију и не-зависно кретање има и васпитач. Циљ овог рада јесте да кроз анализу садр-жаја релевантне литературе прикаже улогу и значај васпитача у персоналној, делатној и социјалној добити деце са оштећењем вида.Information, discovery and getting to know the world around them in children is primarily related to the
sense of sight and the ability to orient in the spatial dimension. In order for a child to be able and prepared for
independent functioning and movement he needs support from the earliest childhood. In addition to parents, the
educator also has a significant place in successful training for orientation and independent movement. The aim of
this paper is to present the role and importance of educators in the personal, active and social gain of children with
visual impairment through the analysis of the content of relevant literature
Evaluation of spontaneous recovery of language functions in patient with cerebrovascular stroke
No full textКао последица цереброваскуларног инсулта настају бројна неуролошка оштећења. Уколико је локализација инсулта у пределу леве хемисфере и језичких области најчешће настаје губитак или тешко оштећење језичких функција тј. афазија. Циљ ове студије је евалулација спонтаног опоравка језичких функција код пацијента са можданим ударом. Приказан је пацијент старости 72 године. За процену језичких функција коришћени су Скрининг тест за афазије, Бостонски дијагностички тест за афазије, Бостонски тест именовања и Токен Тест.
Тестирање је обављено у акутном периоду, три месеца након инсулта и шест месеци након инсулта. Резултати евалуације спонтаног опоравка показују да су обе хипотезе потврђене, односно, да је у прва три месеца дошло до евидентног побољшања свих модалитета језичких фунција, као и да након шест месеци постоје резидуални дефицити језичких функција.As a consequence of cerebrovascular stroke, numerous neurological damage occurs. If the localization of the stroke is in the area of the left hemisphere and language areas, there is usually a loss or severe damage to language functions, ie. aphasia. The aim of this study was to evaluate the spontaneous recovery of language functions in a patient with stroke. A 72-year-old patient is shown.
The Aphasia Screening Test, the Boston Diagnostic Test for Aphasia, the Boston Naming Test, and the Token Test were used to assess language functions. Testing was performed in the acute period, three months after stroke and six months after stroke. The results of the evaluation of spontaneous recovery show that both hypotheses were confirmed, that there was an evident improvement in language functions in the first three months, as well as that after six months there were mild residual deficits of language functions
Simptomatologija i karakteristike dizartrije kod traumatskih oštećenja mozga
No full textДизартрија представља моторички поремећај говора који захвата респирацију, фонацију, резонанцију, артикулацију и прозодију и може се манифестовати оштећењем свих или само неких компоненти процеса говорне продукције. Особе са дизартријом имају нарушену разумљивост говора као и квалитет комуникације. Дизартрија настаје када су мишићи које користите за говор слаби или их тешко контролишете. Дизартрија често изазива спор говор који је тешко разумљив. Уобичајени узроци дизартрије укључују поремећаје нервног система и стања која изазивају парализу лица или слабост мишића језика или грла. Одређени лекови такође могу изазвати дизартрију.
Трауматска оштећења мозга су најчешћи тип повреде мозга код деце. Трауме често узрокује трајна и комплексна оштећења когнитивних функција, укључујући и хроничне поремећаје језика. Симптоматологија дизартрије код трауматских оштећења мозга обухвата: симптоме који су изазвани после трауме коју појединац доживи, неразговетан говор, спор говор, оштећен ритам говора, тихи говор, потешкоће са променом тоналитета гласа, потешкоће у контроли мишића лица. Третмани за опоравак дизартрије обухватају: говорну терапију, третман респираторне, ларингеалне, велофарингеалне, артикулационе и прозодијске дисфункције.Dysarthria is a motor disorder of speech that affects respiration, phonation, resonance, articulation and prosody and can be manifested by damage to all or some components of the speech production process. People with sadism have impaired speech comprehension as well as quality of communication. Dysarthria occurs when the muscles you use for speech are weak or difficult to control. Dysarthria often causes slow speech that is difficult to understand. Common causes of dysarthria include disorders of the nervous system and conditions that cause paralysis of the face or weakness of the muscles of the tongue or throat. Certain medications can also cause dysarthria.
Traumatic brain injuries are the most common type of brain injury in children. Trauma often causes permanent and complex damage to cognitive functions, including chronic language disorders. Symptomatology of dysarthria in traumatic brain injuries includes: symptoms that are co-induced after the trauma that an individual experiences, slurred speech, slow speech, impaired speech rhythm, quiet speech, difficulty with changing the tone of voice, difficulty controlling facial muscles. Treatments for the recovery of dysarthria include: speech therapy, treatment of respiratory, laryngeal, velopharyngeal, articulatory and prosodic dysfunctions
Education Equity in the Age of COVID-19: A Rural Lens
No full textA virtual seminar Coronavirus pandemic and the education of children vulnerable to exclusion: Critical lessons for practice and policy in an altered worl
A literature review on techniques of treating people with autism spectrum disorder during dental procedures
Get PDFIt was noted that parents frequently avoid taking their child with autism spectrum disorder {ASD) for routine examinations, because of the children's fear of dental procedures, or difficulties in locating a practitioner willing to provide care, or specialized to treat such individuals.
The aim of this paper is to recognize obstacles that patients with ASD and their caregivers incounter in getting dental care, as well as to present different techniques that can be used in dental setting in order to help people with ASD overcome those obstacles. The Serbian Library Consortium for Coordinated Acquisition-KoBSON, as well as
Google Scholar Advanced Search were used when reviewing the literature.
By reviewing the literature, the main obstacles were stated to be individual characteristics of people with ASD and lack of dental staff training in treating people with ASD.
Tecniques that can be used to improve dental care of patients with ASD are minimized sensory stimulation, short visits to the dental clinic and minimized wait time, several rehearsals in a mock environment, as well as working with the same dentist. Behavioural strategies can also be used, electronic screen, visual supports, or Picture Exchange Communication System. If all of the above does not give results, dental treatment can be provided under general anesthesia or physical restraint.
In conclusion, we give recomendations for University school of dentistry to involve treating people with ASD in their practical aspects of studies, as well as educate prospecting students in using some of the stated techniques.Approaches and Models in Special Education and Rehabilitatio