Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Socio-demographic correlates of internalized stigma and empowerment in a sample of people with physical disabilities
Get PDFAdvances in understanding internalized stigma and empowerment in people with physical disabilities as well as factors which could enhance developing stigma resistance is vital for their better quality of life and psychological well-being.
The aim of the cross-sectional study was to explore socio-demographic correlates of internalized stigma and empowerment in a sample of people with physical disabilities.
The sample consisted of 119 persons with different kind of physical disabilities, of different age {18-70), of various levels of education, employment, marital and living status. Self-stigma was assessed using Internalized Stigma of Mental Illness Scale. Subjective feelings of empowerment were assessed using the Boston University Empowerment Scale. As for socio-demographic variables, significant differences were found regarding the age, level of education, employment, residential and marital status. Stigma is more internalized by unmarried participants, younger, participants living in extended families, not living in their own apartments, with lower level of education and unemployed. Gender differences were not found. Lower level of empowerment is established in participants with lower level of education, unemployed, those who were younger, not living in their own apartment. Demographic variables appeared to have considerable importance for the processes of internalizing stigma in the population of people with physical disabilities. The results of the study suggest designing an anti- stigma campaign with respect to socio-demographic correlates, which could empower and provide better quality of life for people with disability in Serbia.[http://www.icf.fasper.bg.ac.rs/zbornici.html
Savremene metode procene u krivičnom postupku prema maloletnicima
Get PDFPodaci iz zvanične evidencije ukazuju na kontinuirano opadanje broja podnetih
krivičnih prijava i izrečenih krivičnih sankcija prema maloletnicima, uz održavanje
relativno visokog učešća recidivista. Ovakav trend sugeriše propuste u tretmanu
delinkventnog ponašanja, uključujući i postupak procene. Mnogi autori smatraju da bi
inoviranje i standardizacija postupka procene u krivičnom postupku prema maloletnicima
doprineli prevazilaženju niza problema koji se javljaju u praksi, kao što su neobjektivnost,
neujednačenost i nepreciznost reagovanja. Cilj ovog rada je analiza savremenih metoda i
instrumenata procene koji se primenjuju u krivičnom postupku prema maloletnicima.
Razvoj nauke i menjanje proklamovanih ciljeva kaznene politike uticali su na
promenu fokusa i osnovne svrhe procene. Evidentan je progres u pogledu objektivnosti,
preciznosti, informativnosti i obuhvatnosti procene. U savremenoj praksi razvijenih
zemalja primenjuju se tzv. instrumenti četvrte generacije koji, pored procene rizika,
potreba i responzivnosti, omogućavaju izradu individualnog plana tretmana usmerenog
na kriminogene potrebe maloletnog delinkventa. Primeri takvih instrumenata su Inventar
za vođenje slučaja (Youth Level of Servise/Case managment Inventory – YLS/CS) i
Instrument za procenu i trijažu (Youth Assessment Screening Instrument – YASI).
Informacije o procedurama za razvoj i standardizaciju ovakvih instrumenata, postupku i
rezultatima ispitivanja njihovih metrijskih karakteristika, kao i prednostima njihove
primene mogu biti od koristi stručnjacima iz prakse.Dani defektologa Srbij
Egzekutivne funkcije i vizuomotorna integracija kao prediktori akademskog postignuća
Get PDFОбразовање је један од фундаменталних фактора развоја сваког друштва, тако да су питања која се тичу његовог унапређења увек актуелна. Ради оптимизације образовних исхода, последњих деценија се посебно истиче значај раног развоја и образовања деце.
Предшколски период је идеално време за праћење и подстицај способности које су предуслов усвајања академских вештина. У истраживачком фокусу, између осталог, налазе се две способности са потенцијалним предикторским карактеристикама: визуомоторна интеграција и егзекутивне функције. Визуoмоторна интеграција се дефинише као способност координације визуелних функција и фине моторике, док се егзекутивне функције сматрају способностима вишег реда које су одговорне за понашање усмерено ка циљу. Узевши у обзир све наведено, циљ овог рада је да се путем увида у доступну литературу прикажу истраживања која су се бавила испитивањем везе између визуомоторне интеграције и егзекутивних функција, те њиховог утицаја на усвајање академских (школских) вештина – читања, писања и математике.
Прегледом доступне литературе изведен је закључак да су визуомоторна интеграција и егзекутивне функције значајно повезане са показатељима академског постигнућа на предшколском и школском узрасту. Такође, утврђено је да ове способности имају изузетан потенцијал када је у питању краткорочно и дугорочно предвиђање постигнућа у оквиру базичних академских вештина. У анализи релативног доприноса визуомоторне интеграције академским вештинама, нарочито се истиче њен значај за усвајање садржаја из математике.
У случају егзекутивних функција разлика у односу на испитане академске области није пронађена, међутим, чини се да је она присутна унутар самих домена. Осим што су повезане са школским вештинама, ове способности се налазе у интеррелацији. Наведена су потенцијална тумачења резултата истраживања, као и њихoве практичне импликације, а такође су дати и неки предлози будућих истраживања.Education is one of the fundamental factors in the development of any society, so the issues concerning its improvement are always current. In order to optimize educational outcomes, the importance of early development and education of children has been especially emphasized in recent decades. The preschool period is an ideal time to monitor and encourage the abilities that are a prerequisite for the acquisition of academic skills. The research focus, among other things, includes two abilities with potential predictor characteristics: visual-motor integration and executive functions. Visual-motor integration is defined as the ability to coordinate visual functions and fine motor skills, while executive functions are considered to be higher-order abilities that are responsible for goal-oriented behavior. Taking into account all the above, the aim of this paper is to present the research that examined the relationship between visual-motor integration and executive functions, and their impact on the acquisition of academic skills – reading, writing and mathematics, through insight into the available literature.
A review of the available literature showed that visual-motor integration and executive functions are significantly associated with indicators of academic achievement in preschool and school age children. Also, it was found that these abilities have huge potential when it comes to short-term and long-term prediction of achievement within basic academic skills. In the analysis of the relative contribution of visual-motor integration to academic skills, its importance for the aquisition of mathematical skills is especially emphasized. In the case of relative contribution of executive functions, no difference was found, however, it seems that it is still present within the domains themselves. Beside being related to school skills, these abilities are interrelated. Potential interpretations of research results are given, as their practical implications, and some suggestions for future research are also given
Odnos percipirane samoefikasnosti i radne angažovanosti nastavnika u srednjim školama
Get PDFИнклузивни образовни систем, с чијим увођењем је дошло до повећања броја деце са сметњама у развоју у редовним школама, представља изазов за наставнике који га спроводе.
Важни фактори успеха наставника који су у периоду различитих друштвених транзиција носиоци доминантне улоге узора у социјализацији и образовању будућих генерација, јесу њихова самоефикасност и радна ангажованост. Самоефикасност је уверење наставника о сопственим способностима, знањима и умењима да оствари неки циљ. Радна ангажованост је позитивно, емотивно-мотивационо стање које је дефинисано енергијом, посвећеношћу и апсорпцијом. Циљ истраживања је утврђивање односа самоефикасности и радне ангажованости код наставника који предају у средњим школама. Узорак чини 120 испитаника из четири школе „Школа за ученике оштећеног вида Вељко Рамадановић“, „Средња занатска школа“ и „Дрво Арт“ из Београда и „Средња економска школа“ из Лознице. За процену личне ефикасности коришћен је упитник Ефикасност наставника у инклузивној пракси (Teacher Efficacy for Inclusive Practice–TEIP, Sharma, Loreman & Forlin, 2012) који обухвата три домена (Подучавање, Колаборацију и Управљање понашањем). За процену радне ангажованости, коришћена је краћа верзија скале Радне ангажованости (Utrecht Work Engagement Scale UWES–9, Schaufeli, Bakker & Salanova, 2006) која обухвата три димензије (Енергију, Апсорпцију и Посвећеност). Анализом резултата је утврђено да су наставници из специјалног образовног окружења више радно ангажовани и уверенији су у сопствене компетенције у односу на наставнике из редовних школа. Утврђена је статистички значајна корелација између радне ангажованости и самоефикасности, при чему се они испитаници који су више уверени у своје комптенције, више радно ангажују. У нашем истраживању, наставници из редовног образовног окружења са искуством од годину дана, виде себе ефикаснијим у колаборацији са стручњацима различитих профила и са родитељима. У оба образовна окружења, утврдили смо да не постоји статистички значајна повезаност између искуства и радне ангажованости испитаника. У раду је представљена детаљна анализа резултата и дата је препорука будућим истраживачима.Implementation of inclusive education system, which has led to increasing number of students with disabilites in regular schools, represents a big challenge to work of classroom teachers. Important factors of teachers success who in period of different society transitions always were role models in socialization and education of future generations, it is their self-efficacy beliefs and work engagement. Self-efficacy refers to teachers’ own judgments of their capabilities and knowledge to achieve desired outcomes. Work engagement is a positive, emotinal - motivating state which is defined with energy, dedication and absorption. The main goal of this research is to determine the relation between self-efficacy beliefs and work engagement of teachers who teach in high schools.
The sample included 120 teachers from four schools „School for visually impaired students Вељко Рамадановић“, „High school of Crafts“ и „Wood Аrt“ from Belgrade and „High School of Economics“ from Loznica. Self -efficacy was estimated with The Teacher Efficacy for Inclusive Practices scale (Teacher Efficacy for Inclusive Practices–TEIP, Sharma, Loreman & Forlin, 2012), which obtained three sub-scales (Inclusive instruction, Collaboration, Managing behavior). Shorter version of The Work Engagement Scale was used to evaluate the work engagement of teachers (Utrecht Work Engagement Scale UWES–9, Schaufeli, Bakker & Salanova, 2006) which included three dimensions (Energy, Dedication and Absorption). Results of analysis procedures affiliate that teachers from special education setting are more engaged and have stronger beliefs in their capabilities than teachers from general education setting. A significant difference has been found between work enagagement and self-efficacy, thereby the respondents who have more stronger beliefs in their competencies, are more engaged in their work. In our study, teachers from general education setting with one year experience in work with disabled children, think of themselves as more efficient in collaborating with experts of diverse profiles and parents. In both educational surroundings, we established that there is no siginificant correlation between experience and work engagement of teachers. In this research, detailed analysis has been presented and the recommendations for future investigators has been given there too
Svakodnevno funkcionisanje odraslih osoba sa oštećenim sluhom
Get PDFГубитак слуха врло је уобичајено здравствено стање међу одраслом популацијом индустријализованих земаља и опште је прихваћено да је његов утицај на комуникацију у великој мери повезан са погоршањем квалитета живота. Циљ овог истраживања је био да се утврде неке од тешкоћа у свакодневном функционисању одраслих особа оштећеног слуха и како те тешкоће утичу на израженост и опаженост хендикепа.
Узорак испитаника је чинило 50 особа са оштећењем слуха, од којих 26 (52%) мушког и 24 (48%) женског пола, узраста од 44 до 91 године(АС=64,6612,07).
Истраживање је обављено током септембра месеца 2019. године у „Sani Group“, у Београду, продавници слушних апарата и у Центру за едукацију „Осмех“ из Власотинца.
Инструмент који је коришћен у сврхе овог истраживања је Hearing Handicap Inventory for the Elderly (HHIE) који је специфичан упитник за особе са оштећењем слуха.
Резултати указују да су 6 испитаника без хендикепа (АС=9,334,50), благи до умерени хендикеп је установљен код 17 испитаника (АС=30,948,86) и значајан хендикеп је утврђен код највећег броја испитаника (Н=27, АС=65,3715,07). MANOVA анализа указала је на постојање статистички значајне разлике између свих група испитаника у присуству емоционалног и социјалног хендикепа (Pillai's trace=0,782, F=15,073, p= 0,000) те јасно дефинисну границу између група. Т тест је указао да постоје статистички значајне разлике (p=0,001) између социјалних и емоционалних проблема у групи испитаника без хендикепа, док код осталих група није утврђена статистички значајна разлика, иако су просечне вредности биле веће у корист социјалног хендикепа. Истраживањем је утврђено да постоје тешкоће у свакодневном функционисању одраслих особа оштећеног слуха чиме је потврђена општа хипотеза. Овим особама се понекад дешава да не могу да прате и разумеју разговор у мањој групи људи, као и разговор у продавници. Поред тешкоћа које имају са слухом одрасле особе изјављују да посећују пријатеље, рођаке и комшије, и не избегавају да оду у куповину. Пошто је цео узорак испитаника показао веће просечне вредности у сфери социјалног хендикепа, закључује се да им је теже свакодневно функционисање у социјалној сфери живота у односу на емоционалну. Овим резултатима је потврђена општа хипотеза да постоје тешкоће у свакодневном функционисању одраслих особа оштећеног слуха.
У нашој земљи је још увек, нажалост, доминантан став о дискриминацији особа са инвалидитетом, те велики број особа који имају оштећење слуха покушавају да сакрију свој хендикеп, тако да ова констатација може бити један од узрока оваквих резултата.Hearing loss is a very common health condition among the population of adult in industrialized countries and it is generally accepted that its impact on communication is largely related to a deterioration of the quality of life.The aim of this research is to determine some of the difficulties in every day of adults with damaged hearing loss,and how these difficulties affect on expressiveness and observation.
The sample consisted of 50 hearing impaired people, 26 (52%) male and 24 (48%) female, aged 44-91 (AS = 64,66 =12,07). The survey was conducted during September 2019 at the ”Sani Group” in Belgrade, the hearing aid store and the “Smile”Education Center in Vlasotince. The instrument used for this research is the Hearing Handicap Inventory for the Elderly (HHIE), which is a specific questionnaire for hearing impaired people.
The results indicate that 6 subjects were without handicap (AS = 9,334,50), mild to moderate handicap was found in 17 subjects (AS=30,948,86) and significant handicap was found in the majority of subjects (N = 27, AS = 65.3715,07). The MANOVA analysis indicated that there was a statistically significant difference between all groups of subjects between emotional and social handicap (Pillai's trace = ,782, F = 15,073, p = ,000) and a clearly defined boundary between the groups. The T test indicated that there were statistically significant differences (p=.001) between social and emotional problems in the group of non-handicapped subjects, while no statistically significant difference was found in the other groups, although average values were higher in favor of social handicap. The research established that there are difficulties in the daily functioning of hearing-impaired adults, which was confirmed by the general hypothesis. Sometimes happens that they cannot follow and understand the conversation in thesmall group of people, as well as the conversation in the store. In addition to the difficulties they have with hearing, adults state that they visit friends, relatives and neighbors, and do not avoid going shopping.
Since the entire sample of respondents showed higher average values in the sphere of sl handicap, it is concluded that it is daily functioning much harder for them in the social sphere of life compared to the emotional one. With this result is confirmed the general hypothesis that there are difficulties in everyday life of damaged hearing loss adults. Unfortunately, disability is still dominant in our country, and many hearing impaired people try to hide their handicap, so this statement may be one of the causes of these results
Teorija uma kod dece i odraslih sa motoričkim poremećajima
Get PDFНајбитнији развој у раном детињству, када говоримо о социјалној или друштвеној спознаји, јесте управо развој Теорије ума. Теорију ума можемо да дефинишемо као способност особе да разуме, односно да припише ментална стања као што су емоције, жеље, веровања и намере, како себи, тако и другима. Социјална когниција представља способност обраде социјалних стимулуса, што даље омогућава интеракцију и разумевање себе и других људи, те као таква обухвата и теорију ума.
Циљ овог рада је да, увидом у резултате различитих студија које су се бавиле истраживањем Теорије ума код деце и одраслих особа са моторичким поремећајима, укаже на то која су најчешћа одступања и како се она могу манифестовати на целокупно функционисање ових особа, као и како аутори, у различитим облицима моторичких поремећаја, разумеју узроке појаве проблема у развоју или поседовању Теорије ума.
У складу са постављеним циљем прикупљено је, преко претраживача Google Scholar-a, Кобсон-а, као и осталих академској заједници достуних претраживача, али и увидом у докторске дисертације и публикације Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, 150 радова, а који су као кључне речи имали: теорија ума, церебрална парализа, радна меморија, краткорочна меморија, дугорочна меморија, спина бифида, мултипла склероза, мишићна дистрофија, трауматске повреде мозга. Критеријуме је задовољило 101 рад и овде су представљени резултати тих истраживања.
Додступна истраживања показују да код особа са моторичким поремећајима постоји оштећење теорије ума, које може настати као последица абнормалности когнитивних структура, оштећења егзекутивних функција, поремећаја говорно језичких способности или као последица дефицита социјалне когниције. Оштећење теорије ума онемогућава особама са моторичким поремећајима адекватну социјалну партиципацију у друштвеној средини.Speaking of social cognition, the most important development in early childhood is the development of theory of mind. Theory of mind can be defined as individuals’ ability to comprehend and attribute mental states such as emotions, wishes, beliefs, and intentions to oneself and others. Social cognition represents ability of processing social stimuli, which further leads to interaction and understanding of oneself and others, therefore it covers theory of mind.
Aim of this study is to get an insight in the various researches which investigated theory of mind in children and adults with motor disabilities; understand authors’ perception on the cause of the problems in the development of theory of mind in different motor impairments and according to that present the most common deviations and their manifestation on overall functioning of these individuals.
According to the aim of the study, 150 studies were collected through web browsers such as Google Scholar, Kobson, and other available academic sources; as well as doctoral dissertations and publications of Faculty for Special Education and Rehabilitation. Keywords used for the search were: theory of mind, cerebral palsy, working memory, short-term memory, long-term memory, spina bifida, multiple sclerosis, muscular dystrophy, traumatic brain injuries. The criteria were met by 101 studies, and this paper will present their findings and results.
Available studies indicate the presence of impaired theory of mind in individuals with motor disabilities, which might be a consequence of abnormal cognitive structures, impaired executive functions, speech and language impairments, or social cognition deficits. Theory of mind impairments disable adequate social participation of individuals with motor disabilities
Uticaj razvojnih smetnji na vizuomotorne sposobnosti učenika osnovnoškolskog uzrasta
Get PDFОсновни циљ овог истраживања је процена утицаја развојних сметњи на визуомоторне способности деце са развојним поремећајима основношколског узраста.
Истраживање је обављено у Специјалној школи са домом ученика ,,Бубањ“ у Нишу.
Узорком је било обухваћено 117 деце са сметњама у развоју узраста 7-16 година, оба пола. За потребе истраживања коришћени су тест за процену нивоа визуелне пажње и тест за процену визуомоторне координације преузети из Протокола за процену едукативних потенцијала деце са сметњама у развоју.
Резултати су показали да деца са развојним сметњама имају различит ниво развијености визуелне пажње и визуомоторне координације и да ове способности нису повезанe са полом и календарским узрастом. Врста сметње је значајан фактор који утиче на ниво развоја визуелне пажње и визуомоторне координације. Резултати су показали да ученици са оштећењем слуха имају боље развијене способности пажње и координације у односу на ученике са первазивним поремећајем, вишеструком ометеношћу и дисхармоничним развојем, што представља очекиван налаз и у складу је са разликама клиничких слика ових сметњи.The fundamental goal of this research was tо assess the impact of developmental disabilities on visuomotor abilities of children with developmental disorders of primary school age. The research was conducted at the school for children with special needs “Bubanj” in Niš. The sample included 117 children with developmental disabilities aged 7-16 years, both sexes. For the purposes of the study were used a visual attention level assessment test and a visual motor coordination assessment test, taken from the Protocol for the assessment of the educatioanal potential of children with developmental disabilities.
The results showed that children with developmental disabilities have different levels of visual attention and visual motor coordination and this abilities are not related to gender and calendar age. The type of disability is a significant factor affecting the level of visual attention development and visual motor coordination. The results showed that students with hearing impairment have better developed attention and coordination abilities than students with pervasive disorder, multiple disabilities and disharmonic development, which is an expected finding and is consistent with the clinical picture differences of these disorders
Govorno-jezičke sposobnosti kod dece prvog razreda
Get PDFПозната је чињеница да говорно-језичке способности утичу на школско постигнуће и друге аспекте развоја децe. С обзиром да говорно-језичке сметње често могу бити толико дискретне да могу остати непримећене, а самим тим и без одговарајућег третмана, то може оставити дугорочне последице по развој детета.
Тим пре се указује потреба за континуираним и правовременим испитивањем говорно- језичких способности деце.
Циљ овог истраживања је утврђивање карактеристика говорно-језичке развијености код деце првог разреда. Узорком је обухваћено 104 деце типичног развоја, који похађају Основну школу „Милан Илић Чича“ у Аранђеловцу. Говорно-језичке способности деце процењене су Глобалним артикулационим тестом и Тестом говорне развијености.
Резултати испитивања говорне развијености су показали најчешћу заступљеност ехолаличних одговора (16,3%) и функционалних дефиниција појмова (16,2%), док је Тест супротности показао да је 64,9% деце дало тачан одговор у форми антонима задатом придеву. Деца су најчешће давала тачан одговор на задатку шта је супротно од придева „велики“ (N=91) и „црн“ (N=87), док су тачни одговори утврђени у нешто мањој мери за придев „добар“ (N=64), а најмање тачних одговора је утврђено за придев „слободан“ (N=28). Велика заступљеност омисија, ехолаличних, погрешних и не+стимулус одговора на Тесту говорне развијености и мала заступљеност логичких дефиниција говори у прилог томе да се одређени аспекти језичких способности код одређеног броја деце развијају и након поласка у школу.
Добијени резултати истраживања показују да није утврђена повезаност између пола и лексичко-семантичких способности. Анализом резултата артикулационих способности утврђено је да 79,8% деце правилно изговара свих 30 гласова нашег језика, док је 20,2% деце у нашем истраживању има атипичан изговор неких од следећих 12 гласова: Ц, Ћ, Ч, Џ, С, З, Ш, Ж Р, Њ, Л и Љ. Утврђено је највише дисторзија (8 гласова: Ц, Ћ, Ч, Џ, С, З, Р и Л), затим супституција (4 гласа: Ш, Ж, Њ и Љ), док омисије гласова нису утврђене на нашем узорку деце. Највећи број дисторзија утврђен је при изговору гласа Ц (6,7%), док су деца највише супституисала глас Љ гласом Л (9,6%). Резултати истраживања су показали да девојчице статистички значајно чешће имају правилан изговор гласова у односу на дечаке (p<0,05).It is a known fact about the influence of speech and language abilities on academic achievements and other aspects of children's development, and as speech and language disorders are often so discreet that they can go unnoticed, and thus without proper treatment, it can leave long-term consequences for child development. The need for continuous and timely evaluation of children's speech and language abilities is even more pronounced.
The aim of this study was to examine the speech and language characteristics of primary school age children.
The sample included 104 children of the typical younger school age population attending Primary School „Milan Ilić Čiča“ in Aranđelovac. Speech and language abilities of respondents where evaluated with the Global Articulation Test and Speech Development Test.
The results of the speech development showed the most common representation of echolalic (16,3%) and functional term definition (16,2%), while the Opposites Test showed that 64,9% children knew the correct antonyms of adjectives.Children most often knew what was the opposite of big (N=91) and black (N=87), while to a lesser extent they knew what was the opposite of good (N=64), and least of all what was the opposite of free (N=28). The high prevalence of omission, echolalic, erroneous and non+stimulus responses on the Speech Development Test, and the low prevalence of logical definitions suggest that respondents have deficits in the field of speech development.We did not find a connection between gender and lexical-semantic abilities. 79.8% of respondents pronounced all 30 voices of our language correctly, while 20.2% of respondents in our study had atypical pronunciation of some of the 12 voices: C, Ć, Č, Dž, S, Z, Š, Ž, R, Nj, L and Lj. There were the most distortions (8 voices: C, Ć, Č, Dž, S, Z, R and L), followed by substitution (4 voices: Š, Ž, Nj and Lj), while there was no omission. The largest number of distortions was observed when pronouncing the voice C (6.7%), while children mostly substituted the voice Lj with the voice L (9.6%). Girls had slightly more correctly pronounced voices compared to the group of boys (p <0.05)
Poznavanje asistivne tehnologije i primena u radu sa osobama sa smetnjama i poremećajima u razvoju
Get PDFАсистивна технологија (АТ) представља спектар помоћних уређаја који су посебно дизајнирани да побољшају функционисање особа са сметњама и поремећајима у развоју у резличитим сферама живота. С обзиром на значај и добробити примене АТ, као и на многобројност и разноврсност средстава, у овом истраживању биће испитана знања и примена АТ код свих стручњака који раде са особама са сметњама и поремећајима у развоју. Циљ овог истраживања је да утврди елементе познавања АТ и примене у раду са особама са сметњама и поремећајима у развоју, код запослених у установама за едукацију и рехабилитацију деце са сметњама и поремећајима у развоју. Узорак је чинило 106 дефектолога и осталих стручњака који раде са особама са сметњама и поремећајима у развоју. За прикупљање података коришћен је упитник конструисан за потребе овог истраживања, који су испитаници попуњавали онлајн. На основу добијених резултата закључено је да не постоји статистички значајан однос између пола, старости и година радног искуства и познавања и коришћења АТ, као и да постоје разлике засноване на нивоу образовања, позицији на послу и познавању и коришћењу АТ.Assistive Technology (AT) is a spectrum of assistive devices specifically designed to improve the functioning of people with developmental disabilities and disordes in diverse fields of life.
Considering the importance and benefits of using AT, as well as the multiplicity and variety of resources, this research will examine the knowledge and application of AT in all professionals who work with people with developmental disabilities and disorders. The aim of this research is to identify the elements of knowledge of AT and its application in the work with persons with developmental disabilities and disorders, among employees in institutions for the education and rehabilitation of children with developmental disabilities and disorders. The sample consists of 106 defectologists and other experts who work with persons with developmental disabilities and disorders. A questionnaire constructed for the purposes of this research was used to collect the data, which was completed online by the respondents. Based on the results obtained, it was concluded that there is no statistically significant relationship between gender, age and years of work experience and knowledge and use of AT, and that there are differences based on educational level, position at work, and knowledge and use of AT