Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Analysis of the use of the term ‘inclusive education’ in the 21st century – analysis of keywords in international journals
Get PDFFor a particular field of research, each
significant term has its own history, contexts
of use and position in relation to other relevant
terms. In this paper we want to explore the use
of the term ‘inclusive education’ in scientific
periodicals. Our analysis is limited to the use of this phrase within author keywords.
The sample consists of articles published in
English in the period from 2001 to 2020. In
particular, a total of 1784 were included. All
data were taken from the Scopus database.
Data analysis was performed with the help of
VOSviewer, which enables visual analysis and
display of data. The basic method we used in
the data analysis was the author keyword
co-occurrence. The results show that in
research, inclusive education is primarily
approached from two perspectives – from
the macro perspective related to educational
policy and from the micro perspective, which
primarily refers to the role of teacherZa određeno polje istraživanja svaki značajan pojam ima svoju istoriju, kontekste upotrebe i poziciju u odnosu spram drugih relevantnih termina. U radu želimo da istražimo upotrebu pojma ‘inkluzivno obrazovanje’ u naučnoj periodici. Naša analiza je ograničena na upotrebu ove sintagme u okviru ključnih reči. Uzorak čine članci objavljeni na engleskom jeziku u periodu od 2001. do 2020. godine. Konkretno, njih ukupno 1784. Svi podaci su preuzeti iz Scopus baze. Analiza podataka je obavljena uz pomoć programa VOSviewer koji omogućava vizuelnu analizu i prikaz podataka. Osnovna metoda kojom smo se koristili u analizi podataka je koincidencija ključnih reči definisanih od strane autora (author keyword co-occurrence). Rezultati pokazuju da se u istraživanjima inkluzivnom obrazovanju prevashodno pristupa sa dva stanovišta – sa makro stanovišta koji se odnosi na obrazovnu politiku i sa mikro stanovišta koje se, pre svega, odnosi na ulogu nastavnika
Online learning for students with disabilities: potentials and limitations
Get PDFThanks to availability and some positive effects, online learning is the subject of longstanding interest of scientists and
professionals in the field of education. In the
context of the COVID-19 pandemic, online learning has become a common form of primary and secondary education, including for students with disabilities. Previous
research does not provide a clear answer to the question of whether online learning can be aligned with the needs of students with disabilities in order to achive educational outcomes. The aim of this paper is to contribute to the better understanding of the potentials and limitations of online learning in students with disabilities. The paper analyzes the roles of parents and teachers in online learning, as well as current problems in the implementation during the pandemic COVID-19. A further consideration of these issues can have important implications for creating an adequate online environment for these students and providing appropriate
support to teachers and parents.Zahvaljujući pristupačnosti i nekim pozitivnim efektima, onlajn nastava je predmet dugogodišnjeg interesovanja naučnih i stručnih radnika u oblasti obrazovanja. U uslovima pandemije COVID-19 onlajn nastava postala je uobičajeni vid osnovnog i srednjeg obrazovanja, uključujući i učenike sa smetnjama u razvoju. Dosadašnja istraživanja ne daju jasan odgovor na pitanje da li onlajn nasta- va može da se uskladi sa potrebama učenika sa smetnjama u razvoju i omogući ostvarivanje ishoda obrazovanja. Cilj ovog rada je da doprinese razumevanju potencijala i ograničenja u primeni onlajn nastave kod učenika sa smetnjama u razvoju. U radu su analizirane uloge roditelja i nastavnika u onlajn nasta- vi, kao i aktuelni problemi u realizaciji nastave tokom pandemije COVID-19. Razmatranje ovih pitanja može imati važne implikacije za kreiranje adek- vatnog onlajn okruženja za ove učenike i obezbeđivanje odgovarajuće podrške na- stavnicima i roditeljim
Communication and social skills of deaf and Hard-of-hearing children
Get PDFKako ćemo funkcionisati u svakodnevnim aktivnostima, ostvari-
vati svoje potrebe i sticati znanja u velikoj meri zavisi od veština
komunikacije i sposobnosti uspostavljanja adekvatnih socijalnih kon-
takata. Barijere u komunikaciji koje su kod gluvih i nagluvih osoba pri-
sutne, neminovno dovode do nedovoljnog ili neadekvatnog razumevanja
društvenih događanja i pravila. Sfera socijalnog ponašanja kod gluvih
i nagluvih osoba može biti veoma narušena.
Cilj ovog rada je da prikaže specifičnosti razvoja komunikativnih
i socijalnih veština kod gluve i nagluve dece, od najranijeg uzrasta,
preko predškolskog, pa sve do sfere obrazovanja.
Komunikativne i socijalne veštine gluvih i nagluvih učenika zavi-
se od različitih faktora i uslova koji ih okružuju. One su preduslov us-
pešne socijalne inkluzije i uključivanja u društvo. Trebalo bi istaći
značaj razvoja rane komunikacije koja se odvija u porodici, kao prvog pre-
duslova za razvoj socijalnih veština. Faktori kao što su: podsticaj-
no okruženje, adekvatni vizuelni i akustički stimulusi, rad rehabili-
tatora, nastavnika u redovnim školama i defektologa, zatim rad na
ranom razvoju govora i jezika, prisutnost tumača/interpretatora za
znakovni jezik, mogu pozitivno uticati na razvoj socijalnih veština
i odnosa sa vršnjacima koji čuju.How we are going to function in everyday activities, meet our needs and
gain knowledge depends to a large degree on our communication skills
and ability to establish adequate social contacts. Communication barriers
which deaf and hard-of-hearing persons have, inevitably lead to insufficient
or inadequate understanding of social events and rules. The sphere of social
behaviour can be very much impaired in deaf and hard-of-hearing persons.
The aim of this paper is to show the specificities of the development of
communication and social skills in deaf and hard-of-hearing children, from
their earliest age, through their preschool age, up to the sphere of their
education.
The communication and social skills of the deaf and hard-of-hearing
students depend on the different factors that surround them. They are a
prerequisite for successful social inclusion and being included in the society. We
should emphasize the importance of the development of early communication,
that takes place within the family, as the first prerequisite for the development
of social skills. Factors such as a supportive environment, adequate visual
and acoustic stimuli, the work of rehabilitators, regular school teachers and
special education teachers, and then working on the early development of
speech and language influence their development greatly. Early adoption of
sign language, bilingual education which has been more and more prevalent
in the world, as well as the presence of sign language interpreters in regular
institutions – schools, can positively influence the development of social skills
in deaf and hard-of-hearing persons and their relationships with their hearing
peers
Modern approach to neuropsychological assessment as a predictor of computerized cognitive rehabilitation
Get PDFNeuropsychological tests are specially designed tasks used to assess cognitive function, known to be related to a particular brain structure or pathway. The modern approach in neuropsychological assessment involves the application of the test in a computer application. This approach has many advantages, simple application of other technology and sensors, to get as informative the data. The purpose of this research was to analyze the possibilities for realization of certain neuropsychological tests in the form of computer applications, with the use of an additional sensor and application of the data obtained in rehabilitation. The Wisconsin Card Sorting Test - WCST, a card sorting test, was used as an example of the test. The survey included 20 respondents from the regular population, ages 17-29, selected by the random sample method, who voluntarily accepted to participate in the research. Respondents solved the test in a computer application with an additional sensor attached to an Emotiv Epoc Electroencephalograph. The results show that it takes less time to solve the test in a computer application and that errors that the examiner may make are excluded. Moreover, the additional sensor provides accurate data on registered features that can be used in diagnostics as well as in rehabilitation. All this information cannot otherwise be obtained by the usual test method
Сенсорная обработка и дефицит внимания у детей с расстройством аутистического спектра
Get PDFDeficiti pažnje su značajan i sveprisutan simptom u okviru poremećaja iz spektra autizma (PSA u daljem tekstu). Neki autori pretpostavljaju da neadekvatna modulacija pažnje može biti u vezi sa teškoćama u senzornom procesiranju informacija. Cilj istraživanja bio je utvrditi da li 1) postoje razlike u deangažovanju i orijentaciji pažnje tokom polustruktuirane igre, između ispitanika sa PSA u odnosu na one sa specifičnim jezičkim poremećajem (SJP u daljem tekstu) i na tipičnu populaciju, 2) postoji povezanost između specifičnosti pažnje i senzornog procesiranja, 3) postoje grupne razlike, na nivou elektrofizioloških funkcija merenih EEG-om. Uzorak je bio sastavljen od 90 ispitanika uzrasta tri do šest godina, sa dijagnozom PSA, SJP i onima tipičnog razvoja.Rezultati ukazuju na razlike u deangažovanju i orijentaciji pažnje kod PSA, poređeno sa grupom sa SJP i grupom tipičnog razvoja. Grupa sa PSA imala je veći broj epizoda prolongiranog deangažovanja pažnje, manji broj promena fokusa pažnje sa osobe na osobu i sa osobe na predmet, kao i veću latencu prilikom odazivanja na poziv po imenu. Utvrđene su grupne razlike u senzornom procesiranju, dok veza između senzorne obrade i pažnje nije uočena. Evidentirane su grupne razlike na nivou EEG-a, u okviru teta i alfa frekventnog opsega.Zaključuje se da postoje specifičnosti u domenu deangažovanja i orijentacije pažnje kod dece sa PSA. Unutar PSA, ističe se veća učestalost senzornih profila koji ukazuju na povlačenje iz socijalne sredine. Razlike u EEG merama detektovane su pretežno iznad motoričkog i senzomotoričkog korteksa, mogu se dovesti u vezu sa smetnjama na nivou pažnje, senzorne i motoričke obrade i integracije koje populacija sa PSA ispoljava. Atipičnosti EEG-a u okviru mirnog stanja upućuju na pretpostavku da postoje trajna ili hronična stanja ekscitabilnosti kod PSAAttention deficits are a significant and pervasive symptom in autism spectrum disorder (ASD in further text). Some authors presume that inadequate attentional modulation could be partially explained by sensory processing difficulties. The aim of the study presented within this dissertation was to determine if differences existed in attention disengagement and attention orientation, examined within a semi-structured play session, in children with ASD. This group was compared with SLI children and the typical population. The second goal was to establish whether an association existed between these aspects of attention and sensory processing. Finally, the study examined group differences at the level of electrophysiology.The sample consisted of 90 participants aged three to six. Results point to differences in disengagement and orientation in participants with ASD, compared to participants with SLI and the typical population. Participants within the ASD group tended to have more frequent episodes of prolonged disengagement of attention, less changes of focus from person to object and from person to person as well as longer latencies in orienting to name. Group differences were also established for sensory processing. The last segment of analysis points to group differences at the electrophysiological level, between the ASD, SLI and typical group.Based on the empirical data, we can conclude that children with ASD have shown atypical disengagement and orientation. Sensory abnormalities were also shown as well as profiles which include withdrawal from the social field. However, no associations were found between atypical attention and sensory processing. Electrophysiological analysis has shown atypical neural oscillations registered mostly over the motor and sensorimotor cortex. These results can be tied to attention, motor and sensory difficulties, as well as sensory integration difficulties seen in the ASD population. Atypical neural oscillations in the resting state point to possible continuous and chronic states of excitability within AS
Korelacija nivoa svesnosti o afaziji i pripadnosti etničkoj zajednici u Vojvodini
Get PDFАфазија представља стечени језички поремећај узрокован оштећењем мозга. Свесност јавности о афазији је од великог значаја, с обзиром на тежину клиничке слике афазичких синдрома, као и учесталост јављања овог поремећаја.
Циљ овог рада је да се испита свесност јавности о афазији на подручју Војводине и утврди корелација нивоа свесности о афазији и припадности етничкој заједници.
Истраживање је спроведено на узорку од 126 одраслих особа, тј. особа старијих од осамнаест година. Испитаници су подељени у четири групе према припадности етничкој заједници, а то су: српска, мађарска, русинска и црногорска етничка заједница. За потребе наведене процене коришћена је адаптирана верзија анкете о афазији – Анкета свесности о афазији.
Резултати истраживања показују да је 33,3% испитаника чуло за афазију, а 12,7% њих има основно знање о афазији. Међутим, није се показало да припадност етничкој заједници утиче на свесност о афазији.
Добијени резултати указују на повећање свесности јавности о афазији у односу на ранија истраживања.Aphasia represents acquired language disorder caused by brain damage. Public awareness of aphasia is of great importance, given the severity of clinical picture of aphasic syndromes, as well as the frequency of occurrence of this disorder.
The aim of this paper is to examine public awareness of aphasia in Vojvodina and to determine the correlation between the level of awareness of aphasia and belonging to an ethnic group.
The research was conducted on a sample of 126 adults, ie. people over the age of eighteen.
Respondents were divided into four groups according to ethnicity, namely: Serbian, Hungarian, Rusyn, and Montenegrin ethnic group. For the purpose of this assessment, an adapted version of the survey about aphasia was used- Awareness of Aphasia Survey.
The results of the survey show that 33.3 % of respondents heard of aphasia, and 12.7 % of them have a basic knowledge of aphasia. However, belonging to an ethnic group has not been shown to affect awareness of aphasia.
The obtained results indicate an increase in public awareness of aphasia compared to previous
research
Percepcija učenika o podršci roditelja tokom srednjoškolskog obrazovanja
Get PDFИстраживање је имало за циљ утврђивање доминантног модела подршке родитеља ученицима током професионалног оспособљавања за рад. Осим тога, циљ је био и утврђивање разлике у перцепцији ученика типичне популације и ученика са интелектуалном ометеношћу о подршци родитеља током каријерног развоја. У истраживању је учествовало 70 ученика, (37 испитаника мушког и 33 женског пола), од којих су 40 ученици типичног развоја и 30 ученици са интелектуалном ометеношћу.
Инструмент коришћен у истраживању је Скала родитељске подршке у изабраном занимању (The Career-Related Parental Support Scale, CRPSS; Turner et al., 2003). Добијени резултати указују да су модели Вербалног охрабривања и Инструменталне подршке доминантни код ученика са интелектуалном ометеношћу. То говори у прилог постојању материјалне и директне подршке родитеља у развоју вештина њихове деце које су везане за каријеру. Анализом разлика на димензијама Скале родитељске подршке у изабраном занимању добијени су резултати који показују да ученици са интелектуалном ометеношћу доживљавају нижи степен подршке у свим доменима родитељске подршке у поређењу са ученицима типичног развоја. Можемо закључити да је то условљено ниским очекивањима родитеља деце са ИО и неповољном друштвеном ситуацијом.The research aimed to determine the dominant model of parental support for students during vocational training. In addition, the aim was to determine the difference in the perception of students of the typical population and students with intellectual disabilities about parental support during career development. The study involved 70 students (37 male and 33 female respondents), of which 40 were students of typical development and 30 students with intellectual disabilities. The instrument used in the research is The Career-Related Parental Support Scale (CRPSS; Turner et al., 2003). The obtained results indicate that the models of Verbal Encouragement and Instrumental Support are dominant in students with intellectual disabilities.
This speaks in favor of the existence of material and direct support of parents in the development of their children's career-related skills. The analysis of differences in the dimensions of the parental support scale in the chosen occupation yielded results that show that students with intellectual disabilities experience a lower level of support in all domains of parental support compared to students of typical development. We can conclude that this is due to the low expectations of parents of children with intellectual disabilities and an unfavorable social situation
Zadovoljstvo roditelja dece sa oštećenjem vida i dece sa oštećenjem sluha uslugama rane intervencije
Get PDFРазличите интеракције и утицаји који долазе из социјалне средине умногоме утичу на развој детета. Велики број истраживача наглашава рану интервенцију као програм подршке који је неопходан како би се детету са сметњом у развоју омогућио оптималан развој. Развој детета са оштећењем вида или оштећењем слуха тече по истим законитостима као развој детета типичног развоја, али неке функције и вештине, уколико изостане рана стимулација, могу бити недовољно развијене. Процес опсервације и процене детета започиње при првом доласку у сервис ране интервенције. Након извршене процене и одлуке о укључењу у програм, са родитељима се прави даљи план који се односи на постављање циљева, будуће активности и подршку породици и детету. „Породица у центру“ је модел рада и филозофија која укључује родитеље као активне учеснике у раду са дететом. Равноправан однос родитеља и стручњака као и ангажовање родитеља у раду са дететом подиже њихово самопоуздање, повећава компетенције и подстиче позитиван модел родитељства. Циљ нашег истраживања био је испитати задовољство родитеља деце са оштећењем вида и деце са оштећењем слуха услугама ране интервенције употребом прилагођеног Упитника. Области које су садржане у Упитнику односе се на социодемографске податке, однос са стручњацима, самоефикасност родитеља и унапређење праксе ране интервенције у Србији. У истраживању су учествовала 44 родитеља деце са оштећењем вида и деце са оштећењем слуха укључених у програм ране интервенције из различитих градова Србије. Добијени резултати указују на висок степен задовољства родитеља деце са оштећењем вида и деце са оштећењем слуха, али и на неопходност унапређења ране интервенције у нашој земљи. Степен оштећења и ниво образовања родитеља показали су се као веома значајни у Односу са стручњацима и самоефикасности родитеља.The various interactions and influences that come from the social environment greatly influence the child's development. A large number of researchers emphasize early intervention as a support program that is necessary to enable optimal development of a child with a developmental disability. The development of a child with visual impairment or hearing impairment follows the same laws as the development of a child of typical development rules, but some functions and skills, if early stimulation is lacking, may be underdeveloped. The process of observation and assessment of the child begins since the first visit to the early intervention service. After the assessment and the decision to join the program, a further plan is made with the parents regarding the setting of goals, future activities and support for the family and the child. "Family at the center" is a working model and philosophy that includes parents as active participants in working with the child. Balanced relationship between parents and experts and the involvement of parents in working with the child raises their self-confidence, increases competencies and encourages a positive parenting model. The aim of our study was to examine the satisfaction of parents of children with visual impairment and children with hearing impairment with early intervention services using a customized Questionnaire. The areas contained in the Questionnaire relate to sociodemographic data, the relationship with experts, parental self-efficacy and the improvement of early intervention practices in Serbia. The research involved 44 parents of children with visual impairments and children with hearing impairments included in the early intervention program from different cities in Serbia. The obtained results indicate a high degree of satisfaction of parents of children with visual impairment and children with hearing impairment, but also the need to improve early intervention in our country. The degree of impairment as well as the level of education of the parents had the significant impact on the subtests Relationship with Professionals and Self- Efficiency
Primena teorije Lava Vigotskog u vaspitanju i obrazovanju
Get PDFОбразовање представља сложен и динамичан процес који је током свог развоја пратио историјски развој друштва. Често се поистовећује са термином васпитање, међутим иако се ова два термина разликују по значењу и обухватности, они су заправо неодвојиви и саставни део процеса социјализације којим се личност оспособљава и обликује за живот у заједници. У последњих 20 и више година водећа тема у области образовања и васпитања у свету и код нас јесте инклузивно образовање. У основи инклузивног образовања налази се конструктивистичко схватање по којем су учење и развој условљени социјалном интеракцијом. Током социјалне интеракције, сарађујући са одраслом особом или компетентнијим вршњаком, дете постиже много више него што може самостално. Теорије развоја Лава Виготског представља примаран извор за разумевање социјалних интеракција и њиховог утицаја на дететов развој. Један од главних аспеката теорије Виготског је идеја да потенцијал когнитивног развоја зависи од „зоне наредног развоја“ - тј. нивоа развоја који се постиже када се деца укључе у друштвено понашање. Циљ овог рада је приказ доступних и релевантних истраживања у којима се разматра примена теорије Лава Виготског у васпитању и образовању. Литература коју смо одабрали за обраду односи се на емпиријска истраживања, прегледне радове и мета-анализе истраживања која су се бавила различитим приступима у стимулисању развоја деце, радове на српском и енглеском језику који су публиковани у периоду од 2000. до 2020. године. Претрагом базе података пронашли смо радове који се у већини случајева односе на добробити које проистичу из оваквог начина учења, али и који сведоче о јако малом броју примера имплементације социокултурне теорије Виготског.Education is a complex and dynamic process that has followed the historical development of society. Education is an integral part of the socialization process that helps to enable a person to live in society. In the last 20 or more years, the leading topic in the field of education in the world and in our country has been inclusive education. The basic of inclusive education is a constructivist understanding that learning and development are conditioned by social interaction. During social interaction, by cooperating with an adult or a more competent peer, the child achieves much more than he can independently. Vygotsky's theories of development are the primary source for understanding social interactions and their impact on a child's development. One major aspect of Vygotsky's theory is the idea that the potential for cognitive development depends upon the „zone of proximal development“: a level of development attained when children engage in social behavior. The aim of this paper is to present available and relevant research in which the application of Lev Vygotsky 's theory in upbringing and education is considered. The literature we selected for processing refers to empirical research, review papers and meta-analyzes of research that dealt with different approaches in stimulating children's development, papers in Serbian and English that were published in the period from 2000 to 2020. By searching the database, we found works that in most cases relate to the benefits that result from this way of learning, but also that testify to a very small number of examples of the implementation of Vygotsky's socio-cultural theory
Holoprozencefalija razvojne karakteristike - studija slučaja
Get PDFHoloprozencefalija obuhvata niz abnormalnosti koje su nastale rano u
embrionalnom razvoju prednjeg mozga. Odsustvo ili neadekvatno razdvajanje prednjeg
mozga na cerebralne hemisfere uzrokuje lobarnu, semilobarnu ili alobarnu
holoprozencefaliju. Facijalni fenotip je, uz druge deficite, u pozitivnoj korelaciji sa
težinom patološkog razvoja mozga. Stopa preživljavanja novorođenčeta sa
prozencefalijom iznosi 1 na 10000 do 16000 novorođenih beba.
Uopšteno, kod blažih formi, kod kojih dolazi do delimičnog razvoja hemisfera
prisustvo deficita obično uključuje širok spektar kliničkih manifestacija, koje zahtevaju
multidisciplinarni pristup u dijagnostici i tretmanu.
Istraživanje predstavlja pirkaz slučaja devetnaestomesečnog dečaka sa lobarnom
prozencefalijom, agenezom korpusa kalozuma, cerebralnom paralizom, kašnjenjem u
kognitivnom i jezičkom razvoju, izmenjenim obrascima spavanja, poremećajem gutanja i
manjom telesnom težinom. Za prikupljanje podataka korišćena je medicinska
dokumentacija, opservacija deteta i upitnik za roditelje posebno dizajniran za potrebe
istraživanja.
Dobijeni podaci upućuju na značajno kašnjenje u svim sferama razvoja. Najbolja
postignuća su uočena u sferi razumevanja situacionih naloga koja ne zahtevaju motoričku
komponentu odgovra.
Blaže forme holoprozencefalije predstavljaju složene poremećaje sa širokim
spektrom manifestakcija kojima je neophodan multidisciplinaran pristup u dijagnostici i
tretmanu. Dalja istraživanja u ovoj oblasti omogući će ne samo bolje razumevanje
patogeneze i precizniju dijagnostiku ovog poremećaja već i pružanje neophodne
razvojne stimulacije u okviru multidisciplinarne rane intervencije