Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Self-determination of adults with intellectual disabilities
No full textСамоодређење чини скуп вештина, знања и уверења која омогућавају појединцу да самостално усмери своје понашање ка жељеном циљу. Последњих неколико деценија у литератури је приметно повећано интересовање за самоодређење особа са интелектуалном ометеношћу, које се сматра значајним аспектом квалитета живота. Упркос томе, у нашој средини готово да не постоје истраживања у чијем су фокусу ниво, профил или чиниоци самоодређења особа са интелектуалном ометеношћу.Из наведених разлога, циљеви овог истраживања односили су се на утврђивање нивоа самоодређења код одраслих особа са интелектуалном ометеношћу и повезаности између достигнутог нивоа самоодређења, са једне стране, и одабраних социо-демографских чинилацa, личних карактеристика испитаника и фактора окружења, са друге стране.Узорком истраживања обухваћено је укупно 128 одраслих особа са лаком интелектуалном ометеношћу и умереном интелектуалном ометеношћу, оба пола, старости од 21,23 до 57,89 година (АС=33,77; СД=9,27). Према типу становања, узорак је подељен у три групе: испитанике који станују у својим примарним породицама (Н=46), испитанике који станују у институцијама стационарног типа (Н=40) и испитанике обухваћене програмом становања уз подршку (Н=42).Подаци о контролним варијаблама прикупљени су путем демографског упитника, конструисаног за потребе овог истраживања. За добијање података који се односе на независне варијабле употребљени су: задаци за процену базичних механизама егзекутивних функција (радне меморије, инхибиторне контроле и когнитивне флексибилности), три супскале Винеландове скале за процену социјалних вештина (Sparrow, Cicchetti & Balla, 2006), Упитник о вршењу избора (The Choice Questionnaire; Stancliff & Parmenter, 1999) и сет критеријума за утврђивање тежине дефицита у адаптивном функционисању (APA, 2013). Информације које су се односиле на зависну варијаблу прикупљене су применом Скале самоодређења (The Arc’s Self-determination Scale; Wehmeyer & Kelchner, 1995).Добијени резултати показују присуство одређених специфичности у профилу самоодређења особа са лаком интелектуалном ометеношћу и умереном интелектуалном ометеношћу, које су испољене кроз разлике у нивоу развијености појединих компоненти самоодређења (аутономије, саморегулације, психолошке оснажености и самореализације).Испитаници са лаком интелектуалном ометеношћу имају значајно виши укупан ниво самоодређења (р=0,000), као и ниво аутономије (р=0,002) и саморегулације (р=0,000), у односу на испитанике са умереном интелектуалном ометеношћу, независно од типа становања. Разлике у односу на пол утврђене су само у домену аутономије (р=0,014), у корист испитаница, док су разлике у односу на старосну доб утврђене на нивоу аутономије (р=0,031) и укупног самоодређења (р=0,039), у корист старијих испитаника. Становање уз подршку је најподстицајније окружење за развој самоодређења, будући да испитаници укључени у овај програм становања имају виши ниво самоодређења, у односу на оне који станују у својим примарним породицама (р=0,000) или у институцијама стационарног типа (р=0,000).Резултати нашег истраживања указују на то да је ниво самоодређења особа са интелектуалном ометеношћу значајно позитивно повезан са следећим факторима: нивоом социјалних вештина (р=0,000), квалитетом слободног времена (р=0,000), нивоом адаптивног функционисања (р=0,000) и боље развијеним егзекутивним функцијама – радном меморијом (р=0,000), инхибиторном контролом (р=0,000) и когнитивном флексибилношћу (р=0,000). У групи од 11 персоналних и срединских фактора, укључених у анализу, идентификована су четири фактора који имају значајан појединачни предиктивни допринос нивоу развијености самоодређења особа са интелектуалном ометеношћу: доступност избора (р=0,000), тип становања (р=0,000), ниво адаптивног функционисања (р=0,017) и квалитет радне меморије испитаника (р=0,026). Предиктивна вредност доступности прилика за вршење избора упадљиво је виша у односу на остале идентификоване предикторе.На основу резултата нашег истраживања, може се закључити да је за унапређење самоодређења неопходно подстицати развој одређених способности и компетенција саме особе са интелектуалном ометеношћу, али и обезбедити оптималне срединске услове. Имајући у виду да смо утврдили да већи утицај на ниво самоодређења имају спољашњи фактори, наши резултати су охрабрујући у погледу могућности за развијање самоодређења особа са интелектуалном ометеношћу у одраслом добу.Self-determination represents a set of skills, knowledge and beliefs that enable individuals to self-direct their behaviour towards the desired goal. Over the last several decades, in scientific literature, there has been a markedly increased interest in the self-determination of persons with intellectual disabilities, which is considered to be a significant aspect of the quality of life. Regardless of that fact, there had been hardly any studies focusing on the level, profile or factors of self-determination of persons with intellectual disabilities in our surroundings.For the above reasons, the goals of this research were to establish the level of self-determination in adults with intellectual disabilities and the relationship between the achieved level of self-determination, on the one hand, and the selected socio-demographic factors, personal characteristics of respondents and environmental factors, on the other.The research sample included a total of 128 adults with mild intellectual disability and moderate intellectual disability, of both sexes, aged 21.23 to 57.89 years (M=33.77; SD=9.27). When it comes to the types of housing, the sample was divided into three groups: respondents residing in their primary families (N=46); respondents residing in residential institutions (N=40) and respondents included in the assisted housing program (N=42).Data on the control variables were collected by using a demographic questionnaire, constructed for the purposes of this research. Data related to the independent variables were collected by using the following instruments: tasks for the assessment of the basic mechanisms of executive functions (working memory, inhibitory control and cognitive flexibility), three subscales of the Vineland scale for the assessment of social skills (Sparrow, Cicchetti & Balla, 2006), the Choice Questionnaire (Stancliff & Parmenter, 1999), and a set of criteria for determining the severity of deficits in adaptive functioning (APA, 2013). Information related to the dependent variable was collected by using the Arc’s Self-Determination Scale (Wehmeyer & Kelchner, 1995).The obtained results have shown the presence of certain specificities in the profile of self-determination of persons with mild intellectual disability and moderate intellectual disability, expressed through the differences in the level of development of individual components of self-determination (autonomy, self-regulation, psychological empowerment and self-realization). Respondents with mild intellectual disability have shown a significantly higher overall level of self-determination (p=0.000), as well as autonomy (p=0.002) and self-regulation (p=0.000), compared to respondents with moderate intellectual disability, regardless of the type of housing. Genderdifferences were found only in the domain of autonomy (p=0.014), in favour of the female respondents, while differences in relation to age were determined in the level of autonomy (p=0.031) and overall self-determination (p=0.039), in favour of older respondents. Assisted housing was proven to be the most conducive environment for the development of self-determination, given that respondents included in this housing program had a higher level of self-determination, compared to those residing in their primary families (p=0.000) or residential institutions (p=0.000).The results of this research indicate that the level of self-determination of persons with intellectual disabilities is significantly positively related to the following factors: level of social skills (p=0.000), quality of leisure time (p=0.000), level of adaptive functioning (p=0.000) and better developed executive functions – working memory (p=0.000), inhibitory control (p=0.000) and cognitive flexibility (p=0.000). In a group of 11 personal and environmental factors included in the analysis, four factors were identified as having a significant individual predictive contribution to the level of development of self-determination of people with intellectual disabilities: availability of choice (p=0.000), type of housing (p=0.000), level of adaptive functioning (p=0.017), and quality of working memory (p=0.026) of the respondents. The predictive value of the availability of choice was strikingly higher compared to the other identified predictors.Based on the results of this research, it can be concluded that, to improve self-determination, it is necessary to encourage the development of certain abilities and competencies of the very person with intellectual disability, but also to provide optimal environmental conditions. Considering that it has been shown that external factors have a greater impact on the level of self-determination, these results are encouraging when it comes to the potential for the development of self-determination of persons with intellectual disabilities in adulthood
Putative role of marginal zone B cells in pathophysiological processes
No full textThe maintenance of inner integrity of an organism is founded on the proper performance of two immunity branches, innate and adaptive immune responses. Recently, it became apparent that subset of splenic B cells named marginal zone B cells (MZB cells) exhibits unique developmental and functional features that bridge these two immunity branches. Strategically positioned at the site where blood and lymph are filtered, MZB cells represent a population of sentinels that rapidly proliferate and differentiate into IgM plasmablast cells when encountered with blood-borne, thymus-independent (TI) Ags. Moreover, MZB cells have intrinsic capability to induce potent CD4(+)helper T cell response and cytokine production upon stimulation with soluble antigens. Due to their ability to overcome a time gap prior the establishment of the full adaptive response towards pathogens, MZB cells connect and direct innate and adaptive immunity. An additional interesting characteristic of MZB cells is capacity to function as regulatory cells in autoimmune processes. MZB cells may also contribute to the control of autoimmunity via the induction of tolerance by apoptotic cells. Importantly, in the clear association with inflammation and autoimmunity, MZB cells may transform into MALT lymphoma, representing a concurrence point for the infection, immunity and malignancy. This paper presents an insight into the complex biology of marginal zone B cells and their role in intertwining and directing innate and adaptive immune processes at the physiological and pathological level
Contribution of a Cognitive Interview to Assessing the Validity of Indicators and Data Quality in Quantitative research on the Example of Attitudes Toward Gays and Lesbians
No full textEmpirijska istraživanja različitih problema i aspekta LGBT populacije
nisu više tako retka u Srbiji. Ova zajednica i njeni problemi često su povod snažnih
reakcija u jednom delu društva. Stoga stavovi opšte populacije prema LGBT
zajednici mogu biti osnova za formiranje indikatora vrednosnih orijentacija. U
radu ćemo pokazati značaj kognitivnog intervjua u proceni takvih indikatora.
Kognitivni intervju nam omogućava metodološko istraživanje validnosti pitanja
(tvrdnji) korišćenih u anketi. Indikator kojem smo posvetili pažnju u ovom radu
(„Homoseksualci i lezbejke imaju pravo da žive svoj život onako kako žele”) dobar
je primer kakvu ulogu kognitivni intervju može imati u sociološkom istraživanju.
Pomoću kognitivnog intervjua moguće je istražiti različita značenja koja ispitanici
pridaju određenim iskazima ili konkretnim pojmovima. Kao takav, metod ukazuje
i na ‘neočekivana’ značenja koja istraživači nisu imali u vidu.: Empirical research on different problems and aspects of the LGBT
population is no longer so rare in Serbia. This community and its problems are
often the cause of strong reactions in one part of society. Therefore, attitudes of the
general population towards the LGBT community can be used for creating value
orientations indicators. In this paper, we will show the importance of cognitive
interviews in the assessment of such indicators. A cognitive interview allows us
to methodologically investigate the validity of the questions (statements) used in
the questionnaire. The indicator to which we have paid attention in this paper
(„Gay men and lesbians should be free to live their life”) is a good example of what
role a cognitive interview can have in sociological research. By using the cognitive
interview, it is possible to explore the different meanings that respondents attach to
specific statements or specific terms. As such, the method also points to ‘unexpected’
meanings that the researchers did not have in mind
Особенности чтения и орфографии у детей с дисграфическим почерком
Get PDFThe aim of this study was to analyze the characteristics of reading and the orthographic level of handwriting in children with dysgraphic handwriting and children with typical development in the early grades of primary school. The research sample consisted of 94 children in the 3rd and 4th grades of primary school. The Handwriting Dysgraphia Assessment Test was used to assess the level of handwriting dysgraphia, while the analysis of the orhographic level of handwriting involved the assessment of the frequency and type of orthographic errors. The Three-Dimensional Reading Test was used in the second stage of research. Findings show the overall prevalence of handwriting dysgraphia in 13.8% of children, and a greater prevalence in boys (69.1%) relative to girls (30.9%). In the group of children with dysgraphic handwriting, 53.8% were categorized as having "graphomotor dysgraphia", while 46.2% were categorized as having "language dysgraphia". The study results suggest that there are no statistically significant differences between 3rd and 4th grade students in the application of orthographic rules to all writing tasks (t=1,33; df=11; p=0,17). Children with dysgraphic handwriting achieved poorer results on all writing tasks relative to children with typical development. A comparison of results of children with dysgraphic handwriting and children with typical development did not reveal statistically significant differences in reading speed tasks (t=1,10; df=18; p=0,32), number of mistakes (t=0,73; df=21; p=0,46), and reading comprehension (t=0,66; df=14; p=0,51). Increasing awareness of aspects of writing and reading where difficulties may occur, but also of aspects that represent children's developmental strengths, along with an effective assessment of language and cognitive abilities, would significantly improve the quality of the teaching process.Cel'û issledovaniâ âvlâetsâ analiz osobennostej čteniâ i urovnâ orfografii počerka u detej s disgrafičeskim počerkom i u detej tipičnogo razvitiâ mladšego škol'nogo vozrasta. Issledovanie provedeno na primere 94 učenikov III i IV klassov načal'noj školy. Dlâ ocenki disgrafii počerka byl ispol'zovan Test dlâ ocenki disgrafii počerka, a analiz orfografičeskogo urovnâ počerka vklûčal ocenku častoty i tipa orfografičeskih ošibok. Na vtorom ètape issledovaniâ primenâlsâ Test na trehmernoe čtenie. Soglasno rezul'tatam issledovaniâ, obŝaâ častota vstrečaemosti disgrafičeskogo počerka opredelena u 13,8% detej i naličie bolee vysokogo procenta disgrafičeskogo počerka u mal'čikov (69,1%) po sravneniû s devočkami (30,9%). V gruppe detej s disgrafiej počerka 53,8% detej byli otneseny k kategorii "grafomotornaâ disgrafiâ", a 46,2% detej byli otneseny k kategorii "lingvističeskaâ disgrafiâ". Rezul'taty issledovaniâ pokazali, čto net statističeski značimyh različij v primenenii pravil orfografii na vseh zadačah pis'ma sredi detej tret'Ego i četvertogo klassov (t = 1,33; df = 11; p = 0,17). Deti s disgrafičeskim počerkom huže spravlâlis' so vsemi zadačami pis'ma, po sravneniû s det'mi tipičnogo razvitiâ. Pri sravnenii dostiženij detej s disgrafičeskim počerkom i detej tipičnogo razvitiâ statističeski značimyh različij ne obnaruženo v zadaniâh na skorost' čteniâ (t = 1,10; df = 18; p = 0,32), količestvo ošibok (t = 0,73; df = 21; p = 0,46) i ponimanie pročitannogo (t = 0,66; df = 14; p = 0,51). Povyšenie osvedomlennosti ob aspektah pis'ma i čteniâ, kotorye mogut byt' narušeny, a takže ob aspektah razvitiâ rebenka, vmeste s èffektivnoj ocenkoj âzykovyh i kognitivnyh sposobnostej moglo by značitel'no ulučšit' kačestvo učebnogo processa.Cilj ovog istraživanja je analiza karakteristika čitanja i pravopisnog nivoa rukopisa kod dece sa disgrafičnim rukopisom i dece tipičnog razvoja mlađeg školskog uzrasta. Ispitivani uzorak obuhvatio je 94 dece III i IV razreda osnovne škole. Za procenu disgrafičnosti rukopisa korišćen je test za procenu disgrafičnosti rukopisa, dok je analiza pravopisnog nivoa rukopisa podrazumevala procenu učestalosti i tipa pravopisnih grešaka. U drugoj fazi istraživanja primenjen je trodimenzionalni test čitanja. Prema rezultatima istraživanja, utvrđena je ukupna učestalost pojave disgrafičnog rukopisa kod 13,8% dece i prisustvo većeg procenta disgrafičnog rukopisa kod dečaka (69,1%) u odnosu na devojčice (30,9%). U grupi dece sa disgrafičnim rukopisom, 53,8% dece je svrstano u kategoriju "grafomotorne disgrafije", dok je 46,2% dece svrstano u kategoriju "jezičke disgrafije". Rezultati istraživanja su pokazali da među decom trećeg i četvrtog razreda nema statistički značajnih razlika u primeni ortografskih pravila na svim zadacima pisanja (t=1,33; df=11; p=0,17). Deca sa disgrafičnim rukopisom su ostvarila lošiji rezultat u svim zadacima pisanja, u odnosu na decu tipičnog razvoja. Poređenjem postignuća dece sa disgrafičnim rukopisom i dece tipičnog razvoja nisu utvrđene statistički značajne razlike na zadacima brzine čitanja (t=1,10; df=18; p=0,32), broja grešaka (t=0,73; df=21; p=0,46) i razumevanja pročitanog materijala (t=0,66; df=14; p=0,51). Povećanje svesti o aspektima pisanja i čitanja na kojima se mogu javiti smetnje, ali i onima koji predstavljaju razvojne snage deteta, zajedno sa efikasnom procenom jezičkih i kognitivnih sposobnosti znatno bi unapredilo kvalitet nastavnog procesa
Quantity of writing in students of the first cycle of primary school education
Get PDFWriting is the skill of forming letters or numbers for a certain period of time and in a certain form. The speed and beauty, that is, the quantity and quality of writing, have been perfected over the years. The aim of the research is to determine the speed (quantity) of writing in students who are in the first cycle of primary education. The sample was formed of 200 students of typical development, both sexes, who attend the second and third grade of a Belgrade primary school. To estimate the quantity (speed) of writing, a test was used to determine the number of letters that the student writes within one sentence for a period of one minute. The results showed that in relation to gender, girls write faster, in relation to age, these are older students, and in relation to school success, these are students who achieve excellent school success. At the same time, a certain percentage of those who have a writing speed below the expected age norms was recorded. 24.7% of second grade students (16.1% of boys and 8.6% of girls; 9.8% of excellent and 14.8% of very good) and 14.3% of third grade students (6.7% of boys and 7.6% % of girls, 12.6% of excellent and 0.8% of very good and good students) write at a speed below the predicted norm. These are students who require additional assessments and monitoring, because they represent students with whom they may appear over time or already find difficulties in writing.Pisanje je veština oblikovanja slova ili brojeva u određenom vremenskom periodu i u određenoj formi. Brzina i lepota, odnosno kvantitet i kvalitet pisanja se usavršavaju dugi niz godina. Cilj istraživanja je da se utvrdi brzina pisanja kod učenika koji se nalaze u prvom ciklusu osnovnoškolskog obrazovanja. Uzorak je formiran od 200 učenika tipičnog razvoja, oba pola, koji pohađaju drugi i treći razred jedne beogradske osnovne škole. Za procenu kvantiteta (brzine) pisanja korišćena je proba pomoću koje se određuje broj slova koje učenik napiše u okviru jedne rečenice za vremenski period od jednog minuta. Rezultati su pokazali da u odnosu na pol devojčice pišu brže, u odnosu na uzrast to su učenici starijeg razreda, a u odnosu na školski uspeh to su učenici koji postižu odličan školski uspeh. Istovremeno, evidentiran je određeni broj onih učenika koji imaju brzinu pisanja ispod očekivanih normi za uzrast. 24,7% učenika drugog razreda (16,1% dečaka i 8,6% devojčica; 9,8% odličnih i 14,8% vrlodobrih) i 14,3% učenika trećeg razreda (6,7% dečaka i 7,6% devojčica; 12,6% odličnih i po 0,8% vrlodobrih i dobrih učenika) piše brzinom ispod predviđene norme. Ovo su učenici koji zahtevaju dodatne procene i praćenje, jer predstavljaju učenike kod kojih se vremenom mogu javiti ili već i sad utvrditi teškoće u pisanju
SiPP (Stroke in Pregnancy and Postpartum): A prospective, observational, international, multicentre study on pathophysiological mechanisms, clinical profile, management and outcome of cerebrovascular diseases in pregnant and postpartum women
No full textRationale: Cerebrovascular diseases associated with pregnancy and postpartum period are uncommon; however, they
can have an important impact on health of both women and foetus or newborn.
Aims: To evaluate the frequency, characteristics and management of cerebrovascular events in pregnant/postpartum
women, to clarify pathophysiological mechanisms underlying the occurrence of these events including biomolecular
aspects, and to assess the short- and long-term cerebrovascular and global cardiovascular outcome of these patients,
their predictors and infant outcome.
Methods and design: This is an observational, prospective, multicentre, international case–control study. The study
will include patients with cerebrovascular events during pregnancy and/or within six months after delivery. For each
included case, two controls will be prospectively recruited: one pregnant or puerperal subject without any history of
cerebrovascular event and one non-pregnant or non-puerperal subject with a recent cerebrovascular event. All controls
will be matched by age, ethnicity and type of cerebrovascular event with their assigned cases. The pregnant controls
will be matched also by pregnancy weeks/trimester. Follow-up will last 24 months for the mother and 12 months for
the infant.
Summary: To better understand causes and outcomes of uncommon conditions like pregnancy/postpartum-related
cerebrovascular events, the development of multisite, multidisciplinary registry-based studies, such as the Stroke in
Pregnancy and Postpartum study, is needed in order to collect an adequate number of patients, draw reliable conclusions
and give definite recommendations on their manageme
Karakteristike dece bez roditeljskog staranja na rezidencijalnom smeštaju u Beogradu
Get PDFAktuelni procesi transformacije sistema socijalne zaštite, usmereni ka
deinstitucionalizaciji i redukovanju broja dece bez roditeljskog staranja koja se upućuju
na rezidencijalni smeštaj, rezultirali su promenama u strukturi korisnika usluge domskog
smeštaja u ustanovama za decu i mlade, te uslovili potrebu za kontinuiranim
prilagođavanjem programskih aktivnosti procenjenim potrebama korisnika.
U cilju sagledavanja karakteristika dece bez roditeljskog staranja koja se aktuelno
nalaze na institucionalnom smeštaju na teritoriji grada Beograda, te izvođenja zaključaka
o intervencijama koje bi bile u najboljem interesu ove dece, sprovedeno je deskriptivno
istraživanje na populaciji korisnika usluge domskog smeštaja u Centru za zaštitu odojčadi,
dece i omladine – Beograd. Primenom metode analize dokumentacije, uz korišćenje
posebno kreirane matrice za analizu sadržaja, prikupljeni su, na uzorku od 121 korisnika
(uzrasta od 8 do 26 godina), podaci o socio-demografskim, porodičnim, obrazovnim,
zdravstvenim i bihejvioralnim karakteristikama dece bez roditeljskog staranja koja koriste
uslugu domskog smeštaja.
Osnovni istraživački rezultati ukazuju da životnu situaciju dece bez roditeljskog
staranja na rezidencijalnom smeštaju, pored nepovoljnih porodičnih okolnosti,
karakteriše niz teškoća na obrazovnom, zdravstvenom i bihejvioralnom planu. Više od
50% dece uključeno je u obrazovni sistem kroz specijalne škole ili uz individualne
obrazovne planove pri redovnim školama, kod 40% dece dijagnostikovani su psihički
poremećaji ili poremećaji ponašanja, više od jedne četvrtine koristi redovnu
medikamentoznu terapiju, preko jedne trećine ima iskustvo zloupotrebe psihoaktivnih
supstanci, dok se blizu 15% nalazi na evidenciji izvršilaca krivičnih dela.
Uvažavajući podatke o evidentiranim teškoćama sa kojima se suočavaju
institucionalno zbrinuta deca bez roditeljskog staranja, te manifestnim potrebama za
kontinuiranom dodatnom podrškom u različitim životnim domenima, može se zaključiti
da programske aktivnosti u usluzi domskog smeštaja moraju biti koncipirane na način da
se njima minimiziraju potencijalno negativni efekti prisutnih teškoća, osnažuju
individualni kapaciteti za rezilijentost, te aktiviraju relacioni i kontekstualni resursi koji su
u direktnoj funkciji promocije pozitivnog razvoja ove dece.Dani defektologa Srbij
Parole, tradition and alterations
Get PDFUgledajući se na zakonodavstava pojedinih evropskih država u
kojima je uveden progresivni sistem izvršenja kazne zatvora, Knjaževina
Srbija je uvela uslovni otpust kao motivacionu penalnu fazu izvršenja,
maja meseca 1869. godine. Tako je Zakon o uslovnom otpuštanju krivaca iz
kaznitelnih zavedenja, normiran u devet članova, doprineo da se Srbija
integriše u moderne tokove penalnog zakonodavstva i prakse u Evropi,
uvodeći uslovni otpust pre mnogih američkih i evropskih država. U
periodu od 150 godina habitacije u našem zakonodavstvu, uslovni otpust je
modifikovan u više navrata i po različitim osnovima. Menjani su
formalni preduslovi, titulari dodele, diskvalifikatorne okolnosti, ali
se zadržala osnovna intencija zakonodavca, sadržana u uslovljanju osuđenog
kome je dodeljen, da se suzdrži od činjenja novih krivičnih dela u periodu
trajanja uslovnog otpusta. Cilj rada je da se ukaže na izvesne
neusaglašenosti aktuelnog normativnog uređenja preduslova dodele
uslovnog otpusta u odnosu na različite kategorije osuđenih prema
presuđenoj dužini zatvorske kazne. S druge strane, namera nam je da
ukažemo i na potencijalna normativna poboljšanja u pogledu uskraćivanja
mogućnosti dodele kod relativno kratkotrajnih kazni, nemogućnosti
podnošenja molbe za izvestan period kod odbijanja molbe osuđenog,
nedodeljivanja kod negativnog stava penalne institucije ili usled
subjektivnih okolnosti koje ukazuju na neopravdanost njegove dodele.Following legislature of certain European countries which introduced the
progressive system of prison sentence serving, in May 1869, the Principality of
Serbia established parole as a motivational penal phase of sentence serving. Thus,
the Law on parole of convicts from penal institutions, formed in nine acts,
contributed to Serbia’s integration into modern courses of penal legislature and
practice in Europe, by adopting parole before many American and European
countries had. In the course of 150 years of its presence in our legislature, the
parole has been modified several times in different ways. Formal conditions have
been altered, along with titular of granting, disqualification circumstances,
however, what has remained the same is the basic intention of the legislator which
conditions the convict who is granted parole to refrain from committing new
crimes in the course of the parole itself. The aim of this paper is to accent certain
mismatches between the today’s normative structures of conditions for being
granted parole and different convicts’ categories classified according to the
longevity of the prison time they have been sentenced to. On the other hand, it is
our intention to emphasize potential normative improvements in the fields of
denying the possibility of parole for relatively short sentences, inability of
submitting new appeals for a certain period of time when the original appeal of a
convict has been rejected, rejection of the appeals due to negative attitude of penal
institutions or due to subjective circumstances which prove the parole to be
unjustified.Pravna tradicija i integrativni proces
Percepcija poslodavaca različitog nivoa obrazovanja o barijerama u zapošljavanju osoba s intelektualnom ometenošću
Get PDFOsobe sa intelektualnom ometenošću (IO), za razliku od ostalih tipova
ometenosti, imaju najviše problema pri ulasku na tržište rada, a ključnu prekretnicu u
procesu njihovog zapošljavanja predstavlja odluka poslodavaca. Cilj rada je da utvrdi
razlike u percipiranim barijerama pri zapošljavanju osoba sa IO između poslodavaca
različitog nivoa obrazovanja i prethodno ostvarenog kontakta sa osobom/ama sa IO.
Uzorak obuhvata 117 poslodavaca oba pola (59 ili 50,4% muških i 58 tj. 49,6% ženskih
ispitanika), od kojih 75 (64,1%) ima iskustvo kontakta sa osobom sa IO, dok je 42
ispitanika (35,9%) bez ostvarenog kontakta sa osobom sa IO. Sa završenom srednjom
školom (SSS) zastupljeno je 43 ispitanika (36,8%) od kojih je 26 ispitanika imalo iskustvo
kontakta sa osobom sa IO, a 17 ispitanika nije. Visoko obrazovanih poslodavaca (VSS)
je 74 ili 63,2%. Od tog broja, njih 25 nije ostvarilo kontakt sa osobom sa IO, a 49
ispitanika jeste. U istraživanju je primenjen Upitnik percepcije menadžera kadrovske
službe o zapošljivosti osoba sa intelektualnom ometenošću (HPEM – HR professionals’
perception of employability of persons with intellectual disability; Berry & Kymar, 2012).
Dobijeni rezultati utvrdili su da među poslodavcima različitog nivoa obrazovanja ne
postoje statistički značajne razlike (t=0,730; p=0,133). Za poslodavce sa SSS najveću
barijeru u zapošljavanju osoba sa IO predstavlja nedostatak radnog iskustva osoba sa IO,
a za ispitanike sa VSS nepodsticanje poslodavaca u zapošljavanju ovih osoba. Statistički
značajne razlike postoje samo u prethodno ostvarenom kontaktu sa osobama sa IO, bez
obzira na obrazovanje (t=1,895; p=0,031), pri čemu poslodavci sa iskustvom kontakta sa
osobom sa IO percipiraju manje problema pri donošenju odluke da zaposle osobu sa IO.
Dobijeni rezultati impliciraju neophodne dodatne intervencije u informisanju svih
poslodavaca i promovisanje inkluzivne radne sredine sa ciljem unapređivanja
zapošljivosti ove populacije.Dani defektologa Srbij