Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Sport i osobe sa invaliditetom
No full textFizička aktivnost bitan je korak u poboljšanju kvaliteta života, a samim
tim i zdravlja. Bez obzira na broj godina, pol, fizičku kondiciju, zdravstveno stanje, socijalne i ekonomske faktore, neophodno je svakodnevno, bar na
neki način upražnjavati ove aktivnosti. Što su aktivnosti učestalije, veći je i
pozitivan efekat na pojedinca i njegovo okruženje. Dokazano je da su fizička
aktivnost, samosvest, intelektualne sposobnosti, socijalna integracija, zdravlje
i mnogi drugi elementi i te kako povezani. Svetska Zdravstvena Organizacija,
jasno je utvrdila kategorije i potrebnu količinu fizičke aktivnost, u skladu sa
brojem godina i funkcionalnim profilom pojedinca. Odsustvo fizičke aktivnosti i nepravilna ishrana u kombinaciji sa velikim brojem drugih riziko-faktora, glavni su uzrok nastanka hroničnih bolesti. Slobodno se može reći da
fizička aktivnost predstavlja glavni izvor zdravlja. Bez obzira da li se radi o
osobama bez ili sa nekim vidom ometenosti, svaki vid kretanja predstavlja
glavni izvor fizičkog, socijalnog i emocionalnog blagostanja. Fizička aktivnost,
realizovana kroz edukativne, rekreativne, takmičarske sportske aktivnosti ili
rehabilitaciju, značajna je za unapređenje motoričkih performansi, proces
motoričkog učenja i ponašanja, jačanje samo-efikasnosti, opšteg blagostanja,
odnosno kompletne bio-psiho-socijalne ličnosti.
Monografija „Sport i osobe sa invaliditetom”, zasnovana na naučno-stručnim, normativnim i pravnim podacima, pruža jedinstvenu sliku o razvoju i
elementima sporta osoba sa različitim oblicima i stepenom invaliditeta, kao i
mogućnostima za prilagođavanje fizičke aktivnosti.
Publikacija je prvenstveno namenjena studentima Fakulteta za specijalnu
edukaciju i rehabilitaciju, ali je mogu koristiti i studenti drugih visokoškolskih ustanova, pre svega za sticanje znanja o osnovnim funkcionalnim karakteristikama osoba sa različitim oblicima i stepenom invaliditeta, razvoju
sportsko-rekreativnih aktivnosti osoba sa invaliditetom, načinima adaptacije i
sveukupnom značaju fizičke aktivnosti u unapređenju funkcionalnog, socijalnog i emocionalnog statusa. Takođe, publikacija može dati značajan doprinos
unapređivanju profesionalne prakse i pružiti niz informacija stručnjacima iz
oblasti sporta i rekreacije osoba sa invaliditetom Zbog nedostatka literature u oblasti specijalne edukacije i rehabilitacije
koja se bavi problematikom sporta i rekreacije osoba sa invaliditetom, monografija je od izuzetnog značaja u ovoj oblasti, a koja bi svojim sadržajem
studentima i čitaocima pružila sveobuhvatnu sliku o elementima ključnim za
funkcionisanje i unapređenje sporta osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji
i svetu.
Monografija sadrži devet poglavlja, sa potpoglavljima, koja čine jedinstvenu celinu. Sadržaj, čitaocu pored teorijskih osnova, pruža mogućnost davanja
doprinosa u razvoju i promociji sporta i sportista sa invaliditeto
Morfosintaksički deficiti kod osoba sa nefluentnim afazijama
Get PDFАфазија је стечени неурогени поремећај језика који се примарно односи на губитак или поремећај способности продукције, употребе и разумевања језика. Настаје као последица оштећења мозга, услед чега се јављају когнитивни и лингвистички дефицити. Међу лингвистичким дефицитима посебно се издваја аграматизам, као морфосинтаксички дефицит који представља немогућност говорења у складу са граматичким правилима и карактеришу га поремећаји разумевања и продукције. Манифестује се кратким, непотпуним реченицама, које се састоје од садржајних речи, док постоји омисија или замена фунцкионалних речи.
Постоје лингвистичке и нелингвистичке теорије које настоје да објасне овај феномен.
Лингвистичке теорије сматрају да узрок лежи у неком од лексичких процеса – синтакса, лексика, крећући се од најрадикалнијих теорија које узрок виде у глобалном губитку синтаксе, ка селективнијим објашњењима попут губитка фунцкионалних категорија, брисања трагова померених конституената или немогућност успињања уз синтаксичко стабло. Нелингвистичке теорије дефицит виде као последицу дефицита процесирања, когнитивних фунцкија попут радне меморије или компензаторне стратегије.Aphasia is an acquired neuroлогицал disorder of language that primarily refers to the loss or impairment of the ability to produce, use and understand language. It occurs as a consequence of brain damage, as a result of which cognitive and linguistic deficits occur. Among linguistic deficits, agrammatism stands out, as a morphosyntactic deficit which represents the impossibility of speaking in accordance with grammatical rules and is characterized by disorders of comprehension and production. It is manifested by short, incomplete sentences, which consist of meaningful words, while there is omission or replacement of functional words. There are linguistic and non-linguistic theories that seek to explain this phenomenon. Linguistic theories believe that the cause lies in one of the linguistic processes - syntax, lexical processes, moving from the most radical theories that find the cause in the global loss of syntax, to more selective explanations such as loss of functional categories, trace deletion or inability to climb the syntactic tree. Nonlinguistic theories find deficit as a consequence of processing deficits, cognitive functions such as limitation of working memory or compensatory strategy
Senzorni profil dece predškolskog uzrasta
Get PDFСензорно процесирање је сложен, неуробиолошки процес у којем особа користи своја чула, шаље информације у одговарајући центар за пријем и обраду и одговара на стимулације животне средине. Сензорна обрада представља базу менталног и социјалног функционисања, која доводи до развијања комплексних способности на старијем узрасту. Аутори истичу значај првих седам година живота за адекватан развој сензорне обраде и с тога наглашавају значај ране интервенције. Симптоми непотпуне сензорне обраде манифестују се атипичним реакцијама у понашању као одговор на сензорну стимулацију. Важно је нагласити да о поремећају сензорне обраде говоримо искључиво када су сви сензорни рецептори и нервни путеви који воде информацију са периферије до центара у мозгу неоштећени. Досадашња истраживања су показала да су тешкоће сензорне обраде учесталије код деце са поремећајем из спектра аутизма у односу на децу типичне популације. Атипична сензорна обрада истиче се као специфичан и универзалан симптом особа са поремећајем из спектра аутизма и најчешће се манифестује као хипо или хиперсензибилност на различите сензорне информације.
Циљ овог истраживања је утврђивање постојања разлика у квалитету сензорне обраде између деце с поремећајем из спектра аутизма и деце типичног развоја у односу на узраст, пол и редовност похађања предшколског програма.
Узорак је чинило 60 испитаника оба пола. Једну групу испитаника чинило је 30 деце с поремећајем из спектра аутизма, а другу 30 деце типичног развоја. Узорком су била обухваћена деца узраста од три године до шест година и 11 месеци. Као мерни инструмент процене примењен је Дечији сензорни профил 2.
Наши резултати показују да постоје разлике између две групе испитаника и да се те разлике јављају у случају сваке од супскала упитника. Ове разлике су значајне на нивоу (р<0,01), а скорови су на свакој супскали виши код испитаника са поремећајем из спектра аутизма него код испитаника типичне популације.
Резултати такође показују да испитаници двеју група не постижу различите скорове у односу на пол, узраст нити редовност похађања предшколског програма.
Наведене разлике се нису показале значајним ни на једној од девет супскала упитника.
У складу са наведеним налазима, а у циљу планирања адекватног рехабилитационог третмана, неопходно је узети у обзир све специфичности сензорне обраде деце са поремећајем из спектра аутизма.Sensory processing is a complex, neurobiological process in which a person uses his/her senses, sends information to an appropriate center for receiving and processing, and responds to environmental stimuli. Sensory processing is the base of mental and social functioning, leading to the development of complex abilities at the older age. First seven years of life are very important for proper development of sensory processing, according to the authors, and therefore significance of early intervention is of great value. Symptoms of incomplete sensory processing are manifested by atypical behavioral reactions in response to sensory stimulation.
It is important to emphasize that only when all sensory receptors and nerve pathways that lead information from the periphery to the centers in the brain are undamaged, we can speak about sensory processing disorder. Previous research have shown that sensory processing difficulties are more common in children with autism spectrum disorder than children in the typical population. Atypical sensory processing stands out as a specific and universal symptom of people with autism spectrum disorder and it is most commonly manifested as hypo or hypersensitivity to various sensory information.
The aim of this study was to determine the existences of differences in the quality of sensory processing between children with autism spectrum disorder and children of the typical population and to determine the relation between age, gender and the attendance in preschool program with the quality of sensory processing in these two populations.
The sample consisted of 60 subjects of both genders. One group consisted of 30 children with autism spectrum disorder, and the other of 30 children of typical development. The sample included children age 3 to 6 years and 11 months. The Child Sensory Profile 2 intended for preschool children was used as a measuring instrument for assessment.
The results show that there are differences between the two groups of subjects and these differences occur in each of the subscales of the questionnaire. These differences were significant at the level (r <0.01), and the scores on each subscale were higher in subjects with PSA than in subjects of typical population.
The results also show that the respondents do not achieve different scores in relation to gender, age or regularity of the attendance in the preschool program. These differences did not prove significant on any of the nine subscales of the questionnaire.
Following the above findings, in order to plan adequate rehabilitation treatment, it is necessary to take into account all the specificities of sensory processing of person with autism spectrum disorder
Slika o sebi i stigma osoba sa intelektualnom ometenošću
Get PDFОд почетка XX века и поајве социјалног модела ометености пажња је све више усмерена на промовисање социјалне инклузије особа са ИО. Стигматизација особа са ИО је свеприсутна појава упркос активном информисању особа типичне популације о различитим потребама и правима особа са ИО. Ниво опажања стигматизације може значајно да утиче на особу са ИО и на њен селф концепт.
Циљ овог рада је да се прикажу релевантни налази досадашњих истраживања на тему слике о себи и стигме код особа са интелектуалном ометеношћу, укључујући и особе са Дауновим синдромом.
За претрагу литературе коришћен је сервис Концорзијума библиотеке Србије за обједињену набавку (KOBSON), претраживачи Google Scholar и SCIndeks. Претраживана је литература на српском и на енглеском језику.
Као што је наведено у многобројним дефиницијама селф концепта, перцепција о самом себи се ствара у социјалном контексту. Стога социјално поређење и ставови особа из окружења значајно утичу на стварање слике о себи. Досадашња истраживања су показала да особе са ИО често доживљавају стигматизацију, негативно процењују себе поређењем са особама ТП и имају лошију слику о себи. У овом раду приказана су истраживања која износе доказе да корелација између наведених конструкта постоји и да су особе са ИО ризико популација када је у питању ниско самопоуздање, негативна слика о себи, доживљај стигматизације.Since the beginning of the 20th century and the emergence of the social model of disability, attentionhas been increasingly focused on promoting the social inclusion of people with disabilities.
Stigmatization of people with disabilities is a ubiquitous phenomenon despite affecting the person with IO on his self concept.
The aim of this paper is to present the relevant findings of previous research on the topic of self-image and stigma in people with intellectual disabilities, including people with Down syndrome.
The service of the Consortium of the Library of Serbia for Unified Procurement (KOBSON), search engines Google Scholar and SCIndeks were used to search the literature.
Literature in Serbian and English was searched. As stated in numerous definitions of the self-concept, self-perception is created in a social context. Therefore, social comparison and attitudes of people from the environment significantly affect the creation of an image of oneself. Previous research has shown that people with EB often experience stigmatization, negative self-assessment compared to people with TP, and have a worse self-image. This paper presents research that provides evidence that the correlation between these constructs also exist that people with EB are at risk population when it comes to low self-confidence, negative self-image, experience of stigmatization
Efikasnost programa rane intervencije usmerene na porodicu
Get PDFРана интервенција у детињству представља процес пружања подршке и услуга деци са развојним тешкоћама или сметњама у развоју од рођења до најчешће шесте године живота, и породици како би допринела унапређењу развоја детета, јачању компетенција породице и успешном укључивању у живот локалне заједнице. Главни циљ програма ране интервенције усмерене на породицу је пружање подршке породици путем сервиса услуга, у циљу јачања породице и стварања окружења које ће промовисати здравље и развој детета. Да би се разумела природа система ране интервенције усмерене на породицу потребно је сагледати теоријске основе приступа усмереног на породицу, као и начин на који теоретичари и истраживачи концептуализују овај приступ. У дизајнирању приступа ране интервенције усмерене на породицу од посебног су значаја подручја која се односе на развој индивидуализованог плана услуга породици, улоге родитеља као и улоге стручњака. Истраживања о овом приступу као и перцепцији односа између породице и стручњака су изузетно корисна јер су потребна за даљи развој и спровођење програма ране интервенције усмерене на породицу. У овом раду приказан је и систем ране интервенције у Србији, и прегледом истраживања изнети су закључци о ефикасности програма ране интервенције усмерене на породицу.Early childhood intervention is defined as process of providing support and services to children with developmental difficulties or disabilities from birth to the age of six, and to the family to improve the child's development, strengthening the family competency and successful inclusion in the local community. The main goal of the family-centered early intervention program is to provide support to family through services, in order to strengthen the family and create an environment that will promote the health and development of the child. To understand the nature of the family-centered early intervention system, it is necessary to consider the theoretical foundations of the family-centered approach, as well as the way in which theorists and researchers conceptualize this approach. In designing the approach of family-centered early interventions of particular importance are areas related to the development of an individualized family service plan, the role of parents as well as the role of professionals. Research on this approach as well as the perception of the relationship between family and professionals is extremely useful as it is needed for the further development and implementation of early family-centered intervention programs. This paper also presents the system of early intervention in Serbia, and a review of the researches which present conclusions on the effectiveness of family-centered early intervention programs
Determinante socijalne participacije osoba sa motoričkim poremećajima
Get PDFЧовек је социјално биће и његово формирање и развој одвија се у друштвеној заједници. За особе са инвалидитетом од изузетног је значаја да буду укључени у друштвену средину, јер им то омогућава веће самопоуздање, имају осећај корисности као члана заједнице и утиче на осећај већег задовољства сопственим животом.
Циљ рада је да се на основу прегледа литературе и анализе резултата систематизују сазнања о факторима који олакшавају, али и отежавају или онемогућавају социјалну партиципацију одраслих особа са моторичким поремећајима. Истраживачка питања односила су се на то који фактори олакшавају социјалну партиципацију одраслих особа са моторичким поремећајима, који фактори отежавају социјалну партиципацију одраслих особа са моторичким поремећајима и који су бенефити социјалне партиципације за особе са моторичким поремећајима. За преглед коришћени су претраживачи PubMed, Google Scholar и Research Gate. Обухваћени су радови објављени од 2000. до 2020. године.
Демографски фактори, као што су пол и ниво образовања, подршка породице и уже друштвене средине, употреба интернета и асистивне технологије као и запослење доприносе бољој и лакшој социјалној партиципацији особа са инвалидитетом.
Архитектонске баријере представљају један од главних фактора који отежавају социјалну партиципацију особа са инвалидитетом, као и негативни ставови, предрасуде и дискриминација произашле из недостатка знања о овим особама.
Бенефити за социјалну партиципацију су бројни и огледају се у побољшању квалитета живота, смањене стопе смртности, смањене вероватноће за појаву депресије и анксиозних поремећаја, као и смањеног ризика од појаве деменције.Man is a social being and his forming and development take place in the social environment.
It is extremely important for people with disabilities to be included in the social environment because it allows them greater self-confidence, a sense of usefulness as a member of the community and affects a sense of greater satisfaction with their own lives.
The aim of this paper is to systematize the knowledge about the factors that facilitate, but also hinder or disable the social participation of adults with motor disorders, based on a review of literature and analysis of the results. Research questions related to which factors facilitate the social participation of adults with motor disorders, which factors hinder the social participation of adults with motor disorders and what are the benefits of social participation for persons with motor disorders. PubMed, Google Scholar and Research Gate search engines were used for the review. The works published from 2000 to 2020 are included.
Demographic factors, such as gender and level of education, family support and the immediate social environment, the use of the Internet, assistive technology and emplozment contribute to better and easier social participation of persons with disabilities.
Architectural barriers are one of the main factors hindering the social participation of people with disabilities, as well as negative attitudes, prejudices and discrimination resulting from a lack of knowledge about these people.
Benefits for social participation are numerous and are reflected in improved quality of life, reduced mortality rates, reduced likelihood of depression and anxiety disorders, as well as a reduced risk of dementia
Programi tretmana starih osoba u zatvoru
Get PDFЦиљ овог рада је упознавање са специфичним потребама и положајем старих особа у затвору и применом програма пеналне рехабилитације у иностраним затворским системима, који су прилагођени специфичним потребама старих осуђених. За прикупљање података коришћена је метода анализе документације, изучавањем научних радова о специфичним потребама и програмима третмана намењеним старим особама у затвору. Значај за изучавањем произилази из потреба и тешкоћа са којима се сусреће ова популација осуђених, када се нађе на извршењу казне затвора. Ова популација има специфичне потребе у прилагођавању затворског режима за испуњење њихових потреба у погледу третмана, здравствене заштите, образовања, радне активности и слободновременских активности. Истраживања показују да на квалитет и боравак старих особа у затвору утиче њихово физичко и ментално здравље, социјалне везе, затворско окружење и виктимизација. У раду су приказани програми третмана, који су прилагођени потребама старих осуђених, као и специјализоване затворске јединице и установе намењене старим особама.The goal of this paper is to familiarize with the special needs and position of older inmates in prison and applying programs of penalized rehabilitation in foreign prison systems that are adapted to the special needs of older prisoners. For the data colletion, it was used the method of analyzing documentation, studying research papers on special needs and treatment programs for older inmates in prison. The importance of research arises from the needs and difficulties faced by this population of inmates when they find themselves in the execution of the prison sentence. This population has special needs to adapt the prison regime to meet their needs in terms of treatment, health, education, work and free time activities. Research shows that the quality of life of older people in prison is influenced by their physical and mental health, social connections, prison environment and victimization. The document presents treatment programs adapted to the needs of older prisoners, as well as specialized prison units and facilities designed for older people
