Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
The partnership between family and school as a factor of promotion of prosocial and prevention of problem behaviors in students
Get PDFUvod: O saradnji porodice i vaspitno-obrazovne ustanove može se govoriti uopšteno, ili pak konkretnije, s obzirom na to u kojoj meri saradnja porodi- ce i škole može doprineti podsticanju prosocijalnog i prevenciji neprihvatljivih oblika ponašanja učenika. Empirijska istraživanja na ovu temu u našoj sredini su malobrojna, što ukazuje da je ova oblast nedovolјno istražena i da ne prati savremene potrebe vaspitne prakse. Pitanje saradnje porodice i škole je po- sebno značajno kada svakodnevno dolazimo do poražavajućih informacija o prisutnosti negativnih oblika ponašanja kod dece i mladih (nasilјe, zlostavlјa- nje, zloupotreba psihoaktivnih supstaci ...), a na koje škola, porodica, kao ni šira društvena zajednica, ne uspevaju da pruže adekvatan vaspitni odgovor.
Cilj: Cilj ovog rada je da ukažemo na mogućnosti i efekte saradnje roditelja i nastavnika u podsticanju prosocijalnog i prevenciji neprihvatljivih oblika po- našanja učenika.
Metod: Pregled i analiza teorijskih i empirijskih saznanja u oblasti saradnje porodice i škole i njenoj ulozi u podsticanju prosocijalnog i prevenciji nepri- hvatljivih oblika ponašanja učenika.
Rezultati: Polazeći od modela saradnje porodice i škole koji predlaže Epštajnova, kritički su razmotrena različita područja, oblici i sadržaji saradnje kroz koje jedinstvenim delovanjem porodica i škola mogu doprineti podstica- nju prosocijalnog i prevenciji neprihvatljivih oblika ponašanja učenika.
Zaključak: U zaključku je ukazano na preduslove koje je potrebno obezbediti za mogućnost uspešne saradnje porodice i škole, a samim tim i pozitivnih efe- kata na ponašanje učenika.Introduction: An important question regarding the partnership between a family and an educational institution is the extent to which it can contribute to promotion of prosocial and prevention of problem behaviors in students. There is a small number of studies on this topic in our society, which indicates that research does not follow the actual needs of educational practice in our country. The issue of partnership between family and school is especially important when we daily receive devastating information about the presence of negative behaviors in children and youth (violence, abuse, abuse of psychoactive substances...), to which the school, family and the wider community do not manage to provide an adequate educational response.
Aim: The aim of this paper is to point out the possibilities and effects of partnership between parents and teachers in encouraging prosocial and prevention of problem behaviors in students.
Method: A narrative review of theoretical and empirical research on the role of family- school partnership in promotion of prosocial and prevention of problem behaviors in primary- and secondary school students.
Results: Following the model of family and school partnership proposed by Epstein, a critical analysis of research on various domains, forms and contents of cooperation between family and school is provided. The reviewed studies show that a conjoint action of family and school may contribute to the development of prosocial behavior and prevention of problem behaviors in students.
Conclusion: In the conclusion, the preconditions that need to be provided for the possibility of successful partnership between the family and the school, and thus the positive effects on the behavior of students, are pointed out
Semantic processing in early stage of dementia
Get PDFUvod: Teškoće u pronalaženju reči su dominantan simptom rane faze demen- cije. Veći deo istraživačkog korpusa leksičko-semantičkih deficita kod osoba sa demencijom bio je usmeren ka istraživanju teškoća u evociranju leksičkih jedi- nica tokom spontanog govora i na testovima imenovanja. Međutim, značajno je manji broj studija u okviru ove populacije koje su se bavile istraživanjem semantičkog procesiranja.
Cilj: Cilj našeg rada je bio da se ispita semantičko procesiranje kod osoba sa dijagnozom demencije blagog do umerenog stepena (skorovi 12-24 na Mini mental testu).
Metod: Uzorak je činilo 47 ispitanika podeljenih u dve grupe, eksperimentalnu i kontrolnu. Eksperimentalnu grupu je činilo 19 ispitanika sa demencijom, dok je kontrolnu grupu činilo 28 ispitanika bez istorije kognitivnih oštećenja i mož- danog udara. Grupe su međusobno bile usklađene prema starosti (F=3,638; p>0,05). U svrhu procene semantičkog procesiranja primenjen je suptest se- mantičkih asocijacija Sidnejske jezičke baterije (Sydney Language Battery).
Rezultati: Rezultati su ukazali na značajne razlike imeđu dve grupe ispitani- ka (F=100,044; p≤0,01) na planu leksičkog procesiranja. Dodatno, analizom podataka u čitavom uzorku nisu utvrđene značajne razlike u postignućima u odnosu na nivo obrazovanja (F=0,001; p>0,05) i pol (F=2,434; p>0,05).
Zaključak: Rezultati našeg istraživanja su pokazali da osobe sa demencijom mogu imati značajno oštećenje semantičkog procesiranja. Ovi podaci ukazuju na značajnu razgradnju leksičko-semantičke mreže već u ranim fazama bo- lesti. U svrhu detaljnijeg opisa leksičko-semantičkog deficita u ranoj fazi de- mencije potrebno je uporediti postignuća ispitanika na testovima izolovanog imenovanja i zadacima semantičkog procesiranja.Introduction: Lexical deficits are a dominant early symptom in dementia. Research corpus of lexical-semantic deficits in people with dementia is mainly focused on word finding difficulties during spontaneous speech and naming tasks. However, there are significantly fewer studies that have explored semantic processing within this population.
Aim: The aim of this study was to examine semantic processing in patients diagnosed with mild to moderate dementia (scores 12-24 on the Mini Mental Test).
Method: The sample consisted of 47 participants divided into two groups, experimental and control. The experimental group consisted of 19 participants with dementia, while the control group consisted of 28 participants without a history of cognitive impairment and stroke. The groups were age-matched (F=3.638; p>.05). The subtest of semantic associations from the Sydney Language Battery was applied for the purpose of semantic processing assessment.
Results: The results indicated significant differences between the two groups of participants (F=100.044; p≤.01) in terms of semantic processing. Additionally, the analysis within the overall sample did not reveal significant differences in semantic processing regarding the level of education (F=.001; p>.05) and gender (F=2.434; p>.05).
Conclusion: The results of our study showed that people with dementia can have significant impairment of semantic processing. These data indicate a significant deterioration of the lexical-semantic knowledge in the early stages of the disease. For the purpose of a more detailed description of the lexical-semantic deficit in the early stage of dementia, it is necessary to compare word finding and semantic processing abilities in these patients
Parent-teacher interactions, family stress, well-being, and parental depression as contributing factors to parental involvement mechanisms in education of children with autism
No full textParental involvement (PI) in education contributes to numerous positive outcomes in children, including educational outcomes and social competence. The goal of the present study was to examine differences in PI mechanisms between parents of children with autism spectrum disorder (ASD) and parents of typically developing (TD) children. An additional goal was to examine factors affecting PI mechanisms in education in parents of children with ASD. The sample for this study consisted of 50 parents of children with ASD and 50 parents of TD children. The results of this study indicate that parents of children with ASD had lower levels of PI mechanisms in education than parents of TD children. The strongest predictors of PI mechanisms in education in parents of children with ASD were subjective well-being and child’s emotional reactivity. Implications for future research and practice are discussed.peer‐reviewed version of the article:[http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/3745
Metodika nastave matematike za gluvu i nagluvu decu
No full textZadatak matematike u surdopedagoškoj praksi umnogome je izuzetan
i specifičan. U školama za gluvu i nagluvu decu nastava matematike ne
daje samo znanje računanja već koriguje i stvara nove pojmove o mnogim
odnosima, prostornim veličinama i vremenskom trajanju, čime omogućuje
gluvom detetu da sazna okolinu i upozna njene kvantitativne odnose.
Metodika nastave matematike za gluvu i nagluvu decu predstavlja drugo
izmenjeno i dopunjeno izdanje koje je prevashodno namenjeno studentima
Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Namera mi je bila
da korišćenjem Metodike nastave matematike za gluvu i nagluvu decu
omogućim studentima i drugim zainteresovanim sticanje trajnih znanja,
ali i istaknem značaj i ukažem na prednosti školskog učenja u autentič-
nim ambijentima, koji sve više postaju idealan prostor i okvir za prak-
tikovanje raznovrsnih strategija učenja. Neformalni oblici obrazovanja
promovišu drugačije modele učenja i doprinose promenama u školskom
kontekstu. Teorijski oslonac povezivanja škole sa okruženjem nalazi se
u teoriji sistema, tj. sistemskom pristupu u kome se škola tretira kao
otvoren dinamičan sistem čije je funkcionisanje uslovljeno delovanjem
brojnih elemanata.
Nastojala sam da izborom sadržaja i stilom pisanja ovaj udžbenik
učinim dostupnim i interesantnim svim korisnicima. Navedenu lite-
raturu treba shvatiti samo kao početnu, jer mora stalno biti dopunjavana
novim radovima.
Zahvaljujem Izdavačkom centru Fakulteta, recenzentima i svima koji
su pomogli u pripremanju ovog udžbenika.
Auto
Kohlearni implant: iskustva roditelja gluve i nagluve dece
Get PDFThe paper examines the experiences of parents of deaf and hard of hearing children related to the decision-making process about the cochlear implant, as well as their satisfaction with the outcomes of cochlear implantation. The research was carried out on the sample of 77 examinees of both sexes whose children are rehabilitated at “Children’s House” at the Clinical Hospital Centre in Belgrade, as well at schools for deaf and hard of hearing children in Kragujevac, Subotica and Niš. The questionnaire entitled Children with Cochlear Implants: Parental Perspectives was used for the purpose of the research. The results of the research indicate that parents had moderate difficulties in the process of deciding on cochlear implantation and that they were relatively satisfied with the outcome of the implantation. The age of children and the age at which the cochlear implantation has been performed are not related to the process of deciding on cochlear implantation, although this variable correlates with the contentment with the outcome of the implantation
Prepoznavanje emocija i afektivnih stavova kod dece sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću
Get PDFBackground/Aim. Children with attention-deficit hyperactivity disorder (ADHD) show lower degree of recognition of their own emotions and greater behavioral difficulties than children who do not have this disorder. This also affects the recognition of other people's emotions that are expressed not only by their language content, but also by their facial expression and the way they express the emotional message through speech. Most research in this area focuses on recognizing emotions based on facial expressions rather than on emotions in speech. The aim of this study was to examine how children with ADHD recognize emotions in speech (joy, anger, fear, sadness) and affective attitudes (threat and commandment) in relation to children of typical development. Methods. The study included 31 children with ADHD and 29 typical developmental children aged 6 to 13. To assess the ability to recognize emotions and affective attitudes, a corpus of Speech Emotional Expression and Attitudes (Govorna emocionalna ekspresija i stavovi – GEES, in Serbian) was used. This corpus included sentences that expressed emotions of anger, joy, fear, and sadness, and of affective attitudes, threat and command.Deca sa poremećajem pažnje i hipe-raktivnošću (ADHD) pokazuju slabije prepoznavanje sopstvenih emocija i veće ispoljavanje teškoća u ponašanju od dece koja nemaju tu smetnju. Samim tim je pogođeno i prepoznavanje tuđih emocija koje se ispoljavaju ne samo jezičkim sadržajem već i izrazom lica i načinom izražavanja emotivne poruke govorom. Cilj ovog istraživanja je bio da se ispita kako deca sa ADHD prepoznaju emocije u go-voru (radost, ljutnju, strah, tugu) i afektivne stavove (pretnju i zapovest) u odnosu na decu sa tipičnim razvo-jem. Većina istraživanja iz ove oblasti fokusirana je na prepoznavanje emocija na osnovu izraza lica, a ne na os-novu emocija u govoru. Metode. Istraživanje je obuhvati-lo 31 dete sa ADHD i 29 dece sa tipičnim razvojem uzras-ta od 6 do 13 godina. Za procenu sposobnosti prepoz-navanja emocija i afektivnih stavova korišćen je korpus za procenu Govorne emocionalne ekspresije i stavova (GEES). U tom korpusu su bile rečenice koje su izražavale emocije ljutnje, radosti, straha i tuge, a od afektivnih stavova pretnju i zapovest. Rezultati. Deca sa ADHD imala su lošije prepoznavanje emocija i afektivnih stavova u govoru u odnosu na decu sa tipičnim razvojem (t = 8.81; p = 0.000). Radost je bila jedina emocija gde nije utvrđena statistički značajna razlika. Za druge emocije i afektivne stavove utvrđene su statistički značajne razlike (p < 0.01). Utvrđena je statistički značajna povezanost između uzrasta i prepoznavanja emocija i afektivnih stavova u obe grupe, ali je ta povezanost bila izraženija kod dece sa tipičnim razvojem. Zaključak. Rezultati istraživanja su dali važne pokazatelje o percepciji emocija i afektivnih stavova u govoru kod dece sa ADHD. Ovi rezultati su veoma bitni za osmišljavanje terapijskih procedura, posebno u razvoju strategija za modeliranje ponašanja dece sa ADHD
Hearing quality self-assessment of personal music device users
No full textПерсонални музички уређаји су део свакодневнице младих људи. Ови уређаји им омогућавају да слушају музику у различитим ситуацијама, и да при томе не утичу и не ометају људе из околине. Ипак, у великом броју случајева музика је подешена на високе нивое интензитета звука који могу бити веома штетни по слух. Из тог разлога, циљ овог истраживања био је утврђивање нивоа квалитета слуха ових корисника на основу њихове самопроцене.
Узорак је чинило 135 испитаника, старости од 18 до 30 година. Истраживање је спроведено у периоду од јуна до августа 2021. године. Услед глобалне пандемије изазване вирусом SaRS COV-2, анкета је постављена онлајн у студентским Фејсбук групама. За ово истраживање, направљен је посебан инструмент са циљем да поред општих демографских података прикупи и податке о квалитету слуха на основу самопроцене испитаника.
Резултати, добијени ANOVA анализом, су показали да услед недостатка статистичке значајности не постоји разлика у самопроцени квалитета слуха у односу на варијабле: пол, узраст, тип уређаја и тип слушалица које испитаници користе. Односно, ово истраживање је указало на то да ове варијабле нису утицале на то како ће испитаници оценити квалитет свог слуха. Такође, резултати су показали да испитаници који користе персоналне музичке уређаје не процењују свој слух као лош.
Иако резултати овог, и многих других истраживања, указују на то да коришћење персоналних музичких уређаја не утиче на самопроцену слуха корисника даља истраживања су свакако потребна.Personal music devices are part of the everyday life of young adults. These devices allow them to listen to music in different situations, in which they don’t affect or disrupt people around them. However, in a large number of cases, the music is set to high levels of sound intensity, which can be very harmful to one’s hearing. For this very reason, the goal of this research was to determine the level of hearing quality of these users based on their self-assessment.
The sample consisted of 135 respondents, aged 18-30 years of age. The research was conducted during the period from June to August 2021. Due to the global pandemic caused by the SARS COV-2 virus, the survey was set online in the student Facebook groups. For the research, a special instrument has been made with the aim of gathering data on hearing quality based on the self-assessment of the respondents, in addition to general demographic data.
The ANOVA analysis have shown that, due to the lack of statistical significance, a correlation doesn’t exist between self-assessment of hearing quality and the following variables: gender, age, device type and type of headphones used by respondents. Likewise, this research indicated that these variables didn’t affect on how respondents would assess the quality of their hearing. The results showed that respondents who use personal music devices don’t estimate their hearing as bad.
Although the results of this, and many other researches, indicate that the use of personal music devices does not affect our hearing, further studies are certainly necessary
Pažnja, samoregulacija i adaptivne veštine kod osoba sa intelektualnom ometenošću
No full textољна пажња подразумева осетљивост за пријем и активно тражење сигнала, давање приоритета одређеном типу садржаја и дистрибуцију капацитета пажње на више различитих начина. Вештине и стратегије саморегулације су важне за остварење свакодневних активности и дугорочних циљева како за особе са интелектуалном ометеношћу (ИО), тако и за особе типичне популације (ТП). Нижи ниво саморегулације може да утиче на остварење социјалних односа и академског успеха. Адаптивне вештине омогућавају прилагођавање захтевима окружења, бригу о себи и остваривање социјалних односа. Деле се на социјалне, концептуалне и практичне. Присуство проблема у понашању у значајној мери омета усвајање нових адаптивних вештина и негативно утиче на интеракцију са окружењем.
Циљ овог рада је да се увидом у доступну литературу издвоје и прикажу истраживања односа пажње, саморегулације и адаптивних вештина код особа са ИО.
Увид у доступну литературу је извршен претраживањем електронскe базe података: Scholar. Прегледом истраживања су обухваћене студије у чијем фокусу се налазе особе са ИО, као и особе ТП како би се поређењем налаза резултата истраживања, издвојиле специфичности односа феномена пажње, саморегулације и адаптивних вештина код особа са ИО.
На основу анализе објављених студија обухваћених овим радом може се закључити да су вештине саморегулације и адаптивне вештине повезане са пажњом. У популацији особа са ИО већина има проблеме вољне пажње. Особе које припадају овој популацији у поређењу са ТП имају тешкоће у области саморегулације и социјалних вештина. Такође нижи скор на процени адаптивних вештина повезан је са већом учесталошћу проблематичног понашања.Voluntary attention involves sensitivity to receiving and actively searching for signals, giving priority to a particular type of content, and distributing attention capacity in a number of different ways. Self-regulation skills and strategies are important for achieving daily activities and long-term goals for both people with intellectual disabilities (ID) and people of the typical population (TP). A lower level of self-regulation can affect the achievement of social relations and academic success. Adaptive skills enable adaptation to the requirements of the environment, self-care and the realization of social relations. They are divided into social, conceptual and practical. The presence of behavioral problems significantly hinders the acquisition of new adaptive skills and negatively affects the interaction with the environment.
The aim of this paper is to look at the available literature to single out and present research on the relationship between attention, self-regulation and adaptive skills in people with ID.
Insight into the available literature was performed by searching the electronic database: Scholar. The review of the study included studies focusing on people with ID, as well as people of the TP, in order to compare the findings of the research, to highlight the specifics of the relationship of attention, self-regulation and adaptive skills in people with ID.
Based on the analysis of published studies included in this paper, it can be concluded that self-regulation skills and adaptive skills are related to attention. In the population of persons with ID, the majority have problems of voluntary attention. Persons belonging to this population have difficulties in the area of self-regulation and social skills compared to persons of the TP. Also, a lower score on the assessment of adaptive skills is associated with a higher frequency of problematic behavior
Awareness of vocal professionals about voice disorders
No full textУвод: Професионално ангажовање гласа подразумева високо специјализовану људску делатност која изискује оптимално функционисање како биолошких, тако и психолошких и социјалних фактора. Оно што појединце класификује као вокалне професионалце јесте чињеница да им глас омогућава успешно бављање послом. У ову групу спадају наставници, свештеници, адвокати, трговци, аукционари, медицинско особље и многи други. За многе од њих брига и правилно коришћење гласа никада не постану проблем. За друге гласовни поремећај може формирати стварне или умишљане претње.
Циљ: Циљ истраживања је да се утврди у којој мери су вокални професионалци информисани о поремећајима гласа и говора уз посебан осврт на испитивање разлика у информисаности у односу на пол, узраст, место становања, пушачки статус, музичко образовање, постојање проблема са гласом и укљученост у логопедски третман.
Метод: У истраживању је учествовало 50 испитаника. У сврху анализе нивоа информисаности опште популације о поремећајима гласа примењен је метод неексперименталног истраживања на основу узорка – анкетирање испитаника. У истраживању је коришћен Упитник о вокалној хигијени. Испитаници су имали задатак да одговоре на 33 питања о вокалној хигијени заокруживањем једног од три понуђена одговора (тачно, не знам и није тачно). Осим Упитника о вокалној хигијени испитаници су попуњавали упитник о социодемографским карактеристикама опште популације (пол, старост, место становања, пушачки статус, похађање музичке школе, постојање проблема са гласом и укљученост у логопедски третман).
Резултати: Резултатима је утврђено је у којој мери су вокални професионалци информисани о поремећајима гласа. За приказивање резултата коришћене су мере дескриптивне статистике. На основу приказаних резултатa и применом одговарајућих статистичких метода постављене хипотезе су или прихваћене или одбачене. Резултати нашег истраживања су показали да је информисаност вокалних професионалаца о поремећајима гласа на задовољавајућем нивоу.
Закључак: Наши испитаници су довољно информисани о поремећајима гласа. Ипак, како су у питању особе које се интензивно служе гласом у сврху обављања професионалне активности било би добро да је та информисаност још већа. Добијени резултати у нашем истраживању се не могу генерализовати на целу популацију у Републици Србији јер је овим истраживањем обухваћен мали број испитаника.Introduction: Professional engagement of the voice implies highly specialized human activity that requires optimal functioning of both biological and psychological and social factors. What classifies individuals as vocal professionals is the fact that the voice enables them to do business successfully. This group includes teachers, priests, lawyers, traders, auctioneers, medical staff and many others. For many of them, caring and using their voice correctly never becomes a problem. For others, voice disorder can form real or imagined threats.
Objective: The aim of the research is to determine the extent to which vocal professionals are informed about voice and speech disorders with special reference to examining differences in information in relation to gender, age, place of residence, smoking status, music education, voice problems and involvement in speech therapy treatment.
Method: 50 respondents participated in the research. In order to analyze the level of information of the general population about voice disorders, the method of non-experimental research based on a sample was applied - surveying the respondents. The Vocal Hygiene Questionnaire was used in the research. Respondents were asked to answer 33 questions about vocal hygiene by checking one of the three offered answers (true, I don’t know and not true). In addition to the Vocal Hygiene Questionnaire, respondents completed a questionnaire on the sociodemographic characteristics of the general population (gender, age, place of residence, smoking status, attending music school, existence of voice problems and involvement in speech therapy).
Results: The results determined the extent to which vocal professionals were informed about voice disorders. Descriptive statistics measures were used to present the results. Based on the presented results and the application of appropriate statistical methods, the set hypotheses were either accepted or rejected. The results of our research showed that the information of vocal professionals about voice disorders is at a satisfactory level.
Conclusion: Our respondents are sufficiently informed about voice disorders. However, as these are people who intensively use their voice for the purpose of performing professional activities, it would be good if this information was even higher. The obtained results in our research cannot be generalized to the entire population in the Republic of Serbia because this research included a small number of respondents
Influence of harmful noxa on voice quality
No full textЉудски глас је саставни део наше свакодневице. Брига о гласу захтева познавање специфичних анатомских и физиолошких промена, као и ефеката општег раста и сазревања на вокални механизам. Глас као значајна компонента комуникације има карактеристике које пружају неке информације о говорнику, попут старости и пола, али и суптилније информације, попут темперамента, намере, осећања или расположења.
Основне карактеристике гласа су: висина, интензитет и боја. У зависности од брзине вибрације гласних жица, производи се јачи или тиши глас, и виши или нижи, у зависности од њихове напетости и дужине. Квалитетан, пријатан глас помаже слушаоцима да се усредсреде на оно што чују и са задовољством слушају звучника. Непријатан глас омета комуникацију и може фрустрирати и говорника и слушаоца (Ђоковић и сар., 2019).
Инфекција и алергије, утицај штетних нокси, честе су појаве, а лечење ових стања мора бити прилагођено кориснику гласа због потенцијалних нежељених ефеката неких лекова и императивних захтева пацијента (Spiegel, Sataloff, Emerich, 1997).
Циљ овог рада је утврдити утицај штетних нокси на квалитет гласа, на основу досадашњих истраживања која су се бавила овом темом. Подаци су прикупљени претраживањем сајтова за научне радове, интернет база и књига. Прикупљени подаци су даље анализирани и представљени у раду.The human voice is an integral part of our daily lives. Voice care requires knowledge of specific anatomical and physiological changes, as well as the effects of general growth and maturation on the vocal mechanism. Voice as a significant component of communication has characteristics that provide some information about the speaker, such as age and gender, but also more subtle information, such as temperament, intention, feelings or mood. The basic characteristics of the voice are: pitch, intensity and color. Depending on the vibration speed of the vocal cords, a louder or quieter voice is produced, and higher or lower, depending on their tension and length.
A quality, pleasant voice helps listeners focus on what they hear and enjoy listening to the speakers. An unpleasant voice interferes with communication and can frustrate both the speaker and the listener (Djokovic et al., 2019). Infections and allergies, the impact of harmful noxa, are common, and the treatment of these conditions must be tailored to the user of the voice due to the potential side effects of some drugs and the patient's imperative requirements (Spiegel, Sataloff, Emerich, 1997).
The aim of this paper is to determine the impact of harmful noxa on voice quality, based on previous research that has dealt with this topic. Data were collected by searching sites for scientific papers, internet databases and books. The collected data were further analyzed and presented in the paper