Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Navike u ishrani kod osoba s poremećajem iz spektra autizma
No full textЗдраве навике у исхрани су један од есенцијалних фактора адекватног развијања детета. Оне се формирају од најранијег узраста, усавршавају се и трају током живота. Развој ових навика код деце типичног развоја пролази кроз одређене фазе и при томе се и родитељи и дете сусрећу са новим изазовима, које у извесном временском периоду превазилазе.
Код деце с поремећајем из спектра аутизма, овај процес има идентичне фазе, али се јављају изазови који могу да перзистирају током читавог живота. Тада настаје стрес и исфрустрираност, како за децу са поремећајем из спектра аутизма, тако и за њихове родитеље. Циљ овог рада је да се прегледом доступне литературе издвоје и анализирају радови чији су предмет истраживања навике и проблеми у исхрани код деце и одраслих са поремећајем из спектра аутизма, као и интервенције којим се успешно делује на те проблеме. Претрага литературе вршена је уз помоћ Google Scholar-а.
Добијени резултати показују да мајке деце са поремећајем из спектра аутизма пријављују потешкоће, које се најчешће односе на избегавање хране због текстуре, амбалаже, укуса, мириса или пак на приврженост намирницама које нису довољно хранљиве. Узрок томе су и проблеми сензорне обраде, проблеми са гастроинтестиналним трактом, али и околина која може поспешити или умањити ове потешкоће. Са потешкоћама се перзистентно суочавају и одрасле особе са поремећајем из спектра аутизма, иако неке од њих успевају да их превазиђу уз помоћ породице, пријатеља или процеса осамостаљивања. Такође, у раду је приказан и одређен број интервенција које су се показале као успешне у побољшању исхране код деце са поремећајем из спектра аутизма, као што су обуке родитеља, EAT UP интервенција и метод давања низа јасних инструкција за које постоји висока вероватноћа да ће их испитаник реализовати. Благовремено откривање тешкоћа у храњењу и разлога који до тих тешкоћа доводе, могу омогућити да родитељи и стручњаци заједно дођу до најоптималнијег решења, које неће бити стресно ни по дете ни по мајку, односно особу која о детету брине и која га храни.Healthy eating habits is one of the most important factors in child’s development. These habits are formed in toddlerhood and last a lifetime. Development of these habits in typically developing children undergoes different phases, each bringing new challenges to children and their parents.
In children with autism, this process has these identical phases, but additional challenges are met that can last their whole lifetime. When children with autism and their parents are unable to overcome such challenges they grow frustrated and stressed. The aim of this work is to, through available resources, specify and analyze the researches on eating habits and problems in children and adults with autism spectrum disorder, as well as the intervention that can successfully help in dealing with these issues. Google Scholar was used to search for the appropriate research papers.
Final results show that the mothers of children with autism report difficulties, most frequently in the children’ avoidance of certain foods due to their texture, packaging, taste or smell, and in children’ choice of foods with poor nutritional qualities. Some of the main causes for these difficulties are sensory experiences of food, problems with gastrointestinal tract, as well as the environment, which can either reinforce of weaken these difficulties. Similar difficulties are also encountered by adults with autism, although some of them manage to overcome them with the help of their families, friends, and individualization. In addition to this, this work depicts a number of interventions that proved successful in the promotion of healthy eating habits in children with autism spectrum disorder, such as appropriate training of parents, EAT UP intervention and giving high-probability instructional sequence. Timely discovery of eating difficulties enable parents and experts to find the most suitable solutions that will not be too stressful for the child or the mother, or the caretaker
Neke karakteristike fonološke svesnosti i egzekutivnih funkcija kod dece predškolskog uzrasta
No full textЦиљ истраживања је утврђивање нивоа развијености фонолошке свесности као и нивоа развијености егзекутивних функција. Истраживањем је обухваћено 15 деце типичног развоја која су у тренутку испитивања похађала припремни предшколски програм. Испитивани узорак обухватио је децу оба пола (5 односно 33,3% дечака и 10 односно 66,7% девојчица) узраста од 6-7 година (АS=6,68;SD=0,332). Истраживање је спроведено током маја и јуна месеца 2021. године у предшколској установи „Пчелица“ у Сремској Митровици.
За процену фонолошке свесности, примењен је „ФОНТ тест“ (Суботић, 2011), док су за процену егзекутивних функција примењени задаци из „Протокола за процену едукативних потенцијала деце са сметњама у развоју“ (ФАСПЕР, 2015).
Резултати процене фонолошке свесности показују генерално високо постигнуће на следећим типовима задатака: спајање слогова(95,5% успешности), идентификовање почетног фонема (91,11% успешности) и слоговна сегментација (90% успешности).
Затим следе препознавање риме (96,6% успешности), идентификовање завршног фонема (76,6% успешности), фонемска супституција (63,3% успешности) и фонемска сегментација (62,16% успешности), која за децу представљају „лакши“ тип задатка, чему говори у прилог просечан број остварених поена. Поредећи успешност дечака и девојчица, на задацима фонолошке свесности, утврђене су статистички значајне разлике из два од осам субтестова: елиминација почетног фонема и фонемска супституција почетног фонема. Боље постигнуће на субтесту елиминација почетног фонема остварују девојчице (AS=3,20) него дечаци (AS=0,20). На субтесту фонемска супституција почетног фонема, девојчице остварују бољи резултат у односу на дечаке (AS=2,00). Испитивањем је утврђено да нема статистички значајних разлика у успешности на задацима фонолошке свесности у односу на узраст деце (p<0,05).Резултати процене егзекутивних функција показују да су најтежи задаци за децу инхибиторна контрола са 45% успешности и радна меморија са 55% успешности.
Поредећи успешност дечака и девојчица, утврђене су статистички значајне разлике у односу на пол на једном од 5 субтестова: когнитивна флексибилност. Више вредности на овом субтесту постижу девојчице (AS=6,40) него дечаци (AS=4,40). Испитивањем је утврђено да не постоје статистички значајне разлике ни на једном од 5 субтестова у односу на узраст деце (p<0,05).The aim of the research is to determine the level of development of phonological awareness as well as the level of the development of executive functions. The research included 15 children of typical development who were attending the preparatory preschool program at the time of the examination. The sample included children of both sexes (5 actually 33,3% of boys and 10 actually 66,7% of girls), ages 6-7 years (АS=6,68;SD=0,332).
The research was conducted during May and June 2021 in the preschool institution “Pčelica” in Sremska Mitrovica.
For the assessment of phonological awareness, a revised “FONT” test (Subotić, 2011) was applied, while for the assessment of executive functions, the tasks from the protocol for the assessment of the educational potentials of children with disabilities were applied (FASPER, 2015). The results of the phonological awareness assessment show a generally high achievement on the following types of tasks: merging syllables (95,5 % of success rate), identification of the initial phoneme (91,11% of success rate) and syllabic segmentation (90,00% of success rate). Then,rhyme recognition (96,6% of success rate), identification of the final phoneme (76,6% of success rate), phonemic substitution (63,3% of success rate) and phonemic segmentation (62,16% of success rate), that for children was an easier type of task, which is supported by the average number of scored points. Comparing the performance of boys and girls on phonological awareness tasks, statistically significant differences were found from two of the eight subtests: elimination of the initial phoneme and phonemic substitution of the initial phoneme. Girls achieve better resulst on the elimination of the initial phoneme subtest (AS=3,20) than the boys(AS=0,20). On the subtest phonemic sThe study found that there are no statistically significant differences in performance on phonological awareness tasks in relation to the age of children (p<0,05).
When analyzing the resulst of achievements in the assessment of executive functions through “The protocol for assessing the educational potential of children with disabilities”, it was shown that there were no tasks with a success rate of over 90%). The most difficult tasks were inhibitory control with 45% of success rate and working memory with 55% of success rate. Comparing the performance of boys and girls, it was found that statistically significant differences in relation to gender were noticeable on one of the 5 subtests: cognitive flexibility. More values on this subtest are achieved by girls (AS=6,40) than boys (AS=4,40).
The study found that there are no statistically significant differences in any of the 5 subtests in relation to the age of children (p<0,05)
Efekti logopedskog tretmana dece sa poremećajima u govorno-jezičkom razvoju
No full textГоворно-језичке поремећаје карактерише оштећење типичних образаца стицања језичке структуре, које се уочава још у раним стадијумима развоја. Оштећење се постепено смањује са узрастом детета, иако се неки дефицити уочавају и у одраслом добу. Развојни поремећај артикулације гласова је поремећај изговора гласова у детета/особе са нормалним физиолошким слухом, нормалном инервацијом говорних органа, нормалним интелектуалним способностима и нормалном развијеношћу осталих језичких способности. Термин развојни фонолошки поремећаји указује на групу језичких поремећаја код деце који се испољавају употребом абнормалних обрзаца у изговору и опште интелигибилности говора. Фонолошки поремећаји укључују сметње у учењу и употреби гласова у говорењу, читању и спеловању. Језички поремећаји код деце карактеришу се успореним или поремећеним језичким развојем.
Циљеви овог истраживања су: да се утврдити ефекат логопедског третмана код деце са говорно-језичким поремећајима и да се утврде разлике успешности третман код различитих говорно-језичких поремећаја.
Узорак је чинило 10 деце подељена у две групе – пет испитаника са артикулационим поремећајима (ф80.0) предшколског узраста и пет испитаника са развојном дисфазијом (кашњењм у говорно-језичком развоју (ф80.1; ф80.2)) узраста од пет година.
У истраживању је коришћен Тест за испитивање говорне развијености (Смиљка Васић), Глобални артикулациони тест, Тест за испитивање разликовања фонема (Костић Ђ., Владисављевић С., Поповић М., 1983) и Граматика малишана (С. Владисављевић).
Резултати показују да су боља постигнућа деце из обе групе (и са дислалија и са СЈП) на свим тестовима након третмана у односу на резултате које су постигли пре почетка третмана.Speech-language disorders are characterized by impairment of typical patterns of language structure acquisition, which is observed even in the early stages of development. The impairment gradually decreases with the age of the child, although some deficits are also observed in adulthood. Dyslalia is a disorder of voice pronunciation in a child/person with normal physiological hearing, normal innervation of speech organs, normal intellectual abilities and normal development of the language abilities. The term, developmental phonological disorders, refers to a group of language disorders in the children that are manifested by the use of abnormal patterns in pronunciation and general speech intelligibility. Phonological disturbances include impairments in learning and the use of voices in speaking, reading and spelling. Language disorders in children are characterized by slow or impaired language development.
The objectives of this study are: to assess the effect of speech therapy treatment in children with speech and language disorders and to determine the differences in the success of treatment in different speech and language disorders.
The sample consisted of 10 children divided into two groups-five subjects with articulatory disorders (f80.0) of preschool age and five subjects with developmental dysphasia (delay in speech-language development (f80.1; f80.2)) aged five years.
The research used The Speech development test (Smiljka Vasić), The Global articulation test, The Phoneme difference test (Kostić, Đ., Vladisavljević, S., Popović, M., 1983) and The Grammar of children (S. Vladisavljević).
The results show that the results of children from both groups (both with dyslalia and with a specific language disorder) are better on all tests after the treatment compared to the results achieved before the start of the treatment
Stres u porodicama dece sa razvojnim smetnjama i poremećajima
No full textУ раду је приказан преглед доступних радова и литературе која се бави проучавањем стреса у породицама деце са развојним сметњама и поремећајима, његовим превазилажењем, као и улогом стручњака у том процесу. Основна питања била су: како одредити појам породице, које су разлике између функционалне и дисфункционалне породице, како породице реагују на долазак детета са развојном сметњом или поремећајем, шта је то стрес, шта је породични стрес, који су његови извори, начини манифестовања и превладавања. Такође, у раду је извршен преглед литературе која говори о стручњацима и облицима подршке који долазе из различтих система и установа (здравствене, васпитно-образовне и социјалне). Приказане су позитивне стране деловања стручњака у овој области, програми и ефикасне технике. Познавајући проблем стреса у оваквим ситуацијама и доступне мере подршке и помоћи, могуће је одабрати најадекватније и пружити их свим члановима породице, чиме се обезбеђује превладавање стреса, његове последице се своде на минимум а квалитет живота породице достиже виши ниво.The paper analyzes the literature that deals with the study of stress in the families of children with developmental disorders and other disorders, its overcoming, as well as the role of experts in this process. The basic questions were: how to define the concept of family, what are the differences between a functional and dysfunctional family, how do families react to the arrival of a child with a developmental disorder or other disorder, what is stress, what is family stress, what are its sources, ways of manifesting and overcoming . Also, the paper reviews the literature that talks about experts and forms of support that come from different systems and institutions (health, educational and social). The positive aspects of the actions of these experts are presented. Knowing the problem of stress in such situations and available support and assistance measures, it is possible to choose the most adequate and provide them to all family members, which ensures overcoming stress, its consequences are minimized and the quality of life of the whole family reaches a higher level
Upotreba asistivne tehnologije kod osoba sa ometenošću
No full textАсистивна технологија представља било који предмет, део опреме или систем производа, било да је комерционално набављен, модификован или прилагођен, а који се користи за повећање, одржавање или побољшавање функционалних способности појединаца са инвалидитетом.
Циљ рада је да се прегледом доступне литературе представи примена асистивне технологије код различитих облика ометености.
Преглед доступне и релевантне литературе извршен је претраживањем електронских база података Google Scholar и Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (КоБСОН). Фокус је био на радовима у којима је описана употреба асистивне технологије код најчешћих облика ометености.
Показало се да циљеве које особе са ометеношћу желе да постигну, као што су једнакост у раду, образовању или социјална интеракција, најбоље могу да постигну уз помоћ асистивне технологије. Поред тога, асистивна технологија може допринети самосталности особа са ометеношћу, што представља и један од најважнијих циљева специјалне едукације и рехабилитације.
Доступна литература упућује на то да постоји обиман број уређаја асистивне технологије намењен особама са ометеношћу али ограничење још увек представља доступност истих, најчешће због финансијских ограничења или недостатка обуке за коришћење уређаја.Assistive technology is any item, piece of equipment or product system, whether commercially procured, modified or adapted, that is used to increase, maintain or improve the functional abilities of individuals with disabilities.
The aim of this paper is to present the application of assistive technology in various forms of disability by reviewing the available literature.
A review of available and relevant literature was performed by searching the electronic databases of Google Scholar, the Consortium of Libraries of Serbia for Unified Procurement (KoBSON). The focus was on papers describing the use of assistive technology in the most common forms of disability.
It has been shown that the goals that people with disabilities want to achieve, such as equality in work, education or social interaction, can best be achieved with the help of assistive technology. In addition, assistive technology can contribute to the independence of people with disabilities, which is one of the most important goals of special education and rehabilitation.
The available literature suggests that there is a large number of assistive technology devices for people with disabilities, but the limitation is still their availability, most often due to financial constraints or lack of training in the use of the device
Primena modela razvojnih prednosti u prevenciji problema ponašanja
No full textИмајући у виду промене и бројне изазове који карактеришу живот у савременом, модерном добу и знајући да деца и млади представљају узрасно и развојно специфичну категорију становништва, те да је повећавање, усложњавање и појава нових обележја проблема у понашању одлика живота данашњице, намеће се логично питање шта можемо да урадимо да помогнемо деци и младима да достигну здраве, позитивне развојне исходе. Услед неуспеха ранијих стратегија, новији концепти своју пажњу усмерили су на позитивне стране личности.
На овај начин настао је Модел развојних предности, чију полазну тачку представља Парадигма позитивног развоја деце и младих. Модел развојних предности сматра да свака млада особа поседују позитивне стране, те да јој је потребна помоћ у њиховом идентификовању, оснаживању и коришћењу као најснажнијег ресурса. Такође снаге које поседује окружење младе особе, односно породица, вршњачка група, школа и заједница су веома драгоцене. Модел обједињује превентивне и промотивне интервенције и наглашава значај заједништва и слоге у постизању друштвено значајних циљева, а позитиван развој деце и младих је свакако један од њих. Главни фокус овог рада биће представљање Модела развојних предности, кроз приказ његове теоријске, истраживачке и практичне заснованости, у циљу доношења закључака о његовој ефективности и повезаности са проблемима у понашању са једне стране, и позитивним понашањима са друге стране.Having in mind the changes and numerous challenges that characterize life in the modern age and knowing that children and young people represent an age and developmentally specific category of the population, and that the increase, complication and emergence of new characteristics of behavioral problems is a feature in today's life, a logical question arises whether we can do something to help children and young people achieve healthy, positive developmental outcomes.
Due to the failure of previous strategies, newer concepts have turned their attention to the positive sides of personality. In this way, the Developmental Assets Model was created, whose starting point is the Positive Youth Development. Developmental Assets Model considers that every young person has positive sides and ultimately needs assistance in identifying, empowering and using them as the strongest resource. Also, the strengths of the young person's environment, like family, peer group, school and community are very valuable. The model combines preventive and promotional interventions and emphasizes the importance of togetherness and harmony in achieving socially significant goals, and the positive development of children and youth is certainly one of them. The main focus of this paper will be the presentation of the Developmental Assets Model, through the presentation of its research, theoretical and practical basis, in order to draw conclusions about its effectiveness and connection to behavioral problems on the one hand, and positive behaviors on the other
Čitanje kod osoba sa Daunovim sindromom
No full textДаунов синдром (ДС) најчешће је узрокован тризомијом хромозома 21, много ређе присутни су мозаични облик и транслокација. Фенотипске карактеристике варирају код особа са ДС. Карактеришу га, интелектуална ометеност која се креће од лаке до тешке, при чему се најчешће јавља умерена интелектуална ометеност.
Социјалне вештне су често високо развијене у односу на когнитивне сметње. Као подручје сметњи наводе се академске вештине које укључују вештине читања, писања и математичке вештине. Вештине читања у великој мери одређују успешност у усвајању знања у свим образовним доменима. Читање је комплексан процес који обухвата декодирање и разумевање писаног говора.
Циљ овог рада је да се прикажу карактеристике вештине читања код особа са
ДС.
Анализом одабраних истраживања утврђено је да су особе са ДС успешније у читању речи у односу на читање бесмислених речи. Приликом читања ослањају се на визуелно препознавање целе речи. Разумевање читања повезано је са језичким способностима и познавањем значења речи, могућношћу обраде и задржавања реченица у радној меморији и способношћу закључивања током читања. Откривено је да су најважнији предиктори вештина читања фонолошка свесност и радна меморија. Описане су најчешће тешкоће у читању, као и вештине читања које представљају област потенцијала код ове популације. Указано је на значај интегрисаног приступа школовању ове деце. Утврђено је да похађање редовне школе стимулише децу да стекну више академских вештина. Описане су различите интервенције и указано је на њихов значај за развој вештина читања, при чему се посебан значај даје улози родитеља. Интервенције спроведене на структурисан начин побољшавају вештине читања код деце са ДС.Down syndrome (DS) is most often caused by trisomy of chromosome 21, while
translocation and mosaic form are rare. Phenotypic characteristics vary in people with DS. It is characterized by intellectual disability, which ranges from mild to severe, with the most common being public moderate intellectual disability. Social abilities are often highly developed in relation to cognitive impairments. Academic skills that include reading, writing, and math skills are listed as areas of difficulty. Reading skills largely determine the success in the acquisition of knowledge in all educational domains. Reading is a complex process that involves decoding and understanding written speech.
The aim of this paper is to present the characteristics of reading skills in people
with DS.
The analysis of selected research found that people with DS are more successful in reading words compared to reading meaningless words. When they read, they rely on the visual recognition of the whole word. Comprehension of reading is related to language skills and knowledge of the meaning of words, the ability to process and retain sentences in working memory and the ability to reason while reading. Phonological awareness and working memory have been found to be the most important predictors of reading skills. The most common reading difficulties are described, as well as reading skills that represent an area of potential in this population. The importance of an integrated approach to the education of these children was pointed out. It has been determined that attending a regular school stimulates children to acquire more academic skills. Different interventions are described and their importance for the development of reading skills is pointed out, with special importance given to the role of parents. Interventions conducted in a structured way improve reading skills in children with DS
Kvalitet života i fizičke aktivnosti osoba sa oštećenjem vida
No full textПојам оштећење представља било какав губитак или абнормалност психолошке, физиолошке или анатомске структуре или функције. Постоје различити приступи у дефинисању оштећења вида. Медицински приступ се базира само на утврђивању врсте и степена оштећења вида. Сврха бихевиоралне/функционалне дефиниција je да превазиђе ове недостатке и она се користи у практичном раду са слепим и слабовидим особама при њиховој адаптацији и рехабилитацији.
Физичка активност се може дефинисати као свако телесно кретање које настаје посредством скелетне мускулатуре и доводи до повећане потрошње енергије.
Светска здравствена организација (у даљем тексту СЗО) квалитет живота дефинише као ,,личну перцепцију сопственог начина живота у контексту културе, система вредности, тежњи, изгледа за будућност, стандарда и интереса“ (стр. 1405). Према СЗО концепт квалитет живота се може сагледати кроз шест домена: физички; психички; социјалне релације; ниво независности; окружење и духовност, религиозност и лична уверења.
Стање видних функција (оштрина вида, видно поље, колорни вид, бинокуларни вид, осетљивост на контраст) може да утиче на сваки од домена квалитета живота, што значи да оштећење вида може да има негативан утицај на квалитет живота генерално.
Утицај физичких активности на квалитет живота особa са оштећењем вида је позитиван. Упражњавањем физичких активности особе са оштећењем вида су у бољој позицији да у потпуности задовоље све домене квалитета живота.The term impairment represents any loss or abnormality of psychological, physiological or anatomical structure or function. There are different approaches in defining visual impairment. The medical approach is based only on determining the type and degree of the impairment. Goal of functional or behavioral definition is to overcome these shortcomings and it is used in practical work with blind and partially sighted people in their adaptation and rehabilitation.
Physical activity can be defined as any body movement that occurs through skeletal musculature and leads to increased energy expenditure.
The World Health Organization (later in text WHO) defines quality of life as "an
individual's perception of their position in life in the context of the culture and value systems in which they live and in relation to their goals, expectations, standards and concerns."
According to the WHO, the concept of quality of life can be divided into six domains: physical; psychological; social relations; independence level; environment and spirituality, religion and personal beliefs.
The state of visual functions (visual acuity, visual field, color vision, binocular vision, contrast sensitivity) affects each domain quality of life, which means visual impairment has a significant negative impact on quality of life.
There has been found a positive impact of physical activity on the quality of life of people with visual impairment. By practising physical activities, people with visual impairment have better chance to fully satisfy every domain of quality of life
Komunikacione sposobnosti osoba s Daunovim sindromom
No full textДаунов синдром спада у једну од најчешћих хромозомских аберација. Јавља се без обзира на пол, узраст, расу или етничку припадност. Особама са Дауновим синдромом интелектуално функционисање је најчешће испод просека, на нивоу умерене интелектуалне ометености. Поред овога их карактеришу специфичне црте лица и дефицит у социјалним, практичним и концептуалним адаптивним вештинама. Циљ рада је упознавање са специфичностима комуникационих способности особа са Дауновим синдромом. Преглед доступне и релевантне литературе је извршен претраживањем електронских база као и укуцавањем кључних речи. Област комуникације је једна од најслабијих способности особа са Дауновим синдромом. Због својих коморбидних стања имају специфичан развој говора, који одступа од типичног развоја што има за последицу смањену социјалну интеракцију, иако се сматра да је социјализација њихова јача страна. Рецептивни говор им је бољe развијен од експресивног. Вокабулар особа са ИО је оскуднији од особа типичног развоја.
Реченице су краће, мањег обима и једноставније посебно у домену логичког изражавања.
Садржаји реченица су конкретнији и више су фокусиране на свакодневне животне ситуације. Са раном интервенцијом треба кренути што пре и изабрати најадекватнију за конкретно дете, јер свака интервенција третира комуникационе вештине на различите начине, те је важно уочити која од њих је најбоља за постизање највишег нивоа комуникационих вештина.Down syndrome is result of one of the most common chromosomal aberrations. It can occur regardless of gender, age, race or ethnicity. Persons with Down syndrome intellectual functioning is bellow average, mostly at the level of moderate intellectual disability. They are characterized by specific facial features and deficit in social, practical and adaptive social skills.
The aim of the paper is to get familiar with the specifics of communication abilities of people with Down syndrome. Available and relevant litterature review is done by searching electronic databases and entering keywords. Communication is one of the weakest skills of persons with Down syndrome. Due to their comorbid states they have specific speech development that deviates from normal and that leads to reduced social interactions; although socialization is considered to be their strong point. Their receptive speech is better developed than expressive speech and vocabulary is deficient compared to personsbwith typical development. Sentences are shorter, smaller in volume and simpler, especially in the domain of logical expression. Content of the sentences is more concrete and focused on everyday life situations. Early intervention should start as soon as possible and it should be the most appropriate for each specific child. Every intervention treats communication skills differently and it is of the utmost importance to choose wihich one of them is best for achieving the highest level of comunnication skills for specific child
Sexual violence at universities : from survey to evidence - based policy change
Get PDFThe paper aims to present so far results of the on going project Sexual violence at the
universities in Serbia: Raising awareness and developing innovative mechanisms of victim
support, implemented by Victimology Society of Serbia. The project consists of two parts: 1.
Review of so far survey findings worldwide and conducting of victimisation survey in Serbia
aimed at gathering data on the extent and forms of sexual violence against students as well as
existing university policies and victim support; 2. Evidence-based intervention aimed at
building capacity of university staff for proper response to sexual violence against students,
strengthening existing policies and practices at the universities related to sexual violence, and
establishing cooperation among universities and victim support services in order to secure
timely support for victims. Victimisation survey was conducted online from March to May
2021 on a sample of 1597 students from four university centers in Serbia. Main findings of
previous surveys conducted worldwide, as well as methodology, challenges in conducting the
survey during pandemic and preliminary findings of the survey in Serbia will be presented.
The focus will be on findings about prevalence, forms of violence and particularly vulnerable
groups of students