Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Egzekutivne funkcije kod učenika s intelektualnom ometenošću
No full textВелики број свакодневних активности које обављају ученици са интелектуалном ометеношћу (у даљем тексту ИО), захтева развијеност и очуваност базичних нивоа егзекутивног функционисања. Егзекутивне функције представљају основу и базу интелектуалног и когнитивног функционисања и неопходне су за реализацију академских циљева и целокупну припадност вршњачкој заједници. Тешкоће у домену егзекутивног функционисања доводе до испољавања поремећаја који у зависности од степена и тежине, негативно утичу на учениково постигнуће и успех у настави. У раду, приказаћемо на који начин свака компонента утиче на школски успех ученика са ИО и описаћемо дефиците проузроковане дисфункцијом свих базичних домена егзекутивних функција код ученика са лаком и умереном ИО.A large number of daily activities performed by students with intellectual disabilities (hereinafter EB), requires the development and preservation of basic levels of executive functioning. Executive functions represent the basis and base of intellectual and cognitive functioning and are necesseary for the realization of academic goals and overall belonging to the peer community. Difficulties in the domain of executive functionig lead to the manifestation of disorders which, depending oh the degree and severity, negatively affect the students achievement the success in teaching. In this paper, we will show how each component affects the school success of students with EB describe the deficits caused by disfunction of all basic domains of executive functions in students with mild and moderate EB
Procena leksičko-semantičkih sposobnosti kod starih ljudi
No full textСтарење је физиолошки процес који започиње врло рано и доводи до природних прогресивних промена у организму сваке јединке. Старење је праћено структурним променама и слабљењем функција свих органа и система јединке. Старост представља последње развојно раздобље у животу човека, које се обично повезује са опадањем физичке снаге и лошијим здравственим стањем. Резултати различитих емпиријских студија показују да у старости долази до слабљења (опадања) одређених језичких способности. С повећањем година, пад језичких способности постаје све уочљивији (Вуковић, 2019).
Циљеви овог истраживања су: да се утврди ниво очуваности лексичко-семантичких способности код старих лица и да се утврде фактори који утичу на лексичко-семантичке способности код старих лица. У истраживање је укључено 20 испитаника. Испитаници су подељени у две категорије: 10 испитаника припада категорији „младих старих“, од 65 до 75 година и 10 испитаника припада категорији „старих старих“, од 76 до 85 година.
Како бисмо проценили лексичко-семантичке способности, потребно је узети у обзир познавање семантичких обележја речи (синонимија, хомонимија, антонимија, метонимија), способност дефинисања појмова и асоцијације речи. Управо ови аспекти лексичко-семантичких способности јесу показатељи језичке компетенције једне особе.
У складу с тим, у истраживању је коришћен Семантички тест (С. Владисављевић), Бостонски тест именовања (БНТ), Тест за испитивање говорне развијености (С. Васић) и Тест слободних асоцијација речи (Кент-Розеноф). Резултати показују да постоје статистички значајне разлике у постигнућима на Тесту слободних асоцијација речи и Тесту за испитивање говорне развијености у оквиру две старосне групе. Истраживањем је приказано да су испитаници који припадају групи „младих старих“ достигли боља постигнућа на оба теста, што говори у прилог добро очуваним лексичко-семантичким способностима код ове старосне групе. Такође, резултати нам указују да с порастом година долази и до опадања одређених аспеката лексичко-семантичких способности.Aging is a physiological process that begins very early and leads to natural progressive changes in the body of each individual. Aging is followed by structural changes and weakening of the functions of all organs and systems of the individual. Old age is the last developmental period in human life, which is associated with physical strength degradation and poorer health condition. The results of various empirical studies show that language skills degrade in the old age. The degradation of language skills becomes more obvious with increasing age (Vuković, 2019).
The aims of this research are to determine the level of preservation of the lexico-semantic abilities in the aging population and to determine which factors have impact on the lexico-semantic abilities of the elderly. Twenty respondents were included in the research. The respondents were divided into two categories: 10 respondents belong to the category of "young elders", from the age 65-75 and 10 respondents belong to the category of "old elders" from the age 76 -85 years.In order to assess the lexico- semantic abilities, the knowledge of semantic features of words (synonymy, homonymy, antonymy, metonymy), the ability to define terms and associations of words) needs to be taken into consideration.Precisely these lexico-semantic aspects are indicators of a person's language competence.
According to this, during the research the Semantic test (S. Vladisavljević), the Boston Naming Test (BNT), the Test for Language Development Assessment (S. Vasić) and the Free Word Association Test (Kent-Rosanoff) were used. The results demonstrate that there are statistically significant differences in the accomplishment on the Free Word Association Test and the Test for Language Development Assessment within the two age groups.
The research reveals that the respondents from the group of "young elders" achieved better results on both test, which speaks in favor of well preserved lexico-semantic abilities in this age group. In addition to this, the results indicate that with the increase of age there is a decline in certain aspects of lexico-semantic abilities
Systemic family therapy in treatment of behavioral disorders in adolescents
No full textСистемска породична терапија полази од основне претпоставке да су људски проблеми повезани са актуелним интеракцијама између појединаца у породици, или појединца и породице у односу на друге друштвене системе. Саветодавно-терапијски рад се обавља са појединцем, партнерима и породицом.
Предмет рада је применa системске породичне терапије у третману адолесцената са поремећајима понашања и њихових породица. Основни циљ рада јесте преглед литературе о ефективности системске породичне психотерапије у саветодавно-терапијском раду с адолесцентима с поремећајима понашања. Прегледане су студије о ефектима системске породичне терапије у третману поремећаја понашања код адолесцената. Резултати показују да системска породична терапија остварује позитивне ефекте умерене јачине у третману проблема у понашању. У односу на друге терапијске модалитете, са којима се неретко и комбинује у пракси, постиже најбоље ефекте у раду са проблемом зависности. Упркос њеном позитивном доприносу, потврђено је да у раду са овом популцијом најуспешније резултате постижу бихевиорални модели. Дате су јасне смернице у раду са овом популацијом из угла системског породичног приступа, а поред тога и технике или интервенције које, иако су оне проверено ефективне, њихово ригидно придржавање може угрозити терапијски процес.
Ефективни програми који се базирају на постулатима системске породичне теорије су: функционална породична терапија, мултисистемска терапија и мултидимензионални третман у хранитељској заштити.
Резултати прегледаних истраживања сугеришу примену системске породичне терапије у третману поремећаја понашања. Системски терапеути код нас се често сусрећу са поремећајима понашања у свом раду, али су истраживачки подаци оскудни. Потребно је спровести више истраживања о примени и ефектима системске породичне терапије у нашој пракси.Systemic family therapy starts from the basic assumption that human problems are related to current interactions between individuals in the family, or the individual and the family in relation to other social systems. Counseling and therapeutic work is performed with the individual, partners and family.
The subject of this paper is the application of systemic family therapy in the treatment of adolescents with behavioral disorders and their families. The main goal of this paper is to review the literature on the effectiveness of systemic family psychotherapy in counseling and therapeutic work with adolescents with behavioral disorders. Studies about the effects of systemic family therapy in the treatment of behavioral disorders in adolescents have been reviewed. The results show that systemic family therapy achieves positive effects of moderate intensity in the treatment of behavioral problems. In relation to other therapeutic modalities, with which it is often combined in practice, it achieves the best effects in working with the problem of addiction. Despite its positive contribution, it has been confirmed that behavioral models achieve the most successful results in working with this population. Clear guidelines are given in working with this population from the point of view of a systemic family approach, as well as techniques or interventions that, although they have been proven effective, their rigid adherence can jeopardize the therapeutic process. Effective programs based on the postulates of systemic family theory are: functional family therapy, multisystem therapy and multidimensional treatment in foster care.
The results of the reviewed research suggest the application of systemic family therapy in the treatment of behavioral disorders. Systemic therapists in our country often encounter behavioral disorders in their work, but research data are scarce. More research is needed on the application and effects of systemic family therapy in our practice
Procena fonološke svesnosti kod dece mlađeg školskog uzrasta
No full textТема овог истраживања била је процена развијености фонолошке свесности код деце млађег школског узраста. Фонолошка способност се дефинише као системска организација гласова у језику која омогућава формирање и разумевање језичког значења и као таква омогућава човеку да организује и манипулише гласовима с циљем развијања разумљивог говора. Развој фонолошке свесности се интезивно развија током предшколског и млађег школског узраста и представља основу за развој вештина читања и писања. У супротном, уколико развој фонолошке свесности не тече нормално, јавиће се значајне сметње у читању и писању.
Основни циљ овог истраживања је био да се утврди ниво фонолошке свесности код деце млађег школског узраста (7 до 9 година, пре навршених 10) која су типичног развоја и српског говорног подручја. Истраживањем је обухваћено 50 деце оба пола, 27 дечака (54%) и 23 девојчице (46%). Деца су подељена у две узрасне групе, млађу коју чини група деце од 7 година до 8 година и 6 месеци у којој је било 26 деце (52%) и старија група од 8 година и 6 месеци до 9 година и 9 месеци у којој је било 24 детата (48%). За процену фонолошке свесности примењен је ФОНТ тест – Тест фонолошке свесности, који обухвата осам типова задатака. Резултати показују да постоји релативно висок ниво постигнућа на задацима, у распону од 69% до 99,3% успешности.
Није пронађена значајна разлика у постгнућима у односу на пол деце. Такође, статистички значајна разлика је пронађена само на једном од задатака и већа постигнућа су оствариле девојчице. На основу резултата може се закључити да су деца млађег школског узраста постигла релативно висока постигнућа на тесту фонолошке свесности, односно да је ниво фонолошке свесности релативно високо развијен.The topic of this paper was the assessment of the development of phonological awareness in children of younger school age. This research dealt with the topic of the development of phonological awareness in children of younger school age. Phonological ability is defined as a systemic organization of voices in language that enables the formation and understanding of linguistic meaning and as such enables a person to organize and manipulate voices with the aim of developing understandable speech. The development of phonological awareness is intensively developed during preschool and younger school age and it is the basis for the development of reading and writing skills. Otherwise, if the development of phonological awareness does not proceed normally, significant disturbances in reading and writing will occur.
The goal of the research is to determine the course of development of elements of phonological awareness in children of younger school age (7 to 9 years, before the age of 10) who are of typical development and Serbian-speaking area. The sample included 50 children of both sexes, 27 boys (54%) and 23 girls (46%). The children were divided into two age groups, the younger group consisting of children aged 7 to 8 years and 6 months in which there were 26 children (52%) and the older group of 8 years and 6 months to 9 years and 9 months in which there were any 24 children (48%). Phonological awareness was measured using the FONT test, which contains eight types of phonological tasks. The results show relatively high achievement of children in all types of phonological tasks success rates be- tween 69% and 99,3%. No significant difference was found in postgumans in relation to the sex of children. Also, a statistically significant difference was found in only one of the tasks, and the girls achieved greater achievements. Based on the results, it can be concluded that children of younger school age achieved relatively high achievements on the test of phonological awareness, and the level of phonological awareness is relatively highly developed
Strategije podrške u ranoj intervenciji
No full textРад представља анализу радова који се односе на стратегије подршке у оквиру програма ране интервенције, утицај истих на развој детета и његову функционалност у свакодневним активностима живота детета и породице. Фокус рада је стављен на стратегије, технике и методе које се користе у реализацији програма подршке кроз ране интервенције, а које су значајна подршка родитељима деце са сметњама у развоју и инвалидитетом. У раду се налазе и прикази истраживачких радова споведених у Србији и Хрватској који су се бавили видовима подршке, стратегијама и тактикама које добијају родитељи/старатељи деце са сметњама у развој и инвалидитетом у оквиру програма ране интервенције.
У завршном делу рада, компаративном анализом добијених резултата изабраних радова и прегледом научне литературе, изнела сам статистички позитивне исходе програма ране интервенције, важност ангажовања родитеља у истом и значај статегија и метода које се користе у раду, а којима се утиче на оптималан развој детета и повећање компетенција родитеља чиме се, опет, позитивно утиче на дете.This paper describes the program of early intervention, its effect on the child’s development and capabilities in everyday activities as well as the parents’ role in it. The focus of this essay is on strategies, techniques and methods which are used in the program of early intervention, that offer great support to the parents of impaired and disabled children. In addition, the paper gives a detailed description of the research on the support offered to such families in the program and its results carried out on the territory of Serbia/Croatia.
In the essay’s conclusion which is based on information obtained by comparative analysis of the chosen research papers and scientific literature, I have highlighted the pros of the program of early intervention, the importance of parents’ cooperation in it, as well as the strategies and methods that can be used to aid the child’s development and help raise the parents’ competency and awareness to further help the child
Karakteristike glasa kod dece sa razvojnim poremećajima govora
No full textФеномен људског говора је занимао људе од давнина, па је и изучавање говора и гласа старо исто колико и људска историја. Постоје многи сачувани записи који говоре о интересовању мислилаца и филозофа старих народа за настанак гласа и говора као и за његово проучавање (Петровић-Лазић, 2008).
Основни циљ овог истраживања је процена карактеристика гласа код деце са говорним поремећајима по типу дислалије и муцања.
Испитивао се утицај респирације, фонације, резонантности и распона на квалитет гласа код деце са говорним поремећајима као и то да ли постоји њихова статистички значајна повезаност. У истраживању упоређивале су се разлике у односу на патологију (дислалија и муцање) и у односу на пол.
Истраживање је обављено у Заводу за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. др Цветко Брајовић“. Испитивање је обављено индивидуално, у тихој просторији која је намењена за рад логопеда у тој установи. Пре почетка рада, испитаницима су дата прецизна упутства и објашњења. Сваки испитаник је имао задатак да смирено, у седећем положају спонтано говори или да одрецитује неку песмицу.
Истраживање је реализовано у периоду од 2.- 30.4.2019. године.
У истраживању је коришћен Брзи скрининг тест за испитивање поремећаја гласа (L.Lee, J.C.Stemple, L.Galze, 2003).The phenomenon of human speech has interested people since ancient times, so the study of speech and voice is as old as human history. There are many preserved records that speak of the interest of thinkers and philosophers of ancient peoples in the origin of voice and speech as well as in its study (Petrović-Lazić, 2008) The main goal of this research is to assess the quality of voice in children with speech disorders by type of dyslalia and stuttering.
The influence of respiration, phonation, resonance and range on voice quality in children with speech disorders as well as whether there is a statistically significant correlation was examined. The research compared differences in relation to pathology (dyslalia and stuttering) and in relation to sex.
The research was conducted at the Department of Psychophysiological Disorders and Speech Pathology "Prof. Dr. Cvetko Brajović ". The examination was performed individually, in a quiet room intended for the work of a speech therapist in that institution. Before starting work, the respondents were given precise instructions and explanations. Each respondent had the task to speak calmly, in a sitting position spontaneously or to recite a song.The research was realized in the period from April 2 to 30, 2019. years.
A rapid screening test was used in the study to examine voice disorders (L. Lee, J. C.
Stemple, L. Galze, 2003)
Verbalna fluentnost kod osoba sa afazijama fluentnog tipa
No full textАфазија је поремећај језичке комуникације узрокован лезијом мозга који се манифестује оштећењем лингвистичких, паралингвистичких и когнитивних способности. Aфазија обично захвата више модалитета језичке функције: спонтани говор, разумевање, именовање, понављање, читање, писање, гест и језичко мишљење, па се може дефинисати и као мултимодални језички поремећај узрокован оштећењем мозга.
Вербална флуентност представља способност налажења и продукције речи. Вербална флуентност је узак појам, и једина могућност њене класификације је према типу задатака којима се испитује. Тако можемо рећи да постоје фонемска и семантичка (категоријална) вербална флуентност.
Основни циљ овог истраживања јесте утврђивање способности вербалне флуентности код особа са флуентним афазијама.
Узорак је чинило 10 пацијената са клиничком дијагнозом флуентне афазије хоспитализованих на Клиници за Неурологију, Клиничког центра Србије у Београду којима је дијагноза постављена тестирањем помоћу Бостонског дијагностичког теста за афазије (БДАЕ).
У испитивању је коришћена Скала за оцену тежине афазичког поремећаја (Припремљена за потребе пројекта Евалуација третмана стечених поремећаја говора и језика, МНТР, бр. 179068 (Руководилац: Проф. др Миле Вуковић) За тестирање вербалне флуентности примењени су следећи тестови: Тест вербалне флуентности и тест Набрајање животиња из исте групе који је део Boston Diagnostic Aphasia Examination теста (BDAE).
Резултати истраживања показали су да се пацијенти са различитим типовима флуентних афазија у постигнућима на задацима вербалне флуентности не разликују, док се пацијенти са различитом тежином афазичног синдрома разликују.Aphasia is a disordes of language communication caused by a brain lesion that is manifested by impaired linguistic, paralinguistic and cognitive abilities. Aphasia usually involves several modalities of language function: spontaneous speech, comprehension, naming, repetition, reading, writing, gesture and language thinking, so it can also be defined as a multimodal language disorder caused braing damage.
Verbal fluency is the ability to find and produce words. Verbal fleuncy is a narrow term, and the only possibility of its classification is according to the type of tasks it examines. Thus we can say that there are phonemic and semantic (categorial) verbal fluency.
The main goal of this research is to determine the ability of verbal fluency in people with fluent aphasia.
The sample consisted of 10 patients with a clinical diagnosis of fluent aphasia hospitalized at the Clinic od Neurology, Clinical Center of Serbia in Belgrade, who were diagnosed by testing using the Boston Diagnostic Test for Aphasia (BDAE).
The scale for assessing severity of aphasic disorder was used in the study (Prepared for the needs of the project Evaluation of the treatment of acquired speech and language disorders, MNTR, No.179068 (Head: Prof. dr Mile Vukovic).
The following tests were used to test verbal fluency: Verbal fluency test and Enumeration of animals from the same group as part of the Boston Diagnostic Aphasia Examination Test (BDAE).
The results of the study showed that patiens with different types of fluent aphasia do not differ in their achievements on the tasks of verbal fluency, while patients differ in severe aphasic syndrome
Moždani udar i život posle njega
No full textМождани удар или цереброваскуларни инсулт представља последицу поремећаја крвотока можданог ткива. Сваки значајни поремећај циркулације у можданом ткиву изазива пролазна или трајна оштећења. У зависиности од врсте крварења разликујемо хеморагични мождани удар и исхемични мождани удар.
Последице можданог удара могу бити различите од поремећаја моторике кретања, одржавања равнотеже, поремћаја у когницији и менталном здрављу пацијента, поремећаја чулних сеназија. Све ово указује да се квалитет живота пацијенатана након можданог удара знатно мења, што утиче и на његову околину. Сходно поменутим потешкоћама са којима се сусрећу особе са мошдаим ударом, произилази и сам циљ овог истрађивања. Циљ рада био је да се, на основу прегледа домаће и стране литереатуре стекне увид о квалитету живота особа након можданог удара. Такође, у раду су изведени закљуци о значајности квалитета живот, али и факторима који у могу унапредити живот особа након можданог удара.Stroke or cerebrovascular stroke is a consequence of impaired blood flow to the brain tissue. Any significant circulatory disturbance in brain tissue causes transient or permanent damage. Depending on the type of bleeding, we distinguish between hemorrhagic stroke and ischemic stroke. The consequences of a stroke can be different from movement disorders, balance maintenance, disorders in the cognition and mental health of the patient, disorders of sensory senses. All this indicates that the quality of life of the patient after a stroke changes significantly, which also affects his environment. In accordance with the mentioned difficulties that people with a stroke face, the very goal of this research arises. The aim of this paper was to gain insight into the quality of life of people after a stroke, based on a review of domestic and foreign literature. Too, The paper draws conclusions about the importance of quality of life, but also the factors that can improve the life of people after a stroke
Tranzicija učenika sa autizmom iz osnovne u srednju školu
Get PDFUčenici sa autizmom imaju specifične potrebe za podrškom u različitim fazama
i nivoima obrazovanja. Novo školsko okruženje i povećani obrazovni zahtevi
predstavljaju poseban izazov za osobe sa autizmom, naročito zbog činjenice da se baš u
adolescentnom periodu u ovoj populaciji često javljaju prvi simptomi anksioznosti i
depresije. U okviru ERASMUS + projekta „IPA2 – Inkluzija osoba sa autizmom u
Evropi – Unapređivanje tranzicije iz osnovne u srednju školu“ sprovedeno je istraživanje
u cilju utvrđivanja glavnih razloga za napuštanje škole i loš školski uspeh kod učenika sa
autizmom. Uzorak je činilo 46 nastavnika i saradnika osnovnih i srednjih škola, od čega
je 26-oro u dosadašnjem radu imalo iskustva u podučavanju dece s poremećajem iz
spektra autizma. Naši ispitanici su, u proseku, imali 15,28 godina radnog staža u
obrazovanju (SD=8,08). Kao glavne razloge koji dovode do napuštanja škole naši
ispitanici navode neadekvatnu prilagođenost načina rada, nedovoljnu obučenost
nastavnika, vršnjačko nasilje i poteškoće u učenju (više od 50% izabranih odgovora). Kao
važne činioce koji imaju presudan značaj za napuštanje škole naši ispitanici navode i
hipersenzitivnost (46%), lošu saradnju između škole i porodice (34,8%) i strah učenika sa
autizmom da govore pred drugima (32,6%). Više od 70% ispitanika smatra da su
poteškoće u učenju glavni razlog loših školskih postignuća učenika sa autizmom.
Nedovoljna obučenost nastavnika (65,2%) i neprilagođenost obrazovnog okruženja
potrebama učenika sa autizmom (58,7%) zajednički su faktori rizika i za loš školski uspeh.
Više od trećine ispitanika loša postignuća u školi pripisuje karakteristikama učenika sa
autizmom kao što su: strah da se govori pred drugima, ispitna anksioznost i
hipersenzitivnost. Dobijeni podaci ukazuju na neophodnost kreiranja posebnih programa
obuke i bliske saradnje defektologa sa nastavnicima redovnih škola u cilju olakšavanja
obrazovne tranzicije i prevencije školskog neuspeha