Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Promocija i uvažavanje različitosti i ravnopravnosti u školskom okruženju u cilju prevencije govora mržnje i diskriminacije kod mladih: slučaj beogradske opštine Stari grad
Get PDFPublikacija „Promocija i uvažavanje različitosti i ravnopravnosti u školskom okruženju u cilju prevencije govora mržnje i diskriminacije kod mladih“ nastala je u okviru projekta „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji“, koji je deo zajedničkog programa Evropske Unije i Saveta Evrope
(Horizontal Facility II, 2019-2022). Sama publikacija organizovana je oko tema koje su od značaja
za razumevanje pozicije mladih (učenika i učenica srednjih škola) i njihovih stavova i iskustava
u pogledu govora mržnje i diskriminacije. Kroz publikaciju su obrađene teme interkulturalnog
obrazovanja, školske kulture, školske klime, kulturalnih kompetencija nastavnika i nastavnica,
kulturalne osetljivosti učenika i učenica i govora mržnje i diskriminacije. U okviru svakog poglavlja
date su preporuke zasnovane na rezultatima istraživanja koje je sprovedeno u okviru projekta na
teritoriji Gradske opštine Stari grad, a na samom kraju publikacije sumirani su ključni nalazi od
značaja za izradu nove Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije.
Kroz davanje značajnih uvida u aktuelno stanje u pogledu funkcionisanja škola po pitanju školske
kulture, školske klime i kompetencija nastavnika i nastavnica u domenu kulturalne kompetentnosti,
odnosno poštovanja različitosti omogućava se uvođenje mera koje su usmerene na višeslojni
pristup osnaživanju škola i školskog kolektiva da se nose sa temama od značaja za samu Strategiju
prevencije i zaštite od diskriminacije. Dodatno, kao izrazito značajno izdvajamo to što publikacija
donosi direktan input o stavovima samih učenika i učenica – mladih po pitanju govora mržnje,
diskriminacije i ravnopravnosti, što omogućava inkorporaciju većeg broja mera u Strategiju koje
mogu biti direktno usmerene na same učenike i učenice, a koje će doprineti prevenciji diskriminacije i govora mržnje u školskom okruženju i koje će podsticati negovanje različitosti i ravnopravnosti.
Publikacija je namenjena nastavnicima i nastavnicama, stručnom osoblju škole, direktorima i direktorkama, kao i drugim akterima koji kroz definisanje javnih politika oblikuju obrazovno-vaspitnisistem. Pored toga, ova publikacija može predstavljati značajan resurs za razumevanje kontekstualnog, relacionog i individualnog nivoa negovanja različitosti i rada na prevenciji govora
mržnje i diskriminacije među mladima kroz akcije na sva tri nivoa „života“ škole
Depression among elderly persons who experienced a fall
Get PDFPadovi predstavljaju čestu pojavu u populaciji osoba starije životne dobi, a sam rizik se znatno povećava ukoliko je utvrđeno i postojanje depresivnih sim- ptoma. Cilj istraživanja jeste ispitivanje prisustva depresivnih simptoma kod starih osoba. Uzorak istraživanja formiran je od 142 osobe (52,8% muš- kog i 47,2% ženskog pola), koje su bile podeljene na grupu A, koja je doživela pad i grupu B, koja nije doživela pad. Prosečna starost ispitanika iznosila je 73 godine i 11 meseci (SD = 6 godina i 2 meseca). Za procenu depresije korišćena je Gerijatrijska skala depresije (The Geriatric Depression Scale; Yesagava, 1983).
Rezultati istraživanja ukazuju da ispitanici koji su doživeli pad u proseku iskazuju statistički značajno viši nivo depresivnosti (p < 0,019) od ispita- nika koji nisu pali.
Stare osobe sklone padu češće manifestuju depresivne simptome nego stari koji nisu pali. Utvrđivanje prisustva depresivnih simptoma treba uzeti u analizu prilikom procene rizika od pada kod starih osoba.Falls represent a common occurrence in the elderly population, and the risk itself increases significantly if the presence of depressive symptoms is found. The aim of the research is to examine the presence of depressive symptoms among the elderly population.
The research sample was formed out of 142 persons (52.8% male and 47.2% female), who were divided into group A, who experienced a fall and group B, who did not experience a fall. The average age of the respondents was 73 years and 11 months (SD = 6 years and 2 months). The assessment of the depression was based on The Geriatric Depression Scale (Yesagava, 1983). Research results indicate that respondents who experienced a fall, on average, show significantly higher level of depression (p < 0.019) than the respondents who did experience a fall.
Elderly persons prone to falls are more likely to show depressive symptoms than elderly persons who did not experience a fall. Determining the presence of depressive symptoms should be taken into account when assessing the risk of falls among the elderly population
Uticaj traumatskih povreda mozga na kvalitet života, porodične odnose i zapošljavanje – pregled istraživanja
No full textТрауматске повреде мозга су један од водећих здравствених проблема данашњице и у сталном су порасту. Напретком медицине велики број болесника преживи теже трауматске повреде, али извесне последице постоје. Утицај повреде на квалитет живота појединаца који су је доживели је вишеструк. Представља баријеру у свакодневном функционисању, одражава се на психосоцијални живот, породичне односе, обављање радних и професионалних активности.
Циљ овог рада био је да се претрагом доступне литературе укаже на квалитет живота код особа након трауматских повреда мозга и изазове са којима се суочавају, социјални живот, породичне односе као и могућност запошљавања.
Преглед доступне литературе извршен је претрагом научних сајтова, Google Schoolar, Kobson и Academia, доступних радова и монографија. Истраживањем је обухваћена литература из периода 2001-2020. године, која се бави утицајем трауматске повреде мозга на квалитет живота, породичне односе и запошљавање.
Након прегледа доступних истраживања, сматрамо да утицај трауматске повреде мозга на квалитет живота особе у свим доменима, било социјалном, породичном или професионалном, зависи пре свега од личности пацијента, пола, година старости, тежине саме повреде, као и од социјалне подршке и укључености његових ближњих у процес опоравка и живота након трауме.Traumatic brain injuries are one of the leading health problems and they are on the rise. With the advancement of medicine, a large number of patients survive more severe traumatic injuries, but there are certain consequences. The impact of injury on the quality of life of individuals who have experienced it, is multiple. It represents a barrier in everyday functioning, it reflects on psychosocial life, family relations and professional activities.
The aim of this study was to search the available literature to indicate the quality of life of people after traumatic brain injury and the challenges they face, social life, family relationships and employment opportunities.
A review of available literature was performed by searching scientific sites, Google Schoolar, Cobson and Academia, available papers and monographs. The papers were analyzed. This research also includes available literature from 2001-2020 related to impact of traumatic brain injury on quality of life, family and employement.
After reviewing available researches, we believe that the impact of traumatic brain injury on a person's quality of life in all domains, whether social, family or professional, depends primarily on the patient's personality, gender, age, severity of the injury, as well as social support and involvement of loved ones in the process of recovery and life after trauma
Stavovi nastavnika osnovnih škola prema inkluzivnom obrazovanju učenika s intelektualnom ometenošću
No full textИнклузивно образовање ученика с интелектуалном ометеношћу у нашој земљи актуелно је нешто више од десетак година, а ставови наставника представљају један од најважнијих фактора за укључивање ових ученика у редовна одељења.
Циљ рада је да се прегледом доступне литературе стекне увид у ставове наставника основних школа према инклузивном образовању ученика с интелектуалном ометеношћу. За претрагу литературе коришћен је Google Scholar и сервис Концорзијума библиотеке Србије за обједињену набавку – KOBSON. Претраживана је литература на српском, хрватском и енглеском језику, а радови који су се бавили ставовима наставника средњих школа нису укључени у детаљнију анализу, као ни радови који нису у целости објављени.
Анализом доступних истраживања указано је на различите факторе који се могу довести у везу са испољеним ставовима наставника основних школа према инклузивном образовању ученика с интелектуалном ометеношћу. Уочено је да одређене карактеристике ученика с интелектуалном ометеношћу, попут нивоа интелектуалне ометености, придружених бихевиоралних тешкоћа или проблема пажње могу утицати на ставове наставника према инклузивном образовању ученика. Поред тога, одређене карактеристике личности наставника, као и њихов емоционални доживљај ученика с интелектуалном ометеношћу, старосна доб наставника, радни стаж, контакт и искуство у раду са ученицима с ИО могу се повезати са њиховим ставовима. Утицај пола наставника, разред коме предају и ниво образовања нису у довољној мери потврђени као значајни. Најзначајније запажање везано је за факторе окружења, јер је у већини истраживања потврђен њихов утицај на ставове наставника. Неусаглашеност постојећих прописа са објективним околностима у којима се инклузивно образовање ученика с интелектуалном ометеношћу реализује, недостатак дефектолошке подршке и изостанак стручних усавршавања наставника негативно утичу на прихватање инклузивног образовања ученика с интелектуалном ометеношћу. Из тога може да се закључи да је неопходно побољшати услове рада у којима се инклузивна настава реализује, едуковати наставнике и обезбедити им континуирану дефектолошку подршку, како би се спровођење инклузивне праксе подигло на виши ниво и умањио или елиминисао утицај овог фактора
Faktori psihosocijalnog prilagođavanja osoba nakon amputacije donjih ekstremiteta
No full textАмпутација доњих екстремитета је сложена хируршка процедура која изазива бројне функционалне, психолошке и социјалне последице које значајно утичу на квалитет живота особе.
Код многих, мења се поглед на свет, те поред физичких, видљивих промена, јављају се и промене психичког стања. Процес адаптације на ампутацију зависи од бројних фактора. Они могу бити психосоцијални, средински и демографски.
Циљ рада је да на основу прегледа литературе и анализe резултата истраживања сумирамо научна сазнања о факторима који позитивно утичу на психосоцијално прилагођавање на ампутацију доњих екстремитета.
Основна истраживачка питања била су: Да ли и који демографски фактори олакшавају психосоцијално прилагођавање на ампутацију доњих екстремитета? Да ли социјална подршка доприноси психосоцијалној адаптацији на ампутацију доњих екстремитета? Да ли време од настанка ампутације доњих екстремитета утиче на психосоцијално прилагођавање?
Претраживањем су обухваћени радови објављени у електронским базама података Google Scholar и PubMed, уз помоћ кључних речи: „ампутација”, „доњи екстремитети”, „психосоцијално прилагођавање”, „фактори”, „адаптација”, „време”. У обзир су узети радови публиковани на српском и енглеском језику у периоду од 2005. до 2020. године.
Резултати истраживања указали су на демографске факторе који олакшавају психосоцијално прилагођавање попут пола, узраста, брачног статуса, нивоа образовања и запослености. Такође су указали на важност социјалне подршке у психосоцијалној адаптацији на ампутацију, као и на значај времена које мора да прође како особа прихватила ампутацију.
Може се закључити да је губитак дела тела пропраћан мноштвом физичких и психосоцијалних изазова. Особе са ампутацијама имају различите реакције на новонастало стање, а одређени фактори имају утицај на прилагођавање на ампутацију доњих екстремитета.Lower limb amputation is a complex surgical procedure that causes numerous functional, psychological and social consequences that significantly affect a person's quality of life. For many, the view of the world changes, and in addition to physical, visible changes, there are also changes in the mental state. The process of adaptation to amputation depends on a number of factors. They can be psychosocial, environmental and demographic.
The aim of this paper is to summarize the scientific knowledge on the factors that positively affect the psychosocial adjustment to the amputation of the lower extremities, based on a review of the literature and analysis of research results.
The main research questions were: Do and what demographic factors facilitate psychosocial adjustment to lower limb amputation? Does social support contribute to psychosocial adaptation to lower limb amputation? Does the time since the onset of lower limb amputation affect psychosocial adjustment?
The search included papers published in electronic databases Google Scholar and PubMed, with the help of key words: "amputation", "lower extremities", "psychosocial adjustment", "factors", "adaptation", "time". Papers published in Serbian and English in the period from 2005 to 2020 were taken into account.
The results of the research indicated demographic factors that facilitate psychosocial adjustment such as gender, age, marital status, level of education and employment. They also pointed out the importance of social support in psychosocial adaptation to amputation, as well as the importance of the time that must pass before a person accepts amputation.
It can be concluded that the loss of a body part is accompanied by a multitude of physical and psychosocial causes. Persons with amputation have different reactions to the new condition, and certain factors have an impact on the adjustment to the amputation of the lower extremities
Dynamics of recovery language functions in a boy with traumatic brain injury
No full textТрауматско оштећење мозга код деце може оставити бројне неуролошке последице.
Поремећаји говора и језика настају уколико је оштећење настало у доминантној левој хемисфери и уколико су захваћене језичке области. Циљ ове студије је испитивање динамике опоравка говорно-језичких функција код деце са трауматским оштећењем мозга. Приказан је дечак који је у тренутку повреде имао осам година. За процену говорно-језичких способности коришћени су Бостонски дијагностички тест за афазије и Бостониски тест именовања. Тестирање је обављено три пута: у акутној фази, три године након повреде и шест година након повреде.
Резултати су показали да трауматска оштећења мозга могу довести до тешких оштећења нервног ткива, а тиме и до тешких дефицита говорно-језичке функције. Резултати су такође показали да је до напретка дошло током свих шест година праћења овог дечака. У прве три године дошло је до интензивнијег побољшања рецептивног у односну на експресивни аспект језика. Док је у периоду од шест година дошло и до побољшања на у експресивном говору.Traumatic brain injury in children may cause numerous neurological deficits. Speech and language patology can be seen in injuries that are located in dominant hemisphere and in lingual areas. The goal of this study is to exemine the dynamics of recovery of speech and language in children with traumatic brain injuries. As a case study, an eight years old child was taken. For diagnostical purposes were used The Boston Diagnostic Aphasia Test and The Boston Naming Test. Testing was preformed three times: in the acute phase, three years from injury and six years form injury.
The results showed us that traumatic brain injuries can cause massive damage of cerebral tissue, furthermore massive speech and language deficit. The results also showed us that progress was made through the six years of the case study. In the first three years the progress is more seen in receptive speech, while in the period of six years progress is seen in expressive form of language too
Značaj motivacije za školsko postignuće učenika sa i bez teškoća u razvoju - pregled istraživanja
No full textМотивација представља неопходан чинилац за свако учење. Од мотивације зависи колико ће се ученик посветити учењу и какве ће резултате постићи. Познато је да је мотивација главна покретачка снага у раду, настави и учењу. Од мотивације зависи колико ће ученици учествовати и колико ће се ангажовати не само на часу, него колика ће им бити жеља да нешто науче, прошире своја знања и развију своје способности.
Академски успех је показатељ прилагођености ученика школској средини.
Циљ овог мастер рада је да се прегледом научне и стручне литературе издвоје и анализирају радови који су се бавили значајем и утицајем мотивације на школска постигнућа деце са и без сметњи у развоју.
При прегледу литературе коришћен је Google Scholar Advanced Search.
Анализирано је 23 рада.
Добијени резултати из 22 рада показују да је ниво мотивације у позитивној корелацији са академским постигнућима ученика са и без сметњи у развоју.
Унапређење академских постигнућа ученика мотивацијом је један од најизазовнијих задатака са којим се суочавају наставници. Стога би рад на унапређивању нивоа мотивације код ученика са сметњама у развоју требало бити примарни циљ после ког ће боља академска постигнућа бити циљ који је много лакше достићи.Motivation is a necessary factor for any learning. It depends on the motivation how much the student will dedicate to learning and what results he will achieve. It is known that motivation is the main driving force in work, teaching and learning. Motivation depends on how much students will participate and how much they will engage not only in class, but also how much they will want to learn something, expand their knowledge and develop their abilities.
Academic success is an indicator of students' adaptation to the school environment.
The aim of this master's thesis is to review and analyze the papers that dealt with the importance and impact of motivation on the school achievements of children with and without disabilities.
Google Scholar Advanced Search was used to review the literature. 23 papers were analyzed. The obtained results from 22 papers show that the level of motivation is positively correlated with the academic achievements of students with and without developmental disabilities.
Improving students' academic achievements with motivation is one of the most challenging tasks that teachers face. Therefore, work on improving the level of motivation of students with disabilities should be the primary goal after which better academic achievement will be a goal that is much easier to achieve
Quality of life of deaf and hard of hearing adolescents during the Covid - 19 pandemic
No full textПредмет истраживања је феноменологија квалитета живота глувих и наглувих адолесцената у пандемији Covid-19 вируса. Циљ истраживања овог мастер рада је био да се утврди степен квалитета живота глувих и наглувих адолесцената током пандемије Covid-19 вируса. Као референцу квалитета живота глувих и наглувих адолесцената користили смо податке истраживања необјављеног мастер рада из из 2016. године под називом „Утицај оштећења слуха на квалитет живота адолесцената“. .Истраживање је спроведено у Школи за оштећене слухом – наглуве „Стефан Дечански“ у општини Савски Венац у Београду. Испитаници су упитник попуњавали анонимно током трајања школских часова. За потребе овог истраживања користио се модификован упитник Youth Quality of Life – Deaf and Hard of Hearing (YQOL – DHH).
У истраживању је учествовало 49 испитаника, узраста од 12 до 18 година, од чега је било 29 мушких испитаника и 20 женских испитаника.
Најважнији резултати истраживања везани за квалитет живота глувих и наглувих адолсцената током пандемије Covid-19 вируса биће приказани кроз породичну интеракцију, школу и образовни систем и квалитет живота глувих и наглувих адолесцената у друштву, односно, ужем и ширем социјалном окружењу.
Резултати истраживања могу помоћи у унапређивању и побољшању квалитета живота глувих и наглувих адолесцената током пандемије Covid-19 вируса. Добијени резултати могу представљати и полазну основу за будућа истраживања у овој области која је нова а захватила је како нашу државу и друштво, тако и читав свет.The subject of the research is the phenomenology of the quality of life of deaf and hard of hearing adolescents in the Covid-19 virus pandemic. The aim of the research in this master's thesis was to determine the degree of quality of life of deaf and hard of hearing adolescents during the Covid-19 virus pandemic. The research was conducted at the School for the Hearing Impaired - Deaf "Stefan Dečanski" in the municipality of Savski Venac in Belgrade. Respondents completed the questionnaire anonymously during school hours. For the purposes of this research, a modified Youth Quality of Life - Deaf and Hard of Hearing (YQOL - DHH) questionnaire was used. The study involved 49 respondents, aged 12 to 18 years, of which 29 were male and 20 were female.
The most important research results related to the quality of life of deaf and hard of hearing adolescents during the Covid-19 virus pandemic will be presented through family interaction, school, and education system, and quality of life of deaf and hard of hearing adolescents in society, in the wider social environment.
The results of the research can help improve and enhance the quality of life of deaf and hard of hearing adolescents during the Covid-19 virus pandemic. The obtained results can be a starting point for future research in this area, which is new and has affected our country and society, as well as the whole world